Čovek, kako to gordo zvuči
Dobro bre, profesore, na šta ovo liči da Vas pita čovek? Kakva je ovo tema? Pitam se zašto baš nas tridesetak ima tu nesreću da baš nama predajete i da se u celoj državi jedino mi lomatamo sa ljudskom psihologijom i karakternim osobinama.
Prosvetni sistem je truo, smrdi već, pomirite se sa tim. Nećete ga spasiti Vi sa pokušajima da od nas giliptera silovanjem izmuzete kvalitetno pisanije i oblikujete novog Crnjanskog, Puškina, Dostojevskog. Ko hoće da piše i ima dara on će pisati sa Vama ili bez Vas. Vaše je da se nađete takvima, prepoznate ih među nama, da ih usmerite i pravilno iskritikujete. A ne da maltretirate nas koji bi sada možda gledali Evrobasket a ne lomatali glavu o tome šta je gordost.
Osećamo se loše, prisiljeni na pisanje o nečemu što nam ne leži. Druga deca pišu o tome kako su proveli raspust, kako jesen oblači sve u žuto-zlatnu boju i o ostalim mekim, veselim, živopisnim temama jer njihovi profesori poznaju sistem i nemaju više elana da krste goveda. Nisu kao Vi.
To je gordost. Vi ste, profesore, gordi. Gordi ste jer sve ove godine oholo prkosite sistemu, uspravno stojite i nadate se da ćete doći do bar jednog od nas, da bitka neće biti uzaludna. A i ako ne doprete, biće sledeće godine...ako ne ni tad-onda one tamo... I dalje ponosni Vi ćete pokušavati sa bezobraznim razmišljanjem da ste bolji od ostalih, da činite nešto korisno, da ćete promeniti svet. Videćemo na kraju godine...
Ne znam ni šta ja radim, šta pokušavam... Da promenim Vas? Da utičem na Vas, da Vas učim vašem poslu? Borim se protiv vetrenjača, učim starca da maca jajca...drsko sa moje strane, zar ne? Možda, ali šta ako uspem? Šta ako uspete Vi u Vašim namerama? Gordost je ono što nas vuče napred, što nam ne dozvoljava da se predamo, da potonemo, da nas poplava sistema povuče u vir jer samo gordi, ponosni, sigurni u sebe i bez straha od poraza uspevaju i isplivavaju na površinu reke zvane život.
Definicija je pisana za takmičenje "Pačija škola."
