Masa ljudi koja je sebe definisala kao Neo Srbe uglavnom od kraja 90-ih odnosno smene vlasti i sada veće čuvene 5.-o oktobarske revolucije. Karakteriše ih kameleonska sposobnost prilagođavanja, potpuno odsustvo savesti kao i alchajmerovsko zaboravljanje nekada postavljenih životnih principa i načela.
Ljubili su jedne, sada ljube druge i nije to strašno, greše ljudi, čovek se uči dok je živ, problem leži u poricanju. Niko da kaže je pogrešio, ili ne da je pogrešio već da je jednostavno promenio mišljenje. Svi zaboravljaju brzo, a ono što se ne spominje, to se nije ni dogodilo.
U međuvremenu su razvili niz međusobnih takmičarskih disciplina od kojih će samo neke biti navedene.

To je kad komentarises nakazoidnog decka svoje drugarice...

Osoba od svojih sto i kusur kila, koja sa ponosom reklamira svoje nago telo na obali reke ili mora. U suštini ne deluje bespomoćno, može da hoda i na dve noge, i nema potrebe da ga vraćate u vodu - otkotrljaće se već sam.

Ako je sudeći po onome što priča narod, teški reumatičar. A kako i ne bi bio kad ne može da legne.

Izmenjena verzija poznate opaske da nema hleba bez motike kao ćaletov sažet opis kvalitetne destinacije za letovanje, a čije uporište takvog stava leži u sećanju na srećna vremena kada si u svojoj državi imao more i mogao bezbrižno da spakuješ stvari u auto i uputiš na Jadransko primorje.

Naravno, neizostavne mekike, kuvani kukuruz, krofne i Koka-Kola, pivo, šveps likovi okačili su notu blagostanja u svest roditelja, pa im današnji Kušadasiji, Zakintosi, Šarm El Šeikovi itd znače kao i crno ispod nokta.

Po nekom nepisanom pravilu, mnoge stvari neće da rade bez kabla. Nekim čudom, oni kreteni od Kineza skoro sve što napravili neće da radi bez kabla. Nestane struje, neće čak ni onaj jebeni TV da radi... jebali ga Kinezi što ga sklepali. Jedino nekim čudom mobilni i laptop rade ali ne lezi vraže, pa ne radi internet... NEĆE JEBENI INTERNET DA RADI. Pa da ti jebem sve po spisku, taj internet mora odma' da se popravi da radi i bez struje. O'MA' !!!

Veoma česta akutna parališuća bolest koja pogađa isključivo žensku populaciju.

Manifestuje se oduzimanjem jedne, a zatim i druge ruke, izraženim širenjem prstiju, a zatim potpunim onemoćavanjem bolesnice. Iako ovi napadi traju relativno kratko, obuzeta osoba je u tom periodu sasvim paralisana, i njen opstanak zavisi od njenih najbližih.

Opasnost leži u naglom ili preuranjenom prekidanju ovog stanja, jer bolesnica može da doživi stanje šoka, ili histerije praćene suzama, nakon čega se napad ponavlja.

Recidivi su česti, često doživotni. Međutim, svaki naredni napad je za nijansu lakši, simptomi su manje izraženi, paralisanost je blaža, a zapažena je i sposobnost iskusnijih jedinki da u ovakvim situacijama otkucaju poruku: „Dragi, požuri kući, umirem od žeđi.“

Takmičenje na temu ko je veći retard. Mislili smo da ako opet pošaljemo tugaljivu pesmicu sa klavirima i gistro simfo patetičnim bljuvotinama, da ćemo opet biti na konju, al' ne lezi vraže: ne pobediše Srbi što je Molitva lepa, neg' što je Marija ružna! Ako bolje razmislite, svaki put je pobedila najveća nakaza - od neopaganskog sado mazo performansa Ruslane do urnebesnog geg-komičnog šoua Lordija. Pa vi i dalje budite ponosni na Mariju. Ja bih bio ponosan da smo, na primer, jedina evropska zemlja koja ne učestvuje na ovoj budalaštini, ali nama retarada nikada nije manjkalo.

Још једно - а врло могуће и прво - од бројних поређења када је људска лепота тј. ружноћа у питању. Епитет резервисан за оне примерке којима је Мајка Природа очито наменила само прву половину хромозома, док је другу вероватно оправдано изгубила негде у процесу креације.

Eлем, смело се позиционирајући између лопова - као мушког, и гроба - као женског прототипа естетски дефицитарне особе, злотовор је можда и најуспелије спојио додирне карактеристике оба пола и од себе створио унисекс израз за сва времена. Јер, један злотовор на идеалан начин отелотворује управо оно што сваки честит и нормалан човек на свету мрзи из дубине срца - НАКАЗНОСТ ДУШЕ. То се, нажалост, не дâ исправити ни после пар стотина одлазака у неки извикани Салон лепоте...

Naziv za narod koji se rastuzi kad na RTS-u vidi Srecne ljude.

Prema Sokratu, majeutika je bila "porađanje znanja", odnosno zaključak da saznavanjem novog samo osvetljavamo ono što smo već znali, čega nismo bili svesni.

U ovom slučaju, to je shvatanje starih i iskusnih vukajlijaških članova da dobra definicija, kojoj sledi 100 i više pluseva leži tu negde, da je samo treba osetiti i napisati. Onog trenutka kada je autor iskuca i klikne "pošalji", prosto zna da će mu baš ta posebna defka poboljšati reputaciju na sajtu. Ali, on takođe shvata da nije našao toplu vodu: prosto se samo sagnuo i ubrao detelinu sa četiri lista koju drugi nisu odmah videli, te je razglasio.

Pojava koja se dešava onda kada se u frižideru nalazi neka od namirnica čiji niste baš veliki ljubitelj. Kako biste se što pre rešili takve namirnice, jedete je često u cilju njenog bržeg eliminisanja, a ako je baš ne volite, dogodi se i da je pustite da otplovi kanalizacijom, ili je bacite u đubre kada ostali ukućani nisu prisutni, kako biste izbegli rasprave o bacanju hrane i gladovanju dece u Etiopiji.
Oslobađanjem od takve namirnice, živite u nadi, često lažnoj, da će onaj ko puni frižider pri sledećoj kupovini da preskoči neželjeni artikal i umesto njega da kupi neki koji vama više odgovara.
Ali ne lezi vraže. Tek što ste se oslobodili neprijatelja, u frižideru vas čeka novo pakovanje istog.

Recenica koja usled prikazivanja na TV-u dovodi do sloma zivaca, posle epizode serije koju ste danima iscekivali i za nju se posebno spremali (kokice, drustvo, devojka), ali ne lezi vraze, taman krene zagrevanje (devojci ruka oko struka) na ekranu se pojavljuje crnilo na kojem pise TO BE CONTINUED, prevedeno NASTAVICE SE, sa sve iritantne 3 tacke, i to obicno u najzanimljivijem delu tako da bi najradije TV gadjali daljinskim, jer ko ce cekati sledecu epizodu, koja ce uglavnom biti kroz 7 dana, ili takodje veoma moguce da mi necemo biti u mogucnosti da drugi deo odgledamo tako da nam je prvi samo zagolicao mastu...

Nekad, a i sad je muka kad ti iseku struju. To je i razumljivo.
U dvadestiprvom veku se i dalje neki mučenici muče što nemaju pristojan adsl internet ili tako neki normalniji, već su osuđeni na korišćenje Telenorovog, Vipovog ili ne daj Rade Lackoviću MTS ograničenog interneta.
Ali u zadnje vreme i oni su se popravili, daju neograničeni protok, s tim što kad potrošite paket možete da surfujete podsećajući se na 2002.u godinu, dajl ap, i vreme kada su samo normalni ljudi imali internet.
E, pošto ti mučenici retko kad imaju sve u kompu za slučaj opadanja protoka, dolazi do situacije da se u danima nebrzog neta nijedan jutub klip ne može otvoriti. pre ćeš naći Dražin grob, nego otvoriti zlatne pesme.
Tad ljudima seku pravo na naftalinske Šabanove pesme.

Scena gde se lančano upire pištoljem jedno u drugo i gde se ne zna ko će u koga pucati.

tako opisujemo neku devojku koja nije ni za kurac.

Vrsta grejnog tela koja, nakon upotrebe, plodi ili biva plođena.

Čovek. Naizgled sasvim običan. Možda i jeste običan. Njemu ni u jednom trenutku ne ide u životu, a opet je srećan. Srećan spolja, a propada iznutra. Smeje se, a duša mu plače. Nekako, takvog čoveka retko možeš prepoznati.
On je fiktivni prosjak, koji ceo život zasmejava prolaznike za koru hleba i šoljicu toplog čaja. Sav radostan i spokojan dok ga šutiraju i pljuju. Takav čovek, sa tim fiktivnim prosjakom u sebi, često ima sve što mu treba, fizički. Nit gladan, nit žedan, ima krov nad glavom. Možda ima i porodicu. A tako je prazan iznutra. Ispunjen ništavilom koje izjeda.
Takav čovek nosi u sebi svoj jed, svoje tajne, razmišljanja, razočarenja, svoja osećanja. Čak i u grob. S' jedne strane srećan, a sa druge, nevidljive, totalno mizeran. Pola ima, još pola mu fali. A tu drugu polovinu, retko koji pronađe.

Knjige čija je svrha da vam za nekoliko sati i stotinak pročitanih strana, što bi Top-Šop rekao, iz korena promene život. One u sebi nose univerzalne vasionske istine koje vam autori nesebično prenose kako bi i vi dostigli blagostanje do kojeg su oni došli svojom mudrošću. I sve to za neverovatnih 199 dinara, na svim boljim kioscima!
Najbitnija činjenica leži u tome da ove knjige zaista pomažu! Koliko samo osoba poznajete kojima je ovo bestselersko štivo značajno pomoglo u životu? Upravo tako. Niti jednu jedinu.
Dele se na 4 osnovne podvrste a to su:
1) Recepti za večnu ljubav
2) Dovedite svoj život u red
3) Obogatite se za 11 dana
4) 10 tajni uspešnih ljudi

Likovi za koje je neispunjavanje obaveza neprihvatljivo.

Ustajali su u cuk zore, prašili do posla i rmbačili bez obzira na sve. Bolesni su radili isto kao i kad su zdravi. Nisu očekivali da im neko kaže "hvala" za to.

Ipak, nakon četvrt veka rmbačenja, počinju da uviđaju da se bolovi u leđima lakše podnose kad se leži i žao im je sopstvene pospane i kenjave dece koju su odvodili u cik zore u obdaniše umesto da su ih sami polečili u pomazili. Ne bi oni to ni uvideli da sada svi oko njih ne rade baš tako.

I, šta im onda preostaje nego da se hvale svojom slepom predanošću obavezi?!