U bolničkom si krevetu. Posteljinu ti nisu menjali ove nedelje. Nude ti da se urediš, obriješ, ali uljudno ih odbijaš. Neka, neka, hvala vama, samo zaspao mi ovaj rak na plućima, pa da ga ne budim. Baš smo fino zaživeli. Onaj do tebe krklja, ko zna, možda će mu već sutra skinuti meru. Dobro je to, ovih dana padaju kiše, meko je za kopanje, bar mu grobari neće majku psovati. Da si i sam te sreće. Ulaze posjete. Na vratima stoji komšijin mali, dve kuće od tebe, kaže zamolila ga tvoja deca da ih odmeni. Gledaš ga, crveni njihovu sramotu. Hvala ti sine, a sada idi. Ovde jedino ja polažem pravo da budem ožalošćen.

Dobrostojeći starac koji šeta (mnogo) mlađe ženske.

Rečenica koja opisuje tip finansijske situacije koji, za razliku od izjave "nemam dinara" podrazumeva da dotični nema iste, ali mu je zato buđelar dupke pun kojekakvih deviza.

Večna dilema u situacijama u kojima dospeš u nezavidnu poziciju, pa ne znaš dal' da biješ, il' da ubiješ, jer ti je pun kurac svih i svega.

Likovi za koje je neispunjavanje obaveza neprihvatljivo.

Ustajali su u cuk zore, prašili do posla i rmbačili bez obzira na sve. Bolesni su radili isto kao i kad su zdravi. Nisu očekivali da im neko kaže "hvala" za to.

Ipak, nakon četvrt veka rmbačenja, počinju da uviđaju da se bolovi u leđima lakše podnose kad se leži i žao im je sopstvene pospane i kenjave dece koju su odvodili u cik zore u obdaniše umesto da su ih sami polečili u pomazili. Ne bi oni to ni uvideli da sada svi oko njih ne rade baš tako.

I, šta im onda preostaje nego da se hvale svojom slepom predanošću obavezi?!

Jedno od malih zadovoljstava koje život znače. Ostvarivo je kada cela porodica ode da se malo probrčka u punom koritu, nakon što su večerali pun lonac pasulja.

U Srbiji, Sizifov posao se sastoji iz sledećeg: kreneš na studije, nemaš kintu za iste ali se krpiš i upravo to ti je i motivacija da ga završiš (a kad ga završiš, stigneš do pola brda), onda sav pun entuzijazma kreneš da tražiš posao sa diplomom u ruci (stagniraš, ali si jak, držiš kamen da ne ode nizbrdo), konačno ga nađeš na pošteno i daješ sve od sebe da se dokažeš (nastavljaš da guraš kamen uzbrdo), dok ne ustanoviš da te svi jašu zato što si zelen, usput postaneš i žrtva mobinga, te daš otkaz iz principa (izuzetno hrabar korak, kamen nastavlja svoj put ka vrhu), nakon čega igrom slučaja opet na pošteno nađeš novi posao (litica je ovde manje strma, što ne umanjuje tvoje zasluge) na kom ili nemaš puno radno vreme ili kasne plate (počinješ da posustaješ, snaga te izdaje, ali guraš i dalje po inerciji), sve do trenutka kada shvatiš da svi tvoji napori, trud i snaga imaju rok trajanja, a taj rok trajanja je onaj dan kada pomisliš: „Jbg, hteo sam sve na pošteno“ (potkočiš kamen rukama i nogama, osvrneš se na sve ono što si uradio, na sav onaj entuzijazam koji te krasio, i teška srca (s kamenom na srcu) pomeriš i ruke i noge i posmatraš kako kamen odlazi u nepovrat, kao i tvoj minuli rad). Jebiga, Sizife, vreme je za neplaćeno!

namirnica koje poslije zime ima najvise u frizideru.gdje god odes na selo "mogo si ponjeti malo cvaraka" i malo po malo pun frizider.

Dan koji neće doći, dan koji koriste da bi te zajebali, dok ti, pun nade iščekuješ nešto važno..

Svaki pojedinac, bez obzira na to koliko je dobar, pošten, obrazovan i pun vrlina, pod uticajem gomile može postati loš, lenj, neodgovoran, podvodljiv i početi da se ponaša kao najgora stoka.

Neizostavan komantar upućen na račun nečijeg frižidera koji je odavno zreo za čišćenje a uz to je i pun namirnica kojima je rok upotrebe ko zna kad istekao.

Omiljeni studentski after,kao i svaki kvalitetan party ovaj donosi jos vise radosti...Pun frizider,nakon vikenda provedenog kuci,svetinja izgladnelih studenata...Blagostanje traje dan-eventualno dva...

Kada te neka jako dobra riba na koju se lozis zamoli za uslugu, a ti pomislis kako ces je povaliti kada joj ispunis to i umjesto toga dobijes samo ono :" Hvala puno, srce si".

Moja bivša tašta. Em je dlakava ko vukodlak, em ujeda, doduše i kad je pun mesec i kad nije.

Pizda li ti materina neotesana, šta si se raširila tu kao neka splačina?! Miči tu guzicu penzionersku povlašćenu, idi kući, čuvaj unučiće, ženo! Neki od nas žure negde, babuskero ogavna! Hvala.

Merna jedinica za entuzijazam, gotovo iritantna stvorenja, ti folkloraši. Sa njihovim širokim belim osmesima i folkor stavovima, kada su ruke na struku, a glava nakrivljena na stranu potpuno izluđuju svaku iole realističnu osobu. Njihov slogan je "sve se može kad se hoće", a ja im poručujem da se teraju u pizdu materinu sa njihovim timskim duhom i vedrim raspoloženjem.

Vrsta obljube koju na dnevnoj bazi sprovode radnice trafike, kao deo tria trafikantkinja - metalni novac - gladak pult, nad muškom nejači(u pogledu noktiju).

Igranje dečje igre "Partizani-Nemci" ili "Kaubojci-Indijanci" za matore infantilne kompleksaše koji nisu imali muda da stvarno odu u neki rat, kojih je, Bogu hvala, bilo koliko hoćeš kad su bili mladi.

Navodno nekakav "adrenalinski sport".

Artikal pravljen van fabrika najčešće od strane nekog poznanika. Pravi mistery box što se tiče kvaliteta. Veoma često pun tajnih sastojaka koji daju pečat prepoznatljivosti artiklu.

Ono čemu teže svi umjetnici, nadriumjetnici itd. a posebno muzičari i arhitekte. Obično je rezultat neka neviđena glupost, ali poneko uspije da spoji nespojivo poput jednog darovitog autora koji je spojio gusle i kvantnu fiziku. Hvala mu.