Mesto gde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita.
Jedna od najiritantnijih grupa ljudi na svetu. Ne mislim ovde na ljude koji povraćaju na izletima, ekskurzijama itd. već na one koji povraćaju na redovnim linijama. Iako dobro znaju koliko im smeta vožnja javnim prevozom, oni će uvek pokušavati da izdrže do kraja puta, ali naravno, nikad neće uspeti u tome već će veličanstveni sadržaj svog želuca podeliti sa nama, a onaj miomiris će ostati da pripoveda o tom događaju ostalim putnicima, jer naravno, autobus se neće prati naredna 2 dana.
Razlog više da ne kupujete paštete, mesni narezak, viršle,...
.....potrebno: papci, kreste, oči, creva, repovi i ostale morfološko-anatomski funkcionalne i nutritivno bezvredne celine životinja...
priprema: otvorimo konzervu Argeta paštete (važi i za sve druge)
Među ovim ljudima postoji više vrsta, postoje ljudi koji imaju hrabrosti da promene stvari ukoliko im ne odgovaraju, postoje ljudi koji ćute i trpe mokro sedište, postoje ljudi kojima je mokro dupe manje mrsko od ustajanja i naravno, ovi sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem koji određenim redosledom menjaju mesta celim putem. Zajedničko za sve njih je da mi toliko idu na kurac da je to neverovatno, ZAR JE TOLIKI PROBLEM SEDETI NA JEDNOM MESTU 20 MINUTA?
Validan izraz za uplitanje u stvari koje nas se ne tiču ili za mešanje u tuđe poslove.
Njuškati po nedozvoljenoj teritoriji, što često može biti loše po vlasnika nosa.
-Šefe?
-A?
-Može jedno pitanjce?
-E to kad me tako pitaš, znam da ćeš nešto da kenjaš. Ajde pucaj...
-U našu klanicu ulazi mesečno 1000 komada svinja?
-Da. Pa?
-Ma gledao sam nešto po papirima, i vidim da je u sušari je prijavljeno 1000 šunki za sušenje. Mislim, svinja ima četiri noge, pa kontam, da fali 3000...
-Slušaj me mudroseru činovnički! Ne guraj nos gde mu nije mesto, da ga ne bi u pašteti tražio! Jel to jasno?
-Ko dan šefe, ko dan...
To je jedno malo neistraženo carstvo kod svakog starijeg autobusa GSP-a gde su godine ostavljanja papirića, kovanica, semenki, pljuvačke i ostataka prljavštine sa nečije obuće, sa nekoliko godina taloženja tog malog smeća u idealnim uslovima ekstremne vrućine koje krasi autobuse doveli do pojave neke misteriozne crne tvorevine koje ni najpoznatiji naučnik ne bi mogao da utvrdi šta je to zapravo. Neki ljudi tvrde da je ta crna tvorevina živo biće koje se iz dana u dan hrani smećem dok na kraju ne osvoji ceo autobus pa onda i ceo svet, dok neki drugi ljudi tvrde da je baš ono potrebno alternativno gorivo koje će ceo svet osvetliti sve potrebnijom energijom. Ono što ja znam jeste da mnogi ljudi pokušavaju da što bolje ignorišu tu stvar u busu a ako im i ispadne karta za bus baš na tu platformu, oni nikada neće pokušati da je uzmu nazad pošto će radije rizikovati da ih izbace iz busa nego da krenu da istražuju to nepoznato carstvo.
Moglo bi se nazvati danasnjim urbanim mitom , svi su culi za njega i svi znaju da postoji ali ga niko do sad nije video . Dogadjalo se da neki lakoverni pomisle da su ga zapravo spazili ali to se ubrzo dokaze kao netacno. Jedino oni koji putuju autobusom negde preko imaju mogucnost da vide ovu nesvakidasnju pojavu iznad prozora za bezanje.
Putnici koji sede do prolaza u autobusu, i nemaju nameru da se pomere na prazno mesto kraj prozora odmah do sebe. Na pitanje da bar prođete vi do prozora, pošto im je dupe prikačeno za neku osovinu ili ekser, samo će pomeriti kolena za 90 stepeni ka unutrašnjosti autobusa i dati vam čitavih 10cm u širinu da izvedete akrobaciju prebacivanja na susedno mesto, jer nindža roup niste poneli. I naravno sve to uz gunđanje...
Šonja.
Pičkica koja nema potrebne karakteristike mužijaka, da bi zadovoljio balkanske standarde, jedino ako je Slovenac, oni se valjda vežu za šipku. Mlitav, mlohav, slabašan, sav nikakav, pička hipsterska, i tako dalje!
Ć: Tata, ovo je moj dečko Alexx, dovela sam ga da se upoznate! On je konceptualni umetnik...
T: Aleksa sine, šta ti je to na glavi!
A: Ah, ja se ne zovem Aleksa, ja sam Milovan, Alexx je moje umetničo ime!
T: Olololo, sinovac, jel ti nastupaš pod šatrom?!! I kako si se to obukao, lebac ti jebem, te pantalonice su instant ubica spermića! Mada, na šta ličiš, možda je i bolje... Ženo, puštaj onu pesmu da se psihički spremim za poteru!!
Ć: Tataaaaaaa
A: Uredu je mila, navikao sam ja da ljudi ne razumeju moj rad!
T: Kakav bre rad, ćero, nemoj više ove šonje u kuću da mi dovodiš, izgleda kao dečija kutija sa flomasterima, pružio mi je ruku kao da je slomljena, ima preko 30 godina, a živi sa roditeljima, pošto nema kola, garant se autobusom vozi, a za šipku se sa dve ruke drži!! Ako mi ovo napravi unuke, odričem vas se i idem na Majevicu u đedovinu da gajim borovnice, šupičku materinu!
Od najranijih dana do danas, najsigurniji način da se legalno ratosiljate političkih protivnika. Barem na izvesno vreme.
Aleksandar Obrenović: Gospodine, Pašiću! Mislim da je došlo krajnje vreme da mi, Obrenovići, sa Vama, kao vođom najznačajnije stranke zakopamo ratne sekire...
Pašić: Ovaaaaj... Raduje me, Vaše veličanstvo!
Aleksandar Obrenović: Od danas Vas imenujem na mesto poslanika u Petrogradu! Znam da Vam je Rusija srcu draga!
Pašić: Ovaaaaj... Ovaaaaj... Hvala, veličanstvo!
*
Toma: Vidiš, Vojo, znam da si jako ljut na mene, ali sada kad si pobedio Haški tribunal, nudim ti kompromis!
Šešelj: Ti znaš da ja nisam voljan da slušam kompromise! Ako sam belosvetsku bandu raskrinkao, od tebe neće ostati ni pihtije!
Toma: Čekaj, kume, izvoli!
Šešelj: Šta je to?
Toma: Akreditivi. Otvaramo ambasadu na Novom Zelandu. Idite tamo i predajte to guverneru, Vaša ekselencijo!
Prihvatanje sugestije bakutanera u međugradskom autobusu kako ne morate sesti na svoje rezervisano mesto, na koje je prostrla svoje platnene torbice.
- Baba, ja imam rezervisano sedište 8.
- Sedi, sinko, pozadi, vidi koliko ima mesta.
...
- Oprostite, 14 je moje mesto.
- Šit.
...
- Oprostite, 22 je moje mesto.
- Jeb...
...
- Izvini, dečko, to sedište je moje.
- A bre!
...
(posle 10 minuta)
- Ae, baba, mrdni te torbe da sednem pored tebe, još samo to mesto je ostalo.
- Izvoli, sinko, ali deder pridrži makar jednu u krilu, a drugu stavi ispod nogu.
Izraz za krajnje drsku osobu.
-Brate, šta je sa Matijom?
-Što?
-Pa stalno me nešto odjebava, ja mu tražio neki CD, nebito, on me otera u tri lepe... Je l' sam ja nešto uradio ili...?
-Ma opusti se, taj ne ustaje ni trudnicama u autobusu.
Kad ti neko krene sa pričom, pa znaš da ti neće oduzeti pet, petnaest ili dvadeset minuta dragoceno protraćenog vremena, već može da tupi satima i satima. Da bar znaš da si osiguran kad primetiš da truliš, a on još vergla. Može i kad ti ortak predloži neki šešeljevski podvig.
-Ijao, baš mi je drago da sam te videla! Moram da ti ispričam nešto...
-Nemam vremena, gubim vreme kod kuće.
-Ma, samo pet minuta.
-Aj, sačekaj samo minut da rezervišem grobno mesto, pa ti nastavi. Probudi me kad umrem, ok? Prošli put sam te pitala koliko je sati, a ti si mi objasnila zašto si evangelista (istinita priča).
___________________________________________________________________
-Imam jednu odličnu ideju!
-Sigurna sam.
-Ne, ozbiljno! Naš da se komšijina kuja oštenila, rasni štenci, bre!
-Kuja Sime-ludaka, ona Ehidna?
-Ma, nije ona tako opasna kao što ti se čini. Ti zamajavaj keru, ja zdipim jedno i prodamo, laka para, bar sedamdes' evra svakom!
-Naravno, ček samo da rezervišem grob, ako me onaj ludak ne pogodi puškom, da me lepo rastrgne kuja koju ne smeš izvesti u šetnju bez gvozdene brnjice.
-Ako ti nećeš, ima ko će.
-Svakako, sigurna sam da ćete biti srećni u zagrobnom životu.
Pandan na "I na tramvaju piše banka, pa unutra ne daju pare.". Izraz koji hoćemo da nekome stavimo do znanja da se zajebao, da živi u zabludi, ili, pak, da ne palamudi mnogo. Švalerski izraz ovakvog tipa je "I ja imam trotinet, pa vozim rolere".
- Ej, vidi što je sladak ovaj džemper, oćeš da mi kupiš?
- Ma beži, vidiš da je Kina.
- Nije, vidiš da piše Armani!?
- Pa i na autobusu piše lasta, pa ne leti
___________________________________________________
- Aj se karamo?
- Imam dečka.
- Pa i ja imam trotinet, pa vozim rolere. Ajd', skidaj gaće.
Kultna reklama devedesetih pionirskog preparata za mršavljenje, kojoj smo se kao klinje svi radovali, jer smo bili srećni kad debeljuca ispadne iz autobusa i krene da skače po torbi. Sa druge strane, naše mame, babe i komšinice su, pod uticajem Kasandre i Ljovisne, mrzele zlu ludu kučku, koja izbacuje debeljucu iz autobusa i navijale da debeljuca smrša i izbaci kučku.
Karijerista, svuda ga ima, on je mirođija u svakoj čorbi. Sve on zna i u sve je upućen, od obrade drveta, kopanja kanala i pecanja, do IT tehnologije, projekta u CERNu i Artura Klarka.
U stvari, on je jedan veliki manipulator, kojeg ljudi lako mogu da provale samo ako ga pažljivo slušaju šta priča, to jest, lupa gluposti. Obično su ovakvi ljudi omraženi u društvu i predmet su za izbegavanje, ismejavanje i ispiranje usta.
- Juče za naš sto uleteo Miško smor, brate kakav je on davež. U sve se razume ili je sve to njegov kum, rođak, dalji brat već uradio ili pokušao...ma na kurac mi se popeo!
- Znam brate, mi kada smo zidali onaj pomoćni objekat iza kuće on se isto pojavio, počeo da nam tupi kako se pravi malter, koja zapremina je najbolja, koliko kreča, peska, vode...zašto, kako i zbog čega? Ćale ispizdi, uzme onu lopatu, gurne mu u ruke i kaže: " Mali, evo pa mi pokaži!"
Lopat'o je ceo dan, ćale nije hteo da ga pusti kući, mislim da mu na pamet više neće pasti da priča o građevini.
- E neka mu je, kad voli da gura dupe tamo gde mu nije mesto.
Drugi naziv za selo koje je zabačeno Bogu iz tregera i koje je teže pronaći na mapi nego detektovati svinjetinu u Matijevićevoj svinjskoj "prašinari".
Prvi septembar. Naš junak, Živoslav Tupkalo, polazi u prvu godinu srednje metalostrugarske škole u Beloj Crkvi. Već je u klupi, čeka razrednu, Micu Ubicu (Žena koja je skrenula sa živcima kad je, pokušavajući da spase mladunče beloglavog supa, neuspešno predriblala Ladu Samaru iz suprotnog pravca. A direktoru žao da je izbaci).
Profesorka: Dobro jutro, dečurlijo. Ja sam Milica Karaklajić. E da vam kažem. Ovo glupavo predstavljanje je sviranje kurcu ali, jebiga, mora da se obavi. (seda na katedru i gleda ispod oka, kao na Divljem Zapadu) Ajdeee, ti se predstavi! (pokazuje prstom na Živoslava)
Živoslav: Ko? Ja? (srce mu vrišti kao da prisustvuje ceremoniji razdevičavanja mladog izviđača plemena Masai)
Profesorka: Ti! Ti! Ti, što ti je kosa kraća nego Marinku Madžgalju a duža nego Mariji Šerifović. Baš ti!
Živoslav: (ustaje lagano) Moje ime je Živoslav. (treperi mu glas) Bio sam nosilac Vukove diplome u osnovnoj školi. Dolazim iz jednog mesta pored Zaječara.
Profesorka: Zaječar? Koje mesto?
Živoslav: Paaa, Sikole, malo mestašce pokraj Zaje...
Profesorka: Ne seri, ladno si iz Sikola? (bulji se kao da je siluje niskotežišni prijemnik za etanol)
Živoslav: Znate gde je Sikole? (lice mu se ozarilo)
Profesorka: Ma, puši kurac, ložim te. Kakvo Sikole, kakvi nordijski Bogovi.
p.s. Od sledećeg dana Živoslavu se gubi svaki trag. Postoje neproverene informacije na 16-oj strani Informera o učešću jednog klinca u akciji "Peticija za Sikole", čiji je primarni cilj da se sagradi srednja škola u istoimenom mestu.
Indikator da sa vama nešto nije u redu.
Mesto gde si pošao da kupiš cvikere, a vratio si se sa Sonijevim tranzistorom iz '87-e.
-Matori, šta ti to?
-Pauk na kompresovani vazduh.
-Jel Apatinska pivara promenila brend, pa im sad zaštitno lice pauk?! 'Esam ti dao pare da mi kupiš pivo, a ne to sranje?
-Ali viiidi gaaaa... (pritiska pumpicu i pauk skače)
-I pizda mu materina... daj meni malo...
