kao da svemirca ucis da prica srpski
Dobar izraz da skrenete pažnju nekome da se ne ponaša normalno. Nije baš najčistiji, nešto mu fali, ali niste sigurni šta. Nek utvrde nadležni.
- Tata, jel imaš 3 hiljade da mi daš?
- Za šta?
- Za dres Megavizure.
- Onaj roze, gejstveni?
- Što gejstveni? Baš mi je kul.
- Šta je tebi? Obrati se svom lekaru ili farmaceutu!
Znak da ste na dobrom putu kada vam se prikenja u tuđoj kući.
Zakon održanja materije u frižideru (rerni) u periodu od 2 dana.
Nikad ne ostavljaj nista za kasnije. Jedi sve sad i odmah.
Mlade mame, najsochnije i najiskusnije ribe u punom jeku svoje lepote. Onako zategnuta, mislis " au kakva je zenio bi je" kad ono iza nje mali retard koji ti pokvari fantazije.
Ako je tačna ona da je Treći kanal 1989. godine bio kao Marsovska televizija, onda je BK sredinom mračnih 90ih bio sa druge galaksije.
Velikom ironijom, kanal su pokrenuli ljudi bez mnogo ličnog ukusa, Karići, ali koji su u tom istorijskom trenutku bili spremni da izdvoje lovu za program koji je bio potpuno različit u odnosu na 90% tadašnjih medija (dodatna ironija je to što je TV "Pink", današnji simbol povlađivanja najnižim strastima, osnovao bivši urbani dečko i roker).
Televiziju je vodio Aleksandar Tijanić, isti onaj koji je kasnije od RTS-a napravio ciganmalu, što samo govori da profesionalci shodno volji finansijera mogu da urade sve što im gazde zatraže.
Program je bio uređen po modelu najmodernijih zapadnih kolažnih televizija, uglavnom se kao uzor spominje RTL. Ipak, iako je sve bilo po nekom uzoru, ništa nije bilo copy/paste kao ovaj današnji program.
Imali su odličan jutarnji program, sinhronizovane crtaće (čak i neke kvalitetne koji se do tada nisu drugde prikazivali, poput Alfreda i Sandokana), relativno neutralan informativni program (jer su Karići sa svojim komšijom Slobom bili u fazonu primirja- "ne diramo mi tebe, ne diraš ti nas"), odlične serije i filmove, dobre kolažne emisije- kako strane, tako i domaće, fenomenalan sportski program, ali i solidan vanredni program za vreme bombardovanja.
Kad pomenuh bombardovanje, baš negde u to vreme je počelo i posrtanje ove televizije: malo zato što im je NATO razjebao mrežu predajnika, malo zato što su shvatili da im je pametnije da izaberu stranu u predstojećem sukobu Slobe sa opozicijom- te su Karići izabrali Slobu. Kardinalna greška od koje ih nije spasilo ni to što su se već 5. oktobra prefarbali (za razliku od "Pinka", koji još nije stradao, jer je svakim novim vlastima potreban).
Ipak, ova TV je sebi potpisala nekrolog kada je pater familias odlučio da se kandiduje na izborima. Naravno, BK je koristio kao svoje glavno oružje i uspeo da napabirči petinu glasova. Sa jedne strane iznenađujuće mnogo za jednog tajkuna, sa druge strane nedovoljno za vlast i sasvim dovoljno da mu se Dinkara osveti ukidanjem dozvole za emitovanje.
Vredan kadar se razbežao po drugim stanicama, a onih nekoliko što nisu danas imaju svoj Jutjub kanal.
I da se sada, dvadesetak godina kasnije, preslika tadašnji program BK Televizije, verovatno ne bi imalo tu mnogo toga da se menja.
To je jedan mit po kome klima uređaj ne treba podešavati na temperaturu koja je više od 5 stepeni niža od vanjske (poneko kaže i 10 stepeni). To je čista glupost iz više razloga.
Prije svega klima uređaj nije prekidač koji automatski snižava temperaturu na isprogramiranu, već rashladni uređaj kome treba dosta vremena da postigne željenu temperaturu. Tako da, ako namjestimo klimu na 18 stepeni, a u sobi je 30 stepeni (a napolju recimo 35), temperatura neće automatski pasti na 18 već će se lagano spuštati, i 18 stepeni vjerovatno neće ni dostići, već će se zaustaviti na prijatnih 23-24.
Druga stvar, da bi hlađenje uopšte bilo efikasno, vazduh koji izlazi iz klime mora biti znatno hladniji od onog u sobi. Ako bismo poštovali to pravilo, pri vanjskoj temperaturi od 37, klimu bi morali namjestiti na 32 stepena! A to je gotovo sigurno više od trenutne sobne temperature. Tada bi nas klima samo još više grijala!
I sam princip rada klima predviđa da se za programirane temperature preko 30 stepeni ni ne pokreće sistem za hlađenje, već onaj za grijanje.
Ono što bi zaista trebalo uraditi sa klimom pri vrućinama je sledeće:
1. Namjestiti klimu na najnižu moguću temperaturu da što prije rashladi stan.
2. Kad u stanu postane podnošljivo, povisiti temperaturu na klimi na neku razumnu vrijednost, npr. 25-26 stepeni. Ako je napolju baš enormna vrućina (40 stepeni) onda možemo povisiti temperaturu i do 28-29. Ali i to tek nakon što je stan rashlađen, što se najbrže postiže hlađenjem na najnižoj temperaturi (mada nije preporučljivo tada sjediti direktno ispod klime)
Najčešće pitanje nastavnika, kada na tablu izađe učenik koji odgovara za dva.
Nikola, ustani. Jel si učio?
Pa učio sam celo jutro.
Da li si učio, ili naučio?
Hipotetički kada bi se podigao zid na granicama Srbije visine dva kilometra i onda se sipa voda isplivala bi baš ona šaka Srba koji i dalje veruju u priču o životu pod jednom šljivom.
No, glavni problem nije u tome, nego u kompletnom sistemu učenja i prepoznavanja srpske kulturne baštine. Pošto sujeverje vlada od nastanka države, iako je pravoslavlje naš ponos i dika, javili su se običaji koji premašuju granice normalnog, a iz njih se razvijaju priče i gatke koje grade istoriju i prosvećenost nacije. Istorijske činjenice se kaljaju učenjem prošlosti preko narodnih pesama kao orginalnog izvora izveštačenog junaštva i aksiomske istine. Slepe babe, režimski umetnici, isfrustrirani nacionalisti, izvikani lideri, polupismeni vidovnjaci i u grehu ogrezli sveštenici dominiraju krojenjem bajki i legendi o postojanju Srba i pre Adama.
Međutim, bitka stoleća zatvara vrata srpske svetlosti i to postaje otvorena prilika da se dokaže svetu kolika muda ovaj narod ima. Od tog trenutka stvaraju se kultovi koji su i danas popularni, iako bi po logici stvari trebali biti prevaziđeni oni ipak ostaju kao temelj jedne uzvišene pastorale u ogledalu kromanjonca. Bitka stoleća samo je zatvorila vrata jedne jake epohe, ali otvorila je vrata jedne masovne duhovne empatije.
Korakom napred kraj Nemačke klasične ideologije završava se Umiranjem Kanta 1804. a za nas kreće novi preporod i novi povod za stvaranje epske fantastike i besmrtne hrabrosti. Kulturni vek kreće da se razvija u dobrom pravcu do pojave socijalizma, tada se zaboravlja nešto što se uvek pričalo, mada, neke stvari su dovedene u kolosek. Sve se vrti u krug i na pragu dvadesetog veka mi doživljavao ponovni dolazak Hristosa koji nas vodi kroz maglu i mesečinu da pokaže kako je kada se diraju njegova deca.
Kontinualno mi se gubimo kulturno, u paroli "Srbija do Tokija'' u prenesenom zančenju mi stižemo do Japana, ali do nove Hirošime, jer naša kulturna vrednost upada u fijasko.
Ako se vratimo na početak, ta šaka ljudi koja bi isplivala iz tog bazena bili bi oni koji se bore za srpske ideale koristeći okultizam i braću Tarabiće, jer nema potrebe da hvataju za ruku i spašavaju one koji se klone te iste šljive i daleko poznate kašike.
Neka se ove reči ne uzmu kao apsolutna konstanta, ali mnogo više nije rečeno... a pravi Srbi polako nestaju.
Izumrla radnja nekadašnjeg širokogrudnog i rasipničkog društva u Srbiji.
Danas možete očekivati samo da vas časti perfeks jednom rolnom uz kupovinu 5. Pa da brišemo guzice kakve smo i postali u nedostatku para.
- A da idemo do grada?
-Samo ako imaš para da častiš!
-A da ipak cimnemo bolje Šoneta možda on ima koju kintu?
Pozdrav kojim su spartanske majke pozdravljale svoje sinove u skolu
Rat nije bio jedina stvar koja se tada shvatala ozbiljno...
Pitanje koje ćes postaviti nepoželjnoj osobi koja se pojavljuje na tvojim vratima.
Skalamerija od mašine sa zupčanicima, kaiševima i žicama koji vire iz utrobe. Karakteristična za period od pre pedeset - šezdeset godina, kada se flaša lozovače smatrala dovoljnom zaštitom na radu. Ovakve mašine sakatile su radnike, kidale noge i ruke po fabričkim pogonima širom Jugoslavije.
Moj komp. Ružan je, gadan i loše radi, al kurac sme da mu priđe neko drugi osim mene.
Povećavanje rizika da mnogi budu izopšteni iz testamenta
Dilema sa kojom se vrlo često susrećemo
Ako prvo pišamo pa pijemo vodu,onda ćemo steći utisak da smo džaba pišali jer će nam se opet pripišati,a ako prvo pijemo vodu,pa pišamo onda ćemo steći utisak da smo džaba pili vodu,jer ćemo je ispišati
Dakle šta prvo uraditi?
Mašina koja pored toga što hladi pivo,sadrži materijale iz prošlosti,sadašnjosti i budućnosti
Poruka od majke:Sine,u frižideru imas pitu od juče,kolače danas za goste i pasulj za sutra.Ako oćeš da se zasladiš imaš džem od jagoda od prošle godine.
Jedino logično objašnjenje o poreklu nečijeg imena koje, ma koliko se trudili da ne ispadnete površni, izaziva smeh. Privilegovanom nosiocu imena koje je suviše nakaradno čak i za crkveni kalendar, zbog roditeljsko-kumovske nepromišljenosti, ostaju traume i sklepani nadimci, iza kojih će se skrivati celog života.
-Jel si čula da je Jelena Rajkova trudna, nosi devojčicu!
-Čula sam! Bolje da nije... Rajko zapeo da daju detetu ime Ugrenka, po njegovoj kevi, ona valjda umrla mlada i šta ja znam. Još kao argument dodaje da je ta Ugrenka donela u miraz mnogo para i imanja i da to bude u znak zahvalnosti! Pa detetu neće pomoći sva imanja ovog sveta da se izleči od trauma...
_________________________________________________________________________:rođenje deteta, kum dostiže deonicu pijanstva kada se emocije mešaju, smeh se pretvara u suze...:
-...I tako ti kažem, deda je imao veliku ergelu, ali najviše sam voleo Zelenka! Onda je umro, mnogo sam plakao za njim, bio sam mali...:šmrc šmrc: Kume! Nek' se mali zove Zelenko! Puno bi mi značilo!
I tek što si lupio dlanom o dlan, sve oko tebe se promenilo. Rek'o si sebi da je kraj, podvukao si crtu i tako označio novi početak. Ali, brajko - svaki početak je težak, a pogotovo je teži ako presečeš te konce koji su te držali. Zajebano.
Elem, rešio si da promeniš sebe, jer to tako treba. Odluka je pala, te si sa sebe strgao te nazadno-malagrađanske krpe, to odelo otaca i đedova i rešio si da odeneš novo ruho (carsko, jebote) i da, štono bi ekipa "Sitija" rekla, prezentuješ sebe u novome autfitu. "Sine", govoriš ti sebi, "sine - jebaćeš!"
Ali, avaj - život je kurva prevejana, te ti ne dozvoljava da se razmahneš. Ako ti "Plazma" ne dozvoljava da odrasteš, onda te sudba (kleta, je l' te) većma pravi idiJotom. Daunovcem. Sranje, znam.
Ovom prilikom potpisnik ovih redova ne želi da uvredi osobe sa Daunovim sindromom, već sam izraz želi da iskoristi u sasvim drugačije svrhe, šaljive, mada je svestan da će se pojaviti tušta i tma mentalno izazvanih osoba, nespremnih za bilo kakvu vrstu sprdačine, niti za crnjake pero kategorije, a kamoli za šalu i šegu tako svojstvenu mladima, kako telom, tako i duhom.
Dakle, nije sve tako sjajno kao što si mislio. Niti je lako. Da ti prosto objasnim: prsata plavuša, sa dubokim izrezom na dekolteu, neće samo zbog toga dobiti posao. Ako osoba zadužena za prijem novog kadra primeti da je plavušica malo sporija štono se sivih ćelija tiče, a daje znakove da bi rado pokazala jedan drugi dekolte i dozvolila eksploraciju tog predela, zašto da čovek ne iskoristi situaciju. Jeste, nije to moralno, a ni fer, ali život nije fer. Razumeš? Kurac ti razumeš, štono bi Manda rek'o.
Vidi, moraš imati neku žvaku, neki šmek, moraš imati forice, fintice, sve te sitnice koje su sitni delići - oni najbitniji. Jes' vid'o kako je onaj čip iz Terminatora keca što se pojavio u dvojci bio bitan za uništiti? E, pa, taj neki raduljica je i ovo što ti ja pričam. Da se samo pojaviš negde i staneš u pozi "'De ste, pičke, stig'o Husa iz Bit Strita", svi će te gledati kao da si pao s Marsa. Ne, nemoj mi pevušiti "Idemo na Mars", molim te. Ne, nije zato što je pesma sranje, već zato što je tvoje pevanje sranje. Ne blinkaj mi očima tako zbunjeno, pomisliću da hoćeš nešto da mi kažeš Morzeovom azbukom.
Jesi 'teo da budeš totalno moderan, da ideš na splaviće, gledaš i pipaš pičiće? Jesi - dobro, to je ok. I ja sam 'teo, kao mali, da budem kao Peđa Mijatović, ali kad se setim one prečke, skontao sam da je bolje da budem auto-limar, potajni numizmatičar i pisac lake, pitke eroCke poezije. Ne razumeš? Evo, da ti pojasnim: ja sam skontao da sam golja, mediokritet, da nemam nekih predispozicija za nešto više od ove lažne niže, srednje, radničke klase i to ne zato što sam lenj, već sam takva serija, takav koncept uvrnutog matriksa u kome bitišemo. Rešio sam samo da izvučem najbolje iz svega toga i da balansiram između ispijanja piva posle posla, pride komentarišući mlade cupike sa kolegama i slušanja Vivaldija u pozadini dok čitam Remarka.
I dalje ne kontaš? Naravno da ne kontaš, kad si blentav. I baš zato upadaš u prvu provaliju kada igraš Super Marija. Ti hoćeš da ideš u "Premijer ligu", a trenutno tavoriš na dnu "Druge lige zapad". Lepo je imati snove, lepo je želeti, lepo je sve to, ali treba biti realan. Problem je što ti misliš da je realnost ono što vidiš na TV ekranu, taj ružičasti, flafičasti svet, gde debeli smotanko skine curu kvoterbeku, plavušanu jebenom, usta ga jebem pederska. Khm... Da, realnost je za tebe "diskretno osvetljenje" nastalo presijavanjem disko-kugle, muzika iz "Prijatelja", ortačka bleja iz "VIP-ove" reklame i sreća ekvivalentna sreći porodice kojoj je Željko Joksimović namazao margarin na 'lebac za doručak. Da li lud ti si?
Opet ti blinkaš okicama svojim. Nisam ja bio vezista u vojsci, pa da razumem te šifrovane poruke, ja sam tenkista bio, ej! Nebitno. Vidim ja da sam džabe jeo gomna, da sam izgubio nit sa onim što sam želeo na samom početku da kažem. Idi sada, sine, idi i nastavi započeto, pa kud puklo da puklo. Jer, skvat ili skvirt za tebe nije svejedno.
Ovim pitanjem se jasno definiše folirant, u najčešćem slučaju - folirantkinja. To su one žene (devojke ređe, ali njihove keve i babe - mnogo češće) koje konstantno nešto serendaju o moralu i nevinosti, kao Mrka Gator o autoputevima. Ajd, što serendaju, nego što svoju propoved čine revnosno bolje od jehovinih svedoka i Kirbi prezentera. Štos je u tome svi prodavci takvih priča prećutkuju da kažu šta su, sa kime su, kad su i kako su radili ono što su svi mladi, zdravi i pametni ljudi radili (kada im je bilo vreme, a ne da pošandrcaju sa 50 i počnu da jure klinke). Reč je svakako o jebanju. Kakvo vođenje ljubavi. Vođenje ljubavi je bilo do potoka, do plasta sena, neko reče - do kukuruza, vajata, obora, štale. E, kad odvedu tamo ljubav, onda uhvate pa je jebu. I bilo im je lepo. A onda su omatoreli i počeli da prodaju muda za bubrege, u nadi da će time valjda sprečiti mlade ljude da uživaju u jebačini u kakvoj su oni nekada uživali. Dakle, nije motiv religiozne prirode (da se spasu večnog pakla) niti higijenske (da ne navuku neku boleštinu, kao onomad ja što sam navukao abecedu koječega, ali nećemo sad o tome), a najmanje od svega je motiv moralne prirode - jer, što se tiče morala, mnoge su morale.
Ovo pitanje može još i da se iskoristi i kao kratež za prekidanje lavine sumornog davljenja od strane sagovornika, a sve u cilju direktnog pristupa informacijama.
Primer1:
Godina je 1923. Mlada i mladoženja su u svojoj bračnoj sobi. Odmah do tatine i mamine (eto, da znate i ondak su kuburili sa stambenim prostorom). Tata i mama ćute i pažljivo osluškuju, jer je to za mladence prva bračna noć. Mama se radosno smeška, jer se nada unučetu, a tato se smeška jer misli na sreću svoga sina i snajkine sise velike k`o zrele dinje. Iz mladenačke sobe se čuju neki zvuci, ali matorci ne mogu da provale šta je.Jutro je svanulo. Tata i mama sede za stolom i čekaju mladence sa kafom i ratlukom. Eto nam i mladenaca. Malo su rasčupani, deluju podbulo i iscrpljeno. Mama naravno gleda snajki u stomak - već vidi bebu koju će nabijati komšinacama u lice, kao da ima ćup sa zlatom. Tata naravno gleda snajki u sise - već vidi bebu kako sisa i prosto su mu se pomešala osećanja zadovoljstva i zavisti od te vizije.
Tišina. Matori bi pitali jel bilo nešto sinoć ali nema smisla. No, majka ko majka, tj. žena ko žena, na dupe bi prolajala, ali jezik ne bi umela da obuzda.Majka/svekrva: Ja svu noć nisam mogla da zaspim. Nešto mi se motalo po glavi, nikako da nađem zgodno mesto na krevetu. Te me žulja kad legnem na leđa, te me žulja kada legnem na bok. Kako ste vi spavali?
Sin: I mi se vrtesmo, ali nikako da se svrtimo.
Otac u sebi: (Bem te smotanog, ako ovu nisi mogao da svrtiš, onda te definitivno napravio blesavi Milojko, a ne ja)
Snaja: Neudoban je krevet, mamo, nemoj da se ljutiš što tako kazujem. Nije iz zlu nameru.
Otac/svekar: I, šta više bode - seno ili slama?
M: Mene seno.
Snaja: A mene slama.
Otac i sin se samo pogledaše i nasmejaše.Primer2:
Scena u kući moje dugogodišnje devojke, za stolom sedimo ona, ja i njena baba. Ne mora da se kaže da je baba došla iz neke pripizdine, kad ju je deda odoveo sa sela, da oženi zdravu, rumenu i debelu, avaj, prepoštenu devojku. Jer su ove gradske drolje bile, i drolje ostale (svi se tešimo istom glupošću svojihi predaka). Deda je takođe iz neke pripizdine, ali je odlučio da se preseli u grad i tamo osnuje porodicu. I kad otsečeš šiljkan sa opanka, on je i dalje opanak, samo još ružniji.Baba: E, deco moja... Volite se, neka. To je lepo. Samo, da vam baba kaže, u moje vreme se znalo. Čim se malo zgledamo, roditelji ugovaraju svadbu. A, ne ko vi danas. Koliko ste već zajedno?
Devojka: Evo, već 6 godina.
B: I, bre! Ja sam se udala posle mesec dana gledanja u mog Milana. A u šestu godinu našeg zajedništva... tad sam već imala dete od 7 godina.
D: Misliš, od 6, baba?
B: (Računa na prste) Jes, dabome, 6!
Ja: Lapsus, gospođo, svima se desi.
B: Eh, tada se znao red, deco moja. I ko kosi i ko vodu nosi.
D: A, deda je kosio, a ti vodu nosila, jel tako?
B: Nego kako? Znao se red!! Red! Moj je Milan bio kosač samo taki!
D: Kosio deda sve redom?
B: Jeste. Kosio je i u našem selu i u 5 okolnih sela. Po kosidbama su uvek išle udavače, da traže sebi prilike. Mog Milana su sve htele. Ali samo sam mu ja uzela srce. Nijednu nije voleo osim mene. Ja sam mu bila prva i on je meni bio prvi, da izvinete na izrazu. Eto, tako je bilo.
Ja: To je sve lepo, baba. Nego, šta više bode - seno ili slama?
Devojka: Ludaku!
Baba se kezi kao blesava jer se setila kako je bilo lepo ``ono njihovo`` što su radili ona i njen deda kad su bili mladi, čak i onda kada se u guzicu nabije oštra slama na letnjoj žegi ili seno slepi sa znojavim telima, pa sve svrbi dok se ne strče u potok onako goli i crveni. A onda i u potoku operu sve spolja i iznutra. Na kamičku.Primer3:
Scena u separeu nekog kafića. Momak i devojka. Drugi dejt. Jer su prvi dejt imali pre 5 min, pred vratima klonje.
Ona: E, ja mnogo volim da čitam. I baš mi nije jasno ko gleda Farmu i Velikog Brata. Jel se ono tako zove?
On: Aha. A šta čitaš, srećo?
Ona: Ono što se danas retko čita. Šopenhauera. Kegela.
On: Misliš - Hegela?
Ona: Pa to sam rekla.
On: Ne, rekla si Kegela, on je baja koji je istripovao žene da rade vežbe za vaginu, kako bi ojačale mišiće nakon porođaja, a sve u cilju boljeg seksa i mokrenja.
Ona: Od njega nisam čitala ništa, ali čudno što to spominješ. Ja sam, znaš, patrijarhalno vaspitana, i ne mislim o seksu pre braka.
On: Aham... A jel ti znaš da je patrijarhat ukinut 1945. dolaskom komunista na vlast?
Ona: Znam, ali moji su zakleti antikomunisti i stari Beograđani. Mene su vaspitali u patrijarhalnom duhu, to se kod nas očuvalo u tajnosti. Mi smo slavili slavu kada su svi slavili 7. jul i mahali zastavicama.
On: (Smoreno) To je lepo čuti... A koji ono praznik beše sedmog jula?
Ona: Pa, praznik ustanka.
On: Mislim na hrišćanski praznik.
Ona: A, to... Nije tad nijedan praznik. He! Hteo si da me prevariš! Vidiš da znam.
On: (Misli se u sebi: O, voline... Gde mene nađu uvek ove....) Nego, kažeš - ništa seks pre braka?
Ona: Ne. Kategorički! Ko hoće da bude sa mnom, mora da me zasluži. Nisam ja kao neke lake ribe.
On: Divna si. Takvu sam uvek želeo da imam za devojku. Da skratimo priču - jel mogu da te pitam nešto, ali da mi iskreno odgovoriš?
Ona: Pitaj. (sva srećna)
On: Šta više bode - seno ili slama?
Ona: o_O
On: Maca pojela jezik, a?
Uljudan naziv za fenomen poznat i kao "Opet ova muva, jebacu joj mamicu".
Naime, radi se o učestaloj situaciji tokom letnjih meseci. Prosečan čovek reagovaće na sledeći način:
Opazivši muvu prvo na zidu, a potom i svuda oko glave, čovek će posegnuti za fantastičnom spravom zvanom muholovka.
Kada shvati da ta sprava i nije toliko fantastična, čovek ulaže sve svoje nervne napore u savladavanje neprijatelja(u ovu kategoriju spada otvaranje i zatvaranje prozora, razgovor sa muvom ,tepanje...).
Uvidevši da je muvin intelekt na većem nivou od njegovog, prosečan čovek totalno popizdi. Navire bijica najneverovatnijih psovki (takodje poznato i kao predivni trenuci kojima se bogati maternji jezik), fizički obračun poprima svoj maksimum, bacaju se knjige, stolice. Postoje priče i da su mnogi Ei Niš televizori stradali ovako (jer, inače, za sve ostalo bili su neuništivi).
Mentalno i fizički potpuno uništen, čovek će se samo bespomoćno baciti na krevet.
U znak potpune premoći, muva će još obići koji krug oko njegove glave i nehajno, kao kakva vila, odleteti.
Čovek će posledni atom snage utrošiti na reči: "Sledeći put... jebaću ti mamicu...".
