Specifičan oblik parazitiranja. Patološka pojava kod Vukajlijaša (mene takođe) koja se sastoji od imperativne potrebe da defuješ, na svoj način, nešto što je neko drugi već sasvim dobro defovao. Pri tome koliko god svestan da to nije OK prema prvom autoru, jednostavno ne možeš da se uzdržiš, čak i kada znaš da ćeš zbog toga biti izhejtovan. Imperativ je toliki da ne možeš da sačekaš ni do popodne kada bi u stvari, prvobitnom autoru, svojim novim defom dodao produžen boravak na Pregledu.
Pojava je posebno potpomognuta činjenicom da se urađeni defovi nalaze na mnogo uočljivijem mestu od traženih defova. (primedba Kaizenu)
Ne pravdam se nego objašnjavam.
Takođe deo objašnjenja leži i u tome da je postavljanje zadatka u rubriku Traži se definicija takođe kreativna ideja koju bi trebalo isto na neki način bodovati.

Као један од најпопуларнијих праваца наивног сликарства, подразумева непоштовање или потпуно одбијање било какве употребе четке за клозетску шољу.

Овај бунтовнички стил захтева обилан прокењ пред којим је сила воде из водокотлића немоћна, те неистомишљеницима у аманет остаје уметничко дело небитне материјалне вредности, то јест чист ларпурлартизам.

Suptilan nadasve prefinjen način da se ponudiš kao pratnja ženskom čeljadetu pod izgovorom da ima kerova u kraju, a ti si gospodin oblikovan visokim manirima iz koga izbija čisti altruizam. Samo želiš da ona bude sigurna. Deducir'o si da je zbunjenja i drhti k'o lane, pa si se ponudio da joj budeš pratnja. Ako i naiđete na krvoločnog njemačkog ovčara, nećeš ga otjerat', nego u stilu Cezara Milana dovesti ga u red, pomaziti jer on već leži i cvili. Dok vas obasjava isprekidano svjetlo uličnih lampi, možeš joj citirat' Konfučija, u nadi da ćeš zbog atmosfere dobiti broj ili u najboljem mogućem slučaju sukciju.

Bratislava, život jeste kurva, ali i kurva te zavoli ako imaš čime da je platiš, možeš ti da siliš i da jebeš kao crnčuga, džabe, ništa nije besplatno. Što bi rekao jedan moj prijatelj besplatni seks je najskuplji seks.. Tako je svagda bilo. I biće.

Ali da ne okolišamo mnogo, ovde pre svega mislimo na sve one 'uspešne' mamine i tatine sinove, a onda i na one ostale, kvazi moraliste koji večito pametuju i to isključivo na tuđoj koži, ili ti prebacuju kako su uspeli trudom i radom, a kući leži kupljena diploma, šatro samostalni i nezavisni, a iza zavese nepotizam likuje. Odrasli uz plazmu i mleko, jednako pišaju uz vetar po nama smrtnicima.

Velike grudi, napredna guza, itd.Posledica bombardovanja.Uzas! Idem gradom i spazim ribu.Zanemeo sam: lepa, sisata, guzata, plava, itd.Ma san snova.Bomba! Ceo taj dan mislim o njoj, i sledeci.I taman krenem da mislim na debele komsinice, kad ne lezi vraze, pojavi se ona u mome kraju.Ja sav u cudu blenem u nju, onako u sorcu i papucama i sa kariranim cegerom (krenuo u prodavnicu covek).Pomislim: "Od ovoga ne moze gore! Kud cu je, jadan, startovati sa cegerom".Trcim kuci iz prodavnice.Razbio 6 od 10 jaja, zaboravio da kupim vinobran i krem banane.Ulecem u kupatilo.Sredjujem se, parfemisem, cesljam (sta zensko ucini od coveka!), i polazim na "obicnu" bleju ispred radnje.Sedim, sedim.Ortaci se polako razilaze, a ja sedim, cekam.Polako gubim nadu.Nema je, pa je nema! Polazim kuci.Srecem Dekija, ni ne gledam ko je sa njim:
- Cao Deki.
- Cao Rale care, kako je? Da te upoznam ovo je moja sestra iz grada, Milica.Bice tu kod mene, par dana.
- Super, 'ajde vidimo se onda nekad na bleji.
- Vazi, cao tebra.
Idem kuci.Premotavam po stoti put u glavi: "Cao, ja sam Milica".Slatko, meko, do jaja.Sutradan se pojavljuje na bleji: kratka bela haljinica, a vide joj se prelepe nozice.Ovi moji sabani je gledaju ko gladni vukovi."Pobicu ih sve, ONA je moja, samo moja!".Blejimo, pricamo, dogovaramo se da se vidimo.Sve kao u bajci, a onda sam je pitao koje je godiste.Kontam ono, devedeset drugo, mozda trece.Slusam je, a sa njenih usana klizi:
- Devedeset sesto.
- Cek, cek.DEVEDESET SESTO?!
Cujem svoj uzdah, i tu na komade puca slika.Okrecem se, i odlazim.
- Gde ces?
- Ma ide cika Rale da kupi neke bone.Brzo ce se vrati.

Vidjam je jos uvek, ponekad.Fina je i lepa, kao uvek.Cekam da poraste.
Mnogo je maloletna brate!

Herman Hese je najvreovatnije najprodavaniji autor u Srbiji. Njegova sabrana dela su prisutna u većini "uglednih" Beogradskih porodica. Primamljivost ovih knjiga leži, naravno, u dizajnu njihovih korica. Naime, knjige poredjane jedna pored druge se sklapaju u Heseovu glavu. Tako poredjane deluju veoma impozantno na vrhu neke stilske police.
O tome da li je neko od ukućana ikada pročiao bar jednu od ovih knjiga ne treba spekulisati. Svako pomeranje bi narušilo savršenu kompoziciju i enterijer bi bio nepotpun. Te se nesrećni Hese na ovim prostroima, ulavnom prodaje kao knjige na metar.

Osoba koja glavom uleće tamo gde niko od ostalih iz ekipe neće. Kao na frontu, on je taj koji se zaleće na neprijatelja i razbija njegove prve linije i tako olakšava ofanzivu svojih vernih saboraca i upravo u toj uzajamnoj podršci koju daju jedni drugima leži tajna njihovog uspeha. Čak i u kombinacijama gde izostaju ratna dejstva, on je za svoju sabraću neprocenjiv. Tačno se zna ko probija led, ko obara taj zid neugodne tišine i otvara put ostalim interesantima. Bez imalo preterivanja bismo ih mogli poistovjetiti sa legendarnim mušketarima. Svi za jednoga, jedan za sve, samo sa obrnutim redosledom.

Činjenica koja dovodi u pitanje razlog pojenja preživelih Srba 1389. vodom. Jer, računajući tadašnju prosečnu površinu od 1,5 hektara zasađenog ječma po domaćinstvu, plus trećina hmelja i trećina vode, od ove količine požnjevenog ječma moguće je proizvesti oko 200 hektolitara piva. Ova hektolitraža bi bila sasvim dovoljna da se raspodeli na ukupan broj srpske vojske pre samog početka bitke, a uzevši u obzir preporučeni procenat alkohola u pivu u 14. veku od 7,5 %... ko zna kakav bi krajnji ishod sukoba bio.
Jedino moguće objašnjenje za suludu neiskorišćenost ove dragocene tečnosti možda leži u primeru. Psiha i te fore.

Izlazak gradskih "mangupa" u seoske kafiće.
Malo cvrcnu (i seljaci cvrcnu, obično malo više), pomute svest, život se čini lep. Oni su spermatozoidi pobednici, biće to dobra noć. Ne lezi vraže, neki ker je već zapiš'o tu teritoriju, nalazite se na njegovom terenu. To je seoski arambaša, a vi ste njegove simentalke došli da gledate, šta niste? Jeste, bar vaše guzice jesu, ili je u krajnjem slučaju neko od vas prič'o da je njegova mama balerina, ma smisliće njegovi uskoci već nešto. Sve u svemu, atmosfera se zagreva poput ringle. Biće belaja.

Вечита дилема кладионичара, који нису сигурни која од ове две методе им је до сад била мање баксузна. Обично се појављује код оних кладионичара, који играју 5 тикета дневно (минимум!), али често не заобиђе ни ове са мањим степеном заражености. Наиме, познато је да су многи играчи сујеверни и да сваки од њих има неки начин призивања среће. Неки имају своје срећне оловке за испуњавање листића, неки мисле да ће им срећу донети то што циркају вопс док гледају текму, а неки полажу своје наде у семенке и кикирики. Покушаће све живо само да на крају пљуште говна по њима. Има и оних који мисле да ће имати више среће ако уплате тикет на шалтеру код добре рибе, док гроб риба доноси несрећу на нивоу црне мачке што прелази пут. Дакле, у мору тих "ритуала" се налази и ова дилема: пратити или видети на крају шта је било? - питање је сад. Већина њих често мења мишљење о томе који избор ће им донети срећу. Нервирање им не гине, шта год да изаберу.

Uglavnom bolest naših očeva. Činjenica da nekada svet posmatramo kao da preko njega leži naš otac, a mi možemo da živimo, krećemo se i dišemo isključivo u onim delovima na kojima nema njegovog tela. Ovaj poremećaj je ekstremna i prekopotrebna preokupacija sa sopstvenim ugledom, moći i izgledom...

* neprincipijalni narcisisti - manifestuju izraženu antisocijalnost - prevare, eksploatisanje drugih ljudi, beskrupuloznost.

* amurozni narcisisti - ispoljavaju erotomansko, egzibicionističko ponašanje.

* konpenzativni narcisisti - negativistički (pasivno-agresivno) nastrojeni ljudi. vole i da izbegavaju ostale.

* elitistički narcisisti - odn. falistički narcisisti.

* fanatički narcisisti - sa svojim paranoidnim pogledima na svet, uz večitu viziju (sopstvene) omnipotencije.

Grub polni odnos penetracijom kroz zadnje dveri prouzrokovan nekim postupkom kojim vas je vaša ljepša polovina ponizila u društvu.

Ameri ga zovu jos i "lap dance" iliti "krilni ples", najgluplji od svih glupih americkih izuma.(kod nas se na srecu nije omodio ,al ne lezi vraze, tako sam se u pocetku smej'o na bombona pljeskavice iz Meka, kad ono..)
Musterija placa curi da mu igra naga u krilu, ide maca oko tebe al' ne sme da se pojebe.Malo podseca na Tantalove muke, samo sto Tantal ne moze da dosegne hranu i pice ,a u ovoj prici sisicze. Nepoznato je zasto u startu ne plati prostitutku koja je skuplja svega 10 $, ali bar ne izopacuje stari zanat, za razliku od ovog "placebo" seksa.

Osoba koja sve zna, a nikad ništa nije pretvorila u delo. On nikad ne može napraviti grešku jer nikad ništa i ne radi. Jedino u čemu su uspešni jeste njihovo ocenjivanje tuđih uspeha.

Dugme kojim se ukljuci automatsko menjanje pesama po principu RANDOM. Ja ga koristim kada igram neku igru, pa da mi muzika ne bi stala na kraju, ukljucim Shuffle, ali ne lezi vraze... Cim udjem u igru, pocnem da igram, kad ono zavrsi pesma i posto mi je playlista sa svim pesmama na kompu (od metala i rocka koji ja slusam do narodnjaka koje brat slusa), winamp naravno prebaci na Vesnu Vukelic, Seja Kalaca ili nesto tako i onda moram da uprem Alt+Tab, prebacim pesmu, iskljucim Shuffle, pa enqueujem nekoliko, i tako stalno...

Da budem sasvim iskren, i nisam baš najsigurniji kako bih definisao ovu neobičnu podvrstu srpskog homo-sapiensa a tako zastupljenu u skoro svim društvenim klasama i slojevima naroda našeg. Upravo tu, naime, i leži problem kategorizovanja ove grupacije nebeskih ljubitelja "hleba nasušnog" kao sakralnog i, stoga, veoma nezaobilaznog dela svakodnevne ishrane, jer se pomenuti nikako ne mogu svrstati u samo jednu ( preferabilno, onu najnižu ) društvenu kastu, kojoj na prvi pogled možda i pripadaju.

Elem, međ' nama Srbima već predugo vlada uvreženo mišljenje da je pomenuta pojava standardan manir jednog SELJAKA, tog neizdrživog pećinskog čoveka kojem crno viri ispod noktiju a praziluk iz ušiju, ali ta tvrdnja, barem statistički, nikada nije držala vodu. Zanemarljivo malo ili čak nikakvo prisustvo internacionalno prihvaćenog bontona za stolom jedne prosečne srpske porodice najbolje se dâ objasniti postojanjem našeg, ALTERNATIVNOG kodeksa ponašanja u toku obedovanja, koji, međutim, nećete pronaći ni u onim bolje snabdevenim bibliotekama i knjižarama ali zato do mile volje možete posmatrati Vašeg bakutanera u prilikama kada egzistencionalno rabi svoje kastanjete.

U pomenutoj predstavnici prve generacije - one koja nikada nije krila svoje "primitivno" poreklo - uostalom i leži objašnjenje za pojavu iz naslova: hleb na stolu ne predstavlja samo (pri)prostu hranu kojom ćete utoliti glad ili pokupiti moču već simbol nade, poštenog rada, opšteg bogatstva i dobra. To, čak, i pored svojih akademskih diploma znaju i doktori, hirurzi, profesori, arhitekte, inžinjeri, umetnici i svi ostali koji tu "odvratnu" motiku nikada nisu uzeli u šake. Bon appétit!

1.glupa, pokazuje svoje atribute u svakoj zgodnoj ili nezgodnoj prilici.misli da se ceo svet vrti oko nje i ponekad se poistovecuje sa jelenom karleusom ili nekom "pametnijom", moc govora sveden na minus beskonacno i pali se na jos gluplje frajere, prepoznacete je kad kupuje dorucak u minicu sa dva kila pudera i dekolteom do pupka
2.pametna, oblaci se skormno ali seksi, voli tipove koji se ne eksponiraju, najcesce nosi trenerke ispod kojih lezi savrsena figura.prepoznacete je kako ide na pijacu bez trunke sminke na licu i bez imalo kompleksa sto nije u "fulu"
3.prepametna, na zalsot takvih nema

Profiter kakvog samo pozeleti mozes...

Evolutivni korak tatinog sina (ćerke). Dobijanjem diplome neke privatne škole koju ničim izazvano nazvaju fakultetom, ovi entiteti mutiraju u menadžere. Retko kad imaju završen samo jedan 'fakultet' jer je najteži deo njihovog studiranja pronaći pristojan kafić u blizini škole. Obično preko veze zaposleni na šalteru banke ponosno će isticati svoju titulu u svakoj prilici iako je svima jasno da ne vredi ni papira na kome je odštampana.

Dokaz da je svet u problemu leži u činjenici da su skoro kao po pravilu plate ovih mutanata znatno veće od plate jednog napr. doktora iako njihovo školovanje ne vredi ni po' lule duvana.

Ništa pod milim Bogom ne znaš da uradiš. Čitav život plaćao si druge da rade za tebe, a para nikad nije nedostajalo. Otac ti bio imućan.

Unajmio si gorile da te prate do škole i nazad. Unajmio si bandu cigana da namlate lika koji ti se nije dopadao jer nisi imao muda da to sam uradiš. Unajmljivao si profesore da ti daju privatne časove, kako bi pristigao ostale. Nisi to radio zato što si glup. Ne, nikako, nego onako...

Unajmio si studenta da mjesto tebe završi faks, Milorade Cvijoviću! Unajmio si i trubače da proslaviš diplomski. Namučio si se - valja se. Unajmio si orkestar tamburaša da zaprosiš onu tvoju rospiju. Nepotrebno. Bila je pečena čim je vidjela podebeo novčanik. Ništa je drugo nije ni interesovalo. Eh, ta ljubav...

Unajmio si narikaču na očevoj sahrani. Drtina matora, neka je odapeo. I to njegovo "Rad, rad i samo rad" Ali, nisi mogao mržnju da pokažeš u javnosti, već si za sahranu unajmio najcjenjenije stručnjake za ketering. Nek se priča i pripovjeda.

Unajmio si kuvaricu jer tvoja primadona nije bila sposobna ni da skuva supu iz kesice. Unajmio si spremačicu da čisti vaše smeće. Jadna žena, padala je od posla. Unajmio si šofera jer nisi znao da voziš automatika. Unajmio si i ličnog trenera da malo stešeš to ogromno dupe. Bezuspješno. Naposlijetku, unajmio si baštovana da ti kreše ženu jer ni to nisi više mogao.

A, onda je para nestalo. Nisi mogao da unajmiš dobrog advokata pa ti je bivša žena uzela sve nekretnine. Morao si da počneš da se izdržavaš od svog rada. Od onog koji unajmljuje postao si - najamnik.