Poetican nacin da kazete ribi da vam se svidja i da bi ste opstili sa njom ukoliko je to moguce.

Najnovija hip generacija mladih. Prvo su bili Hipici, pa hip-hoperi pa sad hipsteri. Inače su hip generacije prepoznatljive po svojoj nesličnosti sa bilo čime što se događa u svetu. Naime, hipsteri. Ako ih pitate bilo šta što podrazumeva 1 ili 2 odgovora koja bi dala većina i 1 odgovor koji je nelogičan, odgovoriće vam nešto sasvim četvrto. Omiljena kuća Hogvortsa im je Hufflepuff, omiljeni bend im ima 15 viewa na youtube-u (od čega je 14 njihovih). Uglavnom nemaju facebook, oni koji ga imaju postaju mainstream hipsteri i ispadaju iz tog imaginarnog kruga. Draži im je flickr, twitter, reddit, pa čak i piczo koji je umro pre 8 godina. Bave se alternativnim oblikom umetnosti i imaju svoj forum/blog. Ne deklarišu se kao hipsteri jer to ne bi bilo tru, već ih možete prepoznati po abnormalnom (ali blagom) hejtu prema celoj okolini.

Događaj kome rado prisustvuje masa ljudi i to, gle čuda, kad neko umre. Lokacija – groblje. Povod – smrt. Cilj – ovaj događaj je sam sebi cilj. Masa ljudi se, dakle, uvek rado sjati na promociji hrane; čak im ni smrt „voljenog“ ne može isterati onaj grabljivi pogled iz očiju i zatvoriti balava usta. Na promociji hrane postoji nekoliko ustaljenih, ali neshvatljivih običaja: drže se sveće, narod se krsti, poneko pusti i suzicu-dve iz petnih žila. Ali i to ima svoje zašto: to se oni, u stvari, mole bogu i zahvaljuju mu na raskošnoj trpezi, dok ovi što isteruju suze mora da dugo nisu jeli. Na promociji hrane obavezno je prisutna i grupica ljudi koja bezobzirno odlaže otvaranje promocije, a to su ožalošćeni. Nekome ko sa strane posmatra čitav događaj može se učiniti da su mnogo gladni, pošto ne mogu da prestanu da plaču. Elem, sve se te formalnosti vrlo brzo završe, a ožalošćeni sklone u stranu da bi narod bezbrižno prionuo na konzumaciju. Za one stidljivije tu su i konobari.

One stranice u novinama koje sve babe detaljno čitaju (valjda tražeci nekog poznatog), uz obavezne komentare.

Користи се како би пластично било описано да нека прича, песма или пак, дефиниција не заслужују ни да буду изговорене, али увек ће се наћи неко да их напише на сајту широке потрошње...

Poslednja radnja pred smrt.

Bogatstvo srpskog jezika ogleda se i u imenicama koje označavaju natrpirodna bića. Postoji naravno čitava slovenska mitologija sa znanim i neznanim bićima i bogovima. Ipak, nekoliko njih se zadržalo u svakodnevnoj upotrebi. Ta bića se pojavljuju svako na svom manje više odredjenom mestu (reka, put noću, groblje) i svako od njih ima svoje karakteristike kako izgledom (mada se svi kunu da drugačije izgledaju od onog drugog koji ih je "video") tako i moćima koje imaju i posledicama koje ostavljaju. Posledice uglavnom nisu smrtne ali u najmanju ruku izazivaju generacijsko šunatavilo("i unučići mu šuntavi"). Ne bih se naravno bavio detaljnim opisima i elaboracijom jer nisam ekspert ali svako od nas je svestan popularne percepcije nekih od tih bića. Svaki kraj ima svoje demone i neki ne idu uz neki mentalitet (mi nemamo npr. prikaze kao "stvarne", reč se naravno upotrebljava ali niko nikad u Srbiji ne sreće prikaze...).

Priloška odredba za mesto i jedan od najstarijih putokaza.

Bosko Drlic gandor je covek misije on je dobio poruku iz neba da uhvati mocnu zmiju apokalipse "NIRDALU".Svakodnevno pokusava da uspostavi kontakt sa nebeskom radionicom NEROM.
Samo mi je mnogo zao sto nije uspeo da ubije zmiju apokalipse "NIRDALU"

Se ne pojavi onda kad ga ocekujete.
U nedostatku tog vokala rec zvuci kao da joj nesto fali-manjka joj slovce a ustvari samo tako zvuci.

Kompjuteraš koji je zamenio dan za noć.
Možda ne zna koji je danas kurs dinara, ali može da vam nabroji petnesto koleno super Marija, internet poznaje kao unutrašnjost svojih gaća kad drka na "pohotne tapire XVII".
Nepresušan izvor informacija o najnovijim torentima, "bio je kul lik onda je uveo modem" fazon.
Prepoznaje se po koži beloj i nežnoj poput Mortiše Adams, i podočnjacima Stiva Bušemija. Prsotina lik.

najslađa smrt

U srba je običaj da se jede i pije na groblju, a posle i kod kuće ili nešto modernije u kafani/neretko se na kraju i zapeva, kad se gosti malo opuste/. Ne kaže se džabe, da se najsladje nasmejemo na groblju. Iako vera to zabranjuje, većina ne sme da prekine sa tim paganskim običajem / daćom/, jer bi celo selo reklo da je stipsa, da mu je žao para. U celoj ovoj priči koja i nema nekog smisla, smisao je da je Jovan Rašković bio u pravu.

Patološka vezanost za mrtve sadržaje. Nastala na sajtu Vukajlija, gde se autori teško rastaju od svojih nasilno ubijenih rečenica i ideja.

Kažemo nekom ko nas ubeđuje da je neko/nešto bolje od nekog/nečeg drugog, samo zato sto ima više sledbenika.

Kad mož 'ladno da se najedeš od onog što ti zapadne između zuba.

Pristalice neobaveznog seksa su mahom teski gejaci koji su koliko juce sisli sa planine i resili da parama od prodaje svih svojih 300 ovaca zapocnu biznis u velikom gradu. seks se sastoji od svakodnevnog jebavanja (kako fizicko tako i mentalno) svih zaposlenih od strane velikog gazde. neobavezan je zato sto gazda nema gotovo nikakvu obavezu prema svom seksualnom partneru...jer isti nije prijavljen, ne ide mu ni zdravstveno ni penziono, ni slobodnih dana, NE DAJ BOZE ODMOR!
ok, daje svom partneru neku, nazovi platu, ali to je cisto da isti ne bi umro od gladi, pa da onda mora da trazi novog partnera
mada to ne vazi za gazde svingere i gazde plejboje...

Drugi naziv za pacijenta po misljenju svih zdravstvenih radnika(medicinskih sestara, doktora).

Jedan od najvećih šoumena koji su hodili ovom planetom. Čovek je postao institucija još dok je držao emisije na radiju (čuveni "Tup Tup"). Zbog svojih ubedjenja, kao i zbog oštrog jezika, masa je bila podeljena - ili su ga obožavali, ili mrzeli. Doduše, većina je pripadala 1. grupi. Postavio je domaći zadatak za sve naše voditelje, i verujem da je retko ko (da ne kažem baš "niko") uspeo da ga dostigne. Nažalost, umro je zaboravljen od svih onih jajara koje je digao do statusa zvezde. Ko god je mladost proveo u Srbiji 90-ih godina, ne može da zaboravi simpatične crnce koji pevaju u špici. I dan danas se čuje tu i tamo kako neko pevuši čuvene reči...

Uh jako lepi trenuci ako dolaze mama,tata,burazer sa klincima ili sestre sa svojim klincima.....e onda je sve nekako ok....bude tu svega...malo kritike ...mnogo dobre hrane....zezan je sa klincima...
U sushtini dolazak tih rodjaka mogu da podnesem i to jako dobro.....
Ali dolazak tetki i ujni to malo teze.....
Treba imati zivaca da saslushate sve shto se izdeshavalo u rodnom gradu dok vi negde po belom svetu radite ili zivite......
Treba preziveti i ono ej udala se Milkina cerka i dobila sina....ti si sledeca da rodish....i tako te gloposti....
Prestanu da me gnjave tek kad kazem da je neko od rodjaka na zalost umro i da je ona sledeca......