Suptilan pokušaj zaustavljanja logoreje vašeg sagovornika čija priča počinje od Kulina Bana i temeljno obrađuje ceo period vladavine Turaka, a vas jedino zanima zašto on stoji tu ispred vas, zaklanja vam vidik, oduzima vam vreme i gricka vam živce.
- Dobar dan komšinice. Ja sam komšija sa 4.sprata, poštovanje. Nismo imali priliku da se upoznamo, evo ovo su moji klinci. Mi smo kod vas navraćali više puta, niste bili kući. Čuli smo da ste vrlo zauzeti, ali se ipak nadamo jednom gestu dobre volje od vas...
- U redu, komšija, recite kako mogu da vam pomognem?
- Znate komšinice, mi smo se ovde doselili '94, tad su se klinci tek rodili. Živimo kao podstanari već 15 godina u nadi da ćemo jednog dana i sami moći da kupimo stan. Nažalost taj dan nikako da dođe. Evo i deca su porasla, idu u školu, imaju sve petice, mali trenira karate. Trudimo se da im obezbedimo koliko mož...
- Dobro, komšija, šta treba da vam kupim stan? Molim vas, recite kraj za početak ćemo lako.
- Pa, mi skupljamo potpise da nam se pokloni zajedničko potkrovlje zgrade.(sad je komšinici jasno zašto on mora da davi ovom pričom k'o zmija žabu, da komšinici izvuče potpis u trenutku pada koncentracije).
Zapravo početak muškog polnog organa. Zabuna nastaje kod urologa, u slučaju da je nesrećnik dobio upalu mokraćnih kanala ili sličnu boleštinu.
Doktor: I, koji deo Vas boli?
Nesrećnik: Kraj doktore?
( Doktor napipava )
Nesrećnik: Ne doktore, kažem, kraj.
Doktor: To je početak čoveče. Odatle ti niče ta prangija, zar nije logično?
Nesrećnik: Pitajte moju devojku da li je logično kad mi kaže da ga gurnem do kraja! A i kad mi ga safta, obično joj kažem da ga zahvati do kraja.
Eufenizam za hrabrost tipa koji je u tuči izvukao deblji kraj i iz svega toga izašao sa razbijenim nosem.
- Momci kako je bilo sinoć?
- Bila žešća tuča, bilo je dobro...
- Šta je sa njim, što mu je plav nos?
- Ma nabo tipa nosem!
Donji najebe, izvuče deblji kraj, u deobi na jednake delove on dobije najmanji, iz džaka pičaka on izvuče kurac...
Pop đaku - đak crkvenjaku, e crkvenjak je donji.
Tamo negde na dnu piramide, šćućurio se donji dok ga ostali klepaju po ušima.
Jadničak!
Obama: Ne brini Hašime, ti i tvoji nećete biti donji, samo ti teraj kera.
Period života u kojem vaši roditelji uporede decembarske račune sa decembarskom platom i shvate da je saldo sa minusnim predznakom.
- Deco, sedite da vam tata i mama objasne nešto u vezi Deda Mraza...
Početak je kada se ja rodim a kraja nema.
(Dete od 5 godina reklo verovali ili ne)
Sarkastično uobličen epitet prikačen onome koji je zapravo isprebijan, tačnije izvukao deblji kraj u nekom blažem ili strožem sukobu.
Par sati nakon okršaja...
Cura: ''Jooo, majko mila kakav si! Sav si u modricama! Aaaa vidi, i ovde imaš jednu! C,c, pa ovaj te smlatio sasvim, na noge ne možeš!''
Razoran: ''Ćut! Ja sam vala dobar! Da vidiš njega! Oran ti je k'o drum kojim je prošao Kraljeviću Marko!''
Dobacivanje sudiji sa tribine, koje se često može čuti na tekmama nižerazrednih liga kad je rezultat povoljan po domaći tim. Ponekad ovo skandiranje čak ima i uticaj na rezultat utakmice.
Na utakmici Sloge iz Flaševa protiv BSK-a iz Ćevapinaca domaći tim (prvonavedeni) je izjednačio rezultat u 56. minutu iz kontre. Odmah posle toga su gosti počeli da stišću k'o Bata Mirković jajca Roberta Jarnija, imajući loptu u posedu preko 80%. Posle nekoliko dobrih prilika gostiju, neko iz publike je dobacio: "Sudija, kraj!"
Nastavljen je pritisak gostiju i, kako je vreme odmicalo, glas iz publike je bio sve glasniji, a čini se da ima i sve jaču podršku pojedinih drugih gledalaca."'Alo, bre, sudija! Kraj, bre! Sudija, kraaaj! Jesi čuo crkveno zvono, govedo jedno?! O, ko ti dade pištaljku, šalabajzeru jedan?! Pu! Lopovsku ti sortu jebem!", vikali su tako sve vreme dok sudija nije rešio da konačno u 82. minutu svira kraj. Gostujući igrači, vidno iznervirani, se ipak nisu mnogo bunili zbog strahopoštovanja prema motki i grabuljama, koje su virile iz traktora sa zatamnjenim staklima parkiranog odmah pored terena.
Jedna vrlo zajebana situacija u kojoj se možeš naći, a čija su oba kraja deblja. Možeš da biraš između blatnjavog do kolena puta i minskog polja, između Arapske pustinje ili Bangladeške šume po kojoj zvernjaju bengalski tigrići. Imaš izbora, nije da nemaš, ali su ti oba obložena govnima, a može da se desi i da nisu, ali ti svejedno nije lako da se odlučiš tek tako, pod pritiskom.
-"Vučić u makazama između Zapada i Rusije "- zipa šta kenja ovaj Blic.
-Šta piše?
-Piše, Vučić u teškoj poziciji i mora da bira da li da proda Kosovo Zapadu za tri i po milijarde plus kompleksi na Dedinju i Sejšelima, ili Rusima za četiri milijarde, Ladu nivu i balon votke.
-U, ne bi znao tu da se odlučim.
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
-I uleće mi posle jedan visoki, ja ga zalamam metodom "Stiven Sigal", on pada i ne diže se više. Al', ne lezi vraže dolazi mi još jedan, kad od jednom i sa druge strane dotrčava neki manijak, znam ga iz osnovne.
-Znači, makaze fazon?
-Ma da, i prebrojim ja njemu rebra i sad trebam sa ovim da se suočim. Stisnem se za muda i krenem na njega ali jebiga bio sam izmoren i on me malo išutira i tako to.
-Da, da i onda si se usto i uzeo otisak bubrega Staloneu koji se igrom slučaja od nekud pojavio, nego odo gajbi dodgledam Fantastik šou.
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
-Tata, oću kinder bueno.
-Biće.
-Kmeeeeeeee, ali ja hoću sad kider bueno, kmeeeeeeeee.
-Ali, znaš, sine, tati skresali platu, gazda stego kaiš, hoće da postanemo lider u regionu. Čak je i slogan smislio Gde Ostojin opanak nađe mesto tu se jebe jako i često.
-Ali ja hoću kinder bueno, kmeeeeeeeeeee.
-Dobrode bre, krv ti jebem, kupujemo kinder bueno.
Tradicionalni događaj u Srbiji koji se održava svake godine. Iako su glavni akteri Država i prosveta, đaci uvek izvuku deblji kraj.
I korak: Prosveta traži pare
II korak: Država češe jaja, učenici češu jaja jer je štrajk počeo
III korak: Štrajk traje nedelju do dve, država smiruje prosvetare, počinje nadoknada časova
I tako sve završeno, a đaci nadoknađuju, najebali ni krivi ni dužni - Srbija bato
Najčesće se koristi za dete koje stalno nešto pipka, čačka i najčešće izvuče deblji kraj.
Malo poznati sleng južnih krajeva, korišćen arogantno od strane odraslih da natrljaju deci na nos to što su se povredila u svojoj živahnoj i ne tako mirnoj niti laganoj igri.
Toliko malo poznat, da ga je možda čak i izmislila moja baba, jer se ne sećam da sam ga ikad čuo od nekog drugog.
Zašto je baš svraka i njena tendencija za ''ripanjem'' (koja i nije velika) u izrazu je malo poznato.
Pre mnogo godina
Baba: Uroše, prekini da ripaš na ’ednu nogu nizbrdo u papuče s taj lanac za krave oko vrat! Će padneš!
Uroš: Ma neću baba, ja sam kengur, gledaj... (TRAS) Kmeeeeeeee!!!
Baba: Ete! Ako! Svrakata ripa, ripa, i na kraj se nadene!
Najgori mogući provokator! Mučko đubre i beskičmenjak koji tripuje da je neko mudo, a predstavalja običnog kurira i poltrona koji će uraditi najljigavije i najpokvarenije stvari sve samo da bi dobio nagradu i naklonost sebi važnih ljudi. Osoba koja ne misli svojom glavom već samo prenosi i izvršava tuđa naređenja delujući kao da je navođena daljinskim upravljačem. Ima zadatak da te izbaci iz takta delujući ubeđeno da ćeš, šta god da uradiš, svakako izvući deblji kraj.
Prcko: O, Jovane, Džouvane! Hehehe... Džouvane... Ej, Džoks! Š'a ima, maćori?
DŽ: Ej, Prcko... (Jbt, opet ovaj majmun! Šta koji kurac sad hoće?) Ništa, krenuh do Sime.
P: E, Džoks, ja došao onako drugarski samo da ti poručim da se ne muvaš mnogo oko Jelene.
DŽ: Što?
P: Kiza je video da ste izašli, poručio ti da se skloniš, to je njegova teritorija.
DŽ: Teritori... Šta, bre? Ej, neće meni niko ništa da naređuje. Šta se on petlja kad Jelena nije njegova devojka. Zabole me šta on kaže i šta hoće.
P: Ej, nemoj ti mnogo da se kurčiš tu, znaš! Kiza ima da ti polomi pičku, ako se ne skloniš. Znaš koliko je on zajeban lik.
DŽ: Ko će, bre da me polomi? Je l' ti znaš da je on na uslovnoj znog one tuče prošle godine. Ako ga prijavim za pretnju, najebaće, a tebe ću jednom rukom da bijem.
P: Hehehe, some, ti si zaboravio da je Kizin stric načelnik našeg SUP-a. Zaboravio si da je Kiza pre dva meseca polomio vilicu onom gastozu iz Švice, a nije bio ni dan u zatvoru. Optužnica nije ni podignuta, tetka mu je sudija u našem sudu. Kloni se Jelene, on je bacio oko na nju, a i ona trza na njega.
DŽ: Ne seri, majmune! Izlazimo opet i... Ma šta se ja pravdam tebi, pavijane?!
P: Hahahaha! E, jesi glup! Juče je Kiza vodio Jelenu u Beograd u šoping! Popodne idu za Kragujevac! Huhuhu, šonjo!
DŽ: Je l' hoćeš sad da te polomim zato što lažeš?
P: Ajde! Da te vidim! Znaš da mi je Kiza kum. On mi je rekao da ga zovem, ako budeš pravio problema. Doleteće ovde za minut, eno ga u kladionici, tako da... Hehehe, znaš već...
DŽ: E, pa, drone jedan, sad ću da te ispresavijam kao Mitrović šiptarsku krpu pa makar od Kize morao da bežim na Kamčatku. Sa' ću ti ja pokažem, ko je šonja...
Ono što huligani spajaju, kad idu da se biju protiv poveće ekipe preko mosta.
A: -Brate, prozivali nas ovi sa Palilule. Moramo da spojimo kraj s' krajem i da odemo da im objasnimo neke stvari.
B: -Taj fazon, a koje krajeve?
A: -Blokove i Bežaniju.
To je kvart, komsiluk, u kom se zivi, jedna ljubav, jos ako ste oduvek u toj sredini sve vas podseca na detinjstvo, igranje rata i te fore kad ste bili klinci. Samo vasa teritorija u kojoj se lepo osecate i koju niste spremni da date nikom niti da je napustite (bar ne u skorije vreme).
Opis veoma lošeg lepka.
Pokušaj prodavca da svojoj kanti od automobila smanji broj godina.
A: a koje je godište?
B: decembar '81.
A: to je skoro '82., odlično!
Tužna pjesma jednog zuba, koji je jedini prživio tuču u kojoj je ponosni vlasnik vilice izvukao deblji kraj.
- Jebafu fam mafer kaf skufif mofe drugofe.
Ono što se dešava na kraju veze. Oba partnera znaju da je kraj, ali žele još jednom da se kresnu. Uglavnom je mnogo luđi, uzbudljiviji i strastveniji nego svi ostali. Razlog tome je što oba partnera žele da ostave što je moguće bolji utisak.
- I šta kažeš da se kresnemo još jednom?
- Seks za kraj?
- Tako nekako.
- Pa ajde.Neretko rezulitira slomljenim krevetom/naslonom u kolima. Obavezno dolazi do pojave velikog broja ogrebotina i modrica.
Jedina preostala slamka spasa, za koju se mlad čovek može uhvatiti, usled manjka vremena i novca za odlaženje na neko konkretno mesto, gde se radi nešto smisleno, pa makar to bilo ispijanje tamnog točenog, ili vođenje evidencije o tome, koliko puta prosečna sedamnestogodišnjakinja, u rečenici upotrebljava reči, mis'im i ekstra. Akt kojim se degradira i ono malo što je ostalo od mozga, tera na slušanje priča ljudi koji su ostali na nivou onog časa biologije u petom, kada je nastavnica spičkala za jedan čas i amebe i bičare, jer je Bebi Dol imala nastup na Evroviziji.
Provođenje vremena sa dugo i dobro poznatim ljudima, u čijim glavama je nekad bila sličica sa grbom Brazila, a sada totalna praznina, šupljina kroz koju odzvanjaju glasovi, totalni jebeni nihil. Okruženost sa jedne strane čovekom, koji u NINovom nagradom počastvovanom izdanju svojih bisera, ima izvale tipa "Što se žene više jebu, to im je tesnija", ili "Ako jebeš niske, može da ti se zaglavi sprava međ karličnu kost", a sa druge strane likom, koji je mogao da bude košarkaš, ali se navukao pa sada prodaje priče kako mu se u krevetu gnezde gundelji, i kako je pajdo nemilosrdni put za šeol. Trenutci kroz koje se kao na Brodveju smenjuje plejada ljudi, koji su do juče bili dno lanca ishrane, jeli blato sa tuđih cipela, savijali se pred svima kao Divac kada je ulazio u kuću Vuka Karadžića, a sada tvrde da im je život ispunjen k'o Bukvar ilustracijama glavate dece, dok im u očima plamte kompleksi, koji su i doveli do naprasnog nabijanja ega. Dok se traka sa izveštačenim smehom, uvlačenjem u dupe, i međusobnim kurcouvaljivanjem, sada već poznatija od špice za film na TV "Art" (ona u kojoj se Al Paćino odriče burazera, a neki akrep sa šiljcima iz vugle, zvuči kao izakani Slobodin usisivač od dva soma vati), standardno vrti, kroz glavu prolaze neke druge misli. Misli o tome koliko pripitih mladih dama se sada nalazi u gradskim lokalima, da li bi trebalo uplatiti HBO, i time upotpuniti sledeći vikend, i kako se čovek uopšte nađe ponovo pred tom pozornicom, a znao je da će se ponovo davati izanđala tragikomedija. Vreme kada je bolje ostavljati pozitivne komentare na Mogšine definicije o anarho -socijalistima, koje je kopirao sa sajta organizacije od devet članova, čitati vodič za buduće sajentologe, ili psovati korejsku majku klincima na besplatnim azijskim multiplejer igrama. Zašto? Zato što je sve bolje od ničega.
Divim se krajevima u kojima još uvek žive normalni ljudi, krajevima u kojima je ovakva vrsta ubijanja dosade zadovoljstvo.
