Sve je počelo pre dvadesetak godina na svadbi jednog seoskog prizivača kiše, kada je svirao novopečeni sastav pod nazivom: ,, Okrunjen kukuruz '' iz Donjih Glavica, pod dirigentskim okomkom goniča stoke Saše Popovića. Svirali su neke, tada u selu veoma popularne pesme kao što su: ,,Ja je gledam, na panjučgu sedam'' ili ,,Njivu preorala, sad je čeka štala'' . Među gostima na svadbi bilo je mnogo viđenijih ljudi kao sto su Coco koljač, Milojko štrojač i mlekarica Dragutinka. Njima se veoma svidela muzika, pa su odlučili da potpomognu ovo krd... hoću reći ove momke. Posekli su par hektara šume, prodali najbolja grla i podigli objekat koji i dan danas ukazuje na primitivnost našeg naroda.

Pitanje upućeno detetu posle rediteljskog odobrenja da samo izabere igračku u prodavnici.

To je kad ti padne na pamet nesto sto nijednom normalnom coveku ne bi palo na pamet, a ni prosecnom ludaku.

Mesto na kom ćemo deci pokazivati da su nekad postojali crtaći i kako su izgledali.

Kao što znate na ovom belom svetu ima mnogo ugroženih vrsta životinja, kome strepi potpuni nestanak, zato bih zamolio sve dobre ljude da razmisle dobro o ovome, ali vrlo zrelo i bez predrasuda.
Da objasnim, vrste su od uvek nestajale npr da nije nestalo dinosaurusa verovatno nas ne bi ni bilo, to nas dovodi do zaključka u vidu pitanja: Zašto uopšte brinuti o nestanku pojedinih vrsta? hoću reći ako je već Bog odlučio da zatre seme nekoj vrsti, ko smo mi da se tome protivimo? Valjda dobri Bog zna bolje od nas!
A i kao prvo iskreno mi recite koga pa zabole za pandu? mrzim proklete pande, ružan su, šutno bih ih u taj debeli tur!

Čest komentar na sajtu. Na prvi pogled deluje sasvim ok, jer sadrži reč odobravanja, prihvatanja uz koju stoji simbol pozitivnosti, dodavanja i nagrade, međutim na drugi pogled deluje malo drugačije.

Drugi pogled:
''Može plus''= Nisi baš zadovoljio moje stroge kriterijume, ali udeljujem ti jedan plus bez namere da ostavljam bilo kakav kritički sud o samoj definiciji koja me, pošto i nije baš nešto, ne zanima previše već hoću da ti ovim komentarom stavim do znanja da sam ti lično JA dao poen i pošto sada imaš moj link očekujem da mi kad tad uzvratiš istom merom.
Kao kada bi uličnom sviraču rekao pred svima ''Može dinar'' i ubacio mu isti u šešir zajedno sa ceduljom na kojoj piše: ''Dragan Stojadinović (Giša preduzimač), selo Dudulajce 35''.

Šara-mantni oplođivač, uglađeni biznismen, ljudina u kafani i van nje - to je ljubavnik Lepe Brene, arheneprijatelj onog njenog supruga tenisera. Dok je teniser sunčao znojave mošnice po otvorenim turnirima belog sveta, sve obučen u najfiniji južnokorejski poliester, Brener je teniserovu gospođu čašćavao međunožnom rabotom u zemlji matici. I postelji matici. Ta, i kamen običan, pa se kresne o drugi kamen, a ne jedna dama takvog sklada i šatorsko-koncertne aure.

Lepog Brenera nije niko video. Lepi Brener se ne hvališe svojim podjednako otmenim prijateljima, niti se eksponira. On živi u jonosferi dostojanstva i tvrdog kurca, carstvu armani parfema i ćebadi od kašmira, i jeftina slava ga ne dotiče. Njegova je nagrada ništa drugo, nego zahvalan pogled Jahić Fahrete dok ga ispraća preko kućnog praga krajnje poetičnim i odabranim rečima:"Hvala Vam na opravci, majstore. Ako mašina opet otkaže, zvaću Vas."

Nama smrtnicima Lepi Brener nek posluži kao čudovišni kanon i postulat pouzdanosti i stamenosti, iako ga nikada nećemo prestići u tom domenu. Lepi Bener jebe, a ne pita, jer ne uviđa mogućnost odbijanja, a žene mu opet zahvalne.

Ispravljanje sagovornika u cilju prepravljanja izraza na način koji vama više odgovara. Najgore je što i jedan i drugi isto znače, ali eto, komunikacije radi. Da li se razlikuju po jeziku, akcentu ili nečem trećim, uopšte nije bitno pošto suština ostaje ista. U stilu drugo sranje isto pakovanje.
A danas... Reči su toliko izmenjene, da kada bismo iskopali random obrazovanog plemića ranog dvadesetog veka da poseti i obiđe rukopise, ili bi se sam vratio pod zemlju, ili bismo ga mi vratili usled infarkta.

stanje posle raskida...jedno od jako teskih ili jako oslobadjajucih stvari koja ce sigurno da vam se desi u zivotu...posebno se izdvaja nekoliko vrsta ovog stanja...

varijanta broj 1: sklonite od mene vase jebene sablaznjive poglede i utesne reci, ostavite me samu/og u mojoj zamracenoj jazbini sa mojim cigarama, pivom, zguzvanom posteljinom i depresivnom muzikom, hocu jebeno da placem, a da me niko ne tesi! vi ne znate kako je meni, niko ne zna!

varijanta broj 2: jebi ga, sta da radim, nije islo, sad imam vremena da se posvetim svom drustvu i hobijima...

varijanta broj 3: ona stvar k'o ona stvar, ima ih jos hiljadu u gradu, veceras cu da se uroljam i da privedem nesto i da to, po mogucstvu, vidi NJEGOVO/NJENO DRUSTVO...ili doticni/a licno.

Život. Opisan rečima onih koji se u svojoj koži osećaju kao vuk u zamci iz koje ne može da izađe, makar pregrizao vlastitu šapu da bi se oslobodio okova koji su ga zarobili. Ljudi koje je život šibao do granice neizdržljivosti isti ne shvataju kao lepu i pozitivnu stvar u kojoj treba uživati dok traje, već kao neprekidnu nit boli koja ih svakim danom sve više pritišće. Kao uže koje im se steže oko vrata, a kojeg se ne mogu osloboditi ma koliko god se trudili. Za ljude ovog kova sudbina predstavlja baladu mrtvih vojnika, a teret koji imaju na ramenima nosiće do kraja vremena. Možda su se pokušali izvući, a možda su pak učaureni čekali neko bolje vreme koje je, opet, možda i došlo, ali ne za njih.

Nebitno da li im je život pogrešnim kolosekom krenuo zbog nesretne ljubavi, greške iz prošlosti ili loše startne pozicije koja im je ruletom života dodeljena - svima im ja zajednički imenilac da životu ne pridaju veliku važnost. Zbog svega što im se dešava i usled unutrašnje borbe koju svakodnevno preživljavaju polako se pretvaraju u krvoločne zveri, jer u kavezu samo zveri opstaju. Da su malo gore - bili bi mrtvaci, a ipak, svoju muku neće deliti sa vama. Kada ih pitate šta im je, setno će vam odgovoriti da se nisu naspavali i svoje muke sačuvati za sebe. Ipak, dovoljno su hrabri da se i dalje bore i grizu kao besni pitbuli. Glavna karakteristika im je da prihvataju činjenicu da im je život kavez u kojem su zarobljeni, ali ne i kavez čije rešetke ne mogu pregristi da bi se oslobodili. Borci.

Sin/ćerka koji pokušava da jednom od roditelja objasni kako se koristi Google pretraga.

Ono što mi je otac odgovorio kada sam mu saopštio da ne želim da nastavim porodični biznis malterisanja kuća, već da želim da idem na Vukajliju da definišem.

Uglavnom se javlja kada spoznas da nisi bas talentovan za zivot, da ti jednostavno nedostaje ona sloboda i spokoj koju si imao kao klinac. Jer sve je bilo mnogo lakse kada sam bio mali. Tu i tamo poneka bajka, a posle dani bezbrizne igre i decijeg sanjarenja.Sada kazu da nije vreme za snove,za sve one bajke koje sam cuo kao mali.Nema tu vise ni nagovestaja nekadasnje drazi.Onog trenutka,kada zazmuris,pa si na cas astronaut ili pilot,ili kada se zaljubis u neku devojcicu,a nisi ni svestan da se onaj njen najlepsi deo nikada nece izgubiti, nego zauvek ostati u njenom osmehu. Sada kada bih devojku povukao za kiku, smestili bi me u Lazu, a nekada to bilo simpaticno. Hocu da budem dete!

Mladji brat ili sestra.

Udarni motiv mnogih pop/rok pesama kojima se služe mlađani muzičari za privlačenje što većeg broja čki k' sebi. Ekvivalent "hoću da te jebem kurcem u pičku", izrečen na malo poetskiji način zahvaljujući plejadi patetičnih muzičara koji mnoge sale napuniše(Mala Moštanica,Dokurcovići i Donja Sabanta). Suberzivnim delovanjem usmerava ciljanu ženku na pomisao da je dotični, nazovi muzičar, jako osećajan, voli poeziju i osuđuje japan jer kolje delfine na buljuke uzeo gitaru i zasvirao tu tužnu notu koja jebe samo za nju i njeno srce koje oh, tako divlje kuca dok on menja jedina tri akorda koja zna. Avaj kad bi samo znala da je ta osećajna čibuljava faca koja peva te divne stihove napaljen kao i svi ostali njegovog uzrasta, ne bi ga onda tako lako pustila da joj vršlja po baštici i vrlja cveće.

Senka. Ali koristi se isključivo u psovkama kao takva. Zašto-to je već antropološko pitanje.

Windows Explorer i Internet Explorer. Ovi programi se razvijaju od ranih devedesetih, postojali još kod Win 3.11. I pored toga prosto je neshvatljiva njihova tendencija ka padanju, posle čega se dobija poruka Program not responding. Ima i ono da se šalje obaveštenje, i toplo preporučujem opciju send - spamujmo ih kad za bolje nisu!
Ima teorija da je to baš zbog dugotrajnog razvitka ovih programa, što nije netačno, jer naravno da ih mrzi da rešavaju stare bagove i način razmišljanja. Uostalom, nije li stara američka demokratija funkcionisala u robovlasničkom sistemu, a Srbija je 30 godina ranije formalno ukinula ropstvo, iako i dalje deo neevropske Turske. Da ne idemo u te sfere, možda hoću reći kako je bolje koristiti i neki eksperimantalni besplatan programčić u svrhe pretraživanja interneta ili sopsvenog sokoćala.

Najrasprostranjenija bolest kod sredovečnih domaćica u Srbiji (čitaj: nezaposlenih kevi i tetaka). Problem sa ovom opakom zarazom je što od nje ne boluje zaraženi, već svi oko njega. Leči se jedino zaposlenjem ili udarnim dozama Floresite i Seremlade.

Signature verzija nekog instrumenta je obično komercijalna verzija onoga što koristi neki poznati muzičar. Namenjen je isključivo prodaji. Ponekad muzičar i koristi svoj SE, ali najčešće ostaje pri osnovnoj verziji od koje je njegov SE nastao. Iako su to često prilično dobri instrumenti, obično ne vrede onoliko koliko ih cene. Gibson Angus Young SG je prilično dobra gitara, ali ne vredi 3000 dolara. Shawn Drover Signature Metal Snare je klasičan aluminijumski doboš, samo što ima logo Megadeth-a. James Hetfield je uzeo u ruke svoj ESP Truckster samo za snimanje spota za The Day That Never Comes.
Naravno, ima i onih koji bukvalno ne ispuštaju svoje SE instrumente... Alexi Laiho, Kirk Hammett, Nergal, Paul Allender...
Da ne razvlačim više, svi znate šta hoću da kažem...

Kvazi romantičan lik koji drži do toga da je vanserijski liričar i da po pitanju elokvencije stoji rame uz rame sa najvećim magovima pisane riječi.
Gotivi alternativnu umjetnost, redhead bičarke i fura neki "Boško Jakovljević meets metal" fazon. Velika je šansa da će za vrijeme razgovora pomenuti kako u slobodno vrijeme voli da razmišlja o smislu života i gomili drugih meta-fizičkih pitanja.
Uz to tripuje i da sve alt-cave svršavaju na njega. Nije baš da u potpunstio griješi... bar ne dok ga iste ne upoznaju.

I sad, pitate se zašto baš "Štulić?"
Pa zato što je svim "Štulićima" zajednička crta to što istoimenog smatraju neshvaćenim genijem ili u ekstremnim slučajevima spasiteljem i u njegovim prose... hoću reći remek-djelima, traže energiju za preživljavanje u ovom za njih mračnom i dehumanizovanom svijetu.