Ko je dobio ovako debilan odgovor zaslužio ga je imbecilnim pitanjem!

Postoji jedno još kretenskije pitanje sa kaznenim odgovorom.
Kakav sam bio?
Mora da sam ja TEBI prva!

Doskočica koja omogućava političaru za govornicom da iznova i iznova kenja, i kenja, i kenja. I kad dođe do kraja svoje nesuvisle govorancije, kaže, “… i kao što sam već rekao …” pa onda počne iz početka !

Životna filozofija otpadnog sloja društvenog sistema, sklonog lenčarenju i besposlenosti.

Neiskusan iz izvesne oblasti, ne mogu pomoci los sam do zla boga.

I bi svetlost....

Putovanja na Jupiter traju već duže vreme. Mars je davno kolonizovan, a Venera je pička zato što je tamo prevruće. Radim u kompaniji za proizvodnju kiseonika i konstrukciju kupola u kojima žive ljudi. Ovih dana pravimo najnoviju kupolu za Jupiter. Mašine za proizvodnju kiseonika su ogromne. I ja sam u timu koji mora ići da postavlja kupolu na Jupiter. Dosada sam samo jednom bio na Marsu kada sam izvučen na tomboli navijača na koridi robotskih bikova u Šnjegotini. Nije bilo nešto pošto smo bili samo tri dana, a od toga je u putu bilo dva i po. Dopala nam je neka bezveze kupola koja nije imala ni hologramski televizor, a i tuš je bio samo prastari vodeni umesto solarnog.
U mojoj firmi radi jedna Slađana. Ona je inžinjer astrofizike. Baš je lepa i upravo je izašla iz duge veze. Radimo zajedno već tri godine. Poznavao sam joj bivšeg momka. Bio je kapetan teretnog zvezdanog broda. Baš je bio kreten. Prevario ju je sa nekom marsovkom. Pomalo sam zaljubljen u nju. I ona ide na putovanje na Jupiter. Nadam se da ću dobiti priliku za par minuta s njom pošto mi se sve više sviđa. Moji roditelji se protive tome da idem na Jupiter pošto mračna strana još nikad nije istražena. Govorka se da tamo žive stanovnici Jupitera koji nisu baš prijateljski nastrojeni. Baš se pitam šta bi bilo sa nama da neko nas naseljava. Krećemo u četvrtak.
Danas je fudbalska utakmica između Zvezde i Partizana. Zapravo svake sedmice je utakmica između Zvezde i partizana pošto je ostatak lige ispao u drugu ligu. Predsednik saveza je Tomislav Karadžić. Niko zapravo ne zna koliko je on star. Kažu da je nastanjen u Pazovi gde ima sportski centar za obuku marsovskih talenata u fudbalu. Kupio sam sezonske karte za utakmice Zvezde. Ne stignem da odem svake subote na utakmicu ali sam kupio karte zato što deo prihoda ide za to da se pusti neki mangup iz zatvora koji robija po šesti put zato što je policajcu gurn'o baklju u facu. Doduše ove subote neću da idem uopšte pošto je velika subota - dan kada je Mars kolonizovan.
Nisam mogao da čekam Jupiter! Nazvao sam je i pristala je da izađe sa mnom. Pozvao sam je da idemo na izlazak u restoran - zvezdarnicu u Čović Polje. Tamo nas služe roboti, a kažu da je vlasnik neki lik iz Portugala. Lepo sam se obukao, a i ona je bila perfektna. Duga crna kosa na momente joj je prekrivala malo dublji ali ipak pristojan dekolte. Ispod crnih obrva sijale su nebesko plave oči. Nisam mogao da prestanem da gledam u nju. Malo širih kukova, dugih ravnih nogu, malo užeg struka, ne pretarano, predstavljala je Olimp mojih želja na koji sam tako žudno hteo da zakoračim. Nastojao sam da budem fin. Po povratku sa večere rekla mi je da je i ona mene odavno primetila. Svratili smo u motel. Posle dve čaše crnog vina spoznao sam da ima crne haltere. Bio sam već spreman, ukrućen. I ona je bila 'oćna. Ljubili smo se tako starsno da je zvuk upalio svetla u sobi. Nasmejali smo se, isključili svetlo i legli. Spremao sam se da uđem u nju...

"Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola."

Srpska adaptacija čuvene izreke sve me pitaj samo ne kako sam zaradio prvi milion.

Izraz koji se ruga izrazu "Sam svoj majstor" i "Danas je teško naći dobru poslugu, uradiću sve sam".
Vodi poreklo od empirijskih podataka da čoveka ne može neko drugi da zajebe, koliko on sam može da se zajebe, a i od poznate advokatske primedbe da je onaj koji neće stručnog zastupnika (advokata) notorna budala.

Pitanje koje postavi okorjeli nolajfer svojoj kevi, kada mu ona iznenada upadne u zatamnjenu sobu i naglo digne roletne i otvori prozor.

Vapaj osobe koja je dežurni krivac, na koju se ama baš sve svali. Nebitno da li je u pitanju nešto u karakteru te osobe, poslu kojim se bavi ili prosto - karma.
Kako god bilo, ako je došlo dotle da ovo zavapi, odaje zadnji stadijum očaja gde duša trpi krajnje muke nezamislive.
To, ili je u pitanju oženjeni muškarac u očima svoje lepše polovine.

Surova realnost danasnjice. Jedan ovakav fenomen sve je prisutniji kod mladjih generacija, po njima, kao potpuno normalna i prirodna pojava.

Situacija u kojoj roditeljima saopštavamo da smo napravili neku glupost ili imamo nameru da uradimo tako nesto, pa se usled nepovoljne reakcije roditelja vadimo recenicom: "Šalio sam se".

Do kolena u ljudskom ekskrementu, sa suzama u očima, oblikujući vrisak glasnim žicama. Rukama umazanim krvlju, kako tuđom tako i mojom. Bio sam Bog, bio sam prosjak, umro sam i ponovo se rodio. A sve to u uskom manevarskom prostoru, sve to skučen u ćošku svoje sobe, mračnom kutku svoje svesti.

Vozio sam bicikl nizbrdicom, kaldrmom i pevao. Prisećao se Dionisovih ditiramba, kontemplirao Zaratustru i pljuvao prolaznike nedostojne moje veličine. Proklinjao roditelje, bedne crve, neostvarenu gamad.
Pokvarili su mi se zubi, bolno žarište i podsetnik na moju lenjost. Zaklao sam doktorku, nije koristila dovoljno anestetika. Perforirao sam joj očnu duplju bušilicom i odgrizao nos. Pokušao sam da izvadim očnjake klještima, slomio sam ih. Završio sam posao skalpelom.
Dve nedelje su mi bile potrebne da se pripremim za polumaraton. Smršao sam deset kilograma, zategao gluteus i mišiće abdomena. Video sam slepog psa kako skapava od gladi. Zdrobio sam mu lobanju gazeći je petom.
Odbacio sam moral, dostojanstvo, stid, ponos. Kurvao sam se sa Heseom i Kafkom. Pljunuo sam roditelje, bolni podsmeh. Prezreo kulturu, tradiciju, istoriju. Gladovao sam četrdeset dana, poput kakvog antičkog filozofa. Porekao sam egzistenciju na mnogobrojno načina. Umro sam, probio ljusku, razvio krila i poleteo.
Ponovo rođen, plakao sam i smejao se. Sodomizovao žive i nežive. Prigrlio animalno, ojačao i ljubio telo. Pio sam sa izvora života a video glad, rat, bolest i sebe u žarištu pošasti. Morao sam da uništi sve kako bih izgradio novog sebe, reinkarnisanog.

Probudio sam se, zubi su me i dalje boleli. Uzeo sam telefon sa kojeg pročitah poruku "Hajmo na Savu, danima si zatvoren, nije to zdravo!". Pogledao u bedni indeks, provukao ruke kroz masnu kosu, iskašljavajući katran iz pluća. Upalio sam kompjuter i nastavio da živim virtuelnog sebe.

Ti nikada nisi naučio da ceniš ni jednu od njih. Ne znaš kako je kad se nadaš, moliš Boga za dvojku, kakva je dubina pogleda kojim te majka ispraća na popravni i koliko je obraduješ kad i sam dobiješ neku zalutalu peticu, iako zna da si garant prepisivao.

Na tvoje petice su svi odavno oguglali, a i ako dobiješ slabu ocenu, niko se neće zabrinuti - svi znaju da ćeš to na kraju popraviti. Nikada nećeš shvatiti zašto je dvojka iz hemije ili matematike veća od petice iz fizičkog.
Nikada nećeš osetiti to olakšanje. Upisaćeš fakultet, i nećeš imati ni jednu šesticu ili sedmicu.

ili našla sam drugog. Ovim prkosno želite da odjebete prvu koja vas je smarala sa svim i svačim, oko koje ste se lomili ko malo dete i svega vam je bilo dosta.

Ono sto pomislis kad izvedes devojku u restoran na morske plodove, i to neki najjaci afrodizijak, i setis se da je dobila.

Al' sam se smorio, ko ustaša na Ravnoj Gori...
Al' sam se smorio, ko nindza kornjaca u Gornjem Milanovcu..

Ono što kažeš u sebi kad nekom ispadnu pare ili novcanik, on to ne primeti, ti ih podigneš, stigneš ga i daš mu ih, a on te na sve to pogleda ko tele i stavi ih bez reči u džep...ni hvala da ti kaže.E onda ti dodje prosto da ga uhvatiš i prebiješ i uzmeš mu i te pare što si mu vratio i sve drugo što ima kod sebe.

Vrhunac oduševljenosti definicijom/posterom/reakcijom. Zajebalo čuveni komentar "ulogovao sam se da bi ti dao plus"

Iz bogatog asortimana dživdžanizama primenjenih laži...

Ja sam tako jedna rišćanska duša koja ne pamti nikave uvrijede na svoj račun, ja sebe i ne poštujem, ja i ne postojim kao takav pa da me se može uvrijediti, moja je duša prozračna i pamti samo lijepe detalje i kako sam išo po badjnjak sa djedom, nema zle primisli u srcu mome, ne pamtim ja tu tvoju zlobu meni nanetu, ako i pamtim, opraštam ti, mene je Dostojevski pravio po obličju svojemu čista je ta duša neiskvarena, ližu je zli jezici ko lizalicu a ona neoskvrnuta ostaje: njiovi jezici se izližu, lizalica, odnosno duša, jok.

Vidi sta sam nasao(uzeo)... ako cujete ovu recenicu izgovorenu od strane klinca starog 3 - 7 godina,znate da je nesto mnogo gadno,ali za decu fascinantno.