Paljenje auta na gurku. Aludirajući na nožni rad Freda i kompanije kada startuje onu šklopociju.

kad neko ne ostavlja ni pozitivan ni negativan utisak nego je... onako... osrednji, mlak, nezanimljiv, beživotan, bezukusan itd

Ova čuvena rečenica služi kao glavni izgovor svima onima koji vole da preteruju u onome što vole da rade, bilo da je u pitanju jelo, pušenje, igranje košarke sa društvom, pijančenje ili sve ostalo što čoveku godi.

Predstavlja jedan od najiritantnijih načina usmenog opštenja. Javio se razvojem interneta, probojem američkih serija na domaće tržište i jačanjem turbo folk kulture kada su neuki ljudi pomislili da su naučili engleski jezik i krenuli u masovno skrnavljenje svog maternjeg. Ovaj način izražavanja koristi uglavnom ona populacija koja svoj jezik "obogaćuje" izrazima tipa full, fensi, ekstra koji su se već standardizovali kod nas. Nažalost ova populacija (koja mahnito raste) uglavnom ne zna izvorno značenje tih reči.

Radnja koja se odvija u skoro svakoj muško-ženskoj vezi.

Kako je opšte poznato, muškarci koriste dve glave za razmišljanje, a u zavisnosti od kvaliteta veze menja se i ona glava na kojoj žena više voli da sedi muškarcu.

Stan u Beogradu na vodi.

Na podlozi straha raditi nešto, neoslobođen do kraja, stegnut, da se sve nešto ne desi, da vas ne uhvate, da ne prespavate.

Izraz koji nam otkriva blisku budućnost, bolje od baba Spasenije i njene kristalne kugle. Često ga možemo prepoznati i kao mantru sa naslovnih strana svih tipova štampe, počev od dnevne do nedeljnih magazina, kojom se najavljuje neka senzacionalna vest. Ni flegma iz "Koštunica" kategorije ne bi mogao da odoli, da ne pročita rubriku za koju je na naslovnoj strani vezan predmetak "na pomolu"...

Najmanja merna jedinica posle grama u nas. Odnosi se na više vrednosti.

Rečenica koju skoro nikada nećete čuti na venčanjima, iako se vodi kao potpuno legitimna opcija. Izreći ovu rečenicu pred čitavom bližom i daljom rodbinom je za muškarca siguran način da ga se ista odrekne. Pogotovo ona bliža, pogotovo ona sa očeve strane, pogotovo ona koja nosi isto prezime, pogotovo ona u pravoj liniji, pogotovo muški deo iste, dakle, otac i deda. I pradeda ako je živ i dovoljno razuman da bude svestan sramote.
Oni koji žive u gradovima bi, teoretski, bezbolnije preživeli ovakav čin, morajući da podnesu samo podsmeh svih prisutnih i večito zezanje na istu temu. Oni, pak, koji žive u nekoj ruralnoj sredini, bi, ponovo teoretski, verovatno bili izopšteni iz društva i obeleženi zauvek ovim gnusnim činom. Porodica bi ih se odrekla preko lokalnih novina, radija i televizije, bili bi zauvek izbrisani sa porodičnog stabla, o nasledstvu bi mogli samo da maštaju, a svako od rodbine bi pljunuo u njihovom pravcu kada ih sretne i presao bi na drugu stranu ulice.

Rečenica koju devojke uglavnom upražnjavaju na časovima fizičkog, bez obzira da li su zaista na poštedi ili ne.

U očima majke sve zle gene pokupio. Ona se trudila da od tebe napravi čoveka, kao malom ti kupovala slikovnice, bojanke i bojice, učila te da brojiš i pišeš slova, a ovaj, kako ona voli da ga naziva, od malena krenuo da ti daje da menjaš gedoru, učiš šta je burgija za drvo, šta za metal, a šta za beton, razlikuješ gužvajući i običan tipl, poznaješ šrafove po M oznaci i sl. Ona te spremala da budeš školovan čovek, jurila te da učiš, pišeš domaći i imaš uredne sveske. Naravno, ćale je tu bio da ti napiše opravdanje kako si imao zauške, a on te u stvari odvukao na Savu da jurite soma pet dana.
Od prvog dana majka je strepela da ne povučeš onu njihovu hajdučku krv.

Sposobnost da i na najobičnije, svakodnevne stvari gledaš negativno.

Nekada je drugarstvo izgledalo mnogo drugačije nego danas. Ljudi su manje visili po kućama, družili su se u kafanama, izlazili su zajedno, išli na fudbal, na more, svaki dan su provodili zajedno, i poznavali su se u dušu. Jedni druge su pratili u vojsku, bili jedni drugima kumovi, veselili se zajedno i pomagali u zlu. I kada bi jedan prijatelj otputovao daleko, tamo se nastanio i ostao duže vreme, osetila bi se praznina. Kako ljudi odrastaju, život ih vuče na neku drugu stranu, prijatelji se razidju po celom svetu, i retko se vide. I sećaju se mladosti i drugarstva sa setom, vesti o drugima čuju retko, a ni pisma ne stižu tako često..
Zbog toga, ljudi su se dosetili i izumeli telefon, no u početku je moralo da se ide do drugog grada da bi se telefoniralo, a kada su telefoni postali normalna pojava, medjunarodni razgovori su i dalje bili skupi. Medjutim, napretkom tehnike, napredovala je i komunikacija, i tako danas imamo msn, fejsbuk i skajp, uspostavili smo kontakte sa drugarima preko, i svi su srećni. Ali sve ovo imalo je i svoje loše strane..Vremenom, ljudi su počeli da se druže isključivo "na struju", bez obzira na to da li žive na različitim kontinentima ili u istoj ulici, i ta pojava postaje sve masovnija.
Danas prijateljstvo izgleda ovako:

Nasrnuti na nekoga ili nešto munjevitom brzinom.

Tako mu je suđeno. Džaba se koprca levo- desno, sve na kraju dođe na svoje. Od sudbine još niko nikad nije pobegao. Bigaje, tako je predodređeno i nema tu vrdanja.

Zajebantski naziv za muvanje ženske čeljadi u studentskoj menzi. Najstarija tehnika lova koji su još pećinski ljudi primenjivali u lovu na mamute, pristup aligatora i lavova kada vrebaju gazele na pojilu, tehnika slična ribarskoj tehnici nakrmljavanja i oprobana fristajla snalažljivih balkanskih studenata u penetracionim taktičko-logističkim manevrima. Lov u mutnom u najprefriganijoj mogućoj instanci. Uz nekoliko bačenih fleški i nebrušenih old-skul fora studenta sa sela, lov na hranilici postaje igra visoke verovatnoće dobitka, pošto se ide na arsenal aduta: 1. pristup rekla-kazala bazi podataka i usmenom predanju o koleginicama koje 'oće da vode; 2. usporenog rezonovanja studentica, kojima se krv iz čeonog režnja i kore mozga sruči do želuca u svrhu preživanja i varenja hrane iz menze; 3. minimizovane šanse za žensko licitiranje pičke na visoko i cepanja kumulusa nosem u takvom socijalnom okruženju - jebiga, menza je, nije Šeraton.

Stolice na stadionu Partizana toliko su uske kao da nisu pravljene za sedenje već da stojiš na jednoj nozi na njima.

Je definicija koja uglavnom nije smešna, već na relativno stručan način, ali razumljiv svima, definiše neki pojam, ili ga jednostavno objasni iz nekog drugog ugla i stanovišta, iz kog ti nisi posmatrao ranije taj pojam.
I to je definicija, koja te natera da malo razmisliš o pojmu,i oduševi te bistrinom autora i razumevanjem samog pojma, kao i njegovim uočavanjem u svakodnevnom životu.
Dobru definiciju treba razlikovati od aforimzma,dobre šale,vica,urbane legende,dobre fore...

izraz kojim naše babe i dede, eventualno ljudi od oko 50 i više godina, žele da nam kažu da uzmemo nešto kad nam to pružaju. varijacija na temu je izraz ,,na de" ili ,,na der".