Očajnički, poslednji pokušaj da se dopre do uvelog mozga potpunog debila. Siguran si da te nije razumeo jer svaka razumna reakcija izostaje, ali bilo bi utešno znati da te je barem čuo.

Bulimičarska verzija izjave „Hvala, nisam gladna, sad sam jela.“

Jedna nalepnica koja pušače ubija u pojam pre nego što im padne napamet da pitaju mogu li da zapale cigaretu. Razumljivo je da se takva vrsta obaveštenja nalazi u bolnicama, školama... Ali kada uđete u taksi koji ima 16 nalepnica "Hvala što ne pušite" svesni ste da je taksista "elergičan" i na samu pomisao da bi vi možda pitali da li možete da zapalite cigaru, pa vam to spontano stavlja do znanja. Mislim da je za pušače manje iritantan onaj stari znak: ZABRANJENO PUŠENJE.

I to baš tako, sa znakom pitanja, praćeno mrštećim podizanjem jedne obrve upravo u položaj sličan upitniku. Iako upitno intoniran, predstavlja preteći imperativ, koji od iznosioca prethodne provokacije iziskuje povratnu reakciju u vidu još jednog njenog ponavljanja, ako sme. Nanulimunaninu.

Još gluvlji brat blizanac slične pretnje.

Najbolji odgovor u situaciji kada ti neko ispriča jako glup vic, i očekuje da se nasmeješ. Umesto da priznaš da je šala glupa i da ti se ne dopada, i tako udješ u raspravu, jednostavno kažeš da si vic već sto puta čuo i time izbegneš nepotrebnu neprijatnu situaciju.

rečenica kojom ispraćamo goste, a ima sledeće značenje: hvala što odlazite.

Pitanje zločinac, koje se rado i bez ustručavanja upućuje devojkama koje su prešle dvadesetu, od strane totalno nebitnih kreacija sa ulice i pijace. Služi kao provokacija, loše prikrivena velom dušebrižnosti, iza koje, bez obzira na odgovor, sledi niz neprijatnih pitanja, koje su tu da dotičnu devojku nateraju da poželi da se smanji na liliputanske proporcije i sakrije iza nogare najbliže stolice. Jer biti bez momka je nedopustiva sramota, a biti s momkom koji ti nije muž- još veća.

Retoričko pitanje iza kojeg logično, ne ide upitnik.

1. Ruralna verzija hvala na komplimentu.
2. Komentar na glup potez protivnika u riziku.

Kulturno-iritantan izraz za Zabranjeno pusenje.
Dok Zabranjeno pusenje izaziva u nama pusacima blagu zelju da zapalimo cigaretu u inat natpisu,ovo Hvala sto ne pusite nervira i budi jos vecu zelju za cigaretom iz razloga sto kao da smo mi vec izgovorili u sebi ili naglas "Evo necemo zapaliti cigaretu"(sto je cista suprotnost onome sto bi smo inace uradili).A neki mirisljavi nepusac nam je cinicno odgovorio "E bas vam hvala sto ne pusite" sa sve kezom na licu nama u inat.

Unapred poznati "poslednji pozdrav"nakon odlaska gostiju sa slave.

Nepogrešivi odjeb za jajare i secikese koje vas vrebaju na svakom ćošku. Pošto se sa nekim ljudima govori isključivo jezikom marve, onda je neophodno i da im njihov kukavičluk saspete diretkno u lice. Poneka između rogova, takođe nije na odmet.

Jedan od načina koji rokeri, metalci i njima srodni teraju, da bi nabijali komplekse dečurliji (ali i vršnjacima), koja je tek zagazila u ove vode. Kim Tejil je, inače, neki metal-gitarista, koji možda ne zaslužuje epitet "levi", ali 100. mesto na listi magazina "Rolling Stone" ne govori u prilog tome da pripada samoj eliti. No, kako je neko ipak čuo za njega, red je da onim drugima nabije na nos što su svoju rok edukaciju otpočeli od "Bitlsa", "Pink Flojda", ili "Gans end Rouzisa", a ne od Kima jebenog Tejila, koji je po njima doktor za gitaru, zajedno sa još desetak sličnih, koje će naravno momentalno nabrojati, a potom uživati dok se klinci lome misleći da ne znaju ništa.

Sarkastičan spust rendom sagovornika čija je brzina jezika prejebala i onu izvesne Biljane Srbljanović. Ciničan odjeb na oblik histeričnog brbljanja - najpribližniji onom u vlasništvu Sanje Glupače Marinković - koji nije čuo ni za zareze, ni za tačke a, bogami, ni za uzimanje vazduha. Valjda se zato komentar iz naslova najčešće i kombinuje sa onim "Diši...". Srdačan pozdrav.

Retoričko pitanje, kojim nekome sugerišemo da ima neki nedostatak. Nedostatak: Znanja, opreme, vaspitanja...

Kada nekom učinimo neku uslugu, a on se ponaša kao da se to podrazumeva. Ne udostoji te čak ni sa jedno jedino, obično-hvala..
Drugi deo, je čista ironija.

Naizgled pragmatična, a u stvari ekstremno džiberska konstatacija kojom ti se stavlja do znanja da je usluga koju si učinio vredela i u paralelnom univerzumu verovatno zaslužuje i novčanu nadoknadu, ali u ovom nećeš dobiti čak ni normalno, ljudsko “hvala”.
Može označavati i nikad dokazanu nameru da se u bliskoj budućnosti dogodi revanš usluga.
Osnovna kultura za korisnike ove fraze je nepoznanica, a reči “molim” i “izvini” neprirodni i bolni grčevi usne duplje, korpus izraza koji predstavljaju civilizaciju i lepo vaspitanje, a te stvari su za slabiće.

Da, tako je.

Često viđen komentar na društvenim mrežama. Piše ga najnebitnija likuša u društvu. To je ona riba kojoj daješ ključ/pare/mobilni da ga ne igzubiš jer si se napio kao stoka. To je ona riba kojoj se sviđaš, koja će ti prva čestitati rođendan, ali nikada se neće ništa desiti između vas jer je njena pojava previše iritantna kako fizički tako i psihički. Fotoaparat je uvek kod nje, slikava kurtu i murtu. Ima senzor za lajkove, čim se pređe magična granica od 10 komada odmah sledi "hvala fotografu". Time celom univerzumu stavlja do znanja da je i ona bila tamo, da su oni u sustini super drugari, da su se ludo proveli...iako ni sama ne veruje u to.

Početak rečenice kojom u Srbiji možeš da "prodaš" svaku glupost i da ti poveruju.