Fudbaler koji je u svojoj karijeri promenio mnogo klubova. Ovaj metar ispred imena zvuči poprilično lepo ali u stvarnosti nema pozitivnu konotaciju jer se obično odnosi na propalog fudbalera koji ni u jednom klubu za koji je "igrao" nije ostao duže od šest meseci i povezao pet mečeva. Pola Perica Ognjenović - pola Miljan Mrdaković.
Lokner: Dobar dan, dragi gledaoci. Naš današnji gost je Miodrag Anđelković zvani Burek. Fudbalski globtroter i istinski majstor igre na petoparcu, koji je pre nekoliko godina okačio kopačke o klin i otišao u zasluženu penziju. Miodraže, dobrodošao.
Burek: Hvala, Loki. Veliki pozdrav tebi i tvojim gledaocima.
Lokner: Miodraže, pozvao sam te jer ćemo večeras pričati i o derbiju između kluba u kom si napravio prve fudbalske korake, Trepče, i lidera tabele, Mokre gore iz Zubinog Potoka. Popularni "Rudari" su izgubili u Zubinom potoku rezultatom dva prema jedan i tako ostali bez šanse da se izbore za viši rang.
Burek: Pa znaš kako, ovo je veoma mlada ekipa, takoreći još u stvaranju, i bilo je nerealno očekivati da se ove sezone dokopaju višeg ranga. Videćemo šta će biti dogodine.
Lokner: Spominjala se mogućnost da još jednom obuješ kopačke i pomogneš Trepčanima. Koliko je to realno?
Burek: Što da ne ako me pozovu...
Majka svih taktika naših timova kada su u pitanju internacionalne utakmice. Nema nikakve razlike da li se igra protiv luksemburškog trećeligaša ili Barse poenta je da se ide na nerešeno, što je sigurno sigurno je.
Predrag Strajnić: I dobro veče i dobrodošli u specijalnu emisiju povodom utakmice Barselona- Donja Moštanica. Večeras će moj gost biti legenda srpskog fudbala- Vladimir Petrović poznatiji kao Žonpi, veliki taktičar i eminentni mastermenadžer srpskog fudbala. Vlado, šta mislite o večerašnjoj utakmici, postavi i taktici koju će večeras prikazati tim iz Katalonije?
Žonpi(pogled mu se gubi u daljinu): Dakle... Sigurno je da je Barselona jedan jak tim... I... I da će večeras pokazati sto posto svojih mogućnosti... Mada... Mada ne treba potcentiti Donju Moštanicu koja će sigurno ići na pobedu... Ovaj...Donja Moštanica je tim iz Donje Moštanice... Igraju ofanzivan fudbal...
Strajnić: A šta mislite o taktici koju je Gvardiola najavio?
Žonpi: Taktika... Pa mislim da se Gvardiola odlučio za jednu veoma ofanzivnu i rizičnu taktiku protiv Donje Moštanice koja će sigurno ići na to da da gol... I mislim da bi trebalo da... Trebalo da... Da ide na taktiku 5-5-0 i proba da sačuva taj nerešen rezultat u startu...
Strajnić: Ali Vlado zar ne mislite da je taktika jednog kluba kao što je Barselona protiv tima iz Donje Moštanice krajnje apsurdna?
Žonpi: Donja Moštanica će sigurno ići na pobedu i dati sto posto svojih mogućnosti i... I... Dakle... Ne bi trebalo rizikovati protiv njih zato što... Bre... Ako Barselona rano povede ona će morati da čuva taj rezultat jer će Moštaničani ići na izjednačenje a ako zadrže nerešeno neće morati... Da ovo... Da odmah budu pod pritiskom zato što vode.
Strajnić: Vlado, popijte malo vode.
Na svakoj srpskoj svadbi, postoje različiti tipovi gostiju, koji u zavisnosti od uloge, imaju različitu opremu koju nose na svadbu.
Običan svat: Vino, bombonjera, cveće. Nezapažen toliko.
Zadužen svat: Ono što je dobio od domaćina svadbe, to i vraća. Ume da zaigra u masi.
Prijatelj svat: Donosi šta hoće, domaćinu je njegovo prisustvo najveći poklon. Voli da se mota oko muzike.
Rodbinski svat: Pored toga što je pomogao da se svadba spremi, dužan je da donese što kabastiji poklon. Uvek igra oko mlade i mladoženje, u centru pažnje.
Stari svat : Uz poklon mora da poseduje ženu, devojku (ako je nema mora da je pozajmi za taj dan). U prednjem čelu sedi, sa ostalim šlag društvom. Kad se napije počne da muva pevačicu.
Barjaktar : Poseduje kolac sa srpskom zastavom i na vrhu jabuku. Njegov posao je da čuva jabuku, obično se smori dok traje taj ritual. Kasnije uveče se pridružuje veselju.
KUM: Najatraktivniji svat. Što se kaže 'Kum nije dugme', tako da on ima pravo uz televizor, što donese, da poseduje pištolj, automatsku pušku, karabin, ( ne sme zolju) i pucanjem iz vatrenog oružja doprinosi što boljoj atmosferi na svadbi. Po običaju 'drži muziku' celo veče, što izaziva gnev kod ostalih svatova.Postoji još jedan tip gosta, koji je totalni autsajder.
Padobranac svat (nezvani gost): Već je bio na nekom ispraćaju, pa je svratio da se još malo dolije, eventuano da smaže neko parče pečenja. Čeka ispred šatre da mu aščija iznese gajbu piva, ili da se domaćin smiluje i naredi pevaču da na mikrofon izgovori čuvenu svadbarsku rečenicu: 'Za nezvane goste, postavka'! Tada pod šatru 'sleće' tridestak padaobranaca i zauzimaju neko mesto u ćosku.
Čovek koji tvrdi da sve zna, za njega nema nepoznate oblasti iz društva, istorije, politike, muzike, geografije, arheologije, astronomije, nuklearne fizike, prerade mlečnih proizvoda...itd. Veoma je pametan, inteligentan, pričljiv, ubedljiv i hrabar čovek. Poznat je po svojim mnogobrojnim knjigama u kojima razbija sve teorije zavere, međutim ne preporučuje se da ih čitaju psihički osetljive osobe. Mogu da uzrokuju neurozu a ređe šizofreniju ili amneziju. Tako da se jos razmatra u ministarstvu zdravalja da li da se prodaju uz recept isključivo ili uz nadzor neuropsihijatra.
Za njega su svi tajni agenti, obaveštajci, kontraobaveštajci ili hazari. Sam je priznao da je mason i templar, e sad ko hoće da mu veruje neka veruje, ko neće ne mora. Ako vas izbace iz Jehovinih svedoka, ovaj čovek vam je sigurna zamena za njih.
Voditeljka: Dobro jutro poštovani gledaoci, vi gledate emisiju ''Između dva požara'' na Južna Mačva live TV u novom terminu u 3 i 34 ujutru. Sa nama je naš stari gost, gospodin Dejan Lučić. Možete li nam reći nešto o vašoj novoj knjizi ''Tajna Kineskog zida''?
Lučić: Naravno, ova knjiga predstavlja moj vrhunac u karijeri. Vidite, ja sam uspeo da odgonetnem zašto su Kinezi gradili taj zid baš na tom mestu i uz taj meridijan koji zapravo predstavlja obeležje jezuitskog ogranka Malteških vitezova koji su se u Kinu infiltrirali jos dok je Kineski car, poreklom hazar, ratovao sa Mongolima koji su ogranak tajnog društva Japana. Možete primetiti ove zidove po Beogradu, to nije ni malo slučajno što njihov stepen zakrivljenosti je sličan kineskom zidu, jer Kineski obaveštajci su ušli u naš sistem kako bi preokrenuli istoriju koja govori da su Kinezi zapravo poreklom Srbi. Naravno to ne bi mogli sami bez cia-e koja je poslala ogranak masonskih tajnih agenata da kao slobodni zidari učestvuju u gradnji tih zidova. Zanimljivo je da kada se sabere broj cigala na svakom drugom metru, dobija se broj 13, to nije ni malo slučajnoo, jer kad se 13 pomnoži sa 2 dobije se 26, stari hazarski broj. E vidite, tu postoji još nešto...
Voditeljka: Izvinite, apsolutno se slažem sa vama ali imamo direktno uključenje u emisiju, imamo gledaoca na vezi, halooo... halooo.... da li nas cujete? Halooo....
Svi mi volimo da idemo na slave.Neki zato sto je to jedina prilika da se sretnu sa svim ortacima, zbog sprdnje i zajebancije, a neki samo da bi se napili.Ali naravno ima onih koji ne vole da piju (meku), ali to je jednostavno neizbezno, jer su tu uvek tvoji "ortaci" da ti kazu kako si picka ako ne popijes bar jednu, a onda i drugu, trecu.Od trece kreces sam.
Slava
Atmosfera do jaji.Svi ortaci na jednom mestu.Jede se.Pije se.
Dosla na red meka.Domacin drzi govor.Zdaravi uglavnom svom najboljem drugu.
Domacin:"Zelim da vam se zahvalim sto se dosli na danasnji dan tj. na moju slavu i dace Bog da je slavim jos 100 godina.Zdrav' se Bozo".(krsti se i pije do dna)
Bozidar:"Bog ti dao zdravlje."(uzvraca)
Bozidar:"Ajde Stanko(ja) zdrav' se!"
Ja:"Auu.Nemoj molim te.Ne pijem.Narocito ne meku."
Domacin, Bozidar, 10 ortaka:"Sta ne pijes?Ajde bre jednu bar.Valja se.Samo se ti izdvajas.Nemoj si PICKA!"
Ja:"Pa kad se mora, mora se.Bog ti dao zdravlje i zdrav' se Urose!"(sa mukom pijem)
Publika:"Tako bre".(cestitanje i ljubljenje, 3 puta naravno)Posle 10 minuta nailazi druga
Stefan:"Ajde Stanko zdrav' se!"
Ja:"Daj brate nemoj molim te.Znas da ne pijem."
Publika:"Ajde bre!Ne foliraj se!Sta je dve meke?"
Pijani gost:"Ajde mali.Ja sam vec 10 popio."
Ja:"Vidi se.Sto se mora nije tesko."
Svi:"Aaa, svaka ti cast."(cestitanje naravno)5 minuta kasnije
Milan:"Ajde Stanko da si mi ziv i zdrav.Zdrav' se!"
Ja:"Nemoj brate molim te.Vec sam popio dve i muti mi se po glavi."
Svi(vec pijani):"Pi' to bre picka ti materina.Sta se pravis majmun?Jel si Srbin il' jok?Srbi po 3 piju!"
Ja:"Da znate ovo je zadnja!"Posle 10 minuta
Ja:"Ajde domacine sta si zakazao?Daj tu meku jebem ga.Daj neki kurac da se napijem bre!"
Posle 1h
Ortak:"Brate moj.Ti si moj brat, brate!"
Ja:"I ti si moj brat, brate.Ajde da jebemo neke picke sad!
Ortak:"Samo da popijemo jos koju."15 min kasnije
U WC-u.Povracanje svuda po WC-u sem WC solje.
5 minuta kasnije
KOMA.
30 min kasnije
Hitna dolazi.Vode me na ispiranje.
Sutradan, Bolnica.Svi ortaci kod mene.Doneli banane i sokove.
Ortak 1:"Brate sta su ti rekli doktori?"
Ja:"Ma nista brate.Ispirali me celu noc.Prikljucili na infuziju.Kazu da nemam pola jetre.Neka ciroza, jebem li ga sta je to.Ali kazu da ce da se obnovi ako ne pijem narednih 10 godina.Hvala Bogu necu."
Oratk 2:"Brate sta ti je bilo pa si sinoc pio onu meku?To je smrt.Ti nisi normalan."
Ja:"M'rs u picku materinu.Sestroooooooo!!!"(gadjam ih bananama)
Selebriti osoba čija je profesija da svojim delovanjem umetničkog pravca, muzike i pravila životnog ponašanja utiče na stado ostvarujući tako njegovo duhovno uzdizanje i spas duše. Pogrešno je misliti da je u pitanju isključivo muzika. Ne, to je više način života, kao svakog postenog rokera. Pop-rok starovi imaju svoja mesta okupljanja,specifičnu odeću(darker po gradu, u hramu prevladava oblačenje u crvene i bele boje),frizuru koja se odlikuje zaraslošću u dlake kao što i priliči buntovnoj prirodi rokera. Službu vrše uglavnom nedeljom u lokalnim domovima koje se sastoji od samog muzičkog izraza(pojanja) te dimnnih efekata koji se obezbeđuju predmetom koji se zove kandilo i uz pomoć maloletnika(tzv.mali od mikrofona i kandila) a godišnji koncerti su značajniji, narodu poznatiji kao sabori i konačno- dva najveća godišnja festivala,o božiću i vaskrsu kao datumima koje slave i koji su osnova pokreta kojem pripadaju. Jedan od retkih događaja kad ih uglavnom sve možemo videti na jednom mestu je slava Beograda, Spasovdan, parada koju pratimo i uživo zahvaljujući televiziji koja nam priznaje pravo da znamo sve, čak i stvari bez kojih 'ladno možemo živeti, nema potrebe da nas obaveštavaju.
Vrste pop-rok starova: lokalna zvezda, VIP regionalac i Pop Ikona (Ultra mega pop-rok star).
Lokalac pop-rok star, poznat samo u lokalnim krugovima svog kraja, eventualno grada. Iako najnižeg ranga njegov značaj je neprikosnoven. Svi ga znaju, poštuju njegov pop-rok način života koji je odabrao, tezgari uglavnom po venčanjima, krštenjima i sahranama, rado viđen gost na slavama. Makar prvi put. Jer jednom pozvan on će svake godine dolaziti. Izražava mu se poštovanje rukoljubom, grupi grls ne postoje(doduše tu su narikače) ipak je on zvezda lokalnog karaktera(mada nije isključeno kao deo tajnog, paralelnog života). Ima jednu, manje-više vernu, ljubu- bio uslov da postane to što jeste. Karakteriše ga vožnja u automobilima do 20 hiljada evra.
..............
VIP Regionalac- Malo veća čivija u zvezdanoj hijerarhiji, lokalci mu zavide, dužni su da ga prate po saborima, nose za njim kablove, instrumente, kandila i ostalu opremu, neretko prateći vokali na performansima, ponekad dobije termin na televizijskim kanalima, ako Pop Ikona umre za njegovog života može da se ubaci u trku i mešetarenje oko izbora novog. Majstor u proizvodnji materijala za tabloide i pokušaja zataškavanja istog ukoliko je kolega u pitanju. Karakteriše ga vožnja u automobilima od dvadeset do pedeset, neretko i više, hiljada evra.
.............
Pop Ikona-Ultra mega pop-rok star. Osoba na državnom nivou. Njega se pita, bez njega ne donose važne državničke odluke. Značaj mu je toliki da se ni Ustav ne donosi bez mišljenja njegovog. Svi ostali pop-rok starovi mu se dive, ili zavide I svi su mu podređeni. Kao takav, druži se sa ostalim Pop Ikonama od kojih je svakako najznačajniji onaj iz Žabarije koji ima svoju televiziju, radio-stanice,i koji svake nedelje ima koncert gde ga poseti hiljade i hiljade fanova iz čitavog sveta.
Srpskog ultra mega pop-rok stara karakteriše ili vožnja u automobilima od preko sto hiljada evra ili gradskim autobusom kako bi možda i trebalo da bude da ih ne bismo kao deo stada smatrali običnim licemerima.
Makar u tom, materijalnom smislu-jedan je bio Pavle.
Trenutak kada ste zatečeni postavljenim pitanjem, i dolazite u "ili, ili" situaciju. Jednostavno, ili da se prećuti i zaboravi takvo pitanje, ili da jednostavno prepustite mašti na volju i isto tako date debilan odgovor.
X: E pa matori moj, da ti je srećan rođendan i jos 100 da proslaviš minimum.......
I: Fala brate hvala....
M: E sad ja...mv mvm vm vmvmv sve najbolje!!!!
I: Hvala Majče!
W: Čekaj, tebi je rođendan?? (izrazito zaprepašćenje i bangavo - blentavi pogled)
I: Ma jok bre opusti se, kevi mojoj, samo što je ona na dijalizi sad pa nije u mogućnosti da prima čestitke i pozdrave pa ih ja sada prikupljam umesto nje.....
-------------------------------------------------------------------------------------------------------W: E, čula sam da si uzeo kucu, i ja volim retrivere isto, nisi pogrešio!
I: Ma jedva sam dočekao da malo odraste i da je dovedem kući!Super je!
W: Super! E, a gde je držiš? (inače redovan gost na gajbi, zna da nema ni terase,itd...)
I: Pa u akvarijumu, ćale nabavio neki od 250L ali pumpa nešto zajebava pa ako imaš neku viška dobro bi došlo ili ako čuješ nesto....?
-------------------------------------------------------------------------------------------------------W: Aman gde si ti čoveče nisam te videla od osnovne!
I: Ma evo jebote tu sam, neki haos mi je u poslednje vreme pa ne znam gde sam. Ti?
W: Faks, pomalo raduckam i tako. Životari se! Nego gledam danima na fejsu što stavljaš slike u onaj album "Tatino zlato" bre, čije je to, jel to tvoje dete?
I: Ma jok bre, iznajmio ga malo iz centra za nezbrinutu decu da se zajebavam, pa kad je već tu da se islikamo malo...
-------------------------------------------------------------------------------------------------------I: Dobar dan, želeo bi da prijavim krađu automobila.
Pandur: Dobar dan samo momenat....Aha, kažite sad.
I: Pa krađu auta da prijavim.
Pandur: Dobro, krađa...putničko vozilo je u pitanju?
I: Pa............da, auto. Putnički, opel vektra, i tako...
touristica domestica serbium
Ovo je migraciona vrsta koja pandemijski naseljava krajeve sa morskom vodom u periodu jun- septembar. Na ovu vrstu selica ne utiču prirodni neprijatelji vrste- prazan džep i hladno vreme, a u skorije vreme i teroristi. Za razliku od svojih evropskih rođaka koji često, zbog istih razloga, odustaju od selidbe, touristica serbium je vrlo prilagodljiv, te stoga i čest gost na pomenutim destinacijama.
EVOLUTIVNI RAZVOJ
Touristica domestica serbium se pojavio prvi put sa izgradnjom staništa koji su odgovarali ovoj vrsti ( radnička odmarališta, dečiji kampovi). Uglavnom je naseljaao krajeve u kojima su živeli pripadnici iz iste familije ( domestica croatorum, montenegrina vulgaris, slovenica slovenica). Sa smanjenjem teritorije gde se osećao bezbednim, touristica serbium počinje da širi svoj habitatum naseljavajući prvo istorijski poznate krajeve sa prijateljskim vrstama ( hellenica yassos), a u poslednje vreme i one krajeve koje naseljavaju mitski neprijatelji vrste ( turcius baklavis, egiptus piramidus).
Domesticus serbius je bio poznat kao vrlo metodična vrsta ( tzv. "paradajz turista") koji je čitavo svoje okruženje nosio sa sobom, a često i ostavljao za sobom na plažama ili ispod prozora. Nije bio prohtevan u zahtevima, pa je često spavao u objektima gde kod kuće ne bi držao ni ptipadnike nižih vrsta ( svinje, zečeve, kokoške...)Pri povratku oblačio bi sve " perje" koje bi nabavio ( farmerice, bunde...) iako bi napolju i kamile padale u nesvest od vrućine.
Jedno vreme D.S. bio je privučen novom vrstom staništa ( seoski turizam), ali ga je brzo napustio jer D.S. ne radi ni u radno, a kamoli u slobodno vreme. Današnji domestica serbium je sofisticirana, treća generacija touristica koji bira stanište, plaćajući ga na kredit i živi od uspomena do sledećeg juna do kada se nada da će " zatvoriti konstrukciju"
Svirajte, rođaci, šta vam naruče, ili ste obrali zelen bostan.
Ukoliko ne želite da prođete kao Toma Zdravković u Balkan Ekspresu kad je odbio da pjeva "Lili Marlen", moraćete da prilagodite repertoar uvu moćnog gosta.
U suprotnom...
Kafana u starom Rimu. Stolovi prekriveni kariranim stolnjacima solidno su popunjeni gostima ogrnutim u bijele, izuzev jednog stola u ćošku. Kafanski svirači nastupaju u sastavu:
Avatarus - harfa,
Đoganije - ritam lira,
Đasmin Aurelije - bubanj,
Bitrius - bas lira i
Džejus Kebus - vokalni solista.
Avatarusu je danas rođendan i svira kao nikad, ne obazirući se na pokidanu 46-u žicu i Đoganijevu raštimovanu ritam-liru. Džejus Kebus je ponovo na visini zadatka i zabavlja goste vješto balansirajući između različitih muzičkih žanrova. Gazda lokala, Punis Brodus, zadovoljno trlja ruke. Samo on zna kakav važan gost dolazi večeras.Odjednom, žamor se stiša. Muzika stade i u kafanu uđe lično Cezar sa pratnjom. Smjestiše se za prazan sto u korneru. Muzika nastavi da svira, a Džejus Kebus na mig Punisa Brodusa požuri do Cezarovog stola:
Džejus Kebus: Ave, Cezare!
Cezar: Ave, jašta!
Džejus Kebus: Je li Vašoj Visosti po volji neka pjesma?
Cezar: Može! Sviraj!
Džejus Kebus: Šta da sviram?
Cezar: Pa, onu moju!
Džejus Kebus: Oprostite, sviramo vam prvi put. Koju?
Municije: Ne znaš Cezarovu omiljenu pjesmu!? :vadi čakiju:
Cezar: Polako, Municije! Moja omiljena pjesma je od Viki - Nije kocka bačena.
Džejus Kebus posle kraće konsultacije sa muzičarima: O, Preblagi, oprostite nam, ali momci ne znaju tu pjesmu.
Municije: :opet vadi čakiju:
Cezar: Municije, miran! Ja nisam čovjek od jedne želje. Evo druge želje, nju znate sigurno. Svirajte mi "Morituri te salutant!"
Džejus Kebus: :GULP:
Drugi deo letnje sage gde se, za opet naše pare, pljuje po putevima Srbije i ugostiteljskim objektima Grdeličke klisure.
-Poštovani gledaoci, samo za vas smo ovog leta pošli ponovo na put do Paralije, omiljenog srpskog letovališta gde za manje para možete lepše da prodjete i od same Budve (u sebi: Milo, bem li ti lebarnik što mi napisaše ovi tvoji 2 kazne po 50 evra u povratku).
225 km od Beograda, naplatna rampa na Naisu
-Kao što vidite, sa naše leve strane Turci opet brode našim drumovima i evo kod motela Nais se zaustavljamo da natočimo dizel i razgovaramo sa umornim Tusrkim vozačima koji uz paradjz i leba prave predah na obližnjem poljančetu a na putu iz Anadolije za Frankfurt.
Motel Predejane
- Kako i sami vidite, Mladju nismo poveli na ovaj put najnovijim X6 jer je ostao u Beogradu da montira emisiju od prošle nedelje (jes pa da me druka pred kamerama). Sada ćemo probati tradicionalnu lepinju sa kajmakom. Molim vas jednu lepinju. Hvala. Kolko? 350 dinara? Krv vam jebem, pardon dragi gledaoci, čini se da je najavljena bela šengen lista učinila da evropske cene dodju i u Srbiju (trebalo je da svratim na burek u Džep).
Granični prelaz Tabanovci
-Za razliku od nas, Makedonci su osavremenili svoj granični prelaz pa je on sada po evropskim standardima a i ponašanje policije je daleko bolje od ranijih godina. Kolko? 2000 denara da ne gledaš u gepek? Kakav bre mito, na bugarskom je mitnica, ovo je valjda Makedonija?
Negde u Makedoniji, noć
-Dragi gledaoci, evo nas na benzinskoj pumpi, Valoni Petrol. Pitaćemo ovog ljubaznog Makedonca koliko ima putnika iz Srbije ove godine.
Kraš, tres, buk, škrip...Granični prelaz Evzoni
-Ne propustite da svratite na jako dobro opremljeni free shop na grčkoj strani (Moram za dete da kupim viski, ipak je on moj jedinac).
Negde blizu mora
-I evo nas na moru. Vidite da svaki drugi gost a bogami i domaćin priča srpski, cene su prihvatljive načem džepu. Vidimo se za 7 dana na patroli do Pešte (ovoliki put da predjem da platim kafu 5 evra, c,c,c...bolje da sam kod Ruskog Cara platio 176 dinara za espreso, bog da me vidi). Šta kažeš Žile? Pregrejo motor? Bemti bemve, lepo smo prošle godine bili hjunadaiem, japanac je to!
Još jedan nju-ejdž trend. Ukratko, sve što se učilo u školama, sve što se pročitalo po knjigama, sve što je pisalo u krštenim i pismenim časopisima (poput "Zabavnika")... sve mož`da bidne, al`ne mora da znači.
Pluton je malo planeta, pa nije planeta, pa možda i jeste a možda i nije planeta.
Homoseksualnost je bolest, pa nije bolest, pa je poremećaj, pa je sve od toga pomalo, a nije ništa od toga.
I tako sve zaključno sa onom jebenom haljinom, oko čije boje je čitav svet zakrvio.
I naravno, kao kulminacija svega, tu je još i kvantna mehanika, koju ni sami fizičari ne razumeju, a koja kaže da ako likvidirate komarca u kupatilu, zemljotres može da drmne u Čileu.
Voditelj: Naš večerašnji gost je jedan ugledan mladi istoričar, gospodin Jovanović. Dobro veče.
Jovanović: Dobro veče Vama i Vašim gledaocima.
Voditelj: Gospodine Jovanoviću, uzburkali ste javno mnjenje tvrdnjom da Adolf Hitler zapravo nije negativna ličnost. Šta ste zapravo ustanovili u tom kontroverznom članku?
Jovanović: Trvrdnja je zapravo u velikoj meri istrgnuta iz konteksta. Ono što sam ja pokušavao da dokažem tim člankom, jeste da pobednici uvek pišu istoriju, tako da su Čerčil, Ruzvelt, De Gol i Staljin, potpomognuti judeo-bankarima, u velikoj meri tokom i posle rata satanizovali gospodina Hitlera. Molim vas, njima i njihovim finansijerima nije bilo u interesu da jedna snažna Nemačka, koja se od krize oporavila za svega 2-3 godine, postoji.
Voditelj: Dobro, ali ne možete osporiti: Hitler je pobio 6 miliona Jevreja, milione Slovena, Roma i drugih koje je smatrao nepodobnim, a uzrokovao je i Drugi svetski rat u kome je poginulo 50 miliona ljudi, od čega 20 miliona Rusa i 9 miliona Nemaca.
Jovanović: Pa, vidite, ne bih rekao da je gospodinu Hitleru uopšte bilo u interesu da otpočne rat posle takvog ekonomskog progresa. Rat su izazvali upravo oni koji su želeli da smaknu legitimno izabranog vođu nemačkog naroda. Što se Jevreja tiče, njima je lepo ponuđeno da se isele u Palestinu, niko ih ne bi dirao. Umesto toga, oni su izabrali da finansiraju i stvaraju neprijatelje gospodinu Hitleru. Pa, reakcija je, ja bih rekao, bila logična.
Voditelj: U redu, vreme je za prvi reklamni blok
špica za reklame
Voditelj: Gospodine Jovanoviću, dok traju reklame imamo običaj da pozovemo ljude da počešljaju gosta, ali pošto ste ošišani na nulu naravno da nema potrebe. Stoga, samo vežite pertle na martinkama, namestite monokl i zakopčajte dugme na uniformi.
Koliko često jedni isti gosti dolaze u emisije, stiče se utisak da postoji klan među emisijama kada će, ko i gde da gostuje. Pošto voditeljke ne mogu da se dogovore koga da zovu, najčešće zovu jedne iste da se ne bi svađale i da bi ugodile vlasniku televizije i sponzorima tih istih gostiju.
Sastale se Lea Kiš, Jelena Bačić Alimpić i Sanja Marinković:
Lea: Ahahaha, drage koleginice, hahahahaha, ko će da nam bude gost ove sedmice?
Jelena: Bravo, bravo, Lea, to je odlična ideja!
Lea: A šta kažete da pozovemo jedna drugu u emisiju?
Sanja: A, ne, to će već biti sumnjivo...
Lea: Prema mojoj statistici Sneki je gostovala 25 puta, Jellena 23 puta, Jelena Karleuša 21 put i Goga Sekulić 28 puta. Da li su i kod vas gostovale?
Sanja: Lea, da li ćeš prestati sa konstantno identičnim gostima, ubi nas obe u pojam.
Jelena: Bravo, bravo, Sanja, potpuno se slažem!
Lea: Ali naš vlasnik je rekao da...
Sanja: Tačno, ali te tvoje gošće su totalno nezanimljive u mojoj emisiji i ne odgovaraju na moja inteligentna pitanja.
Jelena: Bravo, bravo, Sanjice!
Lea: Ali znaju da pevaju, za razliku od totalnih anonimusa koje ti zoveš u emisiju i pričate o nekim glupostima...
Sanja: Jel? A pevaljke što dolaze kod tebe pa se nažderu k'o stoke su kao inteligentne?
Jelena: Sanja, ne preteruj... A, da! Bravo, bravo!
Lea: Sanja, ti vređaš moj integritet i kredibilitet. Ja sam vodila na RTS-u emisiju "Nedeljno popodne", ta emisija je već postala brend.
Jelena: Bravo, bravo! Kod tebe u emisiju moraju uvek doći ljudi koji su pre toga bili kod mene, jer, morate ih razumeti, ipak su mnogo dali para gazdi da se reklamiraju.
Sanja: Ali kod mene se ne peva! U mojoj emisiji pričamo o ženskim problemima, o tome kako ostati mršav i tokom trudnoće i šta nositi.
Jelena: Ja i ne gledam tvoju emisiju jer me mnogo smara.
Sanja: A tvoja je bolja!? Kod tebe samo dođu da izreklamiraju album i odu kući!
Lea: Smirite se, molim vas! Ajde opet da zovemo Sneki, Karleušu, Jellenu, Zoranu Pavić, Salvetu i Proku sa Farme?Ove 2 je gađaju čašama i odu kući. Sat vremena kasnije Jelena Bačić Alimpić zove Salvetu:
Jelena: E, gde si! Slušaj, hoćeš opet u moju emisiju, isti krug kao i pre 2 nedelje? Važi, ajde, vidimo se, ćao!
Vid proslave ženidbe sina nekog seoskog domaćina, gde se ogleda sva ekonomičnost "skromnog" veselja. Nije ni čudo što su domaćini ranije pravili po desetoro dece i molili boga da svako bude muško. Na svadbi su zarađivali nezamislive svote novca.
Neophodno da se uradi, tj. nabavi pred svadbu(prosečna porodica):
*Neki veliki šator, u većini slučajeva pozajmen od vojske(prepoznatljivo po šarama);
*Rakija je već uštekana od pre 2 godine, malo se pilo, malo čuvalu, uglavnom ima dovoljno;
*Vino - ko još pije vino pored rakije od 25 gradi? Ali da se ne brukaju, menjali su mladu junicu sa komšijom za jedno 30 litara vina;
*Za escajg i posuđe idu po selu i skupljaju od svakoga po nešto(uglavnom niko neće jesti rukama, ako treba praće se posuđe da bi moglo više ljudi da ga koristi);
*Jedino što moraju da kupuju jesu sokovi zbog dece, naravno direkt' iz podruma pića, i to: Žuti(mirinda), crni(Frutela kola) i Bipsi od jabuke.
*Neka sprčkana pršuta i sudžuk, često nisu ni suvi, 2 prasteta, 1 jagnje(odgojeno na proplancima, bez imalo masnoće), naravno neko povrće za salaticu i ako se neki pretrgne da servira toplo predjelo - neku čorbu(vrlo često 90% voda).A gosti samo pišu priloge. Nijedan gost neće da se obruka da priloži manje od 5000 dinara. Kumovi i bliža rodbina tu najgore prođu. Bez jedno 200e kum ne treba da dolazi, tako ga gledaju k'o da im je pola familije pobio, a uža rodbina već prebacuje između sebe ukoliko je prilog manji od standarda, koji su često vrlo visoki.
Naravno ukoliko je neko željan nekih egzotičnih pića, piće ono što ima. Uz novčani prilog obično ide i neka tortica i flaša piča, pa za ovu priliku nije potrebno da se troše novci na torte i pića tipa: vinjaka, gorkog lista ili nekih drugih. Da ne bi ispali stipse domaćini gostima u povratku vrate zvono u kome je bila torta i nešto malo torte, ako je ostalo.
Veoma zanimljiv skup ljudi sa kojima provodiš vreme samo kada te uhapse pripadnici Ministarstva Unutrašnjih Poslova.
Naravno, dobro ti dođu da ubiješ vreme između dva ispitivanja a još plus ako je neki prošvercovao pljuge, odmah ti je i najbolji drug. Naravno neki budu kraće, neki budu duže ali svako ko uđe u tvoju ćeliju ima neku svoju ludačku priču i razlog zašto je tu.
Pandur: Evo vam ga novi član za ovu vašu finu skupinu. Lopov. Krao kola i još se vozika okolo u njima.
Lopov: Nisam majke mi. Joj kuku lele šta će žena da mi kaže? Šta će deca da mi kažu? Šta će selo da priča? Joj sramote.
Džoni: Šta ti je bre ljakse, šta kukaš? Pao pa pao nije smak sveta.
Lopov: Jooooj nisam krao matere mi, kupio sam kola od jednog čoveka u kafani a auto ukraden. Joooooj šta će selo da priča? Da sam lopov.
Šaner: Čekaj bre, pa kako si uzeo taj auto? A papiri?
Lopov: Kak'i papiri?
Džoni: Au brate pa ti si baš sa neke čuke, koji su te kurac dovodili ovde?
Lopov: Kažu u zatvor da ću sada da idem do kraja života joooooooj.
Šaner: Ma smiri se bre, sprdaju se sa tobom, koji će sudija tebe da osudi, vidi bre na šta ličiš, vidi se da nisi ni žvaku marn'o u životu. Doveli te da opišeš ovog što je pozajmio, sigurno misle da je neki odavde.
Džoni: Ma iskuliraj bre čoveče, nego jel imaš neke cigare? Ovaj Trandža je uneo par komada i izotimali smo ga ali nema više.
Trandža I niste mi dali ni jednu. To nije način da se ophodite prema dami.
Šaner: Ej huligan, budi se, Trandža opet progovorio a naterao si ga na zavet ćutanja.
Huligan: Uf bre što me budiš jedva sam se namestio na ovoj krivoj dasci. Alo bre derpe, jesam rek'o ja omerta. Nemoj da sam te čuo više.
Trandža Ali ja....
Huligan: Jel imaš još cigara?
Trandža Nemam.
Huligan: Onda tišina. Zbog cigara si izbegao linč al' nemoj da me nerviraš. M'rš u ćošak.
Šaner: Evo ga žandar opet. Koga će da vode gore?
Pandur: Ajde Džoni, Inspektor Blagojević te se uželeo.
Džoni: Sranje, odoh na terapiju. Nabavite neke pljuge dok dođem.
Huligan: Brate izdrži.
Šaner: Stegni zube batice. Ne daj se.Sat vremena kasnije.
Pandur: Evo vam ga ovaj nazad.
Džoni: Huligan, beži malo sa te klupe da sednem, da mi se bubrezi vrate na mesto. Au Blagojeviću mamu li ti jebem.
Huligan: Sedi brate. Odmori malo. Mamu im žandarsku jebem.
Džoni: Uf bre, nego šta se dešavalo dok nisam bio tu? Gde je ljakse i kakva je to krv tamo kod zida.
Huligan: Ma kukao ljakse kako hoće da se ubije pa ga ložio Šaner da se zaleti i pukne glavom u zid. Odveli ga u bolnicu.
Džoni: A 'de je Šaner i ko je onaj ganci?
Huligan: Ma krao poklopce od šahtova. Zamisli lik se zove Avatar hehehehehe
Džoni: ahaha.....joj....nemoj da me zasmejavaš boli k'o đavo. Ej Avatar jel imaš neke pljuge?
Avatar: Nemam. Ne pušim. Neću mlad d'umrem od njih.
Džoni: Pu! Niko nema bre jednu cigaru umreću.
Avatar: Izvin'te a di bi ja mog'o da šoram?
Huligan: Pišaj tamo pored Trandže u ćošku ionako voli da gleda u močuge.
Trandža Moram da protestujem jer neću da neki Romulanac piški po meni....
Džoni: Alo bre, jel imaš još cigara?
Trandža Nemam.
Huligan: Omerta bre onda!
Džoni: Ne reče mi, gde je Šaner?
Huligan: Pustili ga kući. Čim izađem idem do njega da kupim neke tike.
Džoni: Ma jebeš tike, ubio bi za cigaru. Evo ga pandur. Valjda dovodi nekog sa pljugama.
Pandur: Evo vam novi gost. Sveže ufiksan.
Džoni: Au vidi ovog dramaturga na šta liči.
Huligan: Alo pajdo jel imaš neke pljuge?
Narkoman Nisam ja n-n-n-n narkoman. Nego šećeraš.
Džoni: Ma 'de ovaj ima cigare. Ajde mr'š tamo kod Trandže i Gancija. Evo ga ker opet. Šta sad hoće koji kurac?
Pandur: Ajde huligan, i ti na terapiju.
Džoni: Tebra izdrži, pa ih opet prži.
Huligan: Izdražaću brate, pa nisam ja neka cava ko ovaj trandža.
Na našem televizijskom nebu su se iskristalisale 3 grupe fanatično- revnosnih javljača u emisijama. Prvu grupu čine veliki košarkaški stručnjaci koji se javljaju kod Tegeltije na SOS kanalu. Drugu grupu čini ekipa iz okoline Mečkovca, nadomak Goloboka uz vernu podršku rodoljubive dijaspore koja jedinu vezu sa rodnom grudom vidi u razgovoru sa velikim magom i kreatorom novopečene srpske misli, prevelikim i prepodobnim El Grande Saletom Popovićem.Treću grupu, i nadasve, intelektualno superiorniju u odnosu na ostale (u svojim glavama), čine javljači u emisiji Olje Bećković, koji iznose svoje urbano- demokratsko- prosvećene stavove u stilu ministra za srpska sveobuhvatno- nacionalna pitanja.
SOS kanal, gluvo doba noći, Tegeltija vodi Zonu press, Goran Grbović, na opšte iznenadjenje (po 458. put) gost. Razgovor teče, i odjednom Tegeltija zaurla: "Halo, ko je na vezi?". Sa druge strane, veliki poznavalac košarke, koji je gledao 2 puta evroligu preko TV-a i jednom mlađeg burazera u petlićima KK "Šampion": "Alooo, Tegi, de si, Vlada ovde s Konjarnika, pozdrav i tebi Grbo, mis'im ti si naša legenda" (kao da je sa Tegeltijom prvi komšija, a sa Grbovićem brat od strica). Tegeltija: "Izvolite" (zureći u lap-top i ne konstatujući Vladu stručnjaka). Vlada: " Misim Grbo u pravu si za smer razvijnja naše kuće košarke na čelu sa talentovanim ljudima iz saveza..." ( udavi sve žive)... kraj monologa, Grba: "Da,da slažem se, pozdrav i tebi", Tegeltija: "Hvala na javljanju". (Niti ko zna o čemu je dingospo pričao, niti, realno, koga zanima.)
Ponedeljak veče, Grand narod pita, Saša Popović dominira i pleni svojim šarmom i duhovitošću, gledalac se javlja (brkata gospođa, sa dva zuba u glavi, i ladnom trajnom u crvenoj nijansi ): "Aloooooooooooooooo, dobro veče svima, Sale, baš si bezobrazan, ne mogu se uključim već treću emisiju, Anka ovde iz Klenja". Sale : "Ankaaaa, jel pratite dvor? A farmu? A zvezde granda? Jel glasate? Ijaoooo tako jeeee....glasajte i samo glasajte za vaše favorite, samo od vas zavisi njihova sudbina". Anka: "Glasam uvek i moj favorit je ovaj mali Joca Stefanović, mnogo je sladak, i da, htela sam da pozdravim moju jetrvu Svetlanu iz Klagenfurt i zaovu Milijanu iz Geteborg. Pozdrav". Sale: " Hvala, glasajte, biće baraž uskoro i samo za vas glasače specijalne nagrade. Pozdrav!"
Emisija Olje Bećković, tri matora unknown intelektualca sparušeno sede i nešto mrmljaju o najnovijoj izjavi Serža Bramerca kako Srbiju deli još samo 250 godina do punopravnog članstva u Evropskoj Uniji. Došlo je vreme za uključenja. Olja: " Halo, dobro veče". Mnooogooo dubok i ozbiljan glas: " Dobro veče. Ovde Hadži Prodan Pašić iz Majke Jevrosime 46, rođeni Beograđanin, osnivač fonda za multilaterlano vaseljensko jedinstvo naroda jugoistočnog Balkana za pridruživanje evropskim inegracijama. Inače, prvi komšija Milana St. Protića i Voje Koštunice. Glasao bih za treći predlog u negativnom smislu i moj jedini komentar na to je Quod nocet, saepe docet. Ko razume shvatiće." Olja (oduševljena intelektom i kulturom dotičnog javljača, sa sjajem u očima): "Prijatno."
Da se ne lažemo, jedan od preduslova uspešne kafane je njeno ime. U svakom slučaju svrha postojanja svake je ista, tu ne možemo a da se ne složimo, ali prava zarada se stiče njenim imenom. Zato postoje neka pravila za različite tipove gostiju.
Prvo pravilo- Udari u emociju.
Ovo su kafane gde obitavaju gosti starijih doba, oko 40 i 50, ne retko i 60 godina, koji su život profućkali na jeftine žene, rakiju šećerušu i sliku voljene u novčaniku, koja nikad nije bila tu,ili je bila dok nije 77' godine otišao u armiju, i onda se udala za lokalnog limara kao Seka Sablić što je Burduša ostavila. Piju do kraja, celu mesečnu platu, uglavnom sami za stolom, ne znaju ni sami više zašto to rade, ali drugačije ne umeju. A da se ne lažemo, drugačije i neće. U ovom slučaju srce im dirati sa sledećim imenimima: Ciganski san, Ciganska noć, (zna se koju emotivnu jačinu stvara cigan u ovakvim ljudima), Izgubljena ljubav, itd...
Drugo pravilo- Tradicija
Ovakve kafane jednostavno ne smeju da menjaju imena, ili u najgorem slučaju da pretrpe sitne modifikacije u svom nazivu. Razlog je jednostavan. Ako je moj deda im'o neomalterisanu kuću jer je svaki dan pio špricere u "kafani kod Miće", tata umal' nije ostavio i mene i mamu kod Miće u kafani, kako ja sad da idem u kafanu "Točak" dole u selo, kad to nije to jednostavno? Uđem, sednem, kažem ciganu da svira pesmu "sam od sebe bežim" i vadim pare, on kaže, tu ti pesmu ne naplaćujem, to ti je dedina pesma. Pa ako mi ne krene suza na to, onda i ne treba viš' nikad u kafanu da uđem. Ili kod Miće, il' nikud.
Jedan, i više nego dovoljan razlog da Mića ostane Mića, i da ne pokupi one malograđanske opaske, tipa: kafana Venera, Prestiž, ili još gore gradova nekih što pola ne znam ni di je,a kamoli da sam bio tamo. Kazablanka, Monte Karlo, Lozana i dr.
Dok je Miće, i moj sin će znati di da pije, i neće se ni njemu ići u Točak u selo.
Treće pravilo- Voljena žena
U ovom slučaju gazda, mnogo manje razmišljavši o zaradi, a više o emocijama, otvara kafanu svojoj voljenoj, u zavisnosti od iste, može biti prežaljena ili neprežaljena, ali poenta je ista. Da je ceo dan njeno ime u glavi, pa nek ide život. I kad ostane sam u svojoj kafani, gledajući kroz oblak dima mutnim i suznim očima natpis Suzana, da se seti te 85-te godine, kad je na 4 meseca od kuće pobegao i spavao po najgorim rupama, da bi bio sa voljenom ženom.
Razna imena pogađaju različite ljude, ali to nije striktno pravilo. Jednostavno, neko je našao vezu između gazdine Suzane i njegove Jovanke, i odnos njihovih duša postaje bratski. Kad kaže Suzana, misli Jovanka, i to je to. Takođe pije do kraja kao i onaj u kafanama emotivnog imena, ne žali to malo crkavice koje ima, a gazda se teši da ipak čini dobro delo što mu ljudi troše i poslednji dinar u kafani, sećajući se neke izgubljene ljubavi koja mu je dušu ostavila da se kroz život probija sama.
Četvrto pravilo- Rodna grudo
Još jedan način skupljanja mušterija, moram priznati veoma pametan, jeste davanje imena kafanama po kraju iz kog ste došli, ne što ste hteli, već što ste morali. Takve kafane su uglavnom u Vojvodini, jer je ista bila glavno svratište onih koji su morali doći povodom poslednjeg rata, jebem ga ja. Uglavnom su to predeli tipa: Krajina, Grmeč, Kordun i ostali, ali postoje i kafane objedinjenih imena kao što su: Kafana Bosanac, Kafana Krajišnik i drugi. Glavna karta lokalnog gazde je da svaki gost, ulaskom u njegovu kafanu zamišlja rodnu grudu, i izvor iz kog je 35 godina svako jutro umivao glavu, s tim što će se ovde verovatno umivati do iznemoglosti "zidarskom pivom" ili crnim vinom iz "bukare", kako to krajišnici popularno vole, i zamišljati dan kad će opet prošetati pored reke Zrmanje, goli do pojasa. Može se reći da je u pitanju prihod na tuđoj nesreći.
Treba uzeti u obzir da lokalni starosedeoci neće primirisati u kafane ovakvih imena, koliko iz kurtoazije toliko i iz raloga da je klijentela ovakvih lokala uvek ista, muzika takođe, i sve to đuture jednom Vojvođaninu nikako ne može da se uklopi u moždanu srž.
To je bitna činjenica, i gazda mora dobro da zna na kom mestu otvara ovakvu kafanu. Najpogodnija mesta za nju su Veternik i Futog, od milošte prema Bosancima prozvani Fjutog i Vjeternik.
Poslednje pravilo, je to, da ime kafani daš po nekoj dnevnoj inspiraciji, pa ako si pošten i vredan, radićeš i imaćeš, ali takvi su u startu par korak iza onih što veoma dugo i stručno razmišljaju o nazivu.
Ta imena su sledeća, ali mogu biti jako širokog dijapazona. Kafana kutak, kafana Majčina( moram priznati veoma interesantan naziv ), kafana Biblioteka, kafana Stari Grad, Evropa kao i mnoge druge.
Samo je pitanje u kojoj kafani ćeš ti da budeš "na svome".
Al' svakako, živeli!
Linija koja je povučena po sredini korejskog poluostrva. Simbol moći velikih sila koje su se sastale na konferenciji u Moskvi i odlučile da podele Koreju na dva dela. Jedine učesnice ove konferencije SSSR i SAD su odlučile da sever pripadne SSSR-u, a jug SAD-u. Predstavnici Koreje su bili sprečeni da prisustvuju ovoj konferenciji, ali i da nisu, bili bi nadglasani sa 2:1. Za samo nekoliko godina svog "protektorata" ove dve sile su uspele da od jedne zemlje naprave šahovsku tablu, a od jednog naroda figure različitih boja za rat.
Hjong je bio miran i povučen korejski seljak. Imao je veliku zemlju, veliko srce i veliku porodicu. Ljudi su ga voleli i bio je rado viđen gost. Često je umeo da pokaže svoje dve ruke i da komšijama objašnjava kako imaju isti oblik kao njegova zemlja. Voleo je da govori da su Japanci ipak dobri ljudi i da će mu jednog dana zet biti Japanac. Onda bi sa blagim smeškom pogledao sagovornike i svojim blistavim očima ih uverio kako drugačije ne može biti. Preživeo je veliki rat, ali se to na njegovom licu nije moglo videti. Na njegovoj farmi je oduvek bilo jako tiho. Ni deca nisu bila mnogo glasna. Međutim, poslednjih nekoliko dana često je viđao helikoptere koji su obilazili njegovo selo. Jednog jutra, na putu pored njegove kuće osvanuo je neobičan znak. Na njemu je pisalo nešto na engleskom i broj 38. Ubrzo je mir na njegovoj farmi narušen. Svakog dana po stotinak ljudi je obilazilo njegovu farmu, posmatralo, merilo nešto. Hjong, kao dobar domaćin, je svakog od njih pozivao na doručak, ručak, večeru ili počinak, ali niko od tih ljudi nije govorio njegov jezik. U selu je počelo da se priča kako je Hjongova farma podeljena. Jedan deo je postao ruski, a drugi američki. Hjong se pitao za šta će tim ljudima ta zemlja kad svi oni već imaju posao. Nedugo zatim, počele su čarke po čaršiji. Dva Hjongova dobra prijatelja su se potukli oko posledica jugoslovenske neutralnosti i Maršalovog plana, a njegov rođak je streljan kao pro-japanski terorista. Za koju godinu, Hjongova farma je vrvela od vojnika i više nije bilo moguće obrađivati zemlju. U njegovom dvorištu u improvizovanom šatoru svakodnevno su se smenjivali oficiri različitih država. Jedne noći po Hjonga su došli neki ljudi. Hjong je otišao u rat.
Kada se vratio iz rata, njegove kuće više nije bilo. Tu je bila jedna pusta zona u kojoj se čula propaganda sa gigantskih zvučnika, a ništa nije ni ukazivalo da je tu nekada postojala njiva, kuća ili život. Na neki način je bio srećan zbog toga. Srećan, jer je njegova prošlost duboko zakopana i preorana bombama da ga ne podseća na ružno vreme kada je bio samo jedan prost seljak i nije imao pojma o savremenom svetu i političkim kretanjima na međunarodnoj pozornici. Njegova porodica je živela sa druge strane bodljikave žice i to im nikada neće oprostiti. Opsovao je kapitalizam glasno, pljunuo, pokazao srednji prst brdima koja su se nazirala u daljini i krenuo nazad u pratnji svoje jedinice.
Nastalo od koje, ali u formi retoričkog pitanja na koje odmah sledi odgovor od strane onoga koji ga je i postavio, najčešće u vidu masne laži u koju i sam neupitno veruje. Zasluga za transformaciju reči i gubitak jednog slova ide na račun izražene neverice koja nastaje usled sumnje upućene od strane sagovornika.
- Matori, kaže mi Leka Šaner da tvoja Opel Calibra može na navuče 200 ko iz pičke. Daj, reko, mojne me ložiš mislim koje je ona godište? Možda 91-vo?
- Ko'e? Ma i 240 nagura na autoputu kad je zaletim. Beograd - Niš za manje od sata, pa ti vidi.---------------------------------------
Emisija Ćirilica, gost premijer Vlade Aleksandar Vučić aka Vučitelj ( jedini koji je i smeo da gostuje sa samim sobom u emisiji)
- Dobro veče, gospodine ....
- Tišina u studiju!
- Izvinite, mogu li ja barem da postavim pitanje?
- Možete gospodine Mariću. Postavite pitanje svoje karijere.
- Jer to ...? Jao sad nemojte ja od ovog decu ranim. (laže Vučitelju ima samo jedno i to debilno)
- Izvolite Mariću, imate reč.
:krsti se:
- Ajd pomozi Bože. Gospodine Vučicu, recite nam precizno koliko ćemo morati da izdvojimo za sanaciju štete nastale u poplavama? Mediji nemaju konkretne podatke, ali priča se da po proceni EBRD-a taj iznos dostiže i do 2 milijarde evra.
- Ko'e? Ma neće biti na kraju ni 20 evra sa sve parizerom i lebom za volontere. Kakve milijarde, kakvi bakrači? Sve će to donacije da pokriju. Vlada Srbije, na čelu sa SNS-om će uraditi sve da ugrožena područja budu što pre sanirana i da se tim ljudima prioritetno obezbede ....pola sata kasnije
.... A ujedno bih se ovom prilikom i zahvalio .... tomovača .... doktor Stefanović .... 1003 .... hapsim redom ....
Sat vremena kasnije, emisija uveliko završila, kamere pogašene ali nema niko srca, a možda i muda, da mu kaže
.... I vi mene pitate koliko iznosi šteta? Kako vas nije sramota, gospodine? Ja sam mislio da ste vi ozbiljan novinar Mariću. Mariću? Alo ljudi, ima li koga?
:gasi svetlo da ne troši struju građana Srbije i napušta studio:
Da ga jebeš, ne mogu to uporediti ni sa čim drugim. To je nešto posebno. Em što se najedu straha, em što se jadni od treće do četvrte čašice rakije napiju kao crna zemlja. Kad se probude, proklinju dan kada su odlučili da dođu u ovu nedođiju, po kojoj su im djedovi hodili. Ali zato jedu ko ma'niti. Sarma, suvo meso, pogača... Ne biraju.
Mladi bračni par Kroener je dobio pozivnicu od svojih prijatelja Srba da dođu na krštenje prvog djeteta. Kako nikada nisu pohodili ove krajeve, a vazda su orni za putovanja, odluče oni u stilu što da ne. Još i odmor, pa ljepota. Znaju oni i nešto srpskog, nisu ograničeni samo na psovanje. I krenuše oni, gone oni niz autoputeve k'o zmajevi, ali po prelasku granice u Gradišci, tu nastade zajeb. Kud dalje? Nema, zovi ove. I objasniše oni nekako. I tako, lijepo oni dođoše, jezdeći kroz polja. Nekako oni skontaše i gdje treba da dođu. Ali ne lezi vraže! Prva stvar što ih je dočekala je puščana cijev i veseo đedo iza dotične.
-Sine, ja viđam neke švabske table, kanda im nijedovoljno što smo ih četerestpete mitraljezom izgonili
Srećni tata priskače kraj veselog đede i miče pušku.
-Ma djede, to su nam gosti.
-Gost, a Švabo...E đe ode ovaj svjet.
I posjednuše oni, sve bi super, dok ne pade mrak. Jebiga, onda je sve krenulo nizbrdo. Đedo podnapit rakijom krenu da puca ko izludio. Oni kadar nevera. Pa đe smo mi ovo, 'ljeb nas jebo? U koju džunglu smo mi dospjeli? Tata dolazi i stavlja preda njije flašu rakije. 23 grada, spaljuje želudac i ostalo. Momak potegne, ma fino nekako, ali jako, nisam ja navikao, al' mog'o bi ja ovo. Cura mu potegne, izbljuva se kao niko. Nije naviklo dijete jebiga. I muzika, i atmosfera učini svoje. Nakon sat vremena, flaša rakije je bila poprazna, a njih dvoje malo reći ledeni. Jedva oni njih dvoje dovukoše do kreveta gdje će oni spavati. A sutradan belaja. Glava k'o Cocin bubanj, na oči ne mogu gledati. Da ih malo povrate, domaćini montiraju svakojakih đakonija na sofru, a oni navališe na jelo k'o da su iz Etiopije pobjegli. Dan provedoše u miru, razgledajući pašnjake i životinje koje su samo na TVu vidjeli. Naveče krenuše, valjda da izbjegnu gužvu na granici, i na autoputu. Ispratiše ih domaćini, sa njima i djed, doduše bez gevere.
-Sretan put, viče on, a kada oni odoše, đedo prošapta:
-Švabo za gosta, pa đe to ima.
Karaoke – fin nacin da nekome zavucete, tzv elegantan prc.
„kako ga je karaoke“
U poslednjoj epizodi emisije Karaoke koju vodi Nikola Djuricko gost je bio Bora Djordjevic. Prvo sam se iznenadio videvsi da je njega pozvao jer sam upamtio jednu Djurickovu izjavu iz emisije od pre jos godinu ipo-2 dana.Tada je nakon sto se zavrsila Borina pesma Nikola rekao „iii da, to je bio Bora Djordjevic ...nekada je bio kul lik, a onda je otisao u desno“. Na tome se zavrsilo, ali meni sasvim dovoljno da vidim kakav stav Djuricko ima prema Bori. U sustini svako normalan ima slican stav, jer se Bora pretvorio u lokalnu budalu u poslednjih 20 godina uz svo postovanje njegovog dotadasnjeg rada.
Bora je i u ovoj emisiji imao neizostavna nacionalna obelezja, kako bi se istomisljenici topili pred malim ekranima uz usklike „to brate Borooo, reci im ko je ko“. Ovoga puta Bora nije imao ni majicu sa natpisom „Kosovo je...“ ni grb na majici, vec maramu na glavi na kojoj je pisalo „Srbija“ stavljajuci tako celoj galaksiji do znanja da je ponosan sto je bas on, za razliku od 7 milijardi drugih nesrecnika, dobio priliku da bude pripadnik nebeske nacije. To naravno vredi i pokazati i nabijati im na nos kad god se ukaze prilika za to, a emisija ovakvog tipa je sjajna prilika.
No, prva pesma koja ga je docekala i koju je on trebalo da pogadja je „Po sumama i gorama“. Malo se Borica neckao, te ne znam sta je, pa sta je to...mm .... mmm ... al zapeva ipak Bora „po sumama i gorama, nase zemlje ponosne, idu cete partizana slavu borbe pronose“. Za drugu pesmu su mu pripremili nesto od hrvatice Gabi Novak. I tu se Bora neckao, te sta je ovo, te starije je i od mene, blah blah.
Ali vrhunac je bio kad su mu pustili himnu bivse SFRJ. Kako je naravno na Bori bilo da pogadja koja je pesma u pitanju, gleda Boki, smeska se kiselo... ha... mm...ha.hm..hhaha...mmm...ha...al’ ipak zapeva „Mi stojimo ponosito kano klisurine...“.
Obicno kad se stvar zavrsi, prelazi se na sledecu. Medjutim, da stvar bude jos gora po naseg junaka, zlikovci i strani placenici pustise „himnu“ iz pocetka. U studiju su skoro svi, i gosti i publika, stajali mirno, sprdajuci se s tim stajamjem. Tu je Bora bio siguran da ovde nema nikakve slucajnosti u izboru pesama. Nije pevao, vec se kiselo osmehivao, i prebacivao s noge na nogu.
Evocirali su mu uspomene i pesmom Josipe Lisac „danas sam luda“ koju Bora takodje nije hteo da peva jer toboze ne zna i prvi put je cuje. Za zavrsnicu su ostavili „Igra rock ’nd roll cela jugoslavija“. Ovde vec nije mogao da vrda kako ne zna pa se pridruzio razdraganoj publici i gostima.
Tako je nas junak stoicki podneo ovo i sa sve „Srbija“ na celu pevao:
- Po sumama i gorama
- nesto od Gabi Novak
- Mi stojimo ponosito kano klisurine... (himna SFRJ)
- Danas sam luda (Josipa lisac)
- Igra rock ’nd roll cela jugoslavijaMora mu se odati priznanje da je dostojanstveno podneo ovo, ali je i cinjenica da su ga Djuricko i ekipa „karaoke“
