Gluvi telefoni... Svi znaju ponesto o svakom, a ono sto ne znaju izmisle.
(primer je izmisljen, ali apsolutno moguc)
Pickinovac, malo, mirno mesto na istoku Srbije. Glavni akteri Miloje I Dragica, mlad, srecan, uspesan bracni par. Miloje jednog dana prosetao do novotvorenekineske prodavnice:
"Gle, hehehehe, kineski dildoi! Verovatno su radioaktivni! Hihihihi! Samo 300 dinara, definitivno su radioaktivni!!! Aha, sad cu da kupim jedan Deletu iz fazona, sutra mu je rodjendan, a stalno smara sa nekim jebackim pricama!"
Kupuje dildo, kad na kasi srece, za malera, poznanicu Marinu. Ona ni pet ni sest, pravo pogled u korpu... Miloje crveni, pokusava nevesto da se izvadi:"Kkkupio sam drugaru za rodjendan". Aha, ok.
Marina kako je izasla iz kineske trci kod Ane:"Miloje kupio Dragici dildo za rodjendan!"
Aha! Ana ni pet ni sest pravo kod Sanele, al kod Sanele i njena drugarica Selena:"Miloje kupio Dragici dildo za rodjendan, resili da malo experimentisu :namig:!" Tu se vec prica racva na dve strane. Sanela trci kod Smilje sa pricom "Miloje kupio Dragici dildo da probaju dve rupe u isto vreme!", a Selena trci kod Zane sa pricom "Miloje kupio dildo dragici da mu ga ona gurne u pedu za vreme sexa!"
Smilja odlazi kod Dragane sa pricom da Dragica voli u dve rupe u isto vreme, a Zana kod Sanje sa pricom da Miloje voli da mu ga guraju u dupe...
I tako prica ide gradom, od usta do usta, brzinom telegrafa siri se, raste. Sutradan dolazi Miloje sa posla: "Kuuuurvooooooo!!!" Cuo sam, ceo grad prica o tome kako se kurvas za pare, i da si toliko zauzeta da sve primas po dvojicu istovremeno!"
A Dragica: "Cuti, budalo, pokri se s uši, znam sad kako si dobio poso, dao si da te gradonacelnik i njegov zamenik jebu istovremeno, eto kako si dobio poso u opstinu!!!"
Kraj idile.... ali ne i kraj price:Sutradan naslov u Blicu: "Gradonacelnik Pickinovca Stojko Picic podneo ostavku zbog gay afere"...
U Svetu objavljuju slike Stojka Picica na plazi na kojoj ima i muskaraca, kao definitivan dozak da je gay...
Ivan Ivanovic dobio novu zrtvu za narednih godinu dana, posto su Boki13 i Velja izasli iz mode
Film se sklapa i ti sad tu dobiješ nacrt i maketu i skupo kinder jaje i sastaviš lepo samo malo da naučiš gde ide osovina priče a gde točkovi radnje a gde malo da ostaviš prozor otvoren da gledalac pusti prdež svoje kandirane ličnosti. Jedan od najrabljenijih delića te slagalice koja je dosadna više u pičku materinu je i ovaj kadar: kamera se izmiče ispred njih dvojice, oni brzo idu kroz radno okruženje: jedan je novajlija, nosi naočare, mršav i kosa neka masna pada mu na oči - zbunjeni nesretko i šeprtlja ali sa potencijalom face koja će brzo zasijati ispod maske Buleta Goncića; a pored njega ide i zemlja pod njim puca u snazi debeljko Amerikanac pravi, stomačina, krofne, obavlja milion stvari i usput jebe, zapisuje broj telefona, pamti registarski broj tablice, zove ćerku, razveden je, opsuje ženu, sine voziće te mama danas na soker, upućuje namig koleginici, frižider s nalepnicama, gine na sredini filma, alkoholičar je, gađa kolegu kikirijem u glavu iza onih paravana i obožava nedozvoljena sredstva u ispitivanju osumnjičenih i upućuje svog mladog kolegu daveći nonšalantno usput meksikanca sitnog prestupnika:
- Momče drži ovo i ovo i ovo to su ti fascikle ničega, slušaj, postoje tri pravila prvo je da nema pravila drugo je da sam ja jebeni gazda ovde i treće je da ja jebem šta stignem doduše od ovih ružnjikavih tebi ostaje ona najlepša pička sa naočarima ona je sama jer je izašla iz teške veze izvini ali moram da pričam brzo i ko fol zajebano nemam pojma šta sve ovo znači Džone šta su uradili sikstifajtersi iz Varne prokletstvo ti momci ne znaju više basket pričaj pričaj i ne prekidaj kučka sanovabič rade joroviću okle tebi takve kočije pa ode dozvala rade ode zovi imigraciono proveri mi ovog shaba nasau licha...
- Čika Milivoje... Povraća mi se, ne mogu ja ovo...
- Možeš momče, možeš, samo zapamti: postaješ pandur kad rokneš prvog crnca – kolege se ne računaju, i kad prvu koleg...
- Ne, ne, debeli prosečni Amerikanče koji predstavljaš stare vrednosti, niste me shavtili, ne mogu da snimam ovo, ne mogu, možda sam ja Vuk Kostić ali ipak...
- (Uzdah) Možda si u pravu sine ajmo onda da pijemo zajedno posle posla za šankom znam šankera crnac je morgan frimen dužan sam mu razočarani sam alkos i pun iskustva, slušaj sad šta ću ti reći: slušaj svoje srce. Meri pritisak tri put dnevno. Putuj. Pevaj. Ljubi. Jebi. Ispišaj se na vetar. Ispišaj se komšinici na veliki veš. Živi. Snimi Malu noćnu muziku 2. Prati Šešelja na tviteru napiši mu ispod kakav ste car vojvodo...
- Jel to reklama za koka kolu?
- U suštini jeste al sam dodao ja par mojih stvari.... Ma idemo dalje: ovo je Rade portir, ima odličnu rakiju, ovo je fikus, gde si fikuse stara rago, evo pored nas prođe i gospodin Popara vodi Lolu Golubović pokazuje joj firmu... zdravo Kalabiću! A da izvini program zaštite...
Mučenje drugara koji spavaju je zajebancija koju su upražnjavali još naši stari. Nije lepo ometati san drugima, pogotovo ako su zaspali kao jagnjad, ali grupa ljudi mora da nadje način za ubijanje dosade, pa makar i iz obesti..Postoji više načina za zlostavljanje mirnog sna prijatelja ili poznanika, od onih lakših pa do onih ekstremnijih. Popularno je na ekskurzijama u mladjim kategorijama, a bitno je voditi računa o sledećim stvarima:
- trudite se da se ne smejete preglasno, kako se žrtva torture ne bi probudila,
- odaberite tolerantniju osobu koja ume da prihvati šalu na svoj račun, kako posle ne bi došlo do fizičkog razračunavanja,
- koristite se gomilom i branite se stavom da ste samo posmatrali (nisam ja nisam ja),
- nemojte snimati mobilnim telefonom, možete posle najebati (dokazni materijal) a i nije fora.
Vrste maltretiranja uspavanih ljudi su sledeće:
1. Golicanje - blaža varijanta. Perom, papirom...Se golica lice, uši i dlake u nosu onog koji spava. On će se prevrtati i praviti raznorazne iskrivljene grimase kojima će se ljudi smejati, ali ovo neće biti zabavno tako dugo, pa se zato prelazi na okrutniju varijantu.
2. Pena za brijanje - ovo je već teža varijanta golicanja. Naime, u jednu ruku se nacedi pena za brijanje, žrtva se i dalje golica po licu, i sam se zamaže i usvinji u pokušajima da se počeše. Nije lepo, ali je smešno u pizdu materinu.
3. Šminkanje - od devojaka pozajmiti kreon, maskaru, lak za nokte i sve ostalo što vam se u trenutku učini zanimljivim. Našarajte d rugara po izboru, nežno da ga ne probudite, i ostavite ga da spava. Nalakirajte mu nokte na nogama (nikad ne primete) i ostavite ga da spava. Kada se probudi na brzinu ga isterajte iz sobe u javnost, kako ne bi otišao do kupatila i video na šta liči. Što ga više ljudi vidi takvog - to bolje.
4. Biciklice - ovo je već bolnija fora, stara 300 godina. Izmedju nožnih prstiju pospanka se stavi drvce od šibice, zapali i čeka se rezultat (panično mlataranje nogama u bunilu, podseća na vožnju bicikla). E sad, možete svi da se pravite da spavate, ili stanite na vrata kako bi lakše pobegli, jer ova šala se već malo teže prihvata..
5. Naprasno budjenje - u sred noći se obucite, i na prepad probudite drugara, recite mu da se uspavao i kasni na doručak/obilazak autobusom/šetnju..Pošto se sinoć garant pilo, a tek probudjen mozak ne funkcioniše baš najbolje, nije ga lako ubediti. Posle ga pošaljete negde napolje, a kad izadje iz hotela i vidi da je napolju mrak, počeće da jebe mamu maminu.
6. Miniranje kreveta - fora je najuspelija u situacijama kada se u sobi nalaze kreveti na sprat. Često se dušeci nalaze na daskama koje se lako izvlače, pre spavanja izvadi se i sakrije nekoliko dasaka iz gornjeg kreveta, ali ne previše, kako se ne bi primetilo. Posle kada cimer utone u dublji san, vade se redom jedna po jedna, dok ovaj sa sve dušekom ne propadne dole. Posle pola minuta će shvatiti šta se dogodilo, ali tih pola minuta gledanja zbunjenog i pogubljenog ortaka su neprocenljivi.
7. Pretakanje vode - ovo je već jako okrutna stvar. Poenta je da se dve čaše, jedna puna a druga prazna, približe uvetu nesrećnika, i da se polako voda pretače iz jedne u drugu. Ne znam tačno kako i zbog čega, ali mučenik će se u 100% slučajeva upišati. E sad, kada se probudi neće vam baš biti svejedno, jer ova šala nije baš uvek na dobro izašla. Nekada dodje do tuče i privremenog prekida prijateljstva (kada skonta), a u urnebesnim situacijama svi se prave ludi i kao ne primećuju kako ovaj pokušava da sakrije blam.
Dodati primer, ako neko ima neki zanimljiv.
Vjerovatno prva vrsta komunikacije, ali njoj relativno malo znamo. Uglavnom predstavlja skup znakova koji uključuju pokrete svij dijelova tijela: udova, glave, trupa + boje i tona glasa. Ipak, za neiskusnog mladića ovakva vrsta komunikacije u lovu na pripadnice ljepšeg pola zna da predstavlja problem. Problematika oblasti se najbolje dočarava lično-iskustvenim primjerom.
Radio sam kao konobar u lokalu sa ljetnom baštom. Radilo se u smjenama. Posla je uglavnom bilo u uveče, a prijepodne dođe neko ako se slučajno zajebe. Dakle, prva smjena je bila smaranje, em dosadno em nema nikakvog ćara.
Ipak bila je neka gospođa koja je redovno dolazila na kafu, otprilike svaki drugi-treći dan. Ponekad se zatrefila i u mojoj smjeni.
Bio je utorak, radio sam prvu smjenu. Već u 10 sati je bilo 35 stepeni, da poludiš. Gosta nije bilo ni za lijeka. Iz dosade sam čitao novine, horoskop, sudoku, pola ukrštenice, sport. Taj dan mi je jedna tema posebno zapala za oko: neverbalna komunikacija žena prema partneru. To me zainteresovalo pa sam pročitao. Ipak, ništa posebno mi nije ostalo u glavi osim da prekrštenim nogama i zapetim stopalom žena poziva na seks.
Oko 11 sati je došla ona gospođa što redovno dolazi na kavu. Donio sam joj kavu i kiselu. Malo sam se glupirao oko nje brisajući stolove.
Nije bila loša. Ništa posebno, možda 40 godina, ali načitana: sise, noge, dupe, premda nisam nikad ni birao. Bila bi mi sigurno u gornjoj polovini recki.
Posle par minuta primjetio sam da ima prekrštene noge. Krenuo sam ponovo da prelistam one novine. Međutim, pozvala me da sjedenem s njom i pitala šta ću da popijem. Nisam otišao odmah da sjedenm, nego sam odmah zakuvao jedan espreso i ponio sa sobom.
Zvala se Marijana. Pričali smo tako neobavezno, ali ona mi je bila sve jebozovnija. Pogled mi je stalno bio uperen u njene sise, ali jednom sam ga spustio prema nogama i imao sam šta da vidim: bile su prekrštene, a stoplao je bilo zadignuto prema gore. Odmah sam sjetio novina. Počeo sam da se preznojavam. Gdje? Kako? Nema kondoma? Naići će neko!? Ipak, nisam smio da propustim priliku po cijenu otkaza. Pitao sam je da li želi da joj pokažem nešto u lokalu. Pristala je. Krenula je za mnom. Usmjeravo sam je prema ostavi, a ona me je stalno zapitkivala o čemu se radi. Ušli smo u ostavu. Brzo sam zatvorio vrata. Prislonio sam je uz vrata i drapio za sisu.
Kad me žena opalila šamarom sve sam zvijezde prebrojao. Međutim nisam posustao. Drapio sam je drugom rukom za drugu sisu. Uslijedio je još jedan šamar i otprilike ovo: "Pizda ti materina balava! Šta ti misliš ko sam ja?! Majka mogu da ti budem!"
Tada je izašla. Nije više dolazila na kavu. Jebo sam mater i novinama i neverbalnoj komunikaciji.
S obzirom na to da najčešće konzumirana piva u Srbiji nose nazive po životinjama (zasad imamo Jelena i Lava), logično bi bilo da i svi drugi proizvođači svojim pivima daju životinjska imena (da bi povećali prođu na tržištu).
U zavisnosti od svojstava piva i njihovog dejstva na konzumenta, trebalo bi birati i životinju.
Primeri piva bi bili:
Vepar pivo
Pretvara konzumenta u smrdljivog vepra, koji se preznojava, valja se po blatu, češe se leđima o ragastole, prdi i podriguje celo veče. Ovo pivo je u principu najveća brlja među svim pivima, i jedno je od piva koje žene konzumenata najviše preziru.Grličje pivo
Izaziva proliv i ne tako retko čak i useravanje direkt u gaće. Takođe subjekat počinje da se proserava kao grlica (narodski rečeno), smarajući kompletno društvo oko sebe.Golub pivo
Izaziva nadimanje stomaka, gasove i učestalo puštanje golubova i podrigivanje. Smrad koji se širi oko konzumenata je većinom nepodnošljiv i štipa oči.Miš pivo
Izaziva priviđanje dijapazona raznih vrsta miševa (beli miševi, slepi miševi, pacovi, Džeri, Miki Maus). Miševi pritom obavljaju najrazličitije vrste radnji (od letenja oko glave, do igranja kolca i ždrokanja rakije) i ludo se zabavljaju u mašti pijanca.Sova pivo
Nakon ispijanja veće količine uspavljuje do te mere da konzument može zaspati u sedećem, stojećem, poluležećem stavu, u položaju neke borilačke kate, naglavačke, dijagonalno, uzduž i popreko, a ponajčešće ispod stola.Lenjivčevo pivo
Usporava pokrete, uništava svaki trag refleksa, otupljuje čula. Broj obrtaja prilikom govora se smanjuje na apsolutni minimum, tako da je govor moguće razumeti samo ubrzavanjem izgovorenog desetak puta.Hrčak pivo
Posledice ispijanja (manje količine ovog piva) su hiperaktivnost, konstantno trčkaranje u krug, trčkaranje po kafani. Takođe izaziva ogromnu potrebu za grickanje raznih grickalica (od kikirikija, preko pistaća, grisina i čipsa, pa sve do polomljenih čaša).Poskok pils
Poskok pivo najviše udara na bešiku, puneći je ogromnom brzinom do maksimuma. Nakon toga, naravno sledi pojačano poskakivanje (čitaj cupkanje) ispred vrata WC-a. Takođe, nakon što se WC oslobodi, dolazi do munjevitog uletanja u kabinu, uz siktanje na osobu koja je upravo izašla.Lešinar pivo
Preterana konzumacija ovog piva dovodi čoveka u komatozno stanje, izaziva bledilo i ukočenost (ovaj stadijum je vrlo blizak smrti). Ovakav čovek može biti primamljiv jedino lešinarima, zbog čega je pirvo i dobilo ovaj naziv.Majmun pivo
Pretvara u kompletnog majmuna (od glave do pete) koji se blamira na najneverovatnije načine. Može doći do kačenja na lustere, skakanje po stolovima, krovovima automobila, nekontrolisane dreke i konstantnog keženja.Ris Pils
Veća količina ovog piva povećava razdražljivost, i dovoljna je najmanja sitnica da izazove neverovatan bes i agresiju, tako da konzument počinje da liči na risa. U 90% slučajeva će doći do teške i masovne tuče, sa nepredvidivim posledicama.
Jedna lasta možda ne čini proleće, ali tačno dve tvoje posete lokalnoj centrali ishrane nedvosmislen su pokazatelj tvog pripadanja na staležnoj lestvici razvijenog nam društva. Ne razumeš? Ni ja bracki, ali polako, nije ti ovo Zapad; U suženom izboru staleža, svaka poštena baka-komšinica, ono božanstvo mačkama iz kraja, napraviće jasnu i tačnu analizu upravo tvog stanja u novčaniku i postarati se da ne budeš nepravedno pozicioniran na gorepomenutoj lestvici. Javne informacije moraju biti tačne, baka-komšinica to zna. E sad, gde je sve počelo, tu će se i nastaviti. Pekarka te zna, i ona matora i ona slatka, ali - tebe je stid pred obe, a bez hleba ne ide.
Dolaziš opušten, širok k'o Dunav, znaš da ona plastika neće pištati dvaput, onako visokotonski, kako zna, kada njome budeš vršio senzuelni peting na terminalu lokalne ti pekare. Ponosan, sve do trenutka kada ugledaš skoro nevidljivu, iza onog malog frižidera sa Balansom bez laktoze i skupocenim tartom sa višnjom - Dragicu, Dragicu Komšinicu (da, mislim da se tako preziva), na prvomesečnom terenskom radu oko analitike, te nije ti svejedno. Tvoja prva poseta početkom meseca:
- Dobar daan komšinice, šta ima sveže!? (Upitaš pekarku skoro vičući od sreće, svim silama se trudeći da izbaciš Dragicu iz onog najperifernijeg dela kadra, tako možda neće videti ni ona mene, misliš sebi)
- Oo komšo, pa jel to peti danas, ne pratim. (Dragica će tebi, pre nego što bi dobio odgovor na pitanje šta je to izašlo iz rerne, možda da te obeshrabri, možda da ti ubije apetit, ili oba.)
- Eehe Dragice, kako ste?
- Rol jabuka izašla sad. (Upada slatka pekarka, a ti osećaš da rumeniš k'o jabuka) Ajte komša, pogle reda.
- Ma ne brini sine za mene, nego peti je danas, jelda? (Nevešto krijući tefter iza adaptera Balans jogurt frižidera)
- Može.
- Šta može?
- Rol, taj, višnja, ne znam. Jes gospa Dragice, peti zaista.
- Eee, ne ostaje se u platinum soju baš dugo, a?
- Molim?
- Ništa, ništa.
- Izvoli, rol viršla. Ajte komša, pogle reda.
- H..hvala, hvala, ćao hehe.
- Pozdravi Garču sine, vidimo se dva'es petog.
- Dobar dan, mislim doviđenja Dragice. (Uzimaš sadržinu natron kese i nestaješ u stilu vihora, ali poguren)Ovu je možda dobila, ali videće ona platinum soj kad dođeš da čekaš vruć burek tog dva'es petog, šta god joj to značilo. Međutim, kako je dvadeseti prošao juče, ne, stani, bio je pre tri dana, tako je dvadeset peti danas, ili tako nekako; Sve u svemu, ne misliš više o ponosu, tek ostavljaš tinjajuću nadu da će Komšinicu uhvatiti neka štucavica ovog kobnog dana, te da neće čuti kada, nažalost - onoj slatkoj pekarki, budeš tiho, skoro romantično izjavljivao:
- Šta ima bajato...?
Ali suočavanje sa realnošću nikada nije bilo lakše. Ona je bila tu. Red iza tebe je u obliku uveta, nemaš izbor. Da bela zastava može da hoda, bila bi ti. Uzimaš sadržinu natron kese i nestaješ u stilu vihora, poguren. Neki dan si glasao, sve je OK.
Elem, kod nas u zadnjih par godina, sve više i više se koristi strane reči, pa usled toga nastaju razni nesporazumi koji su vredni pomena.
Najgore prolaze oni koji nikada nisu učili engleski u školi, npr. francuski i ruski, ovo je jedan primer...
Ulazim u banku, i taman počnem rečenicu „Izvinite…“, međutim čovek-obezbeđenje me prekine i kaže „Moraćete da sačekate u klajent holu“.
Ja pitam „A gde je klajent hol?“
On kaže „Pa evo baš tu gde stojite.“
I tako ja malo sačekam, a onda me on ljubazno uputi:
„Izvolite, za sve informacije obratite se switchboard clerk-u.“
„Dobar dan, jeste Vi switchboard clerk? Interesuju me ovi krediti za građane.“
„Aha, da… evo možete preći kod client advizor-a“
„Važi, hoću… a gde je to?“
„Koleginica na šalteru, odmah iza vas“
„Hvala...“, već se malo osvrćem i obrćem po onom klajent holu, kad odjednom neko zavrišta iza mene:
„Alo momak! Samo malo!“
To je bila cleaning lady sa onim džogerom. Briše onaj patos da se još više cakli kao da će neko da legne pa da ga liže.
Dolazim do client advisor-a, tzv. šalterske službenice, i ona me ljubazno upućuje na zgradu prekoputa uz rečenicu „Obratite se tamo gospodinu Koči, on je tamo store manager“.
Dolazim ja kod gospodina Koče i izložim mu sve svoje želje i skrivene misli, a on kaže „Znate šta, ja jesam ovde store manager, ali to ne znači da sam marchandizer!“
„Aha, oprostite… nisam mislio da Vas uvredim, a kome da se obratim vezano za vespu?“
„Eno vam ga tamo Rale, on je marchandizer pa vidite šta ćete.“
Dolazim do Raleta: „Izvinite, jeste Vi Rale, marchandizer?“
„Ja sam, šta treba?
„Pa mene je poslao gospodin Koča kod Vas...“ – ne uspevam da dovršim rečenicu.
„Jaoj Kočo Kočo… (to on sebi u bradu al’ da čuju svi)… jeste mi doneli profakturu?“
„Kakvu profakturu?“
„Nisam“
„Slušaj dečko… ideš prvo kod Cace, ona je Key account, lepo ti napiše profakturu, i onda sa tim dođeš kod mene da ti ja lupim pečat, pa da se vratiš kod Koče.
Jesi razumeo?“
„Da, da… sve sam razumeo...“
Odlazim da tražim Cacu koja je key account, ali mi cleaning lady kaže da je Caca izašla ranije, i da ako mi nešto treba potražim office managera.
Dolazim do neke kancelarije, već znojav, sa potpuno razludelim neurovegetativnim sistemom. Kuc kuc…
„Izvinite, jeste Vi office manager?“
„Ja sam, ali ja sad nešto radim, ako ste došli zbog reklamacija moraćete da dođete sutra jer smo storno za danas završili“
„Aha, hvala… doviđenja.“
Vraćam se kod čoveka-obezbeđenje…
„Izvinite, ja sam zalutao, ne umem da se snađem, upomoć!“
„Ko ste Vi?“
„Ja sam Bane, i hoću da kupim vespu, ali ne znam kako se to radi.“
„Idite gore kod gospođe Sretenović, ona je ovde executive asistent i ona će Vam sve to obaviti za pet minuta.“
Dolazim kod gospođe Sretenović…
„Izvinite, jeste Vi executive asistent?“
„Ja sam, kažite?“
„Meni samo treba jedna vespa koju bih kupio uz pomoć kredita“
„Pa što ste došli kod mene?“
„Pa ne znam ni ja. Bio sam kod svakoga po malo, i na kraju su me uputili na vas.“
„Znate kako mladi čoveče (ova je neka fina)… siđite dole kod Mare, ona je client advizor, recite joj da sam vas ja poslala, ona će Vam dati formular koji bi trebalo da popunite, i onda sa tim formularom odete kod cashier teller-a, dogovorite se oko uslova plaćanja, i kad budete uzeli robu samo zamolite da Vam je logistic manager preveze do željene adrese…“
Tek sad mi ništa nije jasno.''
Pokušavam da telefoniram nekome ko je učio engleski međutim cleaning lady mi kaže da isključim mobilni, ja se klizam na onom patosu, istrčavam napolje, iščekujem epi napad i konačno dobijam Aleksandru… „Cale, majke ti, šta je logistic manager?“
„Pa to ti je vozač Brano, što?
„A šta je cashier teller?
„Blagajnik.“
„Važi, hvala ti, zovem te kasnije“.
Kakva crna vespa, kakva banka, kakva prodavnica … sreća pa ostadoh živ.
Ćuti Bane, sedi kući i smrdi, trafika je zakon. Sve dok ne promene naziv u Little house for selling cigars
Mortus pijan sin kojeg dovode ortaci kući zabrinutim roditeljima.
Jutro je. Prošlo je skoro 12 sati od kada je 'punoletni' sin jedinac napustio svoje gnezdo i otišao na žurku, u noć. Sve sobe u kući su prazne sem kuhinje odakle dopire tiho škrgutanje zuba besnog oca i nečujni vapaji ožalošćene majke koja pere sudove svojim starim, ispucalim rukama. Mrtvu tišinu prekida par pokucaja na ulazna vrata od kuće odakle se čuju poznati glasovi. Otac hvata bravu, polako savijajući metal u svojoj šaci dok brižna majka stoji iza njegovih ledja, brišući svoje suze. Gvozdena vrata se polako čupaju iz korena i oktriva iza sebe tri, sada polupijana, morona između kojih je njihov sin koji visi jednom rukom oko vrata svog ortaka kao mladunče majmuna oko svoje majke.
Sin: TREZAN! A ZA SEBE NE ZNAM! TREZAN!!!
Ortak 1: Ooo! Gospod'ne Žiko! Kako ste mi vi? Ja sam dobro, hvala na pitanju.. Došli smo samo da ostavimo ovog ovde pijanduru.. ljubi ga majka.
Ortak 2: Poštovanje, Gospod'ne Žiko i Gospodjo Živanka!
Otac: Dobro jutro.. Vidim lepo ste se proveli. Koliko je ovo tele ovde popilo sinoć?
Ortak 1: Ne bih znao reći, gospod'ne Žiko.. Pilo se svašta sinoć.. malo viski malo koka-kola.. poneka domaća rakija.. Ima sigurno više promila nego godina.
Ortak 2: Kad smo već kod pića, da l' nema slučajno kod vas još malo? Ja sam još uvek žedan.. hik hik..
Otac: Ima par litara soka od batina.. ali to je rezervisano za mog sina.. Unesite ga u kuću da mu ja dam njegovu dozu.
Majka: Nemoj Živorade, ako Boga znaš! Dobro je on dete!
Otac: Ćuti tu.. i mene je moj otac tukao pa sam dobro ispao. Batina je iz raja izašla. Jel tako, momci..?Pre nego što se osvrnuo, dobri drugovi su ostavili svog prijatelja na fotelji i pobegli do brda., ostavljajući trag dima i peta iza sebe.
Otac zalupljuje vratima i kreće da šamara sina levo i desno.Otac: 'oćeš da piješ, a nećeš da radiš?? Ima da mi radiš samo tako, badnjaku moj lepi! Nema odmora za pijane, imaš odma sad da ideš da iscepaš par drva, da vidiš kako ćeš da se otrezniš! Kad ja budem završio sa tobom, crna reka ima da ti izgleda kao Diznilend!
Majka: NEMOJ ŽIVORADE, NEMOJ!!
Otac: Šta bre nemoj!? Ja sam u njegovim godinama bio u ratu, a on danas svoje dane provodi pijući koktelčiće i jegerkurčeve. Ženska pića, video sam ja! Još i visi po onoj Vukajliji ceo dan! Ništa taj neće postići!
Majka: Ne lupetaj, Žiko! Naš sin ima sve 5-ice na fakultetu! Dobar je đak!
Otac: Ee glupačo.. nemaš ti pojma. Ako ga sad ne izubijam neće nikad otići! Moraćemo i njegovu ženu da izdržavamo, ako se ovaj bilmez nekad i oženi! Aaa.. imam da ga izlemam sad samo tako. Koliko batinica, toliko modrica! Pa čik nek se opet napije. VUCI SE U SOBU!!!
Nastavak trilogije njene starije pokojne sestre pika kartice. Cilj ovog čuda plastike je da ljudima koji je poseduju odobri neko mikro-sniženje, što u lancima megamarketa Idea i Roda, što i u drugim prodavnicama i uslužnim radnjama.
No, kreatori gorepomenute nisu bili zadovoljni materijalom iste. I tako se rodi platna Super kartica, neki njen podkurac, šta već, koja će likovima, koji i dinar u sefu štekaju, povećati taj isti mikro-popust za nanoprocenat. Idealna stvar za silovito kurčenje, jer, ako iole probaš da zahtevaš bilo kakve popuste koliko god bio dekintiran, dobićeš samo jedno pozdravljam sve vas u studiju i režiju, a od tih 0,1% dobiješ kurac bez jaja na BMX bajsu. I to terenskom.
U Rodi u Kragujevcu, negde 2019. godine. Željana i Mitar rešiše da povedu svoje klince Majdu i Kristijana u nabavku, a pridružila im se i Željanina mama Stanislava, jer ona poseduje moć (o kako to dobro zvuči) i smisao dolaska u ovaj barsko-ptičiji lanac hipermarketa.
Željana: Ti dragi, piči i kupi nam žestine i đeci sok, a ja i keva ćemo razgledati voće i povrće. Povedi i ovo dvoje sa sobom, da biraju koji će, prošli put sam im kupila onaj milkiđus sa kokosom i ananasom, eno još stoji ispovraćana flaša.
Mitar: Ti baš voliš da mi ih uvaljuješ, pička ti tvoja! Aj, nek ti bude....
Željana: Imaju sve, a kao da ništa nemaju! Odoh ja da razgledam higijenu i negu lepote, zajebi ti i voće i povrće! I da lipšemo od prasetine, koga boli kurac, je l' tako mamice?
Stanislava: Jebo te ko te pravio, evo ja ću da biram voće, a ti mi beži s očiju!...
Željana: Joj, znala sam! Pakovanje od 200 grama vate sa mirisom kung fu odela učitelja Splintera! Još 5 dinara popusta sa super karticom! MAMAAAAAAAAAAAA! :zove je kao Biserka ćaleta kad ne da lovu na novu haljinu:
Stanislava: Imaš li ti stida, crno dete? :pogled ka zelenoj Maliciji: Pa ovo sam tražila! Još se sećam reklame kada je tek izašla, bila sam još klinka! Deder, ćero, pročitaj mi cenu, znaš da sam oćoravela kada te je tvoj ćale pravio hihi...
Željana: 342 dinara, 330 uz super karticu. Aj da kupimo jedan, zlu ne trebalo, ionako bazdi onaj moj k'o da je iz septičke jame izaš'o......
Vaš Radio Mileva. Sada je na traci pesma od Suzi - Kralj i kr...
Mitar: Gde ćeš, Kristijane, lepti poljubim?
Kristijan: Eno onog zeke što liže pišu!
Mitar: Šta palamudiš, dete?
Kristijan: Video sam ga na netu, jednom je nekom bati dućkao kure dok je ovaj jeo čorbu!
Mitar: Dolazi 'vamo, sunce ti jebem perverzno! :u sebi: Liker - kupljen, votka, evo iz Rusije original, šljivovicu imam u gajbi, deci Jelen Freš je tu... Odoh do delikatesa, neka ipak đečurlije nek razgledaju igračke...Mitar: O, taštice, tu ste! Pa jel vas gnjavi mnogo ova luda Željana?
Stanislava: Ma i ti se goni u kurac, sad sam htela nešto da kupim! Aha, evo muti mi se nešto plavo, znači popust, pročitaj šta je.
Mitar: Sr-ne-ća mu-da d bja-nšon! Baš kul zvuči. A i nisu skupa, 566 dinara za 200 grama. Aj da turimo u kolica.
Stanislava: Ajde. I ajmote nazad, već mi se spava...13 minuta kasnije su se njih petoro nekako našli ispred kase...
Željana: Deco, šta ste kupili? Sine, što ti je krvavo čelo?
Majda: Igrao je Subway Surfers i nehotice je oborio raf sa teglama...
Željana: Ma ko ih jebe, što nisu lepo namestili tegle...
Mitar: Ajde požurite, već smo stigli na red...klop klop klop x156
Kasirka: Ovo vam je 23.819 dinara. Super kartica slučajno?
Stanislava: Imamo, i to platnu!okolni kupci zveraju u njih kao da je ova matora babuskara izvadila kalašnjikov i započela rafalnu paljbu
Kasirka: 23.682 dinara. Gotovina ili ček?
Mitar: Gotovina, zajebi mi te bankarske govnarije.
Majda: 130 dinara manje! U, taman sam u školi na času fizike, dok smo radili momenat impulsa potrošila moju poslednju šljokičavu hemijsku, sad da kupim nove!
Mitar: Ma zajebi ti to, hoću da uplatim tiket, večeras Sakramento igra protiv Oklahome, pada mi sigurica, nećeš me zajebati kao prošli put.
Majda: Ali tata!
Mitar: Tutanj. I da vaskrne dinastija Ming, neš dobit.
Majda: TATICEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!
Mitar: Nije lako biti ćale... Dobićeš ih, jebem li ti majku tvoju!...
Kasirka: Uz račun ćete dobiti godišnji popust od 50 dinara za telenor zovi i smaraj okolinu postpejd paket! A ako imate kola, imate i pola litra dizela na poklon od našeg partnera.
Mitar: Ali moj je benzinac!
Kasirka: Gospodine, boli me pička na šta se vozite, moje je samo da kažem svoje.
Mitar: Popušite mi ga trajno! Ajmo ljudi odavde, govna jedna smrdljiva...
Stanislava: A super kar...
Mitar: TIŠINA TAMO!!!
Najuvjerljivija laž. Ona u koju sigurno povjerujete dok vam je sagovrnik govori. Iskrni poznavaoci ove tehnike mogu obmanuti dosta ljudi. Političari sa velikim govorima su izuzetni korisnici. Također može se koristit kao i prepričavanje situacije iz života sa ciljem stvaranjem kvalitetnog humora i osobe koji ga stvaraju su izuzetno talentovane za humor. Situaciju za koju se koristi može biti svakodnevna i njena upotreba se koristi tako što se barata sa mnoga istinutnim podacima(pogledaj post ždrepčeve svrši na temi triling iskustvo prim.aut). Čak cijela priča može biti zasnovana istinitnim podacima, ali njena srž nije tačna. Na kraju priče sa humorističnim sadržajem poželjno je da bude razotkrivena od strane autora.
Prije dva ljeta ono kad sam radio u Dubrovniku na kamenolomu zaradio sam neku dobru kintu. Kad sam završio poso napio sam se ko zemlja sve sam pare spičko tu noč, sjebo sam sve ono što sam zaradio za četri mjeseca ostalo mi samo za kartu. Sutradan trebo kući i odem ranije na stanicu, bilo mi dosadno, oni moji ortaci svi rade. Sjedim ti na stanici onaj narod prolazi gore dole, znaš kako je na stanici. I tako sjedim ja kad iz busa sa relacije Doboj - Dubrovnik izlazi anđeo u ženskom obliku, crnka brate, ono nisam nigdje u životu vidio, Jaričeva Andrijana nije ništa za nju, najljepša žena na planeti. Vidim iznosi neke kofere, imala je tri, na svakom je pisalo nešto na turskom, plave boje su bili. Jedva ona to iznosi, vidim niko nema da je čeka i svi bulje u nju čak i žene. Kontam da joj priđem, nemam šta izgubit, a i boli me kurac niko me ni ne zna, ako ispušim nema me čega bit stid. Ja mislim da su to i ostali mislili koji su se zatekli tu. Nekako skupim hrabrosti priđem, pitam jel mogu da pomognem, a ona naravno i još mi se prva predstavi. Ines brate, kako to divno zvući ko što bi reko onaj u kenguru. Odnio ja do taksija, zahvali se i pita me dal bi joj učinio uslugu kad bi kreno sa njom do stana da joj pomognem iznjeti, ne radi joj lift u zgradi a živi na šestom spratu, jedno 10 minuta vožnje od stanice. Bio sam u fazonu ŠKK, jel ovo sanjam, kapiram nisam baš neka reprezentativna pojava, zna me 5 minuta i već me zove u stan. Znam, iskoristit će me ko nosača, nemoguće da nju voda neki tucač kamena već samo oni koji imaju jahte duže preko triest metara, al brate ono kad bi samo gledo bila bi mi satisfakcija. I krenem ja sa njom, do polaska busa sam imo još nekih sat. Onaj taksista nije sklanjo pogled sa onog špigla i jednu ulicu je namjerno promašio da bi duže vozio ne zbog taksminetra već samo da je gleda, razumio sam ga. Nije htio ni da naplati punu cijenu, nešta malo skroz uzeo, nije ni on vjerovo šta je mu je sjelo u auto. Uzmem ti one kofere, teško ko jedna dobra mješalica grube malte, jedva sam ja to iznio, išla je ispred mene i pogled u one obline mi davo snagu. Kad smo došli ispred stana pita on dal bi htio da popijem nešto da se osvježim, da mi se nekako oduži, nudila je i novac, nisam mogao da prihvatim. Ponudila me nekim sokom od grejfuta i nudila mi nešto da pojedem, nisam mogo ništa jesti, sok sam popio. Razgledam onaj stan vidim sama živi ili sam barem stekao takav dojam. Veli ona meni ako nigdje ne žurim da sačekam je 15 minuta da se istušira pa da možemo da se bolje upoznamo, nije odavno srela kulturnijeg muškaraca, valjda vidi i ona da mi bale isapadaju za njom. Našao sam neki viski, popio sam tri, čuo sam da se može duže tako. Projektovo sam svaku moguću situaciju u glavi. Kad je izašla, usta su mi stala.
Odmah je prešla na stvar, ništa okolišanje. Rekla je da je do sad spavala samo sa jednim muškarcem i da ću joj biti drugi. Svejedno mi je bilo, bio sam mnogim drugi. Kad je otvorila frižider sve mi je bilo jasno i bila je prva žena kojoj sam sa sigurnošču reći da sam joj bio drugi. U frižderu je držala neka govnad i rekla mi je da ima taj neki fetiš. Fetip ne bi mogao režirati ni najbolesniji um japanske porngrafije. Morao sam ona govnad koja su bila mjesec dana u frižderu pojesti. Ukoliko bi to uradio mogao bih je posjedovati sedam dana i raditi sa njom šta mi je volja. Velika unutrašnja borba se odvila u meni. Prelomijo je. Jeo sam govna. Nakon prvog, ujedno i najmanjeg, odmah sam povratio. Povratio sam još četri puta, za svako govno po jednom, plus još bonus kad sam završio i opro se.
Čim sam došao prešao sam na stvar, raščupo sam joj gaće i skino sam se brzinom Klark Kenta. Kondom nisam imao, a i da sam ga imao ne bih ga stavljo. Kad se namjestila u dogi pozu, sekund prije akcije osjetio sam neku ruku na ramenima i poznat glas. „Hajd ustani Denise, zakasnit ćeš na poso sine“
"Idi kevo u kurac, što me nisi probudila dok sam govna jeo"
Uglavnom nesaslušana verzija. Ona prva uđe u glavu pa moš raditi šta hoćeš da pravo kažeš šta je bilo, al džaba, nemre. Uvijek ima taj neki hepek koji te negdje u malom mozgu ubjeđuje da je vjerovatno istinitije ono što si prvo čuo, pa ti trabunjaj koliko hoćeš, većina te neće čuti.
Ivicu i Maricu znam već neko vrijeme, naravno ne lično, ali njihova maćeha mi je poslovođa u fabrici gdje radim. Užasna žena, nikad joj ništa nije u redu, a ni ono dvoje jadne djece ne voli. Prilično sam usamljena žena, pomalo prgava, živim u kući duboko u šumi, ne volim previše društvo, a i ljudi me izbjegavaju baš zbog toga što nikad nisam bila pretjerano druželjubiva. Kad sam bila mala u puno čemu sam oskudijevala, a ono što mi je najviše nedostajalo su bili slatkiši. Zbog toga sam prije puno godina odlučila da svoju kuću počnem ukrašavati slatkišima. Nakon nekog vremena je to preraslo u pravu opsesiju. Ljudi to smatraju morbidnim, pogotovo jer me ne znaju, ali šta bih sad, to je moj hobi, iako pomalo bizaran.
Otac Ivice i Marice je bio divan i siromašan čovjek. Žena mu je umrla ubrzo poslije rođenja djece, a on je iz straha da djeca ne ostanu bez ženske ruke, posustao pod nagovaranjem rodbine i pristao da se oženim onom vješticom. Ona je imala strašan uticaj na klince, postali su bezobrazni i drski. Iako su postajali sve sličniji njoj, maćeha ih nije mogla podnijeti, pa je uspjela nagovoriti njihovog oca da ih pošalju daleko u šumu. On, psihički ubijen, kakav je postao pored nje, pristao je na to. Međutim nisu znali da su klinci načuli taj razgovor i ponijeli sa sobom mrvice kruha koje su prosipali usput.Dugo su lutali kroz šumu gladni i kada su poželjeli da se vrate kući shvatili su da su ptice pojele sve mrvice koje su prosipali. Danima su hodali sami. Čudi me kako su preživjeli.
Nakon nekog vremena su naišli na moju kuću, i djeca ko djeca, navališe da jedu prvo ogradu, pa prozore, vrata, ma bili su nezasiti. Kasno sam shvatila šta se dešava. Izašla sam napolje i nisam se previše obradovala kada sam shvatila šta rade, jer su uništavali ono što sam stvarala godinama. Bilo bi u redu da su normalno jeli, ali oni su razvaljivali sve što su stigli. Naravno da mi ih je bilo žao kad sam ih vidjela onakve, pogotovo Ivicu, koji je izgledao strašno loše, ali prevršili su svaku mjeru. Krenula sam da galamim na njih. Na trenutak su se preplašili, a onda i oni počeli da se deru. Uspjeli smo se svi nekako smiriti, pa sam ih pozvala unutra na ručak. Pripremila sam im raznih đakonija. Jeli su, ja mislim, kao nikada u životu. Kada su završili ispričali su mi sve šta im se dešavalo. Jadna djeca, sami u šumi, danima izgubljeni…
Pošto je već bilo kasno, napravila sam im mjesto gdje će leći i otišli smo na spavanje. Planirala sam da ih sutradan odvedem do njihove kuće. Tokom noći, Ivica se još više razbolio, pa ih nisam mogla ostaviti same da potražim roditelje, a nisam ni njega mogla nositi, pa sam odlučila da ih ostavim kod sebe još neko vrijeme. Maricu sam zamolila da mi pomogne oko kućanskih poslova, jer nas, ipak, sada ima troje. Nije joj bilo pravo, non stop je gunđala i ljutila se. Nakon nekog vremena, brat joj se počeo oporavljati, već je stao na noge i malo su živnuli.
Nikada neću razumijeti šta se dešavalo u njihovim glavama zadnjih dana, da li pohlepa ili jednostavno nisu znali šta rade, ne znam.Dan prije nego što ću ih voditi kući, odlučila sam da ih počastim pravom gozbom. Dobro sam ugrijala rernu, zaklala pile, ogulila krompir i napravila salatu. Pošto sam već bila prilično umorna, rekla sam Marici da pogleda da li je rerna dovoljno ugrijana. Odgovorila mi je da ne može da je dohvati, čime sam ja bila prinuđena da ustanem i sama pogledam. Da mi je neko pričao šta će mala Marica tada uraditi, nikad mu ne bih vjerovala. Čim sam zavirila u rernu gurnula me je! Pokušavala sam da se iščupam, ali nije bilo šanse. Sreća u nesreći je bila ta da rerna nije bila dovoljno ugrijana. Marica je otišla po brata i onda je krenuo pravi haos, bar po onome što sam mogla čuti. Lomili su ogradu, vrata, prozore, sve što su mogli dohvatiti.
Kasnije sam vidjela da su mi nestala kolica i da su ti mali nezahvalnici očigledno to planirali otkada sam ih pozvala da ostanu kod mene. Ivica vjerovatno nije ni bio bolestan. Nagrabili su svega što su stigli i pobjegli. Shvatila sam koliko sam bila naivna kada sam povjerovala u priču da su se izgubili. Maćeha ih stvarno jeste otjerala, to sam kasnije saznala, ali oni su vrlo dobro znali put kući. Poznavali su šumu kao svoj džep.
Šta je poslije bilo sa njima, ne znam i ne želim nikada da saznam. A šta se desilo sa mnom? Imala sam sreće da je naišao jedan od rijetkih komšija sa kojim sam komunicirala i izvukao me iz rerne. Do tada sam zadobila opekotine trećeg stepena te sada ležim u seoskoj bolnici i pišem ovu priču u nadi da će je neke novine objaviti da se napokon sazna prava istina o meni.
