Slobodni zidar iz Bosne, ne sasvim običan, drugačiji od svojih kolega. Obično veoma krupan i visok sa težinom iznad 120 kg. Svaki jači zidarski tim poseduje masona koji je neophodan na teškim i nepristupačnim mestima. Čekajući svoj trenutak u stanju je da ispije dve gajbe piva, leži u travi i kuka na bol u leđima grickajući travčicu koju je pažljivo predhodno odabrao. Pričajući viceve, zagovara kolege na skeli. Neretko razmišlja i govori o privatnim planovima kod kuće kao i o ''nešto me jebe'' svom audiju karavanu iz '96 , neprežalivši Golfa iz '88 kojeg je jesenas prodao.
-E gotovo i to, ajmo mi popit pivu dok mason naređa odžak za kotlarnicu.
-Vala ajd', ucrvlja se ležeći ovde!
-i da znaš, ne moraš merit' ali odžak mora bit' viši od kuće!
Radnja, veoma efikasna, praktikovana u vremenu davnom, kada su ljudi bili veoma tvrdoglavi i nerazumni, Bogu hvala, totalnoj suprotnosti današnjice. Izvršavala se tako što se iznad glave jako zavrti buzdovan, nalik elisi helikoptera i onda suptilno spusti na glavu osobi sa kojom vam se mišljenja razilaze. Džentlmentski. Može i na stomak. Kada osoba leži. Posle udarca u glavu. Elem, osoba bi tada naprasno shvatila kako je njen način razmisljanja pogrešan, te da je njen sagovornik sto posto u pravu.
Narodski rečeno, bila bi obuzd(ov)ana.
Sva sreća, te se ovaj varvarski čin više ne primenjuje, jer ljudi danas svoje nesuglasice rešavaju konverzacijom.
Specifičan oblik parazitiranja. Patološka pojava kod Vukajlijaša (mene takođe) koja se sastoji od imperativne potrebe da defuješ, na svoj način, nešto što je neko drugi već sasvim dobro defovao. Pri tome koliko god svestan da to nije OK prema prvom autoru, jednostavno ne možeš da se uzdržiš, čak i kada znaš da ćeš zbog toga biti izhejtovan. Imperativ je toliki da ne možeš da sačekaš ni do popodne kada bi u stvari, prvobitnom autoru, svojim novim defom dodao produžen boravak na Pregledu.
Pojava je posebno potpomognuta činjenicom da se urađeni defovi nalaze na mnogo uočljivijem mestu od traženih defova. (primedba Kaizenu)
Ne pravdam se nego objašnjavam.
Takođe deo objašnjenja leži i u tome da je postavljanje zadatka u rubriku Traži se definicija takođe kreativna ideja koju bi trebalo isto na neki način bodovati.
Kao jedan od najpopularnijih pravaca naivnog slikarstva, podrazumeva nepoštovanje ili potpuno odbijanje bilo kakve upotrebe četke za klozetsku šolju.
Ovaj buntovnički stil zahteva obilan prokenj pred kojim je sila vode iz vodokotlića nemoćna, te neistomišljenicima u amanet ostaje umetničko delo nebitne materijalne vrednosti, to jest čist larpurlartizam.
-KO JE OSTAVIO OVU FRESKU U KLONJI, GROB DA MU JEBEM NEOTKOPANI?!
Suptilan nadasve prefinjen način da se ponudiš kao pratnja ženskom čeljadetu pod izgovorom da ima kerova u kraju, a ti si gospodin oblikovan visokim manirima iz koga izbija čisti altruizam. Samo želiš da ona bude sigurna. Deducir'o si da je zbunjenja i drhti k'o lane, pa si se ponudio da joj budeš pratnja. Ako i naiđete na krvoločnog njemačkog ovčara, nećeš ga otjerat', nego u stilu Cezara Milana dovesti ga u red, pomaziti jer on već leži i cvili. Dok vas obasjava isprekidano svjetlo uličnih lampi, možeš joj citirat' Konfučija, u nadi da ćeš zbog atmosfere dobiti broj ili u najboljem mogućem slučaju sukciju.
Izaš'o si da zapališ cigaru, jer unutra je kren'o Boban Rajović pjevat', ona izlazi popravlja kosu iz kaputa
-E Maja, zar ne ?
-Da, da.
-Hoćeš da te ispratim dokle već trebaš, ima kerova plus hladno je k'o u tundri. Neću te barit' obećavam.
-Pa.. mm.. može.
dok gledaš u pod, objašnjavaš joj kako ti je odveć teško izlaziti po klubovima, jer si skont'o da se i ona smorila
-Hvala bogu da ima još neko, ko razumije...Aaaaaaaaaa
rrrr, Avvvv, balac visi iz argentinske doge k'o Grenland
-Hold it right there boy.. minuta kasnije.
-Awww, kako si to izveo..
-Pomazi ga slobodno, neće ti ništa.
-Hoćeš do mene, moram ti se nekako odužit'. Da te nije bilo, ja...
-Pa ne znam trebao bi se vratit', ali.. ako imaš vinjak.
-Imam, idemo!
-E, treb'o bi samo do trafike nešto...
Bratislava, život jeste kurva, ali i kurva te zavoli ako imaš čime da je platiš, možeš ti da siliš i da jebeš kao crnčuga, džabe, ništa nije besplatno. Što bi rekao jedan moj prijatelj besplatni seks je najskuplji seks.. Tako je svagda bilo. I biće.
Ali da ne okolišamo mnogo, ovde pre svega mislimo na sve one 'uspešne' mamine i tatine sinove, a onda i na one ostale, kvazi moraliste koji večito pametuju i to isključivo na tuđoj koži, ili ti prebacuju kako su uspeli trudom i radom, a kući leži kupljena diploma, šatro samostalni i nezavisni, a iza zavese nepotizam likuje. Odrasli uz plazmu i mleko, jednako pišaju uz vetar po nama smrtnicima.
- Jesi čuo, Siniša posle samo dva dana u firmi i jedne prezentacije dobi unapređenje, a ti nisi uspeo ni posao da dobiješ, lepo sam ti rekla da uzmeš crvenu, a ne plavu kravatu.
- Kevo, ne seri.
Velike grudi, napredna guza, itd.Posledica bombardovanja.Uzas! Idem gradom i spazim ribu.Zanemeo sam: lepa, sisata, guzata, plava, itd.Ma san snova.Bomba! Ceo taj dan mislim o njoj, i sledeci.I taman krenem da mislim na debele komsinice, kad ne lezi vraze, pojavi se ona u mome kraju.Ja sav u cudu blenem u nju, onako u sorcu i papucama i sa kariranim cegerom (krenuo u prodavnicu covek).Pomislim: "Od ovoga ne moze gore! Kud cu je, jadan, startovati sa cegerom".Trcim kuci iz prodavnice.Razbio 6 od 10 jaja, zaboravio da kupim vinobran i krem banane.Ulecem u kupatilo.Sredjujem se, parfemisem, cesljam (sta zensko ucini od coveka!), i polazim na "obicnu" bleju ispred radnje.Sedim, sedim.Ortaci se polako razilaze, a ja sedim, cekam.Polako gubim nadu.Nema je, pa je nema! Polazim kuci.Srecem Dekija, ni ne gledam ko je sa njim:
- Cao Deki.
- Cao Rale care, kako je? Da te upoznam ovo je moja sestra iz grada, Milica.Bice tu kod mene, par dana.
- Super, 'ajde vidimo se onda nekad na bleji.
- Vazi, cao tebra.
Idem kuci.Premotavam po stoti put u glavi: "Cao, ja sam Milica".Slatko, meko, do jaja.Sutradan se pojavljuje na bleji: kratka bela haljinica, a vide joj se prelepe nozice.Ovi moji sabani je gledaju ko gladni vukovi."Pobicu ih sve, ONA je moja, samo moja!".Blejimo, pricamo, dogovaramo se da se vidimo.Sve kao u bajci, a onda sam je pitao koje je godiste.Kontam ono, devedeset drugo, mozda trece.Slusam je, a sa njenih usana klizi:
- Devedeset sesto.
- Cek, cek.DEVEDESET SESTO?!
Cujem svoj uzdah, i tu na komade puca slika.Okrecem se, i odlazim.
- Gde ces?
- Ma ide cika Rale da kupi neke bone.Brzo ce se vrati.
Vidjam je jos uvek, ponekad.Fina je i lepa, kao uvek.Cekam da poraste.
Mnogo je maloletna brate!
Za sve su krivi Ameri!
Herman Hese je najvreovatnije najprodavaniji autor u Srbiji. Njegova sabrana dela su prisutna u većini "uglednih" Beogradskih porodica. Primamljivost ovih knjiga leži, naravno, u dizajnu njihovih korica. Naime, knjige poredjane jedna pored druge se sklapaju u Heseovu glavu. Tako poredjane deluju veoma impozantno na vrhu neke stilske police.
O tome da li je neko od ukućana ikada pročiao bar jednu od ovih knjiga ne treba spekulisati. Svako pomeranje bi narušilo savršenu kompoziciju i enterijer bi bio nepotpun. Te se nesrećni Hese na ovim prostroima, ulavnom prodaje kao knjige na metar.
primer 1
Slavka: Kuku, Stanko, vraćaj tu knjigu na mesto!
Stanko: Ali majka, mnogo mi je dosadno, hteo sam da ubijem vreme nekako.
Stanka: Idi igraj igrice, puši, pij, drogiraj se, ne zanima me! Samo vrati nos jadnom čoveku vidi na šta liči!primer 2
Mira: Stevo, što si stavio čoveku nos na mesto gde mu stoje oči?
Stava:Šta pričaš, ženo Bog te ne ubio? Kakav nos? Kakav čovek?
Mira:Ada, ove knjige na polici! Da nam neko uđe u kuću mislio bi da smo neki neuki.
Steva: A, to... Izvini, klatio se sto pa sam morao da ga poduprem, dok ne nađem drugo rešenje. Neuki, kažeš? Pravo veliš... Dobro si na vreme primetila.
Osoba koja glavom uleće tamo gde niko od ostalih iz ekipe neće. Kao na frontu, on je taj koji se zaleće na neprijatelja i razbija njegove prve linije i tako olakšava ofanzivu svojih vernih saboraca i upravo u toj uzajamnoj podršci koju daju jedni drugima leži tajna njihovog uspeha. Čak i u kombinacijama gde izostaju ratna dejstva, on je za svoju sabraću neprocenjiv. Tačno se zna ko probija led, ko obara taj zid neugodne tišine i otvara put ostalim interesantima. Bez imalo preterivanja bismo ih mogli poistovjetiti sa legendarnim mušketarima. Svi za jednoga, jedan za sve, samo sa obrnutim redosledom.
"Znate šta, smor mi je ovde. Ajde da priđemo onim tamo ribama."
"Onim tamo? Ok, na koju ćemo foru?"
"Hmmm...ajde se ti napravi stranac, i kao, izgubio si se, i...kad te prime k sebi, kao malo napušteno štene, kad im padne gard, mi ulećemo razgdragani što smo te pronašli, te kupimo tebe i njih sve đuture i palimo do Lemija, on ima prazan stan večeras. Je l' tako Lemi?"
"Jašta, samo napred hrabri čoveče, mi ti čuvamo leđa."
"Valja,...odoh! Pomozi bože!" *i ode*
Činjenica koja dovodi u pitanje razlog pojenja preživelih Srba 1389. vodom. Jer, računajući tadašnju prosečnu površinu od 1,5 hektara zasađenog ječma po domaćinstvu, plus trećina hmelja i trećina vode, od ove količine požnjevenog ječma moguće je proizvesti oko 200 hektolitara piva. Ova hektolitraža bi bila sasvim dovoljna da se raspodeli na ukupan broj srpske vojske pre samog početka bitke, a uzevši u obzir preporučeni procenat alkohola u pivu u 14. veku od 7,5 %... ko zna kakav bi krajnji ishod sukoba bio.
Jedino moguće objašnjenje za suludu neiskorišćenost ove dragocene tečnosti možda leži u primeru. Psiha i te fore.
"Ječam žela, ječmu govorila"
Večita dilema kladioničara, koji nisu sigurni koja od ove dve metode im je do sad bila manje baksuzna. Obično se pojavljuje kod onih kladioničara, koji igraju 5 tiketa dnevno (minimum!), ali često ne zaobiđe ni ove sa manjim stepenom zaraženosti. Naime, poznato je da su mnogi igrači sujeverni i da svaki od njih ima neki način prizivanja sreće. Neki imaju svoje srećne olovke za ispunjavanje listića, neki misle da će im sreću doneti to što cirkaju vops dok gledaju tekmu, a neki polažu svoje nade u semenke i kikiriki. Pokušaće sve živo samo da na kraju pljušte govna po njima. Ima i onih koji misle da će imati više sreće ako uplate tiket na šalteru kod dobre ribe, dok grob riba donosi nesreću na nivou crne mačke što prelazi put. Dakle, u moru tih "rituala" se nalazi i ova dilema: pratiti ili videti na kraju šta je bilo? - pitanje je sad. Većina njih često menja mišljenje o tome koji izbor će im doneti sreću. Nerviranje im ne gine, šta god da izaberu.
Gledajući sa prozora kroz durbin vožd prozbori srdito: "Šta radi onaj Dobrnjac, 'usta ga jebem?!" Vojvoda Jakov ga gleda smeškajući se u brk.
- "Pa pošalji Stevu bećara na levo krilo, govedo jedno neopevano!", nastavi vožd da se nervira, iako je samo pitanje vremena kad će Turci biti potučeni do jednoga.
- "Zatvori pendžer, Đorđe, bije promaja.", vojvoda Jakov pokušava malo da mu skrene pažnju.
- "Pendžer, pendžer... Jeb'o te pendžer! Imaš srpsku reč prozor, mani me s tim tursko-čobanskim rečima.", odbrusi mu vožd ljutito.
- "Dobro, onda zatvori prozor, brate. Ubi ova promaja. Bogami ubi.", zamoli ga vojvoda još jednom.
- "Boli vas opozicionare, da prostiš, kurac.", zatvori vožd prozor, te nastavi: "Nemate vlast, ali niste ni odgovorni."
- "Kako nismo, pa ovo je i naš ustanak!", na to će Jakov. "Ne razumem što se tol'ko nerviraš, Đorđe. Pocepaće ih naši junaci k'o Mladen slaninu."
- "Hajd' u pizdu materinu, sad me nasmeja pravo." kroz smeh će vožd. "Ma nerviram se... zašto - stavio sam pedes' dukata na ovog Stevu bećara da će da pobije više od dvades' i šes' i po' Turaka, a danas mu nešto slabo ide vojevanje."
- "Au! Nisi treb'o to da igraš, crni Đorđe.", odma' mu reče Jakov.
- "Što, more? Pa u formi je još od samog početka bune.", pogleda ga vožd sav začuđen.
- "Povredio se 'nomad kad je Hafis-paša navalio na njihovu četu. Jedva stoji na levu nogu.", objasni vojvoda Jakov apsolutno stručno kao Gorčin Stojanović.
- "Ma šta veliš? Kako to nisam znao, o jeb'o me konj!", razdera se Crni Đorđe gromoglasno. "Eh da sam znao, ne bi' ga ni lud stavio na 'artiju."
- "Ja ti predlažem, ako dozvoliš, da ne gledaš to više. Samo džaba kidaš živac. Ja sam neki dan uzeo lepe novce, a nisam nikako gled'o šta se dešava. Tako se valja.", mudro mu dade savet Jakov. Svaka mu je ka' Gorčinova.
- "Kojekude, hajd' da probam. Možda mi se tako bolje posreći. Daće Bog!", ponada se vožd da možda ipak nije sve izgubljeno.
- "Nego da opalimo mi partiju šaha?", predloži vojvoda nonšalantno.
- "Ma da, bre! Taman da ubijemo vreme dok oni ne završe.", trljajući ruke složi se vožd.
- "'Oćeš crne ili bele?"
- "Čekaj, ti Crnog Đorđa pitaš da l' hoće crne il' bele?", priupita vožd vojvodu gledajući ga kao krava mrtvo tele.Posle samo 5 minuta vojvoda Jakov napravi šah-šeh. Crni Đorđe tad obori sve figure, prelomi tablu o koleno, te uze belog kralja, stavi ga na panj i oseče mu glavu.
- "Šah-mat." veli on Jakovu, te opet uze durbin i otvori prozor.
Izlazak gradskih "mangupa" u seoske kafiće.
Malo cvrcnu (i seljaci cvrcnu, obično malo više), pomute svest, život se čini lep. Oni su spermatozoidi pobednici, biće to dobra noć. Ne lezi vraže, neki ker je već zapiš'o tu teritoriju, nalazite se na njegovom terenu. To je seoski arambaša, a vi ste njegove simentalke došli da gledate, šta niste? Jeste, bar vaše guzice jesu, ili je u krajnjem slučaju neko od vas prič'o da je njegova mama balerina, ma smisliće njegovi uskoci već nešto. Sve u svemu, atmosfera se zagreva poput ringle. Biće belaja.
Iz dvojke u tuču, sigurica.
Grub polni odnos penetracijom kroz zadnje dveri prouzrokovan nekim postupkom kojim vas je vaša ljepša polovina ponizila u društvu.
- Kako si mogla pred kumom da kažeš da usisavam kuću i perem suđe?
- Pa, kad to radiš!
- Radim, ali da me niko ne vidi. Znaš i sama da spustim roletne svaki put kad se prihvatim usisivača! Ja ti pomažem, a ti me ponižavaš. Grrrr...
- Izvini... Nego, šta će ti taj maslac?
- Sa' ćeš da vidiš. Lezi ovde na pod.
- Neću! Djeca spavaju!
- Naša djeca će razumjeti. Lezi!
Uglavnom bolest naših očeva. Činjenica da nekada svet posmatramo kao da preko njega leži naš otac, a mi možemo da živimo, krećemo se i dišemo isključivo u onim delovima na kojima nema njegovog tela. Ovaj poremećaj je ekstremna i prekopotrebna preokupacija sa sopstvenim ugledom, moći i izgledom...
* neprincipijalni narcisisti - manifestuju izraženu antisocijalnost - prevare, eksploatisanje drugih ljudi, beskrupuloznost.
* amurozni narcisisti - ispoljavaju erotomansko, egzibicionističko ponašanje.
* konpenzativni narcisisti - negativistički (pasivno-agresivno) nastrojeni ljudi. vole i da izbegavaju ostale.
* elitistički narcisisti - odn. falistički narcisisti.
* fanatički narcisisti - sa svojim paranoidnim pogledima na svet, uz večitu viziju (sopstvene) omnipotencije.
A onda se NPL reflektuje i u nama, od naših očeva, ali potpuno obrnuto:
Na scenu stupaju mehanizmi odbrane, auto-mrcvarenje i pucanje random gluposti u etar** sve u cilju izbegavanja jednog najobičnijeg razgovora pred ogledalom (što nije nimalo strašno). Ako nekom nije jasno na sta tačno mislim, nek' ukuca u gugl f60.4 i klikne I'm felling lucky - što je, jelte glavni exhibit definicije.
Ameri ga zovu jos i "lap dance" iliti "krilni ples", najgluplji od svih glupih americkih izuma.(kod nas se na srecu nije omodio ,al ne lezi vraze, tako sam se u pocetku smej'o na bombona pljeskavice iz Meka, kad ono..)
Musterija placa curi da mu igra naga u krilu, ide maca oko tebe al' ne sme da se pojebe.Malo podseca na Tantalove muke, samo sto Tantal ne moze da dosegne hranu i pice ,a u ovoj prici sisicze. Nepoznato je zasto u startu ne plati prostitutku koja je skuplja svega 10 $, ali bar ne izopacuje stari zanat, za razliku od ovog "placebo" seksa.
Ameri, nista vam nije sveto i sex sjebaste.
Osoba koja sve zna, a nikad ništa nije pretvorila u delo. On nikad ne može napraviti grešku jer nikad ništa i ne radi. Jedino u čemu su uspešni jeste njihovo ocenjivanje tuđih uspeha.
- E pazi koju ribu lik voda...
- Ma riba je grob, meni takve čiste sneg pred ulazom...
Dugme kojim se ukljuci automatsko menjanje pesama po principu RANDOM. Ja ga koristim kada igram neku igru, pa da mi muzika ne bi stala na kraju, ukljucim Shuffle, ali ne lezi vraze... Cim udjem u igru, pocnem da igram, kad ono zavrsi pesma i posto mi je playlista sa svim pesmama na kompu (od metala i rocka koji ja slusam do narodnjaka koje brat slusa), winamp naravno prebaci na Vesnu Vukelic, Seja Kalaca ili nesto tako i onda moram da uprem Alt+Tab, prebacim pesmu, iskljucim Shuffle, pa enqueujem nekoliko, i tako stalno...
Da budem sasvim iskren, i nisam baš najsigurniji kako bih definisao ovu neobičnu podvrstu srpskog homo-sapiensa a tako zastupljenu u skoro svim društvenim klasama i slojevima naroda našeg. Upravo tu, naime, i leži problem kategorizovanja ove grupacije nebeskih ljubitelja "hleba nasušnog" kao sakralnog i, stoga, veoma nezaobilaznog dela svakodnevne ishrane, jer se pomenuti nikako ne mogu svrstati u samo jednu ( preferabilno, onu najnižu ) društvenu kastu, kojoj na prvi pogled možda i pripadaju.
Elem, međ' nama Srbima već predugo vlada uvreženo mišljenje da je pomenuta pojava standardan manir jednog SELJAKA, tog neizdrživog pećinskog čoveka kojem crno viri ispod noktiju a praziluk iz ušiju, ali ta tvrdnja, barem statistički, nikada nije držala vodu. Zanemarljivo malo ili čak nikakvo prisustvo internacionalno prihvaćenog bontona za stolom jedne prosečne srpske porodice najbolje se dâ objasniti postojanjem našeg, ALTERNATIVNOG kodeksa ponašanja u toku obedovanja, koji, međutim, nećete pronaći ni u onim bolje snabdevenim bibliotekama i knjižarama ali zato do mile volje možete posmatrati Vašeg bakutanera u prilikama kada egzistencionalno rabi svoje kastanjete.
U pomenutoj predstavnici prve generacije - one koja nikada nije krila svoje "primitivno" poreklo - uostalom i leži objašnjenje za pojavu iz naslova: hleb na stolu ne predstavlja samo (pri)prostu hranu kojom ćete utoliti glad ili pokupiti moču već simbol nade, poštenog rada, opšteg bogatstva i dobra. To, čak, i pored svojih akademskih diploma znaju i doktori, hirurzi, profesori, arhitekte, inžinjeri, umetnici i svi ostali koji tu "odvratnu" motiku nikada nisu uzeli u šake. Bon appétit!
- 'Ajde, sine, uzmi i hleba malo...
- Dobro, majka, koliko puta treba da ti kažem da hleb NE IDE uz špagete?! Ni uz krompir, karfiol, pirinač, supu i ne znam ti ja šta sve još!
- Dobro, sine, dobro...A da ti ipak otkineš jedno parčence, nećeš se najesti samo od toga...
1.glupa, pokazuje svoje atribute u svakoj zgodnoj ili nezgodnoj prilici.misli da se ceo svet vrti oko nje i ponekad se poistovecuje sa jelenom karleusom ili nekom "pametnijom", moc govora sveden na minus beskonacno i pali se na jos gluplje frajere, prepoznacete je kad kupuje dorucak u minicu sa dva kila pudera i dekolteom do pupka
2.pametna, oblaci se skormno ali seksi, voli tipove koji se ne eksponiraju, najcesce nosi trenerke ispod kojih lezi savrsena figura.prepoznacete je kako ide na pijacu bez trunke sminke na licu i bez imalo kompleksa sto nije u "fulu"
3.prepametna, na zalsot takvih nema
Profiter kakvog samo pozeleti mozes...
Samo lezi,30 godina se ne mrda i zaradjuje pare.
