Лига(класа) која је за два копља ниже од бетон лиге. Права лига без брига у којој тачмичари свако јутро гледају како им сунце излази иза пупка, а залази за тестисе.
Она представља све што је ниже од нуле дуж ординате координатног система.
Иако практично ова лига не постоји, у теорији може да се изведе, па стога и у сленгу.

Najgora. Zadnja na skali po kvalitetu. Nepoznata medijskom svetu.

Posprdni naziv za prvu fudbalsku ligu SRJ/SCG/Srbije od sredine 90ih 20. veka naovamo.
Nakon raspada fudbalske lige SFRJ i propadanja fudbalskih klubova po gradovima Srbije, u prvoj fudbalskoj ligi pojavljuje se, uz tradicionalne beogradske prvoligase kao sto su Partizan, C. zvezda i OFK Beograd, mnostvo malih, "opstinskih" beogradskih klubova. Ti klubovi, pored toga sto vecina njih postoji jos od 20ih ili 30ih godina 20. veka, uglavnom tokom svog postojanja nikakav uspeh vredan pomena do 90ih nisu ostvarili, niti su imali (niti, realno, danas imaju) bilo kakvu ozbiljnu navijacku bazu, i tokom najveceg dela svog bistvovanja su uglavnom tavorili po nizim ligama npr. srpska liga, beogradska zona, i slicno. Svoj vrtoglavi uspeh od 90ih naovamo duguju cinjenici da su u njih usli mafijasi i tajkuni, koji su ih onda koristili za pranje novca i/ili licnu zabavu, a ponekad i za pozamasnu zaradu npr. na prodaji igraca i namestanju utakmica radi dobitka u kladionicama.

U ligi gde su mnogi klubovi, ponekad i vecina, bili iz Beograda, vecina igraca (i navijaca) su na 'gostovanja' protivnickom timu mogli da idu tramvajem, ili nekim drugim sredstvom javnog prevoza; te stoga ime "Tramvaj liga".

Običaj da se, po ugledu na premijer ligu, kalčo i ostale vrhunske lige, utakmice igraju nedeljom. I dok se u prvim ligama takmiče timovi u kojima igraju odgovorni i dobro plaćeni profesionalci, u našim beton i džej ligama uglavnom igraju mladi izgovori za sportiste, koji u suštini vole fudbal, ali ne mogu da se suzdrže od odvaljivanja alkoholom subotom (vikend jebiga).
Treneru ostaje jedino da se nada da su igrači rivalskog tima sinoć popili više od njegovih. Ako rešiš da suspenduješ pijane, nećeš imati igrača ni za prvu postavu, tako da trenerima ne preostaje drugo do da gledaju kako im komirani igrači pogubljeno trče po terenu, peglaju kraj aut-linije, i cilj im nije da pobede, nego da živi dočekaju makar poluvreme.

Krajnji stepen zavisnosti o klađenju.

Liga koja je po svom kvalitetu u samom kremu evropskog fudbala, i gde se samo dva kluba takmice za titulu, sto ovu ligu cini jos kvalitetnijom i neizvesnijom do samog kraja.
Kao navijac jednog od ta dva kluba, pratis ovu ligu sa velikom neizvesnoscu i onda kad tvoji ljubimci osvoje ligu srecan si sledecih pet dana, dok neke novine ne izbace svetsku rang listu sampionata i ti shvatis da je tvoj omiljeni klub osvojio ligu koja je u rangu sa Prvom ligom Malija.

U drugom kolu JSL u 7 utakmica postignuto je samo 6 golova.
To mozda i nije tako lose,to mozda znaci da imamo najbolju, najjacu, najgenijalniju odbranu u Evropi.

Toliko je super da mora ime to da joj kaze

Vrh nekog dna. Ne može se reći najbolje od neke grupacije, ali se može reći najmanje loše. Sprdnja s pojmom kvaliteta, ukusa, bilo čega lepog, dobrog i kvalitetnog. Ne mora biti vezano samo za fudbal, već podrazumeva širok dijapazon "krema nekog štarta".

Veoma slično onoj "ciganin hvali svog konja" - svesni smo da je loše, ali barem ćemo predstaviti kao manje loše u odnosu na ostale činioce skupine. Jednom je to Bunjevčević opisao kao "izbor kad Bundes liga jebačica nije dostupna".

Zvanično, nekad peta liga Evrope po kvalitetu. O da, ispred francuske i holandske lige, a o belgijskoj, turkoj i grčkoj da i ne govorim. Epicentar ex YU lige su bili timovi "VELIKE ČETVORKE" ( ko ne zna ko su ovi timovi, nek pita tatu ), čiji su međusobni dueli bili praznik za oči.
Naravno, liga ne bi bila tako kvalitetna, da se svake godine u trku za titulu ne umeša i neki "mali" klub: Vojvodina, Željezničar, Velež, Sarajevo, Vardar, OFK-a, Radnički Niš... Kulubovi ex YU su igrali i zapaženu ulogu u evropskim takmičenjima, tako da je sasvim normalno bilo da svake godine imamo četvrtfinalistu nekog evropskog kupa, a bilo je i polufinala i finala, i na kraju, i jedna titula ( sad je euforija kad se prođe 2. krug kvalifikacija ). Stadioni su bili puni, a tuče navijača statistička greška.
Nedelja je bila dan za odmor, i dan za fudbal. Ljudi su odlazili porodično da uživaju u fudbalskim majstorijama , sa malom decom na ramenima i tranzistorom u ruci. Tranzistor je bio neophodni deo opreme svakog ljubitelja fudbala, jer se pomoću njega slušala čuvena emisija " Vreme sporta i razonode ", gde su bili prenosi svih utakmica tekućeg kola.
U tadašnjoj ligi gotovo da nije bilo stranaca, a domaći igrači su mogli da odu u inostranstvo tek nakon 28. godine života. U suštini, odlazili su samo oni najbolji, i to samo u vrhunske evropske klubove. Mnogi igrači su postali legende iako nikad nisu u inostranstvo kročili. Bolelo ih dupe, lepo su živeli, igrali dobar fudbal i imali lovu ( otuda i stara izreka: "Ima para k'o Dragan DŽajić").
Sve u svemu, to je bilo jedno fino doba, a onda su se neke čike setile da uzmu puške u ruke. Od tad je otišlo sve u majčinu, i fudbal, a i to fino doba.

Нешто баш добро.Изнад просека.Нешто што није јелен супер лига.

Domace takmicenje muskaraca u ispijanju piva..

U vreme dok nam je fudbal licio na fudbal, izraz je bio kompliment za nekog iliti nesto.
Danas se koristi vise ironicno.

Narodno prihvaćen naziv za superligu Srbije zadnjih godina, od kada Crvena Zvezda i Partizan demontiraju ostatak lige , samo što sad tu istu ligu sponzoriše kompanija LingLong.

Nelaskava titula, dodeljena muškarcu od strane neke devojke.
U tu grupu devojke svrstavaju momke, koji u najboljem slučaju mogu da dostignu nivo rezervnog igrača.

Poslastica za svakog kladionicara, koji po njegovim recima zna zanat.

Uobicajena pojava na ovoj televiziji,poznata svima koji gledaju ovaj program ili ga bar nekad prodju.Ocigledno je da oni koji rade na toj televiziji nikada nisu culi za Ligu sampiona ili Premijer ligu,takodje ne znaju da narod ne moze da gleda svaki dan istu utakmicu.

Žalopojka propalog doktora, zubara, vlasnika kafića...

Opštinska, okružna liga, nebitno... Iako je to lokalni klub i tu treba uložiti kintu, što za opremu, što za sudije, što za putovanja i sve to može koštati prilično puno, e sad klubovi u tim lokalnim ligama takođe zavise i od toga ko ih vodi, normalno je da će bogatiji predsednik uložiti više novca itd. Sve je to ok, ali svrha te lige je da bude amaterska i da služi za zabavu. što tih igrača, što penzionera koji te utakmice posećuju, međutim Srbi ne bi bili Srbi kada i tu ne bi počelo da se mućka... Predstavljamo vam nekoliko tehnika muljanja koje nećete naći u fudbalskim udžbenicima, a neke od njih se koriste i u profesionalnim ligama, samo što se to tamo ipak za nijansu radi diskretnije. Koja je svrha toga teško je reći jer se svi ti klubovi seljakaju iz jedne u drugu ligu, i nikada nijedan ne napreduje, a još uz to kladionica nema da vrše uticaj.

1955-1991
UEFA organizuje Kup Šampiona, u kome se u fudbalu takmiče klubovi koji su najbolji u svojim nacionalnim šampionatima

1991/1992
UEFA uvodi grupno takmičenje, da bi se klubovi sastajali više puta, kako bi publici bilo zanimljivije, a i da bi timovi uzeli neku paru više

1992/93
Eksperiment sa grupama je uspeo. Takmičenje postaje Liga šampiona, gde se cele jeseni igra po grupama. Stižu ozbiljni sponzori i ozbiljne pare

1997/98
Pošto nisu svi klubovi sa parama šampioni, odlučeno je da svi veliki timovi iz bogatih zemalja imaju prava učešća. Ko jebe šampione tamo nekih vukojebina, neka probaju da se kvalifikuju

1998- danas
Šampioni iz siromašnijih zemalja imaju prava učešća u Ligi šampiona. Bogatim klubovima je potrebno topovsko meso za gol razliku.

2011/2012
Već posle nedelju dana od sumnjivog meča Dinamo-Olimpik, svi su zaboravili na to šta je sporno. Molim vas, kakve ima veze što je OL možda prošao na kvarno, Francuska je jedan od najvećih finansijera UEFA.