Zamislite, izbije novi sukob u svetu, i nijedno mesto u Srbiji nije bezbedno, sem jedne ulice koja se zove: "Vukajlija". U nju imaju pravo na pristup samo oni koji su bili registrovani na sajtu pre rata... Pitate se kako je ulica Vukajlija bezbedna u ovom sukobu? Tako što su oni koji su pokrenuli ovaj rat(Masoni, Jevreji, Svetska Vlada)... Često svraćali na ovaj sajt i dobro se smejali, posterima, reakcijama i definicijama. Pak, su onda, sklopili ugovor sa vlasnikom sajta, da će oni poštedeti njegov sajt i članove tog sajta, smestivši ih u ulicu bez sukoba, a za uzvrat vlasnik sajta, će zaključati sve postere i reakcije, i omogućiti samo Masonnima i Jevrejima da uživaju u njima, i da se smeju. Ulica, pored asfalta, ima 2 velike zgrade. Jednu sa jedne, jednu sa druge strane ulice, tj. levo i desno. Na golom asfaltu stanuju gladni i žedni nekadašnji čekaoničari(klošari). Kada je zima grejemo se tako što palimo vatru u buretu, i krijemo se ispod balkona, jedva preživljavamo. Tu smo svi mi iz čekaonice. Imamo i jedan laptop, sa koga se 3 do 4 puta na dan preko Skype-a, javlja Feid iz Češke. On se kurči jer Češka nije u ratu, pa snima sebe kako: pije pivo i jede viršle... A vi čekaoničari, ko vas jebe. A svi oni koji sada povremeno dolaze na Vukajliju, oni će i tada dolaziti, kod nas će sam prespavati, a preko dana lutati, ali tu su negde, uvek. Iz jedne od dve zgrade, zgrade preko puta, često izlazi Zelen Lukac, koji nas obilazi, i preti nam, kako će da nas otpiše sa liste spašenih(banovaće nas). Ta zgrada iz koje on izlazi jeste: "KAFANA", tu su svi iz čet sobe kafana, vrata kafane su uvek zatvorena. Iz kafane često izađe Dilan Dog, koji nas zajebava, jer smo sirotinja... Uživaju unutra u toplom ambijentu, dok se mi čekaoničari smrzavamo k'o pičke. Znamo mi odprilike kako je unutra, iz priča: Rusa, Rocky-a, Mlade koji imaju pristup kafani, ali su često sa nama na ulici. Iznad te zgrade nalazi se gornji sprat, sa fasadom i cvećem, taj sprat je ustvari čet soba: "TERASA". Tu su najelitniji članovi, žive k'o Buržuji i bole ih kurac. Skoro nikad ne silaze dole kod nas u Čekaonicu, samo nas pogledaju uz gađenje, sa balkona. Preko puta te zgrade, tačno iznad nas nalazi se desetosprati dvorac(ona druga zgrada). Taj dvorac je zaključan i čuvaju ga 50 pit bulla, kao i: lanci, katanci i laserski zraci! To je Kaizenova lična rezidencija, retko ko je išao tamo. Ima 9 sprata i dvaki sprat dat je jednom moderatoru, na korišćenje, samo deseti je Kaizenov. Taj dvorac je takođe skladište, i mesto gde se čuvaju zaključane reakcije i posteri. Svaki sprat ima svoj balkon, i moderatori nas gledaju sa visine, više nego ovi sa terase. Na samom vrhu je taj famozni Kaizen, osnivač Vukajlije, i neka vrsta našeg Velikog Vođe, za njega skoro niko u čekaonici i na Vukajliji nije čuo, niti video(sem Rusai, Rina, i još nekih opasnih baja). Ponekad nam se učini da vidimo neku osobu na tom desetom spratu, kako nas posmatra, dok pije najskupje vino. Neki čak kažu da on piša po nama odozgore, jer mu se može. On je takođe član Masona. Mi svi čekamo kada ćemo biti proterani sa ovog svetog mesta, uz miris Kaizenove mokraće(masovno banovanje). Bar se tako priča... I eto tako ja zamišljam budućnost Vuke...

-Joj čoveče šta da radim? Uf.
-Šta ti je bre?
-Izgubio sam novčanik. Nema ga, sve sam predžepao i pregledao, ali izgleda da je ostao u kafiću. Nego ga je garant uzeo. Gotovo sve sad.
-Daj smiri se brate. Pa šta si imao u njemu?
-Četrdeset hiljada.
-Ajde bre, ja mislio dve hiljade eura. Nemoj se nervirati, biće para, samo nek je zdravlja.
-Ma... Ma nije meni za pare bre. Nego, ostala mi članska karta biblioteke u pregradi. I kupon za Maxi.

Svaki čovek dolazi na svet sa dva komada i softverom za analizu podataka.

U početku je bilo teško, a onda sam se navikao na početke.

Pet ura ujutru, ljeto, osmanulo se. Ni magle kotlinske nema, toliko nas je dan iznenadio. I dalje sjedim sa dedom na panjevima. Gajba piva nam je skoro puna ambalaža. Rakija se prosula - deda veli da smo pili. Pljuje u roznjikave šake i stavlja ih na koljena. Mlad žmiri starački na telefonsku žicu, očijuka vrapce.
- A jebem li im...
- Djećeš deda, śedi!
- Uh, dovedi mie...
- Śed! Neka tu śekiru, vrći ovamo!
- Na ti je, naprala te!
Deda ustaje i kreće u kuću. (Deda uopšte nije deda, nego mu ostao nadimak otkako je dva puta zaredom ponavljao šesti prije trijes godina. Dogurao je do osmog, pa su ga dali u malinare. Porodična tradicija. Vazda je kukao zbog toga: Ostali idu u drva, a ja u maline. Zbog toga se i tjerao da ide u drva. Ali ga nije bilo ni 70 kila, pa bi se danima liječio od svakog odlaska u sječu).
Napujdao se, a ova njegova kuća je pretijesna za kondenzovane oblake. Ja sam ostao da sjedim ispred, da čuvam dedine vrapce i da čekam Sunce, sve vrijeme osluškujući, iščekujući da u kući zagrmi. Da probudi deda ženu, da se zalomi svadja, da ga ona onda izlomi daskom za hljeb, ili gadja tanjirom... Time ga je poslednji put promašila, i djelići porcelana su i dalje stajali razbacani oko praga.
Kućna vrata se otvaraju, i kroz njih tanano klizi dugačka crna cijev. Zatim dedina crna kosa dobrano prošarana sijedima migolji napred, a za glavom se provlači i ostatak dede, sačinjen uglavnom od dugih tankih nogu koje pijano prepliću preko praga, plašljivih sitnih ramena, i drhtavih ruku sa šakom prepunom dijabola.
- Da im jebem majku majčinu ja - ciknu deda šapatom pri izlasku, zatvarajući vrata.
- Majku da im jebem majčinu! - viknu deda promuklo nišaneći iz sjedećeg položaja.
Začu se muklo strujanje vazduha, kao da je sam dedin glas otjerao metak iz cijevi, i lomnjava keramičke zaštite sa električnog stuba. Vrapci se ne pomakoše. Laste prhnuše dedi izviše glave, iz gnijezda pod krovom. Deda, prenut, zabode kudnak u zemlju da se spasi pada.
- Daj deda, pušti vrabaca...
Dedu puška više nije zanimala - ostavio je da leži pored panja. Meni je bilo muka da ustajem po nju. Zaboravio je i na vrapce. Samo je trijezno gledao ispred sebe, umorno i krečno. Posegnu ka gajbi i izvadi još dva piva. Otvori ih pravim otvaračem.
- Koje nam je ovo deda?
- Zadnje.

Za psetovo takmičenje

- Šta se folira ona Stevina sestra? Koliko godina ima, trin'est?
- Da, što?
- Pa vidiš da purnja one cigarete za trudnice. Ne znam šta izvodi, mogla je da stavi u usta štapić iz koktela, isto dejstvo imaju.
- Ko zna, možda je stvarno zakevila.

Pesme moje. pesme moje...

(istinita priča)
- priča o smrdljivoj travi u nekom selu.

Reporter- danas smo dosli u Živanmir, selo kod Subotice, da ispitamo ljude o neprijatnom mirisu trave. A, evo jednog meštanina. Gospodine, oseća li se ova trava?

Javorad- joooj dete, oseća se ko da se nešto isralo pa crklo, jebemušljivu.

Moja deda se vata za krst i....
Deda- joooj Ameriko jeba nam mamu.
Baba- kuku, sve je to od bombardovanja.

lepa -> lepša -> najlepša -> za profil

1. 90 minuta 1 utakmica na Cruyff Areni
Ramos: Treneru, vodimo 2:1, idem se očistit za četvrtfinale.
Solari: Nemoj Ramos, trebat ćeš nam za uzvrat.
Ramos: Imamo pobjednički mentalitet, Sola, osvojili smo 3 kante pod Zizoum zaredom iako nismo dominirali.
Dobili smo Ajax 7 utakmica zaredom, pa to su kanta za napucavanje
Znam šta govorim...

2. primjer od Bulgakova

-je li, Mare, šta kažeš za onu za šankom?
- onu što je izbacila sise?
- aha.
- e druže, pa ta ti je češće pod šankom nego za istim, ako me kapiraš... obična kanta za napucavanje, prima češće nego Fulham u gostima...

E kako je bilo sinoć na žurci ?
Ko kad je Tito umro.

Roštilj u vikendici koju je muškarac broj jedan, kul papučar, zaradio od bonusa u jednoj godini prodavanja polisa za osiguranje.
Za stolom u prirodi sede on, njegova žena koja je do jaja pička, njihova deca koja su potpuno pravilna, jedno muško, drugo žensko, oboje imaju dugu meku kosu pa se ne zna ko je bata ko je seka tu, njegov stariji retardirani brat sa ženom domaćicom i njegovo dvoje dece, onako musava, obla, ali relativno normalna deca.
Odjednom retardirani brat uzima neki sos da polije po roštilju. Sos mu ispada iz ruke i sve pada po majici. Od iznenađenje udara i tanjir pa mu meso pada u krilo. Polako, sa najglupavijom facom koja postoji, okreće se prema svojoj ženi i sleže ramenima. Ona se samo smeje i vadi neki prašak koji je nekim čudom bio ispod stola. Stavlja prašak na sto, pa mazi muža sa osmehom na licu. U tom trenutku papučar vadi omekšivač ispod stola i stavlja pored praška. Svi se smeju.

Sledeći kadar je pogled kroz prozor na decu koja se igraju dok domaćica pere sudove, gledajući papučara kako miriše pantalone od kretena. Kreten koji se presvukao stoji na livadi sa onom do jaja ribom, papučarovom ženom i pijuckaju vino. Vino mu naravno ispada iz ruke, poliva ženu, a ona se samo smeje jer zna da postoji taj nikada bolji prašak, da ima budalu koja će da joj opere sve, pa poliva sebe i iz svoje čaše umirući od smeha.

Bonux, ogrebi i blago tebi.

- aman čoveče, svrti se malo, sedi s ljudima, popij piće...
- evo odmah ću, samo ošacovao sam jednu malecku, crnku, oči ko žeravice, moram da bacim neku priču..odmah dođem...
- sedi brate, biće dana, to je već deseta od koje uzimaš žicu.
- tebra, sloboda za vukove znači smrt za ovce.

Samozvani Najjači Frajer i Samozvana Vrh Riba su u kadru

Samozvana Vrh Riba ( kez od uva do uva ) : Hej, Samozvani Najjači Frajeru, kako ti je do jaja kosa, svršila sam kad sam te videla.
SNF (takođe se ceri ko ludak ): A, to nije ništa kako je bilo pre, dok sam imao kosu, a otkad koristim ovo sranje od proizvoda linjam se ko nenormalan.
SVR: Ali nemoj tako, SNF, ti si sada uber kul, hajde da vidimo paćenike koji još nisu nabavili naš neprejebivi proizvod.

Idu inserti.

SNF: Ahaha, koji paćenici. Ali bar imaju više kose od mene...
SVR: Tako je, to je razlog više da poručite naše đubre koje niko ne želi da kupi! Dakle, ako poručite naš proizvod ODMAH! osim naše beskorisne tečnosti, dobićete i makaze, specijalizovane za ovce. Ali, to nije sve! Samo oni koji pozovu čim završim rečenicu, dobiće i natpis koji se kači na leđa, a na kome piše " Idiot " ! Zar to nije sjajna ponuda?!
SNF: Naravno da jeste, i to samo po šestostrukoj ceni od one na ekranu, plus pdv, ptt, ekg, htz... Pozovite odmah!

A: Brate, danas me zaustavio pandur i počeo da mi sere zato što sam vozio 3km/h više od ograničenog. Još mi pisao prijavu.
B: Ne vredi ti da se žališ, jednostavno može im se...kod njih je i nož i pogača.

-Течо бре, стави рукавице, ди ћеш трње носити голим рукама?
-Рукавице су за пичкице, мали. Боље да си ми донео пиво него што ту серендаш.
---------------------
-Ево ти маска.
-Шта ће ми?
-Па кад будеш варио.
-Маска је за пичкице. Ја могу да гледам у то голим очима.
---------------------
-Шта ћеш да пијеш?
-Дај ми ону твоју брљу. И немој да с' ми дон'о воде, као прошли пут, шчуо? Вода је за пичкице, ја ракију гасим још једном ракијом.