Čovek, kako to gordo zvuči, penduza uzdahnu i reče naglo.
Prestala je da se druži sa drugarima čovecima odavno, povredili su je kad je krenula u školu.
Njen strikan je izdavao kuću ćiftarima i onda su oni otišli tamo da žive i živeli su dosta godina, ali nisu platili struju i stanovanje skoro nikada, samo ponekada, a onda se strikan nalutio ali nije ništa rekao.
Onda je penduzin tata pošao kod ćiftara i video prinkolicu od traktora i video je da totošarka pomaže ćiftarima da utovare neke stvarčice.
Totošarka i ververica su utovarale stvari i vikale su pesmice iz škole iako nisu bile u školu nikada, samo u treći razred nekada.
Ćiftari su hteli da utovare crnca što seksa robota kineza i da pobegaju negde drugo da žive i da ostave dugovanjo penduzi, ali penduzin tata to nije dozvolio nego je vikao na njih!
Onda je neki čika uzeo kosir i gađao penduzinog tatu i pogodio ga u ruku jer je on hteo da mu izduši gumu na prinkolici i da mu istera traktor odatle!
Na kraju je došla palicija i odvela ćiftare u ćuzu, a penduza se naljutila na totošarku i ververicu što su vuntovarali traktorćino.
Ja sam svo vreme to gledao iz garaže i bio sam tu sa devojkom, ona je lažovica, rekala je da ćiftari nisu imali klampezu, a imali su, videli smo kad su je utovarili, ja sam se tada naljutio i pošao sam da vidim da li je prava klampeza!
Kada sam video da mali ćiftar drži klampezu, ja sam mu je tražio, a on nije hteo da je da, pa sam ga ja ogulio i pojeo.

Retoričko pitanje koje izgovaramo tokom unutarnje borbe da se ne povinujemo izvesnim anomalijama koje ispoljava bliže, ili dalje okruženje.

Opravdavanje emotivnog vezivanja za osobu ne toliko prijatnih fizičkih karakteristika.

Opšte je poznato da su tvorci modernih računara koristili analogiju da na osnovu čovekove telesne (pre svega nervne) građe konstruišu svoje mašine. Ono što međutim nisu predvideli a obistinilo se, je da će se računari tokom svog elektronoskog života ponašati poput ljudi i time još više učvrstiti analogiju ova dva pojma.

Odnosi se na starije muškarce koji više nisu seksualno aktivni, a pred društvom se hvale kako oni još uvek mogu. Predstavljaju sebe kao pastuve u krevetu, iako im krevet već godinama služi samo da prespavaju.

Kaže se za automobil koji je reč krš podigao na sasvim drugi nivo.

On ne čeka da neko drugi reši problem - on preuzima stvar u svoje ruke.
On ne gunđa u sebi kad majmun uđe preko reda - on mu vrlo jasno kaže da je majmun.
Ako mu se nešto ne dopada, on to ne prećuti.

Staviti do znanja sagovorniku da ste spremni na svaki vid saradnje, kooperacije koja će dovesti do uzajamnog zadovoljstva obe strane.

Izgovor večitog studenta.

To je, bez izuzetaka, baš isti onaj koji se i uvek prvi uspava...

Универзално оправдање.

Supruga gospodina čoveka.

Rečenica koja se upućuje nadobudnom pesniku kad donese svoje prve brljotine na štampanje. Takođe svakom bandoglavom političaru, u bilo kojoj prilici; svaka prilika je dobra. Napuvanost je u svakom slučaju kvalifikativ za dobijanje ovakve replike.

Rečenica koju kažemo osobi koja mnogo kasni, obično ako smo je zamolili da uradi nešto od nama velikog značaja. Uzaludno je nadati se da će posao biti završen na vreme.....

Дај паре, знам да имаш! Оптимистичан и убедљив начин узимања кеша.

Čovek koji deli hranu na:
volim
i
nisam probao

Petao zakukurika i diže se sen noći, nežno kao ručica detinja, sav živi svet ispusti deo svojeg života i od toga nasta magla i rosa. Još jedan dan bliže kraju. Plašt noći poprimi oblik i gustim velom pruži poslednji otpor Suncu. Opet se začu petao...

Kamen dotače srp i čelik popusti, sitna prašina diže se u haotičnom plesu sa svetlošću koja se u snopovima probijala kroz zavesu. Varnica, jedna, dve, kamen popusti i ples se nastavi. Hrapavi prsti mahnuše i dodaše tempo, kovitlac prašine i svetlosti, božanske lepote.

Oštar srp položi na tronožac i zemljanim podom nastavi za mirisom slanine, jaja i mladog luka. U prostoriju je ušao sa veselim osmehom, uvek ga je imao dok slanina cvrči u tiganju. Lagano spusti usne na njen vrat a ona se naježila još dok su brkovi žarili teme. Dve tri reči pa kikot. Na prašnjavom kredencu stajao je satljik rakije, nije imao prašinu. Kad ga snažna ruka sa tragovima borbe kamena i čelika dohvati on propeva, propeva penušavim zlatnim vencem. Tup udarac stakla o drvo. Poteče nektar i stakleni predmet ožive pa polete u zagrljaj svome tvorcu i napoji ga rakijom.

Kad se treći put petao oglasi srp zaseče snop zlatnog žita. U talasima je klasje padalo u naručje, željno zagrljaja znojavih ruku. Dva puta zaklikta orao i nastavi da kruži oko Sunca u zenitu. Sparina i žega nastadoše a sve krupnije kapi znoja natapaše plodnu zemlju. Prvi lahor probi kroz mokru košulju i srp se umiri, pogled potraži paperjaste oblake na horizontu pa živac iznad oko zaigra. Dok se srp usijavao, hladan vetar odnese misao o odmoru. Mišići su se grčili a šajkača cedila od znoja, a zatim se mali hlad kruške proširi i uhvati celu udolinu. Noć je uzela a dan će vratiti...

Poslednji otkos pade uz prasak groma, zemlja se zatrese i nebu bi žao pa zaplaka. Nebom se prolomi svetlica i zvuk biča proguta još jedan udar groma. Dva rogata vola napeše jaram i jednogodišnji trud poče da se kotrlja ka ambaru.

Mačak ispod strehe uplašeno je gledao domaćina kako trči preko dvorišta. Bele kuglice su skakutale po utabanoj travi, njegove žive oči ispratile su svaku, srećno pogladi brk kad shvati da je na suvom i sigurnom.

Plamen sveće ožive senke, miris tamjana probudi glad. Obla senka donese krčag vina i nasu u pehar i masni umorni prsti podigoše pehar:
- U mlinu se nadomiljalo, u naćvama nakuvavalo, u peći nadopecalo i svima nadotecalo! Gde ove godine, tu i dogodine!
- Grehota je raditi o hrani a biti gladan. - Mrve hleba posuše pod i poče obed...

Oštar miris duvana ispuni prostoriju, munja raspara crno nebo, sveća dva puta zaigra i čovek se glasno nasmeja.

Deda Mraz, jer zna gde zive sve nevaljale devojcice.

    Dobro bre, profesore, na šta ovo liči da Vas pita čovek? Kakva je ovo tema? Pitam se zašto baš nas tridesetak ima tu nesreću da baš nama predajete i da se u celoj državi jedino mi lomatamo sa ljudskom psihologijom i karakternim osobinama.
    Prosvetni sistem je truo, smrdi već, pomirite se sa tim. Nećete ga spasiti Vi sa pokušajima da od nas giliptera silovanjem izmuzete kvalitetno pisanije i oblikujete novog Crnjanskog, Puškina, Dostojevskog. Ko hoće da piše i ima dara on će pisati sa Vama ili bez Vas. Vaše je da se nađete takvima, prepoznate ih među nama, da ih usmerite i pravilno iskritikujete. A ne da maltretirate nas koji bi sada možda gledali Evrobasket a ne lomatali glavu o tome šta je gordost.
    Osećamo se loše, prisiljeni na pisanje o nečemu što nam ne leži. Druga deca pišu o tome kako su proveli raspust, kako jesen oblači sve u žuto-zlatnu boju i o ostalim mekim, veselim, živopisnim temama jer njihovi profesori poznaju sistem i nemaju više elana da krste goveda. Nisu kao Vi.
    To je gordost. Vi ste, profesore, gordi. Gordi ste jer sve ove godine oholo prkosite sistemu, uspravno stojite i nadate se da ćete doći do bar jednog od nas, da bitka neće biti uzaludna. A i ako ne doprete, biće sledeće godine...ako ne ni tad-onda one tamo... I dalje ponosni Vi ćete pokušavati sa bezobraznim razmišljanjem da ste bolji od ostalih, da činite nešto korisno, da ćete promeniti svet. Videćemo na kraju godine...
    Ne znam ni šta ja radim, šta pokušavam... Da promenim Vas? Da utičem na Vas, da Vas učim vašem poslu? Borim se protiv vetrenjača, učim starca da maca jajca...drsko sa moje strane, zar ne? Možda, ali šta ako uspem? Šta ako uspete Vi u Vašim namerama? Gordost je ono što nas vuče napred, što nam ne dozvoljava da se predamo, da potonemo, da nas poplava sistema povuče u vir jer samo gordi, ponosni, sigurni u sebe i bez straha od poraza uspevaju i isplivavaju na površinu reke zvane život.

Obavezno mišljenje komšija o masovnom ubici iz njihovog komšiluka...