-Alo.
-Slušaj mali, to što se ne javljaš na mobilni, ne znači da te mi ne možemo dobiti, na finksnom nemaš listu poziva pa da vidiš broj. Dolazi u stranačke prostorije da pokupiš materijal pa da pičiš to dijeliti.
Sletio sam niz grad k'o vila Raviola kad da ide na vještačku oplodnju. Ušao sam u magacin i začudio se, pa onoliki magacin nema ni Mišković, znači za ovo služi Zakon o javnim nabavkama.
-Koliko ima kuća u tvom naselju?
-Nešto oko 300.
-Lažeš, ima 439. Sad ćeš za kaznu dobiti i drugo naselje da podijeliš materijal. Uprti ta tri paketa i nosi, gore će te čekati aktivistI i objasniće ti šta i kako.
Dok sam iznio te pakete do kuće više sam ličio na Kvazimoda, nego na aktivistu, doduše Kvazimodo je u malo boljem položaju od mene. Dočekale su me sledeće riječi:“ Dragi aktivisti, sad cemo ovo podijeliti, ti tj. ja ćeš ići posljednji, vidiš da si mamuran k'o čep, ako te budu gledali pašćemo gore nego Šekijevi radilkali i SPO zajedno. Ako negdje ponude rakijom, slobodno uzmite,ili kavu, sok, nebitno. Ti, tj. ja nemoj da bi okusio rakije, čuo sam da si napravio belaj za one plakate, izazvao si masovnu tuču , sad ćemo dobiti kaznu. Budite uljudni, sa osmjehom, kulturno. Ti, tj. ja ako vidiš da neko priča, odmakni se i uzdrži se od komentara, ti nisi sposoban za normalnu komunikaciju. 'Ajmo sad.“
Obazro sam se da vidim, ima li kakva dobra aktivistkinja,i razočarao se. Sunce ti jebem, pa ove grobove ne treba pustati iz kuće ni jednom u četiri godine, da ne plaše svijet, dobro mi uzmemo i glas na izborima, s obzirom da one idu dijeliti materijal. Nema veze, idem. Primjetio sam rezličite slučajeve dočeka. Uglavnom ljudi normalno uzmu letak, saslušaju, i zatvore vrata uz pogled „dabogda vam noge potpadale dokle čarape navukli“, ima i ljubaznih ponude kavom, rakijom koja je meni zabranjena... Samo, zamalo ne izginušmo kad smo došli mojoj kući, nije me did prepoznao sačekao iza ćoška, pa ošin'o glavnog,veli : „Jebem li vam majku onu komunističku, sad dođite, ima da vas pobijem k'o zečad!- Stani dide boktejebo, to sam ja, udri njega! Izvini sine, nisam te prpoznao, crvena ti maja, a ja poletio ko bak, ne daj se!“.
Nakon nekoliko kuća ponudiše rakijom, veli šef: „Samo,njemu ne daj!“, svi naviše i porumeniše ko rakovi na žaru kaže glavni:“Baba, sve te jeblo, šta je ovo?“- Ne , znam sine, od te je moj Simo umro ima 23 godine, otad joj niko nije ni prišo, kontam da trujem miševe , al' 'aj kad ste naišli.“
Potom neki did upita hoce li biti para, a meni se ote: „Dide, dogodine da nosiš materijal pa će te stranka nagraditi“. Šef kad me nije ubio.
Dan je prolazio soprije nego lijevi bek FK Crvena zemlja iz Nove Vesi.
Ostalo je još par kuća. Prilazimo kući manite Stoje, pozvala nas je unutra ,neće na dobro izaći. Glavni je izdao komandu: „Ajte vi obiđite još ovih nekoliko, a ti tj.ja ostani sa mnom, ti ćeš naći rakije, a priroda te obdarila talentom za pravljenje konja od sebe a samim tim i od nas, tako da...“
Ušli smo ko Stoje, ponudila je kavom i rakijom, ja sam odbio, ne zovu je džabe „manita“, šef uze kavu. Popili smo, progovorili po koju, Stoja je ljubazna. Izašli smo nakon par minuta, samo glavni nije uredan, probi ga onaj samrtni, graorasti znoj. Veli: „Mali, ja moram u klozet“.Vrati se, a Stoja zaključa, i kroz skičavi osmjeh: „Sjećaš li se one vreće brašna što si mi obećao,na prošlim izborima? Da ti jebem majku, sad sam ti narendala sapuna u kavu, da se dobro isereš, da na idućim budeš bolji čovjek“. Uteče šef za žbun. Ja za njim. Kad sam vidio, potekoše mi suze od smijeha, a njemu od muke jer, u nedostatku krupnijeg lisja na žbunu, mora nasmijanom facom predsjednika stranke brisati svooj uveliko razglavljeni čmar.-„ E moj šefe, nemoj plakati, ne bi te on drugačije ni poljubio u guzicu.“
Poslije par obavljenih sranja rekao nam je: „Kući, pauza sat vremena, da jedete, i da se obučete u stranačke boje, pa na miting. A ti tj. ja, ti ćeš mi platiti za ovo. Upamtićeš početak kampanje.“
Čovek koji svuda, svakome i u svakoj prilici potvrđuje rečeno, nebitno koliko suprotstavljena mišljenja su u pitanju i u kom procentu on deli ista ta mišljenja. Odobrava sve rečeno šefu, roditeljima, ortaku, kolegama, a sve to iz potrebe da što manje štrci, bode oči, ili navuče nečiji gnev na sebe.
U retkim situacijama kad je čak i njemu neprijatno da po staroj dobroj navici potvrdi svaku tvrdnju, odgovara kratko sa: "Nisam primetio.", jer kako kaže ona poslovica: što manje znaš, duže živiš.
Svi mu sve pričaju , upravo zbog njegove tendencije ka aminovanju baš svake tvrdnje, ne sumnjajući uopšte šta se tu krije i u čemu je fora.
Na poslu, razgovor sa direktorom...
Direktor: Pa, stvarno nije u redu, bre! Zna li ovaj moron od VD-a da sastavi prokleti izveštaj od 120 karaktera? Ne zna debil, pa to ti je! Da ga jebem, i njega i onog konja što ga zaposli. Neeeećemo tako bogami, sledi obrezivanje plate...
Aminaš: Bogami! Izveštaj je daleko od kvalitetnog, štaviše, ispod svakog proseka i nivoa je! Ne znam zašto se čovek ne potrudi malo više...
Direktor: Pa, vidiš kako ti to razumeš! Svi ovde nešto mute, a ti jedini znaš kako i šta! Bravo!Posle kratkog vremena, razgovor sa VD-om...
VD: Čujem da je ludi direktor popizdeo nešto. Ko ga jebe, kupio čo'ek diplomu, pa mu se može. Jebiga, ne zna taj da pređe ulicu bez vodiča I mape, a vodi kao firmu! Hehe, 'bem ti zemlju!
Aminaš: Ma, da bre! Stalno pizdi, a sve nešto nepotrebno... Mora da bude smireniji malo... A, ne ovako k'o iz džungle...
VD: E, konačno neko da i mene podrži... Skroz si ortak, čoveče...Posle kratkog vremena, razgovor sa kafe kuvaricom...
Kafe kuvarica: Jebote, dovde mi je! DOVDE! Titram jaja svakom majmunu, svako mi se izdrkava kako 'oće! Pogotovo onaj jebeni direktor tamo, za onim stolom! A, i ovaj VD k'o iz ludare, dere se tu nešto. Stoka, bre! Ma, ima da im saspem mišomor u kafe sledeći put kad mi dođu!
Aminaš: Da, skroz si u pravu. I mene nerviraju, mogu ti reći. Nisu fer!
Kafe kuvarica: Eee, pravi si... Konačno neko ko se ne ulizuje stoki, već sve kaže što jeste...Posle izvesnog vremena, razgovor sa kolegom...
Kolega: Hehehe, koliko debila u ovoj firmi! Od kafe kuvarice, do direktora! Ne zna se ko tu više sabija u ludilu!!! Sve go kreten!
Aminaš: Ma, da užas!
Kolega: Da se plaća kazna za praznoglavost, dizali bi kredite i pljačkali banke, da je otplate!
Aminaš: Jeste!
Kolega: A, ti si mi nešto mutav, samo klimaš glavom i glasa ne dižeš!
Aminaš: Nisam primetio!
Eksiraš ono malo što je ostalo od devetog piva u čaši. Pored tebe se stvara zanosna lepotica i prilaziš joj okuražen alkoholom što kola tvojim venama. Dok sa prastarih zvučnika trešti Sinan i pesma “Sunce moje”, pokušavaš da joj kažeš nešto smisleno a da u isto vreme ostaneš na nogama. Ne opire se kada joj prebaciš ruku preko ramena a ni kasnije u taksiju dok joj guraš ruku medju butina.
Otvaraš oči i treba ti par trenutaka da shvatiš gde si. Glava još uvek pulsira u ritmu muzike koja je svirala sinoć u gazda Mićinoj kafani. Bacaš pogled na devojku u krevetu pored tebe i sav alkohol koji je nekim čudom sinoć ostao u želucu sada kreće napolje. Zanosna lepotica od sinoć zapravo nije lepotica.A još manje zanosna.
:nedelju dana kasnije:
-Halo?
-Zdravo Milane… ovde Vesna…
-Vesna,Vesna… a da, ćao… kako si? (u jebote)
-Onako… nadam se da ti ne smeta,uzela sam tvoj broj od sestre od tetke od komšinice od moje drugarice… ako se pitaš odakle mi… s obzirom da si prošlog petka onako izjurio iz mog stana…
-Paaa,znaš… bilo mi je loše… burna noć… khm…
-Da,da… razumem… nego… kako je tvoja baka? Čujem da je juče bila u bolnici?
-Moja…? Odakle ti…? Dobro, dobro… hvala što pitaš…
-A tvoj drug Marko? Još uvek ste u svadji?
-Ne. Odakle ti poznaj…? (Milane,jebem li ti sunce u šta si se uvalio)
-E pa lepo... Nego, pošto si večeras slobodan… možemo da se nadjemo negde oko pola 8 kod konja?
-Ovaj… ne mogu večeras… moram da… odnesem tetki lek, znaš. I da joj popravim roletne. (radije bih se okupao u negašenom kreču,gaboru)
-Hm… ti nemaš tetku u blizni. Osim ako ne misliš na tvoju strinu koja živi tri ulice od tebe.
-Khm… jeste, jeste, moja tetka strina…
-Ok, onda prekosutra dolazim po tebe kada završiš smenu… znači u pola 4. Pa onda idemo da prošetamo parkom i planiramo našu budućnost.
-Kakvu bre budućnost, devojko? Tebi bre nisu sve koze na broju! Briši ovaj broj i da me više NIKAD NISI POZVALA, jebem li ti ludu familiju. I ružnu. I odvratnu. I i i… I GROZNU!
-Milane dušo… ne bih ja baš tako razgovarala sa mnom… može tvoj gazda slučajno da sazna da kradeš pare iz njegove kase… deda Stanoje gde mu je nestalo bure rakije iz 76-te… ili da te moj tata, inspektor, sutra privede zbog tuče u gazda Mićinoj kafani u kojoj ćeš večeras da izbodeš tri čoveka bez razloga.
-Š…šta?
-Bićeš ti moj ili Božiji… ne vidimo li se večeras u pola 8 na dogovorenom mestu, lako može neko da te pregazi džipom moga oca ispred kuće… a onda ću ti ja dati krv da te vratim u život… jer dušo, ista smo krvna grupa AB+ …
Veoma retka pojava, al' ume da se dogodi.
Rat favela je sukob najvišeg intenziteta među Romulanskom populacijom i dešava se kada zbog nekog krupnog razloga zarate cele dve favele pa krenu u sukob jedna protiv druge.
Naravno, oružja koja se najčešće koriste su kobra, bokser, štangla ili obične motke i često se dešava samo jedna bitka pa ko pukovnik, ko pokojnik.
U tim sukobima često pobedu donosi konjica, to jest, vozači skalamerija sa kojima se ide u sakupljanje sekundarnih sirovina koje kada je rat, u korpama umesto sirovina imaju po dva mala naoružana Romulanca, koji mlate sa motkama sve oko sebe.
Pobednici onda ulaze u favelu poraženog, kupe plen, ruše im sve kartonjare i odlaze nazad do svoje favele, ovenčani slavom, uz muziku Dragana Kojića Kebe.
Hronologija velikog rata između favele kod Delta City-ja i favele preko puta pumpe na Bežanijskoj Kosi.
---01.04.2012.
07:30 Favela kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.Randu: Znaš očem’ sam razmišljao Envere sine moj?
Enver: Očem’ tatko? Jes’ opet razmišlj’o da se odseliš u Marinkovu Baru?
Randu: Ne sine, gledam Avatara. Dvanajs mu je. Stas’o je za ženidbu. Ako ga uskoro ne priženimo k’o vo će da rilja.
Enver: Hoću tatko, ali nemo’ sada. Dobio sam jednu grandioznu ideju. Hoću da napravim Paradu Romulanaca i zauzet sam tim ostvarenjem mog sna, a i nisu vremena kao nekada. Sada se sve kasnije ženu. Neće pre trinajste pa to ti je.
Randu: Paz’ se te politike sine, mnogima je došla glave. Nego danas već da odeš do one favele kod Delta Sitija i da mu nađeš neku žensku, poslušaj oca.
Enver: Dobro tatko, skoknuću danas, taman tamo idem po neki šahtovi pa ću da svrnem.---01.04.2012.
18:30 Favela kod Delta City-ja.Halid: O Envere, otkud ti?
Enver: Pa bio sam tu poslom, pa reko’ da navratim, jer čuo sam da imaš jednu ćeru za udaju a ja imam sina za ženidbu pa da se orodimo.
Halid: Imam Envere, ćeru. al’ da se zna da nije jeftina. O Đelferijinoj lepoti se pesme pišu a čak je i Jašar dolazio da je prosi, al’ nisam je dao, imala je tek 8 godina. Za Đelferiju je napisao pesmu “Jagnje moje malo”.
Enver: Dobro tvrdiš pazar Halide, ali imam ja šta da ponudim. Dajem ti dve flaše vinjaka, boks drine i dres Roberta Karlosa.
Halid: To je i Jašar ponudio. Nije dosta.
Enver: Dobro, nudim i 50 kila kartona. To je dve kuće ovde da sagradiš.
Halid: Hmmmm...nećkam se, nećkam sada. Dobra ponuda.
Enver: Na sve to nudim i mog konja Zorana. To je moja poslednja ponuda. Zorana volim k’o sina rođenog.
Halid: Prihvatam. Daj ruku. Mo’š da vodiš Đelferiju. Dođ’ sledeće nedelje sa svatovima po nju.
Enver: Evo ruke. Sledeće nedelje, dolazimo po mladu.---01.04.2012.
20:30 Favela kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.Enver: Tatko bio sam kod Halida. Isprosio sam lepu Đelferiju od njega. Morao sam i Zorana da dam za nju.
Randu: Đelferiju. Hmmmm.....jesi li siguran Envere da ona nije oštećena roba? Priča se da se Jašar oko nje vrzmao a i Keba isto. A ‘de se njih dvojica vrzmaju, tu je uvek belaj.
Enver: Čista je tatko kao suza. Pa ne bi se Halid sa time zajebav’o valjda.
Randu: Ne znam, videćemo. Diži šator Envere, zovi celu favelu, Avatar nam se ženi.
Avatar: Neću sa Đelferijom da se ženim. Ja volim Kasandru.
Enver: Prisluškuješ a? More nemoj da te sada odalamim sve zvezde da vidiš. Ženiš se sa Đelferijom i tačka.
Avatar: Neću bre tatko. Đelferija je bušna k’o goblen. Neću. Spav’o je ko je stig’o.
Enver: Ma sa’š ti da vidiš svoga Boga. Tatko, daj kaiš. Zorana sam dao za nju barabo nezahvalna.---08.04.2012.
12:00 Svadba Avatara i Đelferije u faveli kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.
Sto za VIP zvanice.Keba: Lepa svadba Jašare. Enver se baš isprsio. Doveo je i Blek Panterse da pevaju. A vidi Džejku kako se razmahao i skače po stolovima. K’o malo majmunče je.
Jašar E Kebo, jeste lepa svadba, ali biće čupavo kada provali Enver da je mlada već probala zabranjeno voće.
Keba: Kako se ti Jašare poetski izražavaš, zato ljudi i vole tvoje pesme, ja to ne znam pa ih ‘vatam na eleganciju. A biće čupavo, i to čupavo k’o ta tvoja “šatorka” od frizure ali mi ćemo da se nakrkamo i bež’mo odmah odavde. Dok ne eskalira sukob.
Jašar A Đejka?
Keba: Ma ako ovde izbije, njega niko neće ni primetiti. On ti je k’o hobit. Protrči ispod stolova i pobegne.
Jašar Trpaj klopu u džepove pa da begamo još malo.---09.04.2012.
Jutro posle prvog dana svadbe, favela pored pumpe na Bežanijskoj Kosi.Enver: Tatko jesu se probudili više, da proverimo čaršafče?
Randu: Jesu Enver čulo se nešto. Neka me zla slutnja obuzela. Gde je Halid i njegovi gosti?
Enver: Odoše kod njih u favelu da se odmore malo pa dolaze opet u podne, da nastavimo.
Randu: To mi je sumnjivo Envere sine. Nisu ostali da prisustvuju starom običaju širenja japanske zastave. Ček’ evo Avatara.
Enver: Avatare sine, daj čaršaf, pa da nastavimo pijanku.
Avatar: Ovaj, tatko nisam je još spav’o, ovaj, bili smo umorni od svadbe i ovaj, kasnije ćemo....di ćeš tatko unutra, pa gola je....
Enver: Sklon’ se bre. Daj čaršaf ovamo. Šta je ovo? Prevareni smo!!!!!! U rat!!! Opremajte se odmah!!! Svi!!! I ti Avatare.
Avatar: Ali tatko, pa nema potrebe....
Enver: More uzimaj kobru i za pet minuta da si ispred.
Randu: Polazite svi. Idemo da im jebemo majku ciganjsku.---U isto vreme, favela kod Delta City-ja.
Motivacioni Govor Halida ratnicima iz njegove favele pred neminovni sukob sa Enverovom vojskom.
Halid: Braćo moja. Do sada su verovatno Enver i njegovi psi s’vatili da smo im uvalili raspalu Djelferiju, i krenuće ovamo svom silom na nas.
Mi smo spremni da branimo našu favelu i ako treba položimo živote za nju. Braćo moja, borite se kao da sunce sutra neće svanuti i ovo je poslednji dan vašeg života. Poslednja prilika da učinite neko slavno i odvažno delo koje će čergari prenositi na sve strane sveta. Danas je dan kada ćemo počiniti takva dela o kojima će Džej pevati balade. O kojima će Mel gibson snimiti film. Braćo moja. Danas ćemo pokazati da se naša favela saginjati neće.
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: OOOOOOOOOOOOO
Halid: Sačekaćemo ih kod Kineskog tržnog centra. Odatle će doći. Znam. Vi što trenirate boks i mečkari u prvi red stanite. Na moj znak prvo pustite mečke pa onda se zalećite. Ostali iza njih stojite i pre nego što mečke stignu do prvih Enverovih redova zaspite ih flašama i ciglama pa i vi u zalet. Slomićemo ih za minut.
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: OOOOOOOOOOOOOO
Halid: Krećemo! Živela favela kod Delta Sitija!
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: Živela!---Epilog velikog rata između favele kod Delta City-ja i favele pored pumpe na Bežanijskoj Kosi iz pera Romulanskog istoričara i povremenog dens muzičara Hamita Đogaja poznatijeg pod scenskim imenom Đole Đogani.
Dana 09.04.2012. godine dogodila se velika bitka između dve favele, one kod Delta City-ja i one pored pumpe na Bežanijskoj Kosi, koje su do tada imale istoriju čarki, ali nikada se nije desio ovoliki sukob.
Sukob se odigrao kod kineskog tržnog centra, gde je Halid postavio svoju vojsku jer jer računao da će Enver u besu krenuti najbližim putem ka njegovoj faveli.
Vojsku je postavio savršeno i bio je brojčano nadmoćniji, ali Enver nije upao u zamku direktnog zaletanja u Halidovu vojsku, nego je mudro obišao Delta City i prvo uleteo u Halidovu favelu, potpuno je sravnivši sa zemljom a onda je došao Halidu sa leđa i jednim brzim jurišom, pre nego što se Halid snašao, uništio njegovu vojsku. Iako je Halid možda i tada mogao da se odbrani, ipak nije uspeo jer od iznenađenja dalekometno oružje (flaše i cigle) nije moglo da se iskoristi, a uznemirene mečke su se oslobodile i počele da prave rusvaj u njegovim redovima a ne neprijateljskim. Bitka je kratko trajala a Halid je uspeo jedini da pobegne iz nje jašući na konju Zoranu i dok je bežao, prokleo je Envera i zakleo se na osvetu.
Kasnije se pričalo da je Enver znao za Đelferiju i da se sa Gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom dogovorio da naprave ovaj rat, da bi očitili Halidovu favelu, zbog zgrada koje tu treba da se grade, ali to nikada nije dokazano.
Iz bajke sa princom na belom konju su ostali samo konji, a iz bajke sa princezom samo zle maćehe i pohlepne sestre.
Pohlepne sestre su, jelte, po definiciji bajke, i ružne, pa pribegavaju raznoraznim magijama ne bi li nekako uhvatile preostale konje. Pri tome se služe i (dobrim?) vilama, čija magija prestaje nešto kasnije (oko 3-4-5 ujutro, ponoć je suviše rano), pa se često desava da konj ujutro vidi osobu sasvim različitu od one koja ga je veče pre toga jahala.
Postoje i još bolje vile čija je magija trajnija, ali su usluge nešto skuplje i opasnije, pa je potrebno neko vreme da se pohlepne oporave.
Pohlepne sestre takođe imaju neke osobine veštica, pa im se moći gube kada se tretiraju vodom, ostavljajući trag blata za sobom.
Kod konja je bitno kakva mu je štala, sedlo, potkovice i griva. Koliko brzo i koliko daleko može da trči i da li jede bilo kakvu travu ili posebnu. Konj takođe mora biti jak, izdržljiv i da ima pedigre.
Postoje i divlji, planinski konji, ali oni nisu interesantni za ovu priču jer nemaju štalu, potkovice i pedigre, jedu šta stignu i generalno nisu dresirani.
Konji, sa druge strane, uglavnom nisu mnogo probirljivi. Bitno je da je pohlepna sestra lagana, aerodinamična (nikako ravna kao daska, kako ne bi bilo otpora pri jahanju) i da odlazak na željenu destinaciju što kraće traje kako se ne bi suviše zamarali. Ukoliko konj proceni da ijedan od ovih uslova ne odgovara, ili da je pohlepna sestra raspoložena za dugo putovanje, najčešće odustaje i trazi novu.
Problem sa konjima je što na cveće i knjige gledaju kao na hranu, od sopstvenih produkata imaju samo konačne produkte varenja (poneki i nusprodukte istog procesa), a jedina zabava im je jurcanje sa pripadnicima iste vrste širokim pašnjacima. Jedino uživanje, koje imaju sa vremena na vreme je rasplod.
Tasić na vagi odluke za koga navijati u utakmici koju želiš da gledaš ali u njoj naravno ne učestvuju nijedan od domaćih klubova a kako i bi kad je to utakmica vrhunskog fudbala.
A gledanje nije gledanje ako nema tu mirođiju što se navijanje zove.
Pogotovo ako se u vreme utakmice okupio značajan broj ukućana, familije, komšija.
Što više gledalaca to veća i ludnica.
Utakmica Inter, Italija- CSK Moskva, Rusija, osmina finala KEŠ 2010.
- Sin, klinjo, tinejdžer osnovac, stavio kintu na Inter, bolja kvota bila, na hinjaka da niko ne zna od ukućana, uplatio preko Bude Konja jer Budimir izgleda kao da mu je dvadeset godina što mu pomaže da puši, duva, uplaćuje tikete, kupuje pivo i tako... Ima 10 posto od eventualnog dobitka.
- Keva- Inter ( Onaj Murinjo je baš pravi gospodin, laf i dobro mu stoje one prosede hihihihi)
- Nešto starija sestra mlađahnog tinejdžera- Inter (Wau kako je swadak onaj Zineti mmmm, obožavam crne tipove, ne kao ona ćurka Milena što se pali na plavušane fuuuuj)
Ima tal od 10 posto na eventualni dobitak od kladionice na ime ucene jer je provalila brata da je skenj'o pare u kladžu od zajedničke kinte za kevin rođendan.
- Ćale- Inter (Stanković bre stari zvezdaš, neću valjda za ovaj grobarski CSK jebo ih Krasić)
- Ujak, stara grobarčina- CSK (Tc Tc tc samo te slušam cigane, ni za Ruse nećeš da navijaš...)
- Deda- CSK (Vala baš Zorane, gde sine za žabare da navijaš pored Rusa)
- Komšija s trećeg /pristigao u majici s natpisom Od nas zavisi! za koju tvrdi da je dobio uz prašak u apoteci- Inter (Evropski brate klub, dosta više, nismo ruska gubernija)
- Komšija Stipan s četvrtog- CSK (E, da tamo igra onaj naš Dario Krešić, dobar...Šta? Nije Krešić nego Krasić? Ta meni to sve isto. Nego domaćice, ima li onih pihtija još?)
- Stric, učesnik svih virtuelnih SOB-ova/Srpske Oslobodilačka Borbe/ još od 1912.- CSK (Vala Zorane, stvarno, ako neću za Ruse neću ni za koga!)
- Pradeda- CSK (Nešto sad rekli Tuta Pandev, Bugari su najgori, ja vam kažem)
- Baba- S kim igra Srbija? Ne igra? Pa što ne prebacite na Pink, sad će Šeherzada...
Tradicionalno jelo na izdisaju kao žrtva pop kulture.
Rođena sestra od ljeuše. Smrtni neprijatelj pice, dosta nepopularnija. Pica predstavlja sve ono protiv čega se kljukuša bori. Ali jebi ga tako je to, ona nesrećnica kad zamiriši , ljudima pomuti pamet pa ne znaju šta je zdravije za njih. A šta ima zdravije od bijelog luka? Ništa. Ali jebeš ga, ona nesrećnica em miriši, pa još kad je sočna, i kad se razvlači onako bezobrazno, teško je odoliti nekom neprosvjećenom insanu, svaki bi da malo gricne i lizne. Da približim onima, što ih ne volim očima vidjeti, a što se vabe urabanima : Pica je mejnstrim, a kljukuša andergraund, hardkor. Ili što bi rekao Kočić: Kljukuša je Jablan, a pica Rudonja, podgojeni bak stranog okupatora, koji kidiše na sve što je naše.
Ali ipak, ima ima nas koji gledamo svojim očima, koji znamo šta kljukuša predstavlja, koliko tradicije i koliko istorije ima, koliku je muku sagledala. Da nije prošla kroz sva teška vremena ovog naroda ne bi bila onako ljuta, a opet slatka u isto vrijeme. Vratimo prave vrijednosti na naše trpeze.
Kad sam bio mali, znao sam svoj pravac. Dok su svi voljeli slatko ja sam samo kljukušu tukao.
Mili Bože, čini mi se da sam mogao kljukušu jesti i spavajući. Sjećam se, kad se igramo lopte na livadi, zakuva se žestoko, a mene baba vabi sa brijega:
-OOOOO STEVANE, AJDE JEDI!
-NEĆU VIDIŠ DA IGRAM LOPTE!
-AJDE NAPRAVILA SAM TI ONO ŠTO NAJVIŠE VOLIŠ!
-JEL KLJUKUŠA?
-JEEEESTEEEEEEUU!I tog trenutka zemaljska kugla prestaje da se okreće. Ama, mogao sam sa Zvijezdom igrati finale Lige šampiona , napustio bih samo za parče kljukuše.
A to baba kad napravi, zemlja gori. Dok ona pravi prevrtu od crnoga brašna, meni dadne čanak i sjeckalicu, i prikuči gredicu luka da usitnim, da budu oni komadići sitni kao Srpski pokret obnove. I dok ja to spremim, prevrta bude gotova, baba poulji luk. Stavi tepsiju u ćošak sudopera, odmakne se na kraj sobe, da mi čanak da pridržim, dok ona podveže maramu i istegne ruku, pa kad odatle pljusne onu kljukušu, mene odmah znoj oblije. I jedi, i jedi, i jedi... Onaj bijeli luk spusti pritisak i samo mi primaknu krevet i ja se oborim direkt sa stolice.Jedne prilike zaglavio na Paprikovcu. Prekro se.
Veli doktor: Šta je reći?
Kaže did: Jebi mu sunce doktore, prekro se kljukuše , dulum je pojeo. Samo oči počeše pod rotacijom raditi. Vodi ga na odvikavanje, on je narkoman. A ja mali bucko bio, zajapurio se ...Mene tamo u neku sobu, sestre me privatile za ruke naguzilo preko stola. A kad doktor izvadi špricu, svetu ti nedlju, pa ono bi konja ubilo ko zeca. Kaže ona sestra meni:
-Ne boj se ništa, kako se nindža kornjače ne boje...
- Ma kakve nindža kornjače, kakvi kurci, vidi igle kolika je ima da je išćera na drugu stranu, OJOJJ MENI...
- Pa sine mili, ko ti je superheroj?
-Superheroj Spasoja, nekidan prevrno prikolicu đubra ...
-Onda budi Spasoja.Utom, i doktor povika:
-Može li.
-UDRI DOKTORE JA SAM SPASOJA ČEDINOV, NE MOREŠ MI NIŠTA!Kad sam došao sebi čuo sam doktora kako didu govori da je ovo težak slučaj, da mi je od bijlog luka malo mozak izgorio, nece se puno odraziti na psihu, malo samo zglajzo ali nisam agresivan. Da mi daju pice da jedem, da ne mislim na kljukušu. Nije lako, ali da ću se odviknuti uz podršku porodice.
Nikad mi pica neće kljukušu zamjenuti.
Susret dva ista čoveka, profesionalaca istih poslova, koji rade u potpuno različitim sredinama. Razgovor je najčešće za plakanje...
-Švajcarski seljak : "Dobar dan kolega, evo meni ide onako dobro, uspeo da popravim onu mašinu za muženje krava, a moj sinčić čak učitao mali upgrejd da nam onako brže muze mleko. Nećete verovati koliko je pametan mališa upravo završio fakultet srećom imali smo dovoljno para od dobre sezone povrća. Ja isto pomogao i našem susedu koji radi na susednoj poljani nakon što mu je ugiula krava, tako što mu poklonio jednu moju kravu mislim svakom kolegi seljaku se pomagati mora, a takođe i konačno sredili onaj traktor da nam radi mada ipak imamo još tri rezervna koja rade na bio-dizel (jer ipak moramo biti svesni o ekologiji naše zemlje). Jarac Vilis je u redu, evo još uvek čuva koze i jede normalno travu, uspeli da proširimo sistem za navodnjavanje pošto smo srećom dobili na vreme kredit bez otplate od naše države, i evo sad mi se ćerka srečno udala, mada da ne preterujem kako ste vi ?"
-Srpski seljak : "E, brajko će dat' kažem konačno uspeli da sredimo onu krntiju od traktora pošto smo upregli našeg konja Rajka, tako da i mi sad imamo ekološko vozilo. Uspeli takođe da sredimo mašinu za muženje naše jedne krave, evo sada smo uposlili jednog Bugarina da je muže. Sad sam u petak otišao do našeg Vlaškog vrača da priziva duhove pa da nam konačno prestane sušna sezona i krene kiša pošto država zahteva da pola naše farme damo jednom njihovom preduzetniku da bi dobili kredit za sistem za navodnjavanje. Moj sin Milivoje, evo isto je sin pametnica, pobegao je u grad pametno i sada čujem da ga hapse jer je probao da obije kiosk, nažalost nije mogao završiti fakultet jer su nam preduzetnici zakinuli na ceni malina pa nismo imali dovoljno para. Onaj moj komšija dupeglavac je ostao bez svoje jedine krave i mi ćemo svi da ga tešimo, a posle ću da pravim pijanku jer ja konačno imam jedinu kravu u selu. E, ćerka mi se sad srećno razvela pošto je napustila onog njenog sponzora Igora koji drži pola sela u šaci, mada joj je pretio da će je silovati i zapaliti, a meni da će me kastrirati. Eh, da i moj jarac Radovanko je takođe sjajno, sad smo ga kandidovali da bude predsednik mesne zajednice..."
Osoba u društvu koja nikada ništa ne govori. Sa njim ne možete započeti konverzaciju, ne možete ga pitati bukvalno ništa. Ali zato kada popije, ili ga nešto lepo zadesi, ne prestaje da melje i želite da se vrati u prvobitno stanje.
Laki je lik iz ,,Čekajući Godoa"
LAKI: Dato kao što je izneseno u javnim radovima Pančera i Vatmana o postojanju jednog ličnog Boga kvakvakvakva sa belom bradom kvakvakvakva izvan vremena bez protežnosti koji nas sa visina svoje božanske apatije božanske atambije božanske afazije voli uz izvesne izuzetke iz razloga nepoznatih ali vreme će kazati i pati kao božanska Miranda sa onima koji su iz razloga nepoznatih ali vreme će kazati uronjeni u bujicu uronjeni u vatru čija vatra plamsa ako se to nastavi i ko u to može posumnjati zapaliće nebeski svod što će reći rasturiti paklom nebo tako još plavetno i spokojno sa spokojem koji je mada isprekidan ipak bolji nego ništa ali ne tako brzo i s obzirom na to da je povrh toga po zaključku radova koji su ostali nedovršeni krunisani od strane Akakakakademije za Antropopopometriju u Esijuna Posiju Testjua i Kjunarda ustanovljeno izvan svake sumnje svake druge sumnje da saglasno radovima o ljudima kao zaključak radova nedovršenih Testjua i Kjunarda ustanovljeno je što mnogi poriču da čovek u Posiju Testjua i Kjunarda da čovek u Esiju da čovek ukratko da čovek sažeto uprkos krupnim koracima u alimentaciji i defekaciji prolazi četinarima i borovima prolazi i borovima i saglasno i istovremeno što je više iz razloga nepoznatih uprkos krupnim koracima u fizičkoj kulturi upražnjavanju sportova takvih kao tenis fudbal trčanje biciklizam plivanje letenje brodenje jahanje klizanje diskoboliranje zavrljačivanje tociljanje hazena tenis sve vrste umiranja umirujućih sportova sve vrste jesenjeg letnjeg zimskog zimskog tenisa sve vrste hokeja sve vrste penicilina i slinicilina jednom rečju nastavljam letenja klizanja golfa na devet i osamnaest rupa tenisa od svake vrste jednom rečju iz razloga nepoznatih kod Fekhama Pekhama Fulhama Kapavchama naime saglasno istovremeno što je više iz razloga nepoznatih ali vreme će kazati da nestaje dalje nadovezujem se na Fulhama Kapavchama jednom rečju mrtav gubitak po glavi počevši od smrti biskupa Berklija budući u iznosu od jednog palca četiri naprstka po glavi približno od više ili manje do sledeće decimale prava mera okruglo figure gole golcate u čarapama bez cipela u Konemari jednom rečju iz razloga nepoznatih svejedno šta god činjenice su tu i s obzirom na ono što je više teže nego u svetlu radova izgubljenih Stajnvega i Petermana izgleda što je više teže nego u svetlu svetlu svetlu radova izgubljenih Stajnvega i Petermana što na proplancima u planinama iz mora uz reke koje teku vodu koja teče vatru vazduh je isti i onda zemlja naime vazduh i onda zemlja u velikom mrazu velikoj tami vazduh i zemlja prebivalište stenja i velikom mrazu jao jao u godini njihovog Gospoda šest stotina i nekoj vazduh zemlja more zemlja prebivalište stenja u dubokim ponorima velikom mrazi na moru na kopnu i u vazduhu nastavljam iz razloga nepoznatih uprkos tenisu činjenice su tu ah vreme će kazati nastavljam jao jao dalje dalje ukratko potanko dalje dalje prebivahšte stenja ko je u stanju da u to sumnja nastavljam ali ne tako brzo nastavljam lobanja nestajanje nestajanje nestajanje i saglasno istovremeno što je više iz razloga nepoznatih uprkos tenisu na na kartonu plamen suze stenje tako plavo tako spokojno jao jao dalje na lobanji lobanji lobanji lobanji u Konemari uprkos tenisu radovi napušteni ostali nedovršeni teži još prebivalište stenja jednom rečju nastavljam jao jao napušteni nedovršeni lobanja lobanja u Konemari uprkos tenisu lobanja jao stenje Kjunard (opšta gužva, zavrsni krici i povici) tenis... stenje... tako spokojno... Kjunard... nedovršeno...
Epizoda "Šampanjac" iz latino serije "Cirkus Srbija"
Sinjor Dačko se uskopičio i pomamio, odlučan da više neće trpeti razne ispade vlastodržaca ergele "Srbija". Preterali su, brate mili! A Dačko ima kratak fitilj, kud pogledne - tuda munja sune!!!
Razmišlja se Dača: Ako su sami striktno zabranili da se ne sme točiti alkohol i isti ispijati u krugu hipodroma, i to važi za svaku šušumigu, od trkačkih konja, preko džokeja, do poslednjeg pukog gledaoca na tribinama, e vala će važiti i za vas, vlastodršci! Će da presavijem tabak! Gorka kazna ima da vas snađe!Pre nedelju dana, ogrešiše se isti, prosta im duša, o zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na hipodromu, pa će načelnik Gvadalahare morati pozvati na odgovornost i predsednika hipo saveza, zbrčkavog Tomu Karadžu, sa svom vrhuškom cirkusa - grofa Borkija od vaskolike Srbije, gospoja ministarku Super Sneki, i palanačkog funkcionera od San Nikolas de los Garcije, politički povampirenog don Antića od Espeesa. Slavlje ih je zanelo usled pobede grla na kog su se kladili, pa su nemilice gutali šampanj, iako nisu smeli, zabranio im doktor.
Super Sneki se prvo branila da zdravica nije alkohol, pa potom kad je videla da je Dačko odneo šalu, pokunjila se i rekla da će platiti kaznu. Grof nema vremena za izjašnjavanja, treba obići i ostale terevenke po komšiluku, šteta da se prasići 'lade, a svi znamo, jelte, kakvi su prasići kad se olade. Don Antić, uvidevši nove političke poene od penzionera, koji piju ovakve splačine od tv-novela, hrabro istrčao na megdan i rekao da je ovo dokaz da niko nije iznad zakona, i da će on sa zadovoljstvom platiti kaznu. Penzosi su mu za šaku pezosa (meksička valuta) posle toga kliktali. Ali surovi Dačko se neda pokolebati...
Jedino što im preostaje je da se mole svetoj Bogorodici Gvadalupe, sa sve Ljovisnom i Esmeraldom, ne bi li im oprostila grehove, što su na očigled milionskog auditoruijuma pravili terevenku, zazubice uzavreloj masi na stadionu, i time prekršili post.U sledećoj epizodi "Bacanje prašine u oči gladnom narodu" pogledajte:
Koštuničarka Tandarella se našla ni kriva ni dužna, u vihoru mržnje raspamećene gazdarice imanja, zločeste sinjore Eldepeače Čedilinke, koja brani uzavrelu ljubav između te sirotice i njenog sina don Velje od Čačka.NE PROPUSTITE !
Još jedna od narodnih izreka formirana na iskustvima domaćinluka i dobrosusjedskih odnosa, a koja je usljed mode da se bude sebičan, zavidan i radi samo za svoju guzčetinu, izgubila svoje izvorno značenje.
Koliko god se ti kurčio ili svađao sa komšijama, ili tračali jedni druge, bližih nema. Kad se veseli, ženi i udaje, slavi rođenje ili krštenje, koga ćeš prvo pozvati nego komšiju?Kad je muka, kad zaboli a snijeg napadao 30 cenata, hoćeš li čekati nekog rođaka iz pizde materine da te vozi u bolnicu? Ko će ti skupljati za ukop, kad nemaš pare, misliš da će se sjetiti neki rođak iz EU koji dođe svakih 10 godina?
Pola 7 ujutro, piješ kafu sa ženom... Jutarnju harmoniju kvari zvuk kosačice iz komšijinog dvorišta...
Pa ućero materi svojoj, šta kosi više okokuće, sabajle, k'o da ima u dvorištu 35 duluma, pa svako jutro pali kosačicu, nabijem i njega i kosačicu...
Ustaje prilazi prozoru, sklanja zavjesu...
-O komšija što smo vrijedni jutros od zore, a (dabogda po jajima sebi kosio)?
-A evo doćero novu pa da vidim kako radi, nisam te valjda probudio, da ne smetam što?
-Ma jok, samo ti kosi, vidim to neka specijalna trava, mora češće da se kosi, velim ja mojoj Milevi, mora da zahtjeva održavanje ko na Ol' Trafordu.
-Pa jeste, kupili gore u Austriji, pa da vidimo kako će ići...
-Fino, fino (pička ti materina seljačka, još ti trina nije iz opanaka ispala, a već si se zaželio otave).
-Vidim i novu fasadu si nabacio?
-Pa jesmo malo...
-Ako lijepa je (ko da je Kolo srpskih sestara za Vaskrs šaralo)...Popodne, čuje se turiranje...
Joj, pa od ovih konja se ne može ni popodnevni san uhvatiti!
Prilazi prozoru, sklanja zavjesu, gleda kod komšije u dvorištu dva BMW-a...
-Oooo mlade komšije, kako je , šta ima?
-Evo komšija, malo mjenjamo ulje i filter klime, nova kola pa da se ne zapuste...
-Ako, ako, baš ste vrijedni (jebo li vas ćaća vaš, turirate mi pod prozorom BMW k'o Ilija Čvorović moskviča pred Staračkim domom) ...
-A vidi, vidi tablica jebem ti sunac, MAKI1, I BOKI 1, pa đe ste to nabavili(noćas ću dodati na MAKI –KAKI)?
-Ma tamo kod nas , samo malo skuplje...
- Pa da (ne zna stoka šta će od para), a uskaču li curice u ta kola a, hehe?
-Uskaču komšo, eto meni skoro jedna odbila retrovizor nogom , hehe.
Okreće se sinu...
-Jel kod tebe koja retrovizor odbila, jebem te metiljava, osim onih pijandura tvojih, pizda li ti materina, gledaj šta momci voze, a ti od mene tražiš za cigare...Pred veče, komšinica širi veš i pjeva...
-Joj komšinice što ti lijepo pjevaš, kad bi moja Mileva tako znala, bila bi ljubljena svaki dan, kitu cvijeća bih joj donosio hehe...
-E komšija, znam ja kako ti je, i mene moj slabo sluša...
- Ma nije on onaj stari ubi ga bauštel, nego ti navrni večeras na kaficu jednu, a?
-Komšija, jesi to opet gledao Drakčeta?
-Id' u pičku materinu!Veče, sve zaspalo....
AAAAAAAAAAAAAAAAA , ženo pomjera mi se kamenje u žuči, zovi Makija nek pali BMW-a da me goni u bolnicu...
Komentar na poziv na svadbu druga iz djetinjsteva.
Kad sam dobio pozivnicu ukočio sam se, pa jebem ga luda, kod nas u ulici čitave generacije nestaju za godinu dana. Kako se onaj prvi oženi u roku od godine , svi ostali za njim, i tako nam ova pošast istrijebi sve muško u ulici. Al’ ’aj nek’ je sa srećom. Zajedno smo odrastali, bili zaljubljeni u Beti Kamenko i Vilmu Kremenko, stidljivo prvi pornić podigli u video klubu...
Svadba k’o svadba , dreka, vriska, glasna muzika, sasipanje kave za vrat od strane konobara koji inače vjerovatno rade na brenti s obzirom na vještinu nošenja tacni, pijanih ljudi i još pijanih ljudi. Ima i pičoka, mame koje gonaju djecu oko stolova dok iritantno žgevre, ili ih ostave da spavaju u kolicima pokraj muzike pa odskakuju iz njih od basa (ljubomoran sam na tu djecu kad im vidim ta futuristička kolica, moja su ličila na korito za šurenje svinja, po pola rasječen bojler, jebi ga u ratu se snalazilo. A kad im vidim mame ljubomoran sam im na tate) . Gledam i svog komšiju Čedu, udrobio kruva u čorbu, pa pritišće kašikom da potopi, uvijek je razbijao klišee. I tako to ide, nadero se i ja, pa posmatram, filozofiram. Čovjek na svadbi je nasmijno lice iz ugla ukrštenice, a i sama svadba nije ništa drugo do skup gradova, predjela i predjela, i samoglasnika u vidu neartikulisanih krikova pojedinca. Vidim i moj komšo se zagled’o u dno polupune čaše, pa se sjetim kad je pričao kako se on priženio.
Veli:“ Bilo je to u izbjeglištvu. Kren’o ja preko Manjače u Mrkonjić, stara mi ostala tamo u bolnici. Taman kad sam bio kod Stričića neđe, vidim kraj puta poznata konjska kola, kad ono Mileva. Znam ja nju i od prije, gonali smo se mi, a eto ostašmo stari cura i momak. Pit’o je šta je reći, veli: „Otrg’o mi se konj pa sad ne merem nikud sa ovom kobilicom.“ Gledam ja nju 'nako ispod oka, nema ni ona nikoga na svijetu a blenula u mene kroz onu masnu kosu, k’o da bi mi nešto rekla. Vidim ja šta je, uparim svoju ragu sa njenom, sjednem kraj nje: „Mileva, našla si konja!“. I tako odlazimo prema zalasku sunca kao u kaubojskim romanima“.. . Trgnem se: „ Jebo te kreč, treba kupiti svilenu košuljicu, i spremiti 50 maraka za poljevačinu.“
Đurđevdan. Dan na koji se u davna vremena iskupljala hajdučija po šumarcima i započinjala planove za dekapitaciju (lolololol) turskih zulumćara, seme im se zatrlo. Znala je to da bude parada pijanstva i kiča te su hajduci pokazivali veštine koje su stekli tokom zime, a znala je da padne i poneka masna priča o tome kako je oplođenja kćerka jataka ili nedobog jatačka gospođa.
Bajo Pivljanin - Zdravo pobratime Ivo!!!!
Ivo Senjanin - Nisam ti ja pobratim Bajo Pivaljanine, drešino stara!
Bajo Pivljanin - Nisam ja star međede! Šta bi onda reko za Starinu Novaka!
Stari Vujadin - Ja sam ovde najastariji!
Janković Stojan - Ti prdonja da šutiš!
Smiljanić Ilija - Sikter more bagro neotesana!!! Deder uspite po čašu rujnog vina što sam posudio od mog jataka, pa da nazdravimo!
Stari Vujadin - 'Naš šta Smiljaniću, za to "bagro neotesana" sam ja nekad nabijao na kolac!
Bajo Pivljanin - Ne srdi se Vujadine, pogače mu! Živio!!! Živeli!!!!Živeli!!!! :zagrmi se šumom:
U daljini među bukvama naziru se siluete par ljudi..
Ivo Senjanin - Na oružje Sebri!!!!
Stari Vujadin - Ne urlaj stoko uskočka! Nisam ja godine vojevao, palio i žario, pa da me, sad, pod stare dane nabiju na neomašćen kolac!
Smiljanić Ilija - Leba ti Vujadine, šta si navalio na te kočeve celi dan? Da nisi malo zastranio? A? Hahahahahahah....
Janković Stojan -Ilija, konju, 'vataj sablju i ne zajebavaj čo'eka!U međuvremenu....
Stanoje Glavaš - Stanite!!!! Meščini da vidim nekog tamo među onim drvećem!
Hajduk Veljko - De ba Stanoje, šta s' se istripov'o!? U šumi smo čoe'če! Đe god okreneš, drveće je!
Mali Radojica - Vidim i ja!
Zeka Buljubaša- Mali, čini ti se, nema tamo ništa!
Stanoje Glavaš - Da nam je sad Pera Tunguz i ono njegovo oko sokolovo?
Hajduk Veljko - De ljudi , polako ćemo, izvucite sablje! A ti Radojica što si se prep'o tolk'o? Đe su ti muda?
Zeka Buljubaša - hahahahahah...šta ti misliš? Što njega zovu mali, lololo?
Mali Radojica - Ne bih se smijao na tvom mjestu Zeko, pogotovo sa takvim prezimenom! Bulju baša hahaha...kao šupak razumeš...furundžija...
:Šljas, iza ušiju: - Ti 'š takvom junaku da je šupak sramoto jedna!
Mali Radojica - Šalio sam se Stanoje..:šmrc:Druga strana...
Ivo Senjanin - Ilija, jebo me sav svijet ako ono tamo nije Stanoje Glavaš!
Ilija Smiljanić - Misliš?
Janković Stojan - Vala, 'nolke glave nema u Turaka!
Stari Vujadin - OOOOOoooooooo....braćooooooooo!
Bajo Pivljanin- Vid' konja materet! Tišina!!!!
Stari Vujadin - E jebem ti kolje, otkad sam doš'o stalno me neko jebe! Dalje neće moći!!!! :zamanjuje sabljom na Baju:
Ivo Senjanin- Vujadine, brate, smiri se!!!!
Ilija Smiljanić - Zajebav'o se čovek!
Stojan - E jebem ti....jebem tiiii.....jebemti...
Bajo Pivljanin - Vujadine, malo zeze čoveče, vidiš da je Stojan ponovo zabagov'o. Znaš da ima disleksiju kad se uznemiri.
Stari Vujadin - E deco deco! Stojane jes' dobro....Na drugoj strani...
Hajduk Veljko - Ljudi ono su naši!!!
Mali Radojica - Eno ga deda Vujadin!!!!
Stanoje Glavaš - Tooooo braćoooo!!!!
Zeka Buljubaša - Opaaaaa.....ubi zakolji da Turčin ne postoji (ne Bošnjak prim.aut.)Ubrzo se zaori :ubi zakolji......:
Kad su skupili svi skontali su da nema dovoljno vina za sve, bio žešći smor.
Tema na koju treba snimiti film je "Čovek jaše magarca seoskim drumom".
Alfred Hičkok
Čovek na magarcu je Džejms Stjuart. On napušta kuću i kreće se mračnim seoskim drumom. Zvuk gudača najavljuje napad smrtonosnih ptica, kojima jedva uspeva da se odupre. Usput nailazi na misterioznu plavušu, koju odlučuje da prati. Na kraju joj kaže: "Izvini..." i time se završava film.Karakteristika: jasno poštovanje radnje, ali prevelika, apsurdna napetost, nedostatak pravog zaokruženja.
Džejms Kameron
Čovek na magarcu je aktuelni, ali ne mnogo izvikani seksi muški glumac.
On jaše magarca, a potom naleti na misterioznu civilizaciju Drnditanaca, koja ga upoznaje sa intrigantnom tehnologijom kojom magarac može ući u hiper-pogon. Greškom, međutim, glavni lik tako dospe na nepoznatu planetu, gde se sukobljava sa tajnovitim neprijateljem, za koga na kraju shvata da je to budući on. No, jedan mudri Drnditanac mu saopštava da svoju sudbinu može izmeniti. Naravno, u drugom delu.Karakteristika: "Tema je samo ime, koju su mi producenti dali, kako bih dobio pare, a eto prilike da se snimi film sa svim onim elementima koje mi inače ne bi dozvolili".
Tim Barton
Čovek na magarcu je Džoni Dep. On jaše magarca, a onda ogladni, a kad mu nestane hrane, pojede prvog prolaznika. Kad mu ponestane prolaznika, pojede magareće govno. Na kraju, jedne noći, zakolje magarca, i pojede ga celog. A onda, magareći duh dođe i ubije njega, raskomadavši na oči gledalaca.
NAPOMENA: Obavezna oprema u bioskopu je kofa za povraćanjeKarakteristika: "Eto, dobio sam neku temu, i priliku da još jednom ogadim život svojim dragim obožavaocima"
Kventin Tarantino
Čovek na magarcu je Antonio Banderas. On jaše magarca i naleti na jednog čoveka. Bude mu nešto sumnjiv, pa mu raznese glavu sačmarom. Njegova braća dođu da se osvete, ali njih preseče na po pola mačetom. Posle toga naleti na gomilu golih amazonki, koje pokušaju da mu odgrizu kurac, ali im pregriza vratne arterije, pa ih se ratosilja. Na kraju stiže do grada i kupi brašno po koje je pošao. U narednom delu se vraća kući.Karakteristika: "Tema ko tema, nego, koliko ćemo litara krvi da prospemo?"
Kristofer Nolan
Čovek na magarcu je Kristijan Bejl. Ali to ni nije bitno, on i magarac u teoriji jesu glavni, ali cela atmosfera je neuporedivo važnija. Naime, u selu vlada velika korupcija, i banda okorelih pljačkaša večito plevi lokalne magacine sa žitom, a policija je nemoćna. Čovek na magarcu, je, zapravo, na početku, dete na magarcu, koje odlazi u susedno selo, gde ga lokalni guru uči ratnim tehnikama, kojima može da povrati pravdu u svoje selo. On se vraća u vidu maskiranog osvetnika (mada to što je maskirani osvetnik, opet, nema veze, bitna je alegorija koju on predstavlja kao sila Pravde) i uspeva da očisti svoj grad od bande, suprotstavivši se čak i dvoličnom šerifu, koji na kraju pokušava da ga ubije, ali strada sam. Na kraju, Čovek na magarcu prima krivicu na sebe, a uspostavljaju se zakoni, koje je počivši šerif (pre nego što je postao zao) pripremio; a na taj način on Čovek na magarcu postaje negativac u očima komšija, a o šerifu se pamti sve najbolje.Karakteristika: "Tema je tu, ali hajde da je prevaziđemo teškim alegorijama, uvijenim u blokbastersko ruho".
Radoš Bajić
Čovek na magarcu je Radoš Bajić. On krenuo da uzjaše magarca, kad mu žena reče: "Nemoj crni Dragorade, mnogo si se ugojeo, bolje uzmi traktora, a magarca ćemo prodamo na pijac!". I tako magarca natovari na traktor i kreće na pijac da ga proda. U međuvremenu, celo selo razglaba kako je krenuo da proda magarca u grad, pa mu seljaci usput traže da im donese kupovni hleb, 10 kila soli, da se raspita za novo bure za rakiju,...Karakteristika: I tako...
Semjuel Beket
Čovek na magarcu je bilo ko. Možda sam ja, možda si ti, a možda nismo ni ti ni ja, ko će ga znati. A to ni nije bitno. Nije čovek na magarcu, već je magarac na čoveku. Za to vreme, čovek se pita o poreklu svog smisla i postojanja u ovoj dimenziji. Kada mu to dosadi, reši da se ubije. A onda mu i to dosadi, pa odustaje. Na kraju odlučuje da je bolje da kupi konja. Osim ako konj ne kupi njega.Karakteristika: "Bitno je da sam se setio nečega što niko pre mene nije, a najbitnije je da je sve to apsurdno".
Povamrireni hijeroglif, jaci nego ikad, sada neuništiv.
Nekada davno, živeli su hijeroglifi, bilo ih je puno, živeli su srećno i zadovoljno. Ljudi su ih stvorili da bi im pomagali u procesu komunikacije. Oni su im verno služili. Ali, jednog dana, ljudi su zamrzeli hijeroglife, našli su druge radnike koji su ih mnogo bolje služili, a hijeroglife su resili da istrebe. U tome su i uspeli. Tamo gde su ranije živeli hijeroglifi, počela su da žive čudna bića zvana "slova" koja su razvila inteligentnu civilizaciju kakva nije postojala u vreme hijeroglifa. Slova su počela da se organizuju u reči, više reči je činilo rečenice, a udruživanjem više rečenica nastajala su tzv. "remek dela". Slova su zauzela značajno mesto u životu čoveka, više nisu bila sredstvo komunikacije, već i pomoćnik u kulturnum uzdizanju. Sve je delovalo idealno, do 1945. kada je bačena atomska bomba na Hirošimu i Nagasaki, od siline udara i oslobođene energije hijeroglifi su oživeli. Nisu smeli da se pojave pred ljudima da ne bi opet bili istrebljeni. Da bi povratili svoju staru slavu i moć, i opet zauzeli ynačajno mesto u životu ljudi, rešili da se osvete slovima zbog toga što su zbog njih zaboravljeni. Rešili su da prvo unište roman, pripovetku, pesmu i dramu kao najorganizovanije oblike slova. Da bi ostvarili svoj pakleni cilj pozvali su tada svima nepoynatog Bila Gejtsa i unajmili ga da stvori uređaj pomoću kojeg će oni moći da povrate svoju ulogu koju su imali pre više hiljada godina. 1975. godine Bil gejts je stvorio uređaj nazvan računar koji je trebao da predstavlja trojanskog konja za povratak hijeroglifa u živote ljudi, Taj računar su ubrzo imali svi ljudi na svetu, dobili su ga jer im je obećano da će im on pomoći u rešavanju nekih problema u računanju i još nekim poslovima. Niko nije znao pravu pozadinu priče. Bilo je samo pitanje vremena kada će se hijeroglifi povratiti. Da ne bi bili provaljeni, pomoću te iste sprave-računara, su izvršili plastičnu operaciju i postali hibridna bića-smajliji- spolja slova, iznutra hijeroglifi. A onda, jednog dana su se ti hibridi pojavili. Maskirani u slova i njihovu braću interpunkcijske znake, zauzimali su sve značajnije mesto u životu ljudi. Ljudi su sve manje počeli da cene slova i zajednice poput romana i pesmi su počela da gube smisao svog postojanja. Sa druge strane ljudi su se sve više družili sa povampirenim hibridima-smajlijima jer su im oni obećavali mnogo bolju komunikaciju i prosvetljenje. Ljudi su im verovali i vremenom su sve više istiskivali slova iz upotreba.
Smajliji su pobedili. Plan osvete je uspeo. Mission complete.
Ako je tačna ona da rokenrol nije umro, već izvršio samoubistvo, onda je možda ostavio i testament, i to u vidu petominutnog sladunjavog spota.
Nekoliko meseci pre nego što će čitava država i sistem njenih vrednosti definitivno otići u pičku lepu materinu, gotovo svi značajni srpski rok muzičari su se našli u studiju 3K, kako bi snimili optimističnu novogodišnju čestitku, iako je do tada već valjda svakome iole mislećem biću postalo jasno da razloga za optimizam nema mnogo.
Enivej, da bi atmosfera bila što svetlija, kao dekor u spotu se pojavljuje predškolska dečurlija iz cele zemlje, a i šire, a koja će potom da odrasta uz turbo-folk i razne slične derivate.
Neki od učesnika koji bodu oči iz današnje perspektive:
Vampiri- glavni "bojz bend" svog vremena, kome su mnogi predviđali dugu i perspektivnu karijeru. Nije jasno šta im se desilo posle par godina, samo su nestali. Lično kontam da su su poskidali cvikere, zamenili odela nečim običnijim, pustili duge brade, otišli na neku planinu i jebu koze, pevajući "Ja volim slatku malu, ramalamalamaramalamadingdong!".
Voja Nedeljković- ako je ovaj čovek bio glavna personifikacija Trećeg kanala, onda se idealno pogodilo to što je sa nestankom dotičnog programa i sam nestao iz javnosti. Što verovatno i nije šteta, imajući u vidu da je verovatno njegov humor bio smešan samo njemu samom. Da ga Mićko iz drugarske kurtoazije povremeno ne zove u neke emisije, kontam da bi mu ime bilo spomenuto tek 2044. godine, kada jave da je umro.
Margita Stefanović Magi- prvu polovinu 90ih je progurala još kako-tako. A onda, kada su Milan Mladenović i još neki svi redom poumirali, povukla se i pretvorila svoj život u heroin, koji joj je na kraju i došao glave. Ako ništa, jedna je od dosta njih koji su izabrali taj put.
Neša Galija i Dejan Cukić- dva kralja antiharizme. Dok Neša nema šta naročito da žali, jer njegova grupa nikada nije ni svirala pravi rok, Dejan Cukić se pod naletom novih vremena povukao sa scene na TV, gde je vodio top-listu, a potom se sa TV-a preselio na književne večeri (sa odgovarajućom tematikom, doduše), koje je zamoljen da napusti, jer je svojom energijom uspavao nekoliko prisutnih akademika.
Željko i Milica Mitrović ex Pašić- prosto ne znam da li da kažem "pizda vam najveća materina" ili da slegnem ramenima. Dakle, dva trojanska konja ovog spota. Ok, Žeks, ako se ne varam, tada si već uveliko imao muzički studio, tako da ne možeš da govoriš kako si 90ih morao da se snalaziš kao i ostali. Dobro, i da razumem to što si pristupio JUL-u, moralo je od nečega da se živi. Ali, pobogu, ti si (bivši) roker, basista jedne od solidno značajnih grupa tog vremena i na kraju odoste i ti i žena u sasvim drugu krajnost estradne scene, bez ikakve namere da se vratite, iako su se te famozne 90e završile pre 15 godina...
Što se tiče ostalih, njihov izbor se posle ovoga uglavnom sveo na: 1) utapanje u nove tendencije radi uhlebljenja 2) utapanje svog života u žuti ili beli prah. P.S: mada češće žuti, kriza i jeftinije je bilo, a i većinom su se navukli već 80ih na hors, ili jednostavno 3) nestati, ispariti, iščeznuti, zamonašiti se, otići u inostranstvo ili na Zlatibor i čuvati krave.
Rode se normalni ali se zaklone od života i umru blesavi.
Mama mu je nosila ranac do škole, tata od škole do kuće. Bio je u raju od malih nogu jer mu je brat olakšao odrastanje u surovom prigradskom naselju. Nikada nije saznao kako je kada ti stariji otmu novu novcatu moltenku i još ti ne daju ni da igraš, kada ti nadenu ružan nadimak i blamiraju pred devojčicama…..
Završio je isti faks kao i brat, doduše to je trajalo troduplo duže. Bilo mu je čudno što ga roditelji tapšu po ramenu svaki put kada obnovi upis godine. Bratovljevo “soljenje pameti” je bilo jedina cena koju je plaćao večitom studiranju.
Devojke ga nikako nisu htele. Ruku na srce, nije ni on njih.Kladionica je bila centar njegovog univerzuma. Tamo je upoznao Milicu, lokalnu devojčicu i jedno bezazleno veče se produžilo u pijanu noć i mnogo meseci kasnije je njoj donelo mnogo besanih noći.
Venčanje je bilo skromno ali je rođenje kuronje proslavljeno kako dolikuje. Svi su nešto dobili: unuče ili bratanca. Jedino on nije shvatio da je “dobio” porodicu. I kako bi? Za njega je putanja od mezimčeta do muža i roditelja bila nepremostiva.
Utoliko mu je bilo lakše da na proslavu prvog sinovljevog rođendana vozi svoje roditelje do Velike Plane. Milica je vrlo brzo skontala da život u velikom gradu nije bajka koju je sanjala i vratila se “kod roditelja”. Iz početka je mislila da je privremeno, ali nekoliko godina kasnije je ta “privremenost” postala način života.Diplomirao je taman pred sinovljevu malu maturu. Tako je od obične, postao školovana budala koja je nepismena za život.
Protok vremena je prihvatao jedino kroz smenu liga, prvenstava, olimpijada, otvaranje i otvaranje lokalnih kladionica, spadanje sa konja na najeftinija piva, švercovan duvan i sumnjive brlje ispod tezge.
Život mu je konačno okrenuo leđa kada su mu se roditelji razboleli. Nije mu smetalo da svaki put cima sina da ih vozi do bolnice. Šta će kad mora?! Nema auto. Na brata je odavno prestao da se oslanja jer se mučki odselio u Kanadu.
U četrdesetim je počeo da poboljeva. Tada se prisetio Milice. Ta žena se vremenom neobjašnjivo prozlila jer ga je blokirala. Sin nije. Iz početka je “znao za red” ali ga je na kraju mučki smestio u starački dom.
Dreždi na terasi po ceo dan, puši i bleji u soliter preko puta. Tamo se dešavaju neki životi. Svima se nešto desilo osim njemu. Kad mu pljuga dogori do usana ili dok mu se menjaju pelene, njemu bljesne da je ceo život izvozao bez ijedne generalne. Jetra mu otkazuje, šećer ga izjeda, šlog ga je prikovao za invalidska kolica…
Konačno shvata da je kasno za generalnu. Ignorisao je sve znakove upozorenja i uporno je vozio slepom ulicom. Brzine nije menjao, šoferku nije nikada oprao, u retrovizor nije nijednom pogledao. ..Rikverc je bio njegov način života. Kako bi bilo da pun gas?
Misterija moderne šahovske teorije. Nepresušna tema rasprave svih značajnijih velemajstora svijeta, ovaj potez je svojom reputacijom kroz istoriju šahovskog umijeća zavrijedio da ga neki smatraju ključem za kontrolu univerzumskog haosa. Nije dokazano kakva sila stoji iza ovog poteza, često rezultujućeg u abnormalnim posljedicama po okruženje.
Tajne šaha; 21:45
-Sada ću vam demonstrirati kratak isječak sa samog kraja nezaboravnog meča Štrakar(crni)-Dranko Tomisavljević(bijeli), odigranog tokom finala otvorenog prvenstva Donji Kokoti 1. maja 1776. godine. Za one koji ne znaju, nešto kasnije istog dana je osnovano ezoterično udruženje Iluminata u hiljadama kilometara udaljenom Ingolštatu od strane Adama Vajshaupta, koji je bio poznat kao strastveni obožavalac šaha. Dakle šta imamo ovdje:
Vidimo Crnog koji je izvanrednim umijećem strateškog mišljenja lišio Bijelog svih figura osim konja, i sada postojano manevriše po tabli ka jednoj, svi su izgledi, veličanstvenoj pobjedi.
Međutim, šta radi Bijeli? Naizgled veoma jednostavan potez, skakač F6... Zastanimo na tren draga gospodo i odajmo počast ovom istorijskom trenutku u svijetu šaha. Čista genijalnost se ogleda u ovom hrabrom potezu gospodina Momišića, pardon Tomisavljevića. Potezu koji će postati najveća misterija moderne šahovske teorije...
Pratite me... Nakon skakača F6 dakle, Crni tuče topom G6. Međutim Bijeli skakač uzvraća veličanstvenim skokom na D4, kojim eliminiše crnog lovca. Crna kraljica tuče na D3... Zatim skakač E2, top A2, skakač C1, crni skakač B3... A2, C8, H1, E4, D7,... (15 minuta) Bijeli skakač ponovo, draga gospodo, ponovo F6, šah mat. Kako, ne pitajte me draga gospodo. Mnogo veći stručnjaci od mene pokušavali su da rašc... rasč... da ra-š-č-ivijaju... Izvinite, malo sam uzbuđen... Hrrrm, hrrm daklem... Da raščiivijaju kompleksnost ovog podviga ali do dan danas, dan danas gospodo... Niko nije uspio. Ali možda to možete biti upravo Vi! Javljajte nam se sa novim idejama i rješenjima situacija koje sam zadao na početku emisije i možete dobiti besplatnu kartu za posjetu muzeju Garija Kasparova. Do idućeg viđenja, pozdrav od ekipe "Tajni šaha" i mene, velemajstora Brajka Zebeca.Dnevnik; 19:30
Sada vijesti iz sporta. Na finalnom meču šahovskog turnira u Malom Iđošu, velemajstor šahovskog kluba "Anatoli Karpov" iz Novosibirska je fenomenalnim manevrom skakač F6 primorao domaćeg takmičara Radišu Pantelića na prevremenu kapitulaciju usred nervnog sloma koji je pretrpio nakon ovog poteza. Radišino stanje se nedavno stabilizovalo, kako nam je javljeno iz specijalne bolnice "Laza Lazarević", ali su svi izgledi da će ipak ostati na dužem tretmanu. To bi bilo sve od mene, sada odoh da posjetim gospodina Radišu i javljam se sjutra sa svježim vijestima. Ostanite uz TV prijemnike, slijedi repriza finala šahovskog gran-prija Donji Kokoti 2007.Direktan prenos finala Šahovske Olimpijade u Berlinu:
Meč Emanuel Lasker - Vilhelm Štajnitz
I evo nas dragi gledaoci kraj malih ekrana uključujemo se direktno u sam početak antologijskog meča između dva najveća imena šaha današnjice. Lasker otvara partiju veoma čudnim potezom, skakačem na F6.
- Nagli prekid programa, zatim nestanak struje. Sjutradan u vijestima saznaješ da je uzrok nestanku struje na teritoriji čitave Evrope meteorska kiša koja je zasula kontinent praćena visokim stepenom oblačnosti. Takođe te obavještavaju da je na Grenlandu pronađeno tijelo onesviješćenog vanzemaljca kog upravo ispituju, i koji se smatra glavnim osumnjičenim za sinoćnji nesvakidašnji događaj. Više informacija na internet portalu.
Kako ona stara narodna "Govori srpski da te ceo svet razume" nije dala neke zapaženije rezultate u poslednjih nekoliko eona a izgleda da to, bogami, neće učiniti ni u sledećih nekoliko, prosečni pripadnik nebeskog naroda primoran je da, zarad sporazumevanja sa evropskom i svetskom žgadijom, prlja svoj linguam musculus poganošću raznoraznih stranih, s prefiksom "svetskih", jezika tj. ako bi uopšte i poželeo da se upusti u interakciju sa narečenom (autor misli na žgadiju; prim.prev.).
Kažem "prlja" i "poganost" jer je - krajnje objektivno posmatrano - srpski jezik kao takav i pored svih svojih mana i nesavršenosti relativno čist, diktivno jasan i ne zahteva od svojih korisnika da krive usta, prave transferične grimase i(li) da pljuju sagovornike s preke strane a zbog kojekakvih umlauta, muklih konsonanata ili, prosto, "arabo-mađarština" pri izgovoru (sad sam izmislio tu reč, je l' da da je do jaja?), u vašem krajnje liberalnom poimanju tog sluteće kancerogenog termina. S ovim poslednjim u vezi svakako stoji i ta večna potreba nas Srba da jedan strani jezik "prevedemo" na naš maternji, odnosno da odgonetnemo njegovu fonetsko-praktičnu melodiku, potencijalno sakrivenu u onomatopeji života koji nas geografski okružuje. Razume se - ne u ovoliko puno reči i definicija, već jednostavno, narodski, štono kažu - po sluhu. To, naravno, podrazumeva i određenu primesu cinizma i sarkazma u čitavom procesu, ali su oni ionako osnovna baza svega što se radi na ovim prostorima tako da zbog da jedeš govna.
Elem, pred vama se nalazi omanja hrestomatija pomenutih onomatopejskih jednačina, mali fonetski leksikon koji bi trebalo posmatrati i kao svojevrsni priručnik u baratanju/razumevanju nekim/nekih od specifičnijih nesrBskih jezika, svakodnevno rabljenim na planeti ovoj izrabljenoj. Doviđorno i Guternaht.
1. Alahalahalahalahalahalahalah!
Jebeni zabrađeni, jebeni arapski jezik. Lingvistički C-4 koji estetski sasvim odgovara neobrijanim bradurinama, obrijanim mudima, dugim nosinama i samo(voz)dizanju u vazduh navedenom sortom eksploziva. Fazon - do jaja je nebitno šta i o čemu likovi pričaju kada im sve ionako zvuči k'o da repetitivno dozivaju Svevišnjeg...što, reala, i čine većinu svog životnog veka. Mali, pak, savet pri upotrebi narečene "univerzalice": L treba izgovarati sa jezikom poput čakije zabodenim tik iza "gornje proteze" jerbo će tako ono H onda zazvučati k'o da ste surduknuli kilo jebenog peska u svoje cenjeno ždrelo. Biti na oprezu zbog te čakije, doduše...
Iako vam ovo možda neće pomoći da ga razumete, definitvno će uticati na to da ga brže progovorite. Elem, najbolja moguća ohrrralna vežba na thrrržištu za izgovohrrrranje holandskog jezika...mada svoju dikciju možete pogoršati i sa onom iz broja #1 ovog primera. 24 Kitchen gledati čisto iz mizanthrrrropije prema samom sebi.
3. Ekereškekerešmekereš-gulaš!
Najmanje 24 padeža, vokalna harmonija, nepostojanje glagola "imati" i trista drugih gramatičkih silovanja moždanog sistema sažeto u jedan jedini verbalni podrig. Koliko god se trudio da bude jedinstven na svetu (sa finskim, fazon, čini jedinstveni šešir tzv. ugro-finskih jezika i nema jebeno ništa zajedničko sa istim), MAĐARSKI se, kako god da ga okreneš, uvek vrteo, vrti i vrteće oko jebene hrane...mada je gorka činjenica da ne zvuči ni upola tako ukusno kao đakonije koje nam dolaze iz zemlje sa kojom se graničimo i koja tu činjenicu preko svake mere eksploatiše. To je, međutim, neka druga priča, neki jedini granični prelaz...
4. HAJLHITLER!
Nije slučajno napisano velikim slovima.
Elem - jedini jezik na svetu pored rumunskog i japanskog koji će uvek zvučati kao da se sa nekim svađate, pa čak i onda kada budete želeli da se na njemu izrazite najuzvišenijom i najpoetskijom termonologijom mogućom (na primer "lajdenšaft", što znali "strast" ili "erhabenhajt", što se prevodi kao "uzvišenost"; prim.prev). Sintagma iz naslova će vam nedvosmisleno i omogućiti tu svađu ukoliko se nalazite na teritoriji države iz koje je i potekao ali biste svoj spas od javnog linča na Brandenburškoj Kapiji ili Aleksander Placu možda mogli da potražite u vickasto-partizanskim floskulama, tipa "Špric majn guzn!", "Šajze, šajze, majn Taube vajze..." i već epskom "Cvaj partizanen šlafen in kukuruzen." Glupe Švabe će vam se od srca nasmejati i popustiti stisak cokule sa predela vaše krvave face. Oni fašisti? Booože sačuvaj!
Želite da naučite španski jezik a niste rođeni sa retardiranim šprahfelerom? Nemojte očajavati. Sa jednostavnom vežbom iz naslova ssssssssavladaćete španssssssski dok ste rekli kekssssssss! Elem, ono što dijagnostička patologija prepoznaje i definiše kao interdentalni stigmatizam, u zemlji iz koje je poteklo najveće zlo u istoriji televizijskog serijskog programa (mada i mi imamo konja za trku) predstavlja genetski nasledno oruđe za verovatno najsmešniji izgovor jednog jezika još otkako je neki homo-erectus svom kolegi iz plemena batinom izbio zube a ovaj sutradan imao da brani magistarsku tezu na temu "DiDaktički DaDaizam u oslikavanju ptice DoDo po ziDovima i svoDovima renDom pećine". Inače, legedna kaže da je poreklo vrskavog "S" u španskom jeziku posledica bigotskog idolopoklonstva španskog naroda prema nedvosmisleno incestoidnom kralju Ferdinandu, koji je žešće vrskao jer je, jelte, bio žešći jebeni incest. S druge strane, Argentinci, Čileanci i ostali kolonizovani narodi, na primer, govore španski bez vrskanja. Tja, ko će ga znati, ionako su sve to ciganšture teške...
izlazak sa devojkom unapred dogovoren ili kad se zapiješ u subotu i muvaš sve redom pa ček i broj razmeniš ....e onda je frka sa kim si dogovorio sudar...ali ideš svakako
on i ona
Upoznali su se u subotu uvece u mracnom delu disko kluba i razmenili brojeve
telefona. U ponedeljak ju je on nazvao i neformalno pozvao na kafu u utorak u 8
kod Konja. Spuštaju slušalicu...
ONA
28 i po sati pre sudara
Zvao je, jebote, zvao je!!! Zove najbolju drugaricu i melju cetiri sata treba
li ici kod frizera, kod pedikira, fakira, psihologa i na barem tri plasticne
operacije.
Urla na telefon od adrenalina sve dok je otac (koji od nje ne uspeva zaspati)
ne pocne daviti krvavih ociju.
Prica s mamom do tri ujutro o tome kako je tata dok joj je pevao serenadu u
Malom Mokrom Lugu pokisnuo i dobio šarlah i još mnoštvo vrcavih porodicnih
traceva.
Noc provodi besano, hipnotizirajucim pogledom gledajuci u ormar ne bi li joj
se 'ukazala' garderobna kombinacija.
Ujutro D-dana odlazi u grad i kupuje potpuno novu odecu jer je zakljucila da
ništa u ormaru nije dovoljno dobro.
10 sati pre sudara
Šizi zbog podocnjaka (pobogu, otkud sad oni, a tako se zdravo hranim?!) i
proverava šta joj fali od šminke.
Trci do obližnje parfimerije po olovku za oci koja ce joj pasovati uz torbicu.
Olovka je 3 cm veca od torbice pa je sakati caletovim kombinirkama i zasere
nove krem pantalone koje su joj do te sekunde bile savršene. Ide po nove
pantalone.
Na putu kuci shvati da su joj ispucali vrhovi; placa frizerki duplo da je
primi preko reda, a kad je vec upala, stavlja i farbu koja joj ide uz te
pramenove.
Kupuje usput i novi parfem, iako mu tete u radnji još nisu ni cenu napisale.
5 sati pre sudara
Poeinje s donjim rubljem. Izazovno - ne. Otkaceno - ne. Postupak se ponavlja
kao kod pasijansa, kada otvorite sve karte pa probate ponovo. Grudnjak joj
ipak ne paše uz bluzu.
Place i maskarom zasere pantalone. Poluluda uzima mamine iz njenog ormana.
3 sata pre sudara
Pere se, depilira, šmirgla zube, kida desni. U kadi je 30 centimetara debeo
sloj raznih soli, kiselina, lekovitog šljunka i izumrlih školjkaša.
Cupa obrve, puši, uzima cigaretu sa pogrešne strane, psuje, grize na svaki
pokušaj ulaska u kupatilo. Cale od muke piša u kriglu.
1 sat pre sudara
Dobija menstruaciju i zasere pantalone. Skvici, frkce i skida s mame zadnje
pantalone u stanu. Svi joj se micu sa puta jer seje smrt gore od
sifiliticara-triperaša radikala sa hiper-gripom.
10 minuta pre sudara
Poliva se miomirisima, trlja pazuhe mirisljavom jelkicom iz automobila i
shvata da se zaflekala parfemom po pantalonama. Lupa glavom o volan i pokupi
tramvaj.
15 minuta posle termina
Stiže na dogovoreno mesto. Ugleda ga i pomisli: 'O, Bože, kako je lep!!'ON
3 sata pre sudara
Gleda TV i cacka nos.
Pokušava se setiti šta se dogovorio za veceras. Usred misaonih napora, nežno
se gladeci po jajima, shvata da nije mlatio majmuna vec dva dana jer se u
subotu tako zapio da je tek juce donekle došao sebi.
Nakon drkanja se ipak seti da ga veceras ocekuje kafa s jednom od dve ženske
od subote, kojima se ne može setiti ni face, a kamoli imena, ali je u nedelju
našao broj nažvrljan na podlaktici.
2 sata pre sudara
Odlazi gladan u kuhinju ceškajuci se po jajima, kad tamo na stolu cvarci,
slanina i luk. Razmišlja dobre tri sekunde ima li se smisla žrtvovati, a onda
fino posoli glavicu.
Obilatu veceru zaliva sa dva piva i podriguje silinom osrednjeg nilskog konja,
sve dok pobesnela keva ne uleti u kuhinju.
Žica kevu 500 dinara. Keva ni ne pomišlja da mu da. Objašnjava kevi da ima
novu ribu i da bi joj kupio neki cvetic i pokloncic. Keva ganuta vadi 640
dinara i pocne pricati kako joj je tata '56. doneo na sastanak pet ukradenih
crvenih ruža, pa ju je hteo poljubiti, ali je došao vlasnik vrta s grabuljama,
pa su morali bežati, pa jos od tada ima kurje oko.
Ne docekavši kraj dobro poznate sage, beži mahnito iz stana do kafica. Kupuje
pljugu i dva piva od kevine love te u kaficu odgleda kraj tekme.
Pola sata pre sudara
Dolazi kuci i suocava se sa vecnom dilemom, tuširati se ili samo oprati jaja?
Gleda skraceni snimak druge zonske lige zapad u malom fudbalu na pijesku za
veterane invalide i zakljucuje kako ionako sutra ima mali fudbal, pa ce se
znojiti te nema smisla da se ceo kvasi.
Nevoljno ode zaprati kitu.
Dok desnom rukom perucka onu stvar, levom uspešno ruši sve cetkice za zube u
lavabo. To ocigledno užasne kevu koja je upravo došla da izvadi
veš iz mašine pa ukopana zbunjeno zuri u prizor pred sobom.
15 minuta pre sudara
Sedi na krevetu, vadi carape ispod kreveta i njuši one koje još uvek mogu
poslužiti... dok gace ipak ne mogu. Mogu jedino nekoj gatari i forenzicarima.
Krece, ali na vratima mu se prisralo, a to se ne propušta.
Grabi Sportske Novosti, ceška se, prducka i meditira sve do zadnje strane.
15 minuta nakon termina
Dolazi na mesto sastanka igrajuci džepni bilijar. Ugleda je i pomisli: 'A, u
kurac! To je ona s manjim sisama...'
