Rec koja polako ali sigurno gubi bitku sa globalizacijom i internetom. Njeno novospoznato bledunjavo znacenje, ako vise i moze da se nazove znacenjem, bi predstavljalo konstataciju da je odredjena osoba cula da neka stvar negde postoji, ili je, u boljem slucaju, uspela tu stvar da vidi, proba il' dodirne.

Kada pređeš autom preko pune linije, zaustavi te policija, a ti od policajca tražiš čelendž i uvjeravaš ga da guma nije prešla preko linije.
Policajac ti na to lupi kaznu za odugovlačenje (time violation).

Ljubav na daljinu, ona voajerska, bez fizičkog kontakta.

Domaća ljuta koja se iznosi pred dragog gosta neposredno po dolasku istog u kuću. Normalno, pre nego što dragi gost i surdukne tu tradicionalnu čašicu srpstva ( sa ukusom šljive, kasjije, dunje ili nečeg petog ) u grlo, domaćin je obligatoran da objasni origo superbia pomenutog alkoholnog pića, naglasi da je, NAŽALOST, ostalo još samo jedno ''malešno bure'' istog i da pre samog momenta ispijanja dva-tri puta značajno omiriše taj, bar njemu, toliko nostalgičan buke. Dočekuša se, tradicionalno, NE ODBIJA osim u slučajevima ako je ponuđeni/a beba ili je tek poš'o/la u školu. I možda Francuzi imaju vina i silne fakultete gde školuju buduće vrsne enologe, i možda bez greške znaju koji jebeni sir ide uz koje jebeno vino iz koje jebene godine, ali...TAJ pogled i taj zamišljeni izraz lica jednog Srbina dok gustira rakiju, dok se priseća svoje prošlosti, porekla i nasleđa, dok s mislima zagledan u pravcu Kosova vizuelizuje ruku Miloša Obilića kako u nezadrživom naletu zabada bodež i para debeli trbuh turskog sultana Murata i tako zauvek menja istoriju naroda srpskog, dok u duši nazdravlja svim golovima i trojkama u poslednjoj sekundi protiv ''lijepe njihove''...to se u visokim školama ne može naučiti. Uzdravlje!

Jednom sam bio samo običan Google image search. Zvao sam se BorisTadić02.jpg. Mnogi su me skidali, neki samo guglovali, ali jednog dana sam prestao postojati kao takav. Sačuvan sam na desktop pored slika Cucknorris.jpg i Ekrem.png. Odjednom me je oblio hladan znoj. Imao sam loš osećaj. Neki klinja je zurio u mene sa druge strane stakla. Smejao se. Počeo je nešto da klikće. Krenuo sam biti uploadovan. Video sam šta je pisao. Vrištao sam očajnički: ''Ne! Molim te nemoj! Dovoljno je moje braće postalo glupi poster o Tadiću! Ne želim takvu sudbinu. Ne, samo nemoj foru o izvinjavanju. Jao Bože pa ti ćeš stvarno da napišeš : Izvinjavam se sto sam prdno! I još sa smajlijem. Čekaj, još možeš da iskoristiš ovo i da napraviš dobru foru. Ne! Ne klikći: pošalji!"
Sve je bilo odjednom gotovo. Našao sam se izobličen i kaljavog obraza čekajući neminovno. Skor je bio 1:8. Onaj jedan plus je bio sa duplog naloga BobanZmaj02, dok sam kreiran sa BobanZmaj01. Osetio sam hladnoći kako klizi niz kičmu. Obrisan sam. Postao samo bela stranica sa par reči. Sada plutam u ništavilu. Osećam se kao da padam ali nema dna. Svakog dana hiljade slika doživi isto. Ponked se pitam da li ima pravde na ovom svetu.

Легендарна изјава, већ више од двадесет година приписивана покојном Патријарху Павлу, која и дан-данас међ' свеколиким народом небеским представља предмет расправе око тога шта је писац хтео да каже и изазива опречна мишљења, а покаткад и макљажу у кафани "Љуц", у Скопљу. Ух.

У свему томе - а како то обично бива када човек око нечега закрви и заборави о чему се ту, с почетка, уопште и радило - из етра јавног мњења потпуно је скрајнута она реална прича, прича о томе како се наводна изјава омиљеног српског верског вође и заправо догодила. А било је то деведестих година, у време масовних студентских протеста у Београду, када се Патријарх Павле обраћао студентима код Теразијске Чесме а цело обраћање је на радију Б92 (тада можда и једином бастиону слободне мисли у Србији) преносио и коментарисао, испоставиће се и каснији директор Студија Б, хомо-новинариус по имену Александар Тимофејев. И онда се то догодило. Паја је у једном тренутку, позивајући на мирне протесте, рекао "Будимо људи!" а Тимофејев је на то (у изливу инспирације на мозак, штали) преко радија додао "...иако смо Срби."

И то је цела заборављена истина. Можда је добро да посстоји исписана негде, историје ради.
А људи требамо бити увек...колико год да је понекад тешко бити Србин.

Inkvizicija ili crkvena policija ,je organizacija,koja je postojala u srednjem veku,organizovana od crkve da se bori protiv "jeresi"Naime ,u to doba su pocele da se pojavljuju razlicite hriscanske sekte,cije je ucenje odstupalo od zvanicnog ucenja katolicke crkve.Katolicka crkva je odlucila da im stane na put i to je bio posao inkvizicije.To su postizali ubijanjem,mucenjem na najrazlicitije nacine,kao i genocidom.U F
Francuskoj je izvrsen genocid nad nad pripadnicima sekte Katara,koji su stavljali Jovana Krstitelja ispred Hrista....
Inkvizicija je odgovorna za najvece zlocine u istoriji,kao sto su progon jevreja u Spaniji,sistematska eliminacija svih protivnika crkve,kao i jednog delahriscanskih vernika,koji su se usudili da kazu nesto sto nije bilo odobreno od crkve.
Na nasim prostorima nije delovala inkvizicija,a nije ni bila potrebna,posto smo bili pod turcima.

Čovek, hehe, rođen u Reusu, tamo negde u Španiji, nije bitno, uglavnom, delovao je u Barseloni, te danas pojedini profesori ili doktori arhitekture kada drže predavanja na seminarima znaju da ga poistovete sa Ronaldinjom arhitekture, jer se čovek jebeno igrao svog posla. Nije ga radio, igrao se. Ronaldinjo. Gaudijev šmek za stvaranje remek dela među prvima primećuje izvesni Eusebi Guelj. Slušajući Vikipediju, Guelj je bio glavni i oficijelni sponzor Gaudijev. Eto, i tada su postojali sponzori, ali su barem imali ukusa. Ovi danas sa X6-icama, ma ajte molim vas.

Nego, Gaudi i Guelj. Po njemu, ovom drugom, nazvan je park tvoren umom ovog prvog, park koji koji u sebi sadrži jedinstven vazduh, opojan, ispunjen česticama pečurki (prim. aut.), park koji iluzioniše. Gaudi je, takođe, tvorac Sagrada Familije, dela koje je još u fazi izgradnje i ne zna se kada će biti gotova, ne zna se ni da li će da bude gotova, jer postoji verovarnoća da će da nas pogodi meteor, šta, uglavnom, Sagrada Familia je jedno od dela iz one stare dobre arhitekture, bake Arhitekture, slično piramidama po Egiptu i tim forama iz pamtiveka.

Čovek je stvorio ovu Barselonu koju možete da vidite danas, i to po ceni od samo... dobro.
EJ, PA ČOVEK JE SAGRADIO JEBENI GRAD! MISLIM, ZGRADU, OKEJ, DVE ZGRADE, OKEJ, ALI GRAD! Ima slučajeva i pre ovog, naravno, ali grad...

Nostalgija je osećaj gladi za domaćom hranom kad se nalaziš 8.500 hiljada kilometara daleko od Srbije.

Klasičan idiom koji, kao takav, ne treba nešto posebno analizirati i objašnjavati, te ću ja 'mesto toga nabrajati imena bircuza u Bg-u u kojima čovek može dobro da poje': Džakarta, Orač, Orašac, Kafana-Kafana, Znak ? (mada, mnooogo deru, bre, mamicu im turistički orijentisanu jebem ja! ), Kolarac, Zlatno Burence, Proleće, Druga Kuća, Krčagin (u, jebotebog!), Čuburska Lipa, Čubura, Škorpion (samo paz' da se ne prepiješ jerbo je splav u pitanju), itd.

Dopuna liste je svakako poželjna, drage kolege.

Elem, što se izraza iz naslova tiče, u pisanim medijima se često može pročitati u skraćenom obliku "pružiti ruku", a to opet u verbalnoj provinijenciji otvara mogućnost za upotrebu pri džentlmenskom priznavanju poraza u rendom takmičarskoj disciplini. Uf, ipak je tu bilo šta da se objasni, šta ja njamke...

ono što se kaže nakon što čuješ/vidiš nešto neočekivano i ne znaš šta drugo da kažeš.

inače, bukvalni prevod na srpski jezik engleskog akronima "WTF?!" (what the fuck).

Najveći zlotvor međ' običnim življem. Nevidljivo, ali svuda prisutno biće čiji je smisao postojanja da ti napakosti. Bilo kad, bilo gde, dok si živ.

Prvi post kompjuterasa pocetnika na raznim forumima o pokvarenim monitorima, tastaturama, misevima, plocama, itd. Ovakvi slucajevi su beznadezni, jer vrlo cesto ne znaju u cemu je problem, vec cekaju gotovo resenje od prepametnih forumasa.

Поново посветити сваки тренутак живота некој девојци, иако си вероватно после оне прошле рекао - никад више.

Човек који је бесмртан. Још увек није сагледан његов допринос нашој нацији. Био је модни креатор. Његова једина колекција је била "Зелди тебра". Нажалост није стигао да креира његову другу колекцију. Састојала се од "каиша на доњи део тренерке", горњег дела тренерке, и 21 ланца марке "Чисто тозла тебра". Такође је едуковао подмладак. Тако сада наша држава има суфицит његових ђака, што надокнађује дефицит радних места. Радно место им је "ћошак", занимање делинквент, а имају склоност репу, али и турбо џихад фолку. На лествици познатих личности је испред Николе Тесле, Ива Андрића, али дели прво место са Цецом и Арканом.

Himna vojnika Izraela kad krene u pojas Gaze.

Англицизам који означава цртање цртежа који не мора имати неки посебан значај, а обично је резултат досаде аутора (дудлаша).

Познато је да дудлање позитивно утиче на меморију.

Fudbalski klub iz Francuske, u sportsko-kladioničarskom slengu poznat kao beskompromisni ploditelj koji ordinira po sistemu ''Uđe - napravi sedmorke - izađe - nestane iz tvog života''.
Zašto baš sedmorke? Ovaj klub je decenijama beležio prilično mršave uspehe da bi tokom 2000-ih čak sedam puta zaredom osvajao trofej domaćeg prvenstva i izazvao šok u zemlji galskih petlova, ali kako svakoj sreći dođe kraj, nastupila su i neka smutna vremena za popularne ''lavove''.

Na rezervi, polu mrtav. Izarčen kao raga ili njutnovan zubom vremena bogougodnih činjenja... svakako daleko van nekadašnjih kapaciteta i mogućnosti. :Heh, bilo nekada!:

Израз који се користи за огромно испаљивање које се граничи са понижавањем. Екстремно неиспуњавање датих обећања, поспрдавање са твојим ликом и дјелом.

Наиме, Роберт Џордан је неки тамо писац епске фантастике, творац Точка времена, књиге са једанаест дијелова и хиљаде страна. Човјек је одлучио да своје фанове почасти огромним уживањем, па им је намијенио дванаест књига. Написао је првих једанаест, до зла бога заплео радњу, разрадио причу, довео до самог расплета.

Али авај, све би то било добро да није умро прије него што је стигао да напише последњу књигу, од неке болести са запетљаним именом и тако оставио своје фанове огорчене, кивне и надасве тужне.

Јебига брате, могао си сачекати са умирањем бар док не напишеш и ту последњу...