Naopak u pičku materinu! Večito prek i zlovoljan čiča.
"Dragi gosti, dižem ovu čašu...."
"Glo, glo, glo....podrig."
"Pa dobro bre Stojane, sačekaj da nazdravimo pa posle trti tu flašu!"
"'Oću, zastoleo me bojko! Kad krenete da se ređate sa zdravice ko na seosku radodajku, takmiči se sve govornik do govornika, moj do mojega! Glo, glo, glo..."
"Uf što si čoljav čovek, što li te pa ja zovem na veselje!"
"Čukam!"
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
"Gazda, upravo je ušao u kafanu Živan. Eno ga seo, popeo blatnjave noge na stolicu, čačka nos i sve lepi ispod stola. Traži grejanu rakiju!"
"Idi zgrej mu rakiju, prošli put kad smo mu rekli da nema, zapalio je stolnjak da greje sam."
"Nezgodan gost, a?"
"Čoljav!"
Životni moto likova koji veruju da su savladali svu životnu mudrost pa su trivijalne životne stvari daleko ispod njihovog nivoa.
- Zdravo Rale, sto godina se nismo sreli. Šta ti je? Šta si se namračio?
- Vraćam se iz penzionog. Sutra punim 65 i imam samo 3 godine radnog staža. Nemam pravo na penziju. Očajan sam.
- Rale, pa seti se šta si radio prethodnih 40 godina. Tebe žena je izdržavala dok smo mi izdržavali svoje porodice.- Prijatelju, svirao sam po klubovima, kafićima, žurkama....nije baš da sam sedeo skrštenih ruku!?!
- Rale, svirao si kao gost i to se ne računa. To ti je kao kad znaš da voziš ali te pandur isključi iz saobraćaja i kazni jer voziš bez dozvole.
Poziv na seks.
Svaka devojka, dama, milfača, baka je maštala o tom prosedom mužjaku sa brčićima kao o princu na belom konju. Oličenje prave muževnosti. Kavaljer.
Čovek zna da napravi filete od fugu ribe, zna koje čaše da postavi, izabere dobro vino... Pa koja ga žena ne bi poželela. Uz takve frajere je uvek dobar komad. Svi se sećamo kakva je ribetina bila Violeta Popadić... a tek ova nova sa reklame...
- Hani ajm houuum.
- Zdravo ljubavi moja. :cmok: Kako je bilo na poslu, jesi li umorna?
- Oh, dragi moj, kako si ti brižljiv. :počinje krljanje:
- Pretpostavio sam da ćeš kasniti, zato sam i rešio da spremim večeru. Kupio sam nam i argentinsko vino.
- Ah, kako si ti divan. :približava mu se:
- Znam da voliš italijansku kuhinju a i gledao sam onu što šuška dok priča, Anheliku, što sprema one zajebane stvari.
- Znam. :maca pušta suzu:
- I video sam kako sprema odreske kanadskog lososa u slatko kiselom sosu…
- JEBI MEEEE!!! RAZVALI ME OD KURCA!!!----------------------------------------------
- Jebemmufamiljiju, kad god dođem kući uvek me čeka gomila razbacanih patika. :šutira obuću, prolazi pored wc-a: Sine požuri, batali više da ga tučkaš, upišah se.
- Mama, ja kakim.
- Po ceo dan samo sereš, aha, znam. :dolazi do kuhinje: Kada ću ja jednom doći kući a da…
... Dobro veče draga, uvek si tako viđen gost
jabuke i vino čekaju i reš prepečen tost... odzvanjalo je na staroj gramofonskoj ploči dok je romantični muž sa šatro mikrofonom obletao oko stola za večeru…
- ŠTA SI SPREMIO?
- Znam da voliš laganu hranu pa…
- To daj svojoj mami.
- Pardon?
- Šta pardon? Ceo dan sam radila i crkavam od gladi.
- E pa stvarno si nezahvalna. Ceo dan se trudim da te iznenadim a ti tako, gde je nestala romantična Danijela koju poznajem, gde je ta ljub…
- :kreće ka spavaćoj sobi: Večeras nema pičke!
Ovo su javne osobe koje se bave fudbalom (menadzeri, clanovi upravnog odbora) ali nemaju blage veze sa tim sportom. Obicno kada ih pozovu u neku emisiju pred neki vazan mec, oni prvo pokusavaju da izbegnu odgovor na pitanje, a ako ne uspeju, onda se desava da za njega dobar selektor za nasu reprezentaciju bude Pizon (trenutni selektor).
Emisija posle utakmice Srbija - Slovenija kada je Antic smenjen (gost jedan menadzer):
-Voditelj: Dosta se stvari izdesavalo u nasem fudbalu u poslednje vreme, izgleda da ce Antic biti smenjen, pa sta vi mislite, ko bi bio dobar naslednik Antica?...spekulise se da bi to mogli biti Rajevac ili Vladimir Petrovic Pizon.
-Menadzer: Pa vidite, vrlo je tesko pricati o toj temi jer je sve moguce, sve karte su na stolu.
-Voditelj: Ali ko bi bio dobar za mesto selektora?
-Menadzer: Pa svakako Pizon. On ima dobru taktiku, sigurno je da cemo beleziti pobede i da cemo se plasirati na prvenstvo evrope.
Sarkastični krik pojedinca za eutanazijom, usled trovanja mozga nasumičnom pobačajnom pojavom.
- Još jedna emisija "Ko je njko na estradi", još jedan gost. Tojest dva. Dobro veče, Ero i Boro.
- Bolje vas našli (smeh/grok)
- Elegantno izgledate obojica, Ero, ti si nešto trezniji pa da čujemo od tebe šta ste to vas dvojica novo pripremili?
- Hehe, pa eto Bora i ja smo odlučili da javnost počastimo novim duetom, šta kurac duetom, novim HITOM, eno pre neki dan smo uradili vokale, još malo Handan to da izmiksa i bombona! (smeh)
- Može neki odlomak, nešto?
- Boro, oćemol'? (hrak-pu/grok!) 1, 2...♬ Nas dva seljaaakaaa
odavde do Žabljaaakaaa
idemo bez štaaakaaa
zbog lepih devojaaakaaa ♬- Hvala vam na gostovanju, a mene neka neko ubije. Odmah.
Bespotrebno vršiti mentalni napor kako bi se došlo do nekog zaključka ili materijalizacije ideje koja je totalno nebitna u tom trenutku. Česta igračka za ljubitelje sarkazma koji korišćenjem iste sagovorniku pružaju sliku kako su zabrinuti i da im je jako stalo kao Anđelini Džoli do siročića u Bosni.
-Gospodine predsedniče imate neku crvenu tačkicu na čelu.
-Šta ujelo me nešto?
-Pa ne bih rekao da je ujed od komarca ili na primer pauka, nema otoka a i dosta je svetla ta crvena boja, krug je opet relativno pravilan, liči na laser neki.
-Ma nemoj da razbijaš glavu oko toga, nije sigurno snajp...
------------------------------------------------------------------------------------
-Au Bane, koga sad da zovemo u goste, nemamo puno vremena?
-Pojma nemam. Propadamo, sad nam bio Hari Mata Hari, šta je sledeće, Saša Ćurčić a mužički gost Edo Majka?
-Smisliću nešto, vidiš nije ti to loše...
-Pusti sad gosta, nego daj neku foru da napišemo.
-Jaoj ne mogu sad i oko toga da razbijam glavu. Idi otvori Vuku.
Kažemo nekom ko za stolom dok "skautuje" tanjir u kom su meso sa prilogom od nekog grilovanog povrća, non-stop priča kako ga žena drži na dijeti, kako se zdravo hrani i još kojekakvih pričica za malu decu, da bi mu se u tanjiru, na kraju, našli samo "plodovi tora."
(Domaćica iznosi oval sa glavnim jelom na sto): "Ooo, domaćice, šta ste nam to lepo spremili"?
"Aaaa, pa to je moj neki mali recept. Fino začinjena jagnjetina kuvana na laganoj vatri u ekstra ceđenom maslinovom ulju, sa prilogom od povrća koje se griluje u istom tom ulju gde se meso spremalo, odoh po vino".
(Dok gost stavlja, samo meso, u tanjir): Pa to zvuči odlično, dajte da prvo probam malo tog grilovanog povrća prvo, odlično izgleda."
"Eeee, kume, stari si ti lisac. Prodaješ tu neku priču mojoj ženi o grilovanom povrću a gušiš mi se tu "grilovanim rebarcima". Nego, deder, da mi ubijemo po jedan špricer, a"?
Usled starosti, zaboravnosti, bake imaju vrlo različite svakodnevne ideje.
Baba, brate, znaš da sam juče ovo poslužio gostima, mislio da je sok od jabuke.
Sinko, pa gde nađe to, baki bilo loše, nisam mogla otići do vecea, pa sam malo piškila.Jesam ti rekao da sklanjaš onu vodu gde držiš zube! Džeki ponovo našao i popio!
Ju, baka zaboravila.Evo, da ti baka pare, izvedi devojku u bioskop.
Ali, sada je dva sata popodne.
Ajde, ajde, jeste baka stara ali i dalje ima svoje potrebe, dolazi mi gost.
Uzmi pare i kao što vi mladi kažete, pali!Šta će ti ovo milje na laptopu?
Kako šta će mi? Pa da ne pada prašina, normalno.
Domaćin- sedi na čelu sofre, stomak je pustio do stola, rumen i nasmejan, nejbrže se napije jer nazdravlja kad god koji gost podigne čašu!
Domaćica- ne seda sve dok se ne pojede poslednji sitni kolač i dok gosti ne počnu da čačkaju zube.
Kum- sedi blizu domaćina, pije kao smuk, obično dolazi sa ženom i dvoje dece koji stidljivo sede pored njega, dok se on dere kao bivol i prepričava momačke doživljaje proživljene davne 70 i neke sa domaćinom(''onda, kad smo krenuli u Zadar, na motoru..'')
Kuma- sedi pored kuma, tiho priča, pa se ne čuje od muža, uglavnom hvali specijalitete i juri decu oko stola neprestano se izvinjavajući domaćinima zbog nereda koji deca prave.
Drugi kum- Sedi pored domaćina ali sa druge strane, obično neoženjen, ali jednako glasovit kao i prvi kum. Sve vreme se vodi duel između njega i prvog kuma, ko će jače da iznese svoje utiske i ko će bolji špricer da spravi.
Baba devojka- Stara domaćicina drugarica, neudata, koju svake godine pokušavaju da ''smuvaju'' sa neoženjenim kumom, koji se uglavnom napije pre sarme, pa svi planovi padaju u vodu. Najviše strepi od pitanja:''Kad da očekujemo pozivnice za svadbu, Milice, a??''
Porodični prijatelj 1: Dominantni veseljak! On prvi uzima harmoniku/gitaru i započinje ''Polomiću čaše od kristala''. Pije taman toliko da bude raspoložen, u suštini je papučar, i s vremena na vreme da poljubac pun ljubavi svojoj ženi koja sedi pored njega. Uglavnom imaju malo dete od 4 godine i već 2 godine se kunu da ga više nikada neće voditi nigde jer ''ne zna da se ponaša''.
Porodični prijatelj 2: Najbolji prijatelj Porodičnog prijatelja 1. I žene im se druže, a tokom slave razmenjuju recepte za posne kolače i ogovaraju lokalne bludnice.
Stariji bračni par: Dekica i bakica od oko 60tak godina koji tiho uglavnom dolaze i odlaze prvi. Sve vreme tiho sede i smeškaju se, a domaćica im posvećuje dosta vremena jer su oni uglavnom tradicionalni gosti i krstili su domaćina.
Tetka: Najglasovitija žena na slavi. Priča se da voli da popije, ali još nikada nije završila ispod stola, mada skoro uvek peva hitove Hanke Paldum praćena Porodičnim prijateljem 1.
Dečurlija: Oni što se penju na sto, i puze ispod stola, dok se vi molite da ne otkriju da baš vama smrde noge ili ne daj bože, to objave pred svima. Mirni su samo kada stignu kolači, i to nekih 5 minuta. Prinuđeni ste da im se smeškate uz reči ''Baš je cakan'', čak i kada vam rusku salatu izruče u krilo.
Stariti.
Jebiga, svi smo mi podložni entropiji, truljenju i propadanju.
Jelena Bačić: Dobrodošli u "Dobro veče, Srbijo". Naš večerašnji gost je čovek koji prkosi zakonima o starenju, po članu 79. "Kaćeš u grob, Jovane!". Dame i gospodo, pozdravite Jovana Krkobabića.
:aplauz:
Jelena Bačić: Pa dobro, Jovane, kaj dumireš, jeb'o te patak? Ti, bre, čoveče, nikako da izgubiš bitku sa krštenicom.
Jovan Krkobabić: Eee, Jeco, gubio je čika Jova bitke, ali rat neće nikad.:aplauz:
Jelena Bačić: More, jepse, meni već počele bore na čelu da igraju Kokonješ!
...
-Brate, razmišljam nešto. Lisa Ann počela polako da završava karijeru.
-Kako znaš?
-Pa nekako propada, šaznam. Izgleda da gubi bitku sa krštenicom.
-I ti bi propao da svaki dan sagorevaš po dvesta hiljada kalorija.
Kraj. Muzika je odsvirala fajrontaru, svetla su se digla i muče pijane oči, koje uočavaju fleke od alkohola po zidovima, srču, prenaglašenu, nakaradnu i razmazanu šminku, razmatraš da li vredi nečemu prilaziti. Obezbedjenje opominje da je kraj, moraju momci da srede lokal i urade popis, predaju pare..Šta ćeš - cimaš ostatak pića, plaćaš i odlaziš kući, ili u drugu kafanu, žaleći pomalo osoblje koje mora sada da se jebava. Naizgled naivnom i neupućenom oku posmatrača - gosta sa druge strane šanka.
Sada počinje nova priča, priča posle fajronta - i znaš da se kraj ove noći ne nazire..I raduješ se tome. Kada izadje poslednji gost, i ostane nekoliko odabranih gošći koje ne nameravaju da mrdaju bilo gde, počinje prava stvar. Pazar je zadovoljio, konobarice i šankeri su dali sve od sebe, gazda, menadžer, organizatori, go go igračice, hostesa..Znaju šta sledi.
U početku smo se stideli jedni drugih, tražili skrivena mesta u hodniku, mračnim separeima, šanku, magacinu..Ali vremenom smo se navikli na zajedničko uživanje. Popis i obaveze ostaju za neki drugi dan, a brojeve i cifre potiskuje ploča DJ-a, koju vi ne slušate u slobodnoj prodaji, i počinje uvod u sve ono što zamišlja solista šmirglajući na wc šolji pre leganja u toplu nedeljnu postelju. Prigušena svetla, devojke cepaju majice, alkohol se toči u nekim drugim, neodmerenim količinama. Mesec pliva nag, a ceo klub postaje intimna pozornica čiji prizori ostaju zabeleženi urezani jedino u osmeh koji ostaje do sledećeg petka.
Odušak umornim konobarima, nervoznim igračicama, šankerima i srećnicima koji su se tu zadesili, sada i možda nikad više..Naša mala tajna. Poseban trenutak, fajront - stanje koje se zaboravlja u društvu zrakom prvog sunca. Čaše smeju da se lome, šank se pali, i uskoro su svi uglavnom goli, sreću se pogledi i ruke, tela, poljupci..Na ploči šanka, uz frižider sa cugom, kod prozora sa pogledom preko reke, na grad, magacin, separe..Sve je puno slasti i uživanja. I tako, jedan trenutak. Jedan prolazni trenutak koji ostaje gde treba, traje koliko želi i odlazi dalje, ostavljajući za sobom zoru, osmehe na licima i rasutu garderobu. Oborene flaše, razbacane pare, ruke se otpliću, poslednji, neiskreni poljubac pred povratak u rutinu, kolegijalnost i profesionalnu učtivost.
A onda, fajront.
Isto što i usrati motku,zajebati šefa i stanicu,u svakom slučaju posle ovoga slede batine.
Restoran na železničkoj stanici,desetak putnika,mučenika,dve (brkate)konabarice,u borosanama,teget plavim suknjama i košuljama na karnere i lokalni klošari koji se greju uz kafu i brlju,kad iz dima,pijani gost diže ruku,traži piće:
-Alo,da dođe 'vamo,još jedna ljuta!
Konobarica:Ne služimo pijane goste!
Pijanac:Reko'ljutu,nemoj da ti dolazom tamo!
Konoobarica:Kome da dođeš?!?
Pijanac se pridiže al već u sledećem momentu biva oboren preciznim i odmerenim udarcem tacnom po čelu.
Konobarica:E nasro si punu kapu,od jutros te samo slušam,ološu!Zovi miliciju;obraća se koleginici koja je takođe zauzela gard sa pladnjom za mešano meso i zadovoljno pali cigaretu.Ostatak gostiju ostavlja pare za piće pod pepeljare i beže glavom bez obzira,nikad se ne zna ko je sledeći.
Poštovani Sveti Petre, nadam se da ti ne pišem u nevreme. Ovde, u paklu, nemamo baš neki pojam o vremenu. Zore nam ne sviću, pa ne možemo da odredimo ni koji je dan, a kamoli koje je vreme dana. Kad malo bolje razmislim, to računanje vremena nam ništa ne bi ni značilo. Svaki dan je isti i svodi se samo na čistu patnju. Ili gorimo u večnim plamenovima pakla ili smo posluženi kao hrana Kerberu, iz čijeg izmeta ponovo vaskrsavamo i sve ponavljamo u nedogled.
Elem, ne pišem ti ovo da bih ti izjadao sve svoje muke. Znam ja da si ti zauzet. Umire narod u zadnje vreme ko blesav. Sve je to od ovih Amerikanaca. Hoće da unište svet sa onim uranijumom i onim antenama što menjaju vreme. Skrenuh ja sa teme. Hteo sam, dobri moj Pero, da te priupitam šta sam ja uradio da bih završio ovde u ovoj gužvi? Ceo život sam radio teško i pošteno da bih prehranio decu i ženu. Nikad nisam pogledao drugu ženu pored one moje. Ruku nisam podigao ni na šta živo, a kamoli da ubijem neko jadno stvorenje. I opet evo me ovde. Zajedno sa najvećim šljamom čovečanstva se guram po ovoj rupčagi.
Razmišljao sam dugo, dobri moj Pero, da se nisam nešto zamerio onom bradonji gore al' ne mogu ništa da izvučem iz ove lude glave. Ispoštovao sam svaki praznik i svako crveno slovo. Obilazio sam crkve, istina većinu po saborima al' sam ipak ispoštovao sve. Prvi bih stigao ujutru, odstojao celu službu i zadnji ostao pod šatrom dok se ne rasturi narod. Tri sam slave slavio, seko kolač i na Božić i na Vaskrs, svako slavu ispoštovao i bio gost. Istina, voleo sam i da pojedem dobro i da popijem dobro. Znalo se da kad ja zasednem sve mora da ide po redu. Rakija jedna, druga, predjelo, treća, sarma, vino, pečenje i kolači. Šta ću... Rodio sam se kao dete iz siromašne kuće postigao nešto al' je uvek ostao taj strah od gladi. Mislio sam božija je volja...
Znam da ovo moje pismo neće stići do tebe ali isto tako znam da i kad bi stiglo ne bi mnogo promenilo. Opet je lakše kad se skrenu misli sa ovih muka nego samo gledati patnju. Veliki pozdrav od Milana iz trećeg kruga pakla!
Kao što takvi gosti nisu obicni, svakodnevni, tako i utakmica koju oni čekaju da bi došli u goste nije obična, već najčesće jedna od retkih kada vaš klub igra dobro u Evropi ili nekom drugom takmičenju.Namerno kažem čekaju, jer prsto je neverovatno kako uspeju da banu tačno u minut pre početka utakmice, pa vas na taj način onemoguće da potražite azil u obližnjoj kladionici ili kod komše jataka.
TV:I evo utakmice koju su generacije navijača ovog kluba željno iščekivale...
DING-DONG:
Otac i sin se zbunjeno gledaju.Ćale se obraća majci:-Idi vidi ko je, ako su ovi iz Kirbija samo odškrini vrata ja ću im odavde reći šta imam, gurnuću im svaki nastavak za usisivač u dupe!!!
Posle 2 min ulaze gosti a za njima uplašena majka koja zna šta se sprema.
Gosti:Ooooo dobar dan, dobar dan jeste radi gostima hohoho...
Ćale predinfarktnim mumlanjem:Dobar dn dan udjite, udjite...
Majka:Vidiš sine ovo je moj brat od ujaka iz(grad udaljen 563km od vašeg mesta stanovanja), oni nisu bili kod nas, braco ima li 10 god?
Gost operisan od sporta:Ima vala 12 godina tačno.
Majka:Al lete godine.A ovaj mali bata s kojim ces da se igraš je njihov sinčic...TV:I zbog čega crveni karton.Kakav maler na samom početku utakmice!!!
Sin:U sudija jebem ti(dodati po potrebi šta ko više voli) zašta crveni, dal je ovo moguće!?
Žena gosta operisanog od sporta:Jel to igraju Zvezda i Partizan?
Sin:NE!Ovo igraju Javor iz Ivanjice i Big Bul iz Bačinaca finale kupa kralja Španije!Slušaj vamo, ti mali eno ti gore kompjuter imaš pornića pusti gledaj, vi ostali neću da vas čujem, da pijete tu kafu ko na daći el jasno!12 godina niste dolazili i sad ste našli...
Majka oduzeta:A da predjemo gore da vam pokažem na spratu laminat što smo postavili...
Arhetip, suština podele među ljudima. Jer, dokle god postojimo mi, postojaće i oni, drugi tabor koji nam ne misli dobro i raduje se našoj nesreći. A oni su razni...
Tako nešto postoji otkako se prvi majmun uspravio i rešio da mu je tako bolje da hoda (ili otkako se Bog odrekao jednog rebra, koje vam tumačenje milije). A mi to na ovim prostorima obožavamo, iako nas oni ostali ne razumeju, kao. Mora postojati neka razlika koja će nas podeliti i definisati na svakom nivou, od državnog (ratovi na ovim prostorima, predizborna retorika stranaka do sklepanja koalicija, atmosfera u firmama...), pa sve do ličnog. Svugde nas ima (ali i njih), u svakoj sferi života, slojevito k'o one ruske figurice, babuške.
- Au, vide li ti ovo, mužu?! Ala su se obrukali, slabo pripremljeno... I ova moja sestra, gde li joj je glava, ovde da se udaje! C, c, c... Je l' da kod nas bolje bila organizovana veridba?
- Ženo, mene zabole ona stvar, ja sam samo gost i tamo i ovamo, bitno mi da sam zauzeo stratešku poziciju kako treba.
- Pu, stoko neotesana! Jao, a ja jadnica, gde li je pa meni bila glava? Tek tvoji... Trebalo je da znam da nisi daleko od toga oni kakvi su!
- E, a kad su meni tvoji...
- To je nešto drugo!
- Svejedno. Odo' ja do paše da se popričamo i uputim ga u neke stvari, moramo mi da se držimo zajedno, opstanak je u pitanju.
Opušteno. Bez trunke griže savesti. Odraditi stvar sa velikom dozom bola u kurcu. Možeš i da pogrešiš, svejedno ti je. Nemaš nikakav balast koji ti ne dopušta da dišeš.
- Pavloviću, cela rubrika - sve kečevi, samo jedna dvojčica! Mogao bih mirnog srca da ti zaključim asa.
- Nemojte, nastavniče, ubiće me Ratko.
- Opusti se, evo ti prelazna. Boli me đoka da se bakćem sa tobom na +40....
- Uf, jača si od tenka!
- Oš da jedeš govna ili da privodiš pos'o kraju. Ističe ti sat vremena.
- Boli me patak, mirnog srca bih ga sad izvadio i ne bih žalio.
- Vadi ga onda, imam drugu stranku....
- Gospodine Karadžiću, slede sporne situacije iz ovog meča. Evo je prva kada je Kevin Miraleš uklizao s' leđa Džulijanu Dreksleru u kaznenom prostoru. Penal.
- Ovde je sve čisto, penal kao suza. S tim što je sudija Klatenburg mogao mirnog srca da Mirelešu pokaže put u svlačionicu. Bar bi mi došao tiket. Igrao sam gost dobija crveni.
- Pu!
Slava koju domaćin svake godine organizuje u nadi da će mu ove godine gosti biti fini i umereni. Naivno se nadajući. Godinama.
Nekada davno, pozvao je par rođaka, i par dobrih prijatelja na slavu. Usput je pozvao i par prijatelja iz kafane (koje je poznavao samo površno).
Kakva greška!
I ove godine će doći u prekomernom broju (svaki od drugara iz kafane će da povede još 2-3 drugara koji nisu pozvani, iako to baš i nije običaj). A ta 2-3 drugara će sledeće godine doći i sami (bez poziva, jer naravno - običaj je da kad jednom dođeš na slavu, više ne treba da te zovu), bez obzira što njih domaćin nikada formalno nije pozvao na slavu. Neće svi moći da dođu na dan slave, ali će najaviti da će kasniti, pa da će doći drugi, ili treći dan (hmm, doduše domaćin nije planirao treći dan da slavi, ali ne može reći ljudima da ne dolaze na slavu, nije red). Neki će doći prvi dan, pa kad vide da tu nije celo društvo od prošle godine, doći će i drugi i treći dan - da se ispričaju sa ekipom.
Najčešće izgovorene reči (ako izuzmemo neprimereno, ali u svakom slučaju prekomerno, korišćenje raznih psovki koje ne štede ni sveca koji se slavi, a ni Boga lično) biće: Domaćine, imaš li ti još ove ___________ (dopuniti sa: prasetine, janjetine, rakije, pive, itd.)? Pored prekomernog (i neprimerenog) psovanja, prekomerno će se jesti i piti. Ustvari, prekomerno je blaga reč - pre bi se moglo reći APSOLUTNO NENORMALNO. Ješće se dokle god na stolu ima ičega jestivog (da, i čačkalice i plastično voće se računaju), a piće se dokle god se ne završi ispod stola, na ispiranju želuca, ili u klinču sa drugim posetiocem slave koji je podjednako preterao u piću i proseravanju.
Domaćin će u moru nepoznatih lica, prepoznati pokojeg rođaka i pravog prijatelja, ali oni se neće zadržavati, da mu ne prave toliki haos u kući. Rođake i prijatelje (prave) jako često će dočekati ovi gosti-padobranci, jer će domaćin biti zauzet donošenjem novih zaliha pića i ića, trčkaranjem u prodavnicu da dopuni zalihe, razdvajanjem zavađenih gostiju ili traženjem izgubljene jakne (najčešće je gost već došao pijan bez jakne na slavu, ali će ipak iskoristiti priliku da napadne domaćina da mu je on ukrao).
Svake godine sve gore i gore. Sve više nenormalnih gostiju, sve manje normalnih (došli divlji i oterali pitome). Jedino što ostaje domaćinu je da se nada da će ciroza jetre kod gostiju padobranaca učiniti svoje, brže nego što njega ubije čir na želucu.
Naslov pesme Zabranjenog pušenja, koji kada se izgovori u svakodnevnom životu obaveštava onog kome je upućen da vas tema o kojoj govori ne dotiče i da imate pametnijeg posla, makar to bilo i čačkanje nosa.
-I tako ti ja kažem, nemoguće je razlikovati Srbe Hrvate i Muslimane, jer mi smo jedan narod, samo religija nas razdvaja. Kao što su šiiti i suniti. Uostalom, svi amerikanci
se smatraju istima iako su objektivno različiti. Sve ti je to moj brate politika sjebala.
-Izvini jaro, guzim.
-?
-:pali pljugu, okreće se i odlazi:
_________________________________________________________-Ćao! Ja sam Milojko, cimer tvoga brata. Vidim već te je smestio u moju sobu, ah
kakav vragolan, kad god mu dođe neki gost, on me počastvuje da ga ugostim kod mene u sobi, pa onda ja spavam u hodniku, to je tako kul. Čak mi dozvoljava i da
plaćam piće kad god me povede negde u izlazak, retko, ali me vodi. A šta ti to radiš sa tom omladinkom?
-Izvini jaro, guzim :guzi:
Stepenovanje pubova.
Pub na prvi stepen - običan, ulični pub (odomaćeni eufemizam: pozornik). Slabo obrazovan, od stranih jezika zna nešto engleskog (yes/no, on/off i slično).
Pub na kvadrat - domicilni saobraćajni policajac. Obrazovan, od stranih jezika zna srpski, srećom isti onaj koji i vi govorite, tako da je komunikacija najčešće uspešna na obostranu polzu i zadovoljstvo.
Pub na kub - jako zaeban lik, saobraćajni policajac uvežen sa Kosova. Obrazovan, od stranih jezika ne zna ni srpski, ustvari zna, ali ne onaj koji vi govorite. Dok je bio na Kosovu glumio veliku ribu uzimajući grdnu lovu da zažmuri na saobraćajne prekršaje, a u novoj lokalnoj sredini gde je raspoređen glumi poštenu ribu, te je komunikacija sa njim neuspešna i idete "u redovnu proceduru" štagod to značilo.
Dalje stepenovanje seže u beskonačnost sve do puba na n-ti stepen, koga ne treba posebno definisati ... često je gost na malim ekranima TV prijemnika ...
Jedna od rečenica koja se može oteti šegrtima na građevini sa diplomom završenog fakulteta, usljed viška radnih mjesta na koja su ciljali.
Radovan (prekaljen majstor svih građevinskih radova, od miješanja maltera do postavljanja stolarije): Pu jebem ti... Mali! Oooo mali!
Vladica (redovan gost svih žurki, ijada i zabava svih fakulteta): Molim gazda?
Radovan: Opalim te golim vazda, hehehehe. Slušaj me sad, jesam ti ja rek'o da ne pijem ove... Jelene, lavove... donesi mi Zaječarca, pravu zidarsku, nemoj ovo.
Vladica: Dobro gazda.
Radovan: I mali, nemoj da te guja ujede da mi opet doneseš Jelena. Završio si faks, znaš valjda razlikovati, hehehehehe. A šta si ono bješe završio?
Vladica: Megatrend.
Radovan: Hehehe, vi i vaši Megatrendi. Miloš moj da upiše on bi to završio čas posla. A ovako studira medecinu, ima da vi jebe s one igle i rukavice, hahahaha.
Vladica: Hehehe, jeste gazda, hehehe :u sebi: Mamicu ti jebem bezobraznu, da si... Uh... Blago Sizifu, on samo gura kamen, a ja moram i ovog da trpim.
