- Eh, baš su slatki... Sećam se kad sam ja bila njihovih godina, jako sam volela zimu. K'o juče da je bilo.
- Slatki su, jašta... Nego, drugarice Raspopović, da vas pitam samo: je l' ono vaš mali, onaj što se onako valja po snegu?
- Jeste, on je, oči moje, Rastko moj zlaćani. Što pitate?
- (*vadi voki-toki*) Subjekt: Rastko Raspopović, godina: deset. Šifra: Mileševa. Šaljite podršku iz ovih stopa.

: E ljukra, da nemaš cigaru jednu, sacam krenuo u prodavnicu, a ona zatvorena, a i nešto kašljem, možda i ostavim...
: Uzmi, eto su na stolu.
: Opala, malboriška, sve se nema.
:tri minuta kasnije, opet otvara kutiju i bez pitanja uzima:
: Bez mene, možeš li makar da smanjiš, kad već ne možeš da batališ sa cigarama. Nije meni za cigare, no rad tebe, nagrdićeš se.

- Zatvaraj taj prozor, ubice me promaja.

- Aj na bleju.
- Neću, idem sa Jovanom u bioskop.
- Kul, samo nemoj da ti se ne raspe sav taj pesak iz vagine na pola filma.

- Pa jel ne možeš da batališ cigare ni kad si mrtav bolestan? Vidi koliko si pile izbacio!
- Šta ću, to je jača bolest, sve na silu pušim.

- Gde je Mare?
- Eno ga kući, živi život punim plućima. Doktori mu dali još mesec dana.

-Idemo do Pekija večeras na žuraju?
-Ne'am pojma, videću kako mi dune.

Deset sati uveče, priroda, cvrče cvrčci. On je zapalio vatru čiji plamenovi daju toplu i nežnu notu crtama njenog lica. Ona neumorno vrti kosu, trepuće umilno i pušta da joj bluza sklizne sa jednog ramena. On, sav ozbiljan, predano prepakuje ranac za sutra, ni ne primećuje je. Ona, pomalo uvređena ali odlučna, kreće u nešto konkretniju akciju.

Ona (mazno): Baš volim što sam baš sa tobom ovde došla, tako si snalažljiv. Ne bih mogla sama bez tebe.
On (ne dižući pogled): Ma da, oduvek me je zanimala priroda, kao klinac sam se sa najboljim drugom igrao Robinzona Krusoa, odlučili smo da provedemo veče sami u šumi, pekli kukuruze, bilo je do jaja, e kako mi taj ortak nedostaje..
Ona (zbunjena, ali nastavlja): Ali ja ni sa kim drugim ne bih išla na ovakvo mesto, sa drugim bih se plašila. Sa tobom se ne plašim...
On (ne dižući pogled): Ja se ničeg ne plašim, ni zmija, ničega. Sanjao sam kako je neki piton ispred mene i neki mi kurac ušao u dupe i ja krenem da ga krljam nekom močugom krvnički, da crkne majku mu pokvarenu...
Ona (uviđa priliku): A kad si kod spavanja gde ću ja da spavam? Moja vreća za spavanje je uska i za mene samu, a tvoja je široka kao za dvoje....
On (ne dižući pogled): Ma šta uska, ja sam u toj spavao, a kamoli ti nećeš stati, čuj boga ti, nisi veća od ovog vola.
Ona (pokušava da probudi u njemu prirodnog zaštitnika): A ako me napadne nešto noću?
On (ne shvativši): Ma šta će da te napadne, ću ti pokažem posle nešto što sam naučio na treningu, skok i okret pun krug, nogom ga sjebeš u facu i završio je karijeru.
Ona (ušuškava se u kaputu i folira se da šmrče): Hladno mi je... hoćeš da me zagrliš?
On (i dalje zabuljen u ranac): Prljave mi ruke od majoneza što je iscureo iz ovog izdrkanog sendviča, eno ti vatra pa se grej.
Ona, razočarana i nadurena, okreće mu leđa i pakuje se u vreću.
On (misli se u sebi): Jebote, ja rek'o ću da pojebem nešto vecčeras, a ova razmažena samo kuka...

R - Ae šalji tu spravu, nije ti rođendan.

J - Drži jebote! Uvek mi krivo tebi kad dodajem. Vučeš mi tu neke pičkine dimove, propada nam điđolina...

- Sčuo da se porađa ona princeza engleska? Porođaj veka sine!
- :khrlj: :krhj: :aaaplju:
- Koji ti je kurac krasni?!
- Štas zin'o pička ti materina!? Ajde! Gledaj! NA!
- Beži s tim od mene aaaa!
- Ovo je porođaj veka! Kure nanino, vidi kak'a mu je bronhija!

-Kako ti se sviđa Tarzanija, Zapata?
-Do jaja je. Odo' ja do klonje. Serveza radi svoje.
Začuđujuće čista klonja. Možda zato što svi bljuju napolju, a kenjaju kući. Prilazi mi dugonoga crnka za glavu viša od de Vita, tj mene.
-Mali, imaš možda upaljač?
-Ne pušim. To je štetno, znaš.
-Kako volim kad muškarac brine o meni.
-Ne, ne ...nit sam tvoj muškarac nit' brinem. Samo kurtoazan razgovor vodim. Bolje nego da sam ti rek'o ''Ne'am lajter al' mogu te zapalim'
-Kako si duhovit....i mali i sladak.
-Durasel zeka sam pravi.
Jedan Tarzan me je spazio. Ovo je očigledno bila njegova Džejn. U šta si se uvalio...Ovo nema ni u Donje Vranje
-Je li ti, kepecu, mojoj ribi prodaješ fore a?
-Samo joj iznosim epidemiološke činjenice o karcinomu pluća. Pa i da flertujemo, bezazleno je, treba da ti imponuje što svi tvoju ribu gledaju.
-Nemoj da ti ja importujem jedan aperkat!!
(Budi se i džiber u meni...Tarzan u meni vrišti sa lijane AAAAAAAA)
-Ne importovanje...Imponovanje!
Udaram iz sve snage majmuna. Ali to je spazio čopor njegovih drugara, i Security Čite. U sosu sam...Počinju da me guraju...Frenk šamara krajnike Anđi...U taj mah...Dolazi Krampon...Možda i imamo šanse...

Otac: Zar se sad dolazi iz škole? Gde si do sada?
Ćerka: Išla sam sa Mašom do knjižare pa smo se tamo zadržale.
Otac: Ma slušaj bre ti, nisam ti ja sijalica da me zavrćeš i odvrćeš kako ti hoćeš, u kakvoj bre knjižari si se zadržala 5 sati?

- Vidi ga kakav je, mlad, lep, cakan, ma pravi macan! Reci ti tetki, kad ćeš da se ženiš?
- Pusti me tetka, molim te...
- Što, šta je bilo?
- Nije bitno.
- 'Ajde, 'ajde, nema te muke koju tetka ne može da reši.
- Dobro, hoćeš da rešiš? Pet soma evra odma' sad odma'! Da me snabdeš nečim na četiri točka pristojnim da dobra pičoka hoće da uđe. Znaš kako kažu danas? Kad kola nema, miševi mačke vode.