Providan pokusaj teskih kompleksasa da dokazuju nekom, nesto, neumitnim proseravanjem i bacanjem para na neke sasvim nebitne stvari.
Takmicenje u igri "ko ce prvi da potrosi calov krvavo zaradjeni novac". Takmicari su uglavnom neki bilmezi, balvani, decaci-biljke... Teren, sto jace osvetljen, sa drecavim izlozima, ukrasen svim nijansama sljastecih boja, koji poput magneta privlaci "takmicare" da dodju i "zaigraju" bas na njihovom terenu. Ali tu se igra ne zavrsava, tek sledi najbolji deo. Sledi izlazak medju obicnim ziteljima i natrljavanje na nos "navijacima" koji nisu imali ili nisu hteli da iskoriste "talenat", za ovu naizgled veoma zanimljivu i komplikovanu igru.

Svaka reklama, emisija, kviz, promocija i ostala medijska galanterija zadužena da vam izvuče (izmami) pare. U zoološko-ekonomskom žargonu mamipare se definišu kao krvožedne finansijske pijavice koje svoju žrtvu ne ispuštaju dok mrda. Sposobni da vam uvale zimske čarape na nuklearni pogon, turšiju u prahu, plinski depilator ili zejtin u kockama i sve to nabedivši vas da pre kupovine toga niste imali ni prošlost a ni budućnost. Reklame ovog ranga uplaćene su u iritantnim terminima najinteresantnijih scena akcionih filmova i napadaju sve polove i sva godišta dok se smatra da su žene podložnije njihovim manipulatornim uticajima.

Oni ljudi koji iz straha nikada nisu ni imali san, iz straha su radili samo "ono što se mora", pa bi da zatruju i sve tudje snove. To su oni koji na svaki postupak imaju repliku sta ce ti to u zivotu, nema 'leba od toga, nisu tu pare i još mnogo originalnih izraza smišljenih da zatruje bezgraničnu mogućnost izbora. Svoj san nisu ni probudili, a misle da će, time što tudji san sahrane, dobiti na značaju. Kad već ne mogu da budu veliki i uticajni, bar da utiču na tudju (ne)sreću.

Posto si primoran da sa osobama iz kupea provedes vise sati voznje,do odredjene destinacije vase druzenje obicno ide ovim redosledom:
-ulazis u kupe ,gledas gde da ostavis torbe dok te ostali posmatraju kao da si madjionicar.
-posle nekog vremena sledi pitanje : Mogu li da pozajmim novine? Gde smo sad?A gde vi idete?Evo,posluzite se,ako neko hoce kiflice.... itd...
-u poslednjih 2 sata putovanja kad ostenete obicno sa jednim putnikom (najbolje kada je vasih godina)pocinju da se pricaju price o zivotu,resavaju problemi, bez ikakvog blama i stida(i onako je mala mogucnost da cete ikada videti tu osobu)
-i na kraju razmenjujete brojeve telefona , msn ,skajp izgrlite se i izljubite kao da se znate sto godina...

Po Darvinu, čovek je nastao evolucijom primata, ali prelazne međuvrste su one koje nisu dokazane i evidentirane. Ostalo je puno nerazjašnjenih segmenata, koji tu ionako klimavu teoriju i njene pobornike stavljaju pred svršen čin.
Gorilko je rešenje kojeg Darvinovi sledbenici nisu imali prilike da sretnu, jer bi on kao takav bio izuzetan argument i karika koja nedostaje, u teoriji da je čovek nastao od majmuna.
Nizak, zgrbljen, noge u oks obliku, sa rukama do kolena, širokih ramena, jake četvrtaste vilice i niskog čela.
I nikako nije preporučljivo, nazvati ga Gorilkom u njegovom prisustvu.

Žargonski izraz za policajca.Obično (čitaj: uvek) su to nadrkani moždani nedojebi koje su maltretirali u muriji,pa se izdrkavaju na građanima.Njihovo geslo glasi:"Prvo tuci ,pa pitaj šta se desilo!"Ako ikada budete imali problema sa njima,obavezno svu svoju pretrpljenu štetu reklamirajte po novinama,pa tek onda tužite one koji su vas oštetili,jer ćete u suprotnom biti jedni u milion koji su osetili gorku osvetu policije.Za vreme vlasti SPS-a dostigli su svoj vrhunac u brutalnosti prema studentima.S obzirom da je trenutno ministar policije Dragan Jočić,teško da će se stvari promeniti drastično na bolje.

Ortak kojem ide od ruke da svaki posao kog se lati i da ga potera maler u svakoj situaciji. Planete i zvezde u njegovoj natalnoj karti se jako dobro zajebavaju, a i zajebanti iz njegove ekipe. Taj ortak nema skolu, ni posao, ni porodicu jer sve nekako uspeo da zajebe, ali zato ima ekipu koja se više obraduju njemu nego majci koju nikada nisu izgubili. Ako u svojoj ekipi nikada niste imali ovakvog lika ili ste ga oterali, što je još gore, ja ne znam zašto se uopšte okupljate i šta blejite. Radni naziv za ovog ortaka je Legenda.

Mevlid Jašarević, plaćenik svjetskog lobija proizvođača brijača. Čovjek koji je u 45 minuta uspio da prodaja brijača u BiH skoči za 300%. Dok je on trčkarao po Sarajevu i pucao po policiji, mnogima koji su imali brade postalo je jasno da je krajnje vrijeme da poslušaju dobronamjerne savjete majki, djevojaka i gej prijatelja, i obriju se. Zbog sasvim razumnog iščekivanja da će svako ko ima bradu btii izložen, u najmanju ruku, poprijekim pogledima sugrađana, mnogi koji su iz različitih razloga (lijenost, umjetnička orjentacija, hronična upala kapilara na obrazima, ZZ top fanovi, zapuštenost) nosili bradu su shvatili da im je možda bolje bez nje.

Neverovatno, ali istinito. Na svakoj slavi čućete kako su Srbi najstariji narod na svetu i kako smo mi dok su Švabe i Englezi kao zveri jeli rukama kidajući komade mesa, bili teška kultura pa smo imali srebrne i zlatne kašike i viljuške. Sve to je naravno bilo još na dvoru Nemanjića. Onda se naravno na sve to nadoveže priča o Srbima-nebeskom narodu i Caru Lazaru, pa o podeli na Karađorđeviće i Obrenoviće, pa na četnike i partizane...Uz litre špricera, vina i neke domaće brlje, stvarnost i fikcija gube jasne granice i tada sve postaje moguće....Bar u pričama.

Shodno naslovu, radi se o onoj vrsti zaposlenih u taksi službama diljem Srbije, nekako posebno u Beogradu, kojima je zajednička sklonost ka lovačkim pričama "sa one strane reke", koje obiluju neverovatnim zapletima, džemsbondovskim situacijama, te kulminiraju vrelim seks scenama sa, sasvim izvesno, u tom trenutku top manekenkama, najboljim cicama naselja u kojem se radnja priče odvija, a sve u cilju pokazivanja dominacije nad susednom nacijom, preko najstarije alatke, koja je svima dabome, najveća i najmasnija.
Pojava je karakteristična posebno za zaposlene koji su u doba svojih priča imali, po slobodnoj proceni, oko 12 godina. Sitan paradoks, ali je glupo kvariti ljudima fabulu.

User je osoba koja pati od Dijareje,te cesto ne ide u skolu,kojim slucajem User se naziva osoba koja ima srece u zivotu...

Heroji onih ratova gde su vrhovni komandanti bile ličnosti nedorasle svom položaju.

Epilog takvih ratova je uvek traćenje ljudskih života, novca, materijalnih dobara a na kraju i heroja, čija su dela zaboravljena samo zato što su imali nesreću da ratuju u ratu u kome im je vrhovni komandant bila budala.

Jedan od najklasičnijih primera tog fenomena je major Milan Tepić, čovek koji je '91 do kraja branio magacin JNA u Bedeniku, Hrvatska(ogromno skladište oružja, municije i eksploziva). Kada je shvatio da sam sa nekolicinom vojnika neće moći više da izdrži u odbrani, svojim vojnicima je naredio na odu, a on se digao u vazduh sa celokupnim skladištem i oko 200 Ustaša koji su tada ušli unutra.

Nikada neće biti poznat kao Stevan Sinđelić, samo zato što mu je komandant bio Milošević a ne Karađorđe...

Zovu se bapske,ali ih koriste i dede,tate i mame,ponekad ih primenjuje i čitava ulica(tj.komšije sa mlađom decom koja se međusobno druže).To su one morbidne priče(na prvi pogled nisu,ali što više razmišljaš o tome,postaje ti sve morbidnije) kojima su nas zastrašivali kada smo imali pet godina misleći da ih se nećemo sećati.Kada im te priče pomenemo desetak godina kasnije,krenu da negoduju,kažu da smo mi to sigurno pomešali sa nečim,optužuju druge članove porodice,ali u suštini ostaju pri tome da oni to nisu rekli iako je tebi ta scena jasno urezana u glavi.

Još jedan prepoznatljiv akt iz djetinjstva balkanske djece. Neizbježno je bilo prisustvovanje izljevanju ploče na novoj kući, ako ne sopstvenoj onda bar nekog od rodbine. Tu se morao ostaviti pečat za sva vremena. Oni nesretniji, koji nisu imali prilike pisati po betonu, utjehu su tražili u friško obnovljenoj česmi, ili betonskom trotoaru oko kuće.
Najbolje je bilo pisanje ekserom, što većim, da se urezani datum što bolje i jasnije vidi, mada u nedostatku eksera kao zamjena dobro posluži komad drveta. Uz datum je po pravilu trebalo biti i ime ili bar nadimak, da se zna ko je autor.
Nakon završenog umjetničkog natpisa u betonu preostaje molitva, kako bi tih dana bilo suho i vedro bez kiše , te da niko ne primjeti pa oskrnavi djelo.

Ljudi (Profesori) koji se tripuju da ce biti vise kul ukoliko otvore fejsbuk nalog. To su uglavnom oni profesori koji se trude da budu ortaci sa ucenicima, ali im uglavnom ne uspeva, kazem uglavnom jer uvek postoje ucenici slihtare. Medjutim postoji i druga varijanta, profesori koji otvaraju lazan nalog kako bi imali uvid u to sta njihovi ucenici rade van nastavnih aktivnosti.

Preporuka: ne prihvatajte bas svaku sisatu devojku za prijatelja, jer sanse da je to pravi nalog i da se bas ta devojka zainteresovala za vas, su jenake nuli.

Nekada narod nije imao televiziju, radio, novine su se slabije čitale i bilo ih je manje, tako da su uslovi za ispiranje mozgova bili mnogo manji. Međutim, istraživač Giorgio Tsoukalos sa History Channel-a, pored svojih sjajanih otkrića, koji govore da su stari Egipćani imali baterijske lampe i da je bermudski trougao zapravo portal za drugu dimenziju, otkrio da su Srbi nekada posedovali elektronske medije još dok se Johan Gutemberg mučio da napravi prvu štamparsku mašinu. Sve ovo je portvrdio i Jovan Deretić i naveo još jedan dokaz postojanja zabranjene istorije Srba.

Za mene 61731, za vas možda neki drugi broj.
To je broj najboljeg ortaka, drugarice, simpatije ili čak cure iz osnovnoškolskih dana koju ste nebrojeno puta zvali telefonom u doba kad se riječ "telefon" odnosila samo na fiksne. Ti razgovori su znali trajati dugo, često nisu imali čisto utilitarni karakter kao današnji pozivi. Naravno znali ste njen broj napamet, i dan danas znate njen tadašnji broj, i kada ga se sjetite, uvati vas neka nostalgija.

Za vas mlađe, žao mi je što se ne pronalazite u ovoj definiciji.

To je ona vrsta rezervisane šlihtare koju smo skoro svi imali u odeljenju. Često glup za sve što ne piše u knjizi, uvek ostaje posle časa da pita profesora još nešto, kad svi sve shvate on uvek ima neko dodatno pitanje, čisto da bude siguran. Kad svi beže, on ostaje u nadi da će dobiti 5, a krajnje zabrinut za svoje odeljenje on svaki trač mora preneti razrednom starešini. Njegova mama je u savetu roditelja, on se prijavljuje za sve vannastavne aktivnosti u okviru škole. Za uzvrat on uvek ima sve petice, nebitno da li mu je prosek zaista takav.

Period u kojem su ti proćerdane najbolje godine života.

To je ono što nam šalju iz EU i Amerike kad kažu da računaju na nas kao faktor stabilnosti, i da žele da nas vide u Evropskoj uniji. I to nisu obični, nego "jasni" signali, jer to valjda zvuči ozbiljnije. U početku, kad su krenuli da ih šalju, mnogi su bili u frci jer su mislili da su Signali nova generacija bombardera.