Izgovaramo kada nas u redu za čekanje starija žena iza nas smara da prodje preko reda.

Osoba koju vise zanima kako nesto radi nego sta radi. Iako za sebe misli da sve zna cim nesto otvori ("ma sve je to kao slagalica" stav) cesto posle odredjenog vremena shvati da ne moze to isto da sastavi pa dolazi do frustracije i bacanja uredjaja obevezno pracene recenicom "koji kurac sam ga otvarao"

"Ja sam u tvojim godinama" je poznati izraz hvaljenja naših roditelja. Iako su tada živijeli bez televizije i kompijutera uspijevali su da rade čitav dan, da idu u školu i uz to da uče dva sata svake večeri.

Životni moto kvazi-pankera i metalaca-pozera, nastao po logici "zašto da se kupam kad ću opet da se isprljam, a ovako štrokav sam tako kul".

Letnji raspust sam proveo kod babe i dede, koji žive na planini. Tamo imam puno drugova i ceo raspust smo se igrali. Jedva čekam da opet bude letnji raspust.

Na raspustu mi je bilo baš lepo. Ustajao sam ujutru, i baba bi mi spremala doručak. Onda bih otišao da se igram sa mojim drugovima. Stalno smo se igrali nindža kornjača, i ja sam uvek bio Mikelanđelo jer mi je on omiljeni lik. Napravio sam sebi nučake od dva drveta i konopca, i imao sam narandžastu maramu preko očiju. Hteli smo da se igramo i moćnih rendžera, ali svi smo hteli da budemo beli rendžer, pa smo se potukli i onda mi je deda zabranio da se igram moćnih rendžera. Posle svakog ručka bih jeo kinder jaja i sklapao igračkice. Do kraja raspusta sam sakupio puno igračkica, i sve sam ih sačuvao. Svaki dan sam vozili bicikl i trkao se sa drugovima. Puno smo lovili skakavce na livadi, i onda smo njima plašili devojčice. Uveče bih gledao nindža kornjače i moćne rendžere na tv-u, a onda bih otišao na spavanje.

Letnji raspust je moje omiljeno godišnje doba, i jedva čekam da ga ponovo dočekam.

Najčešći moto jednog okorelog pesimiste.

Recenica koju svaka osoba u stanju ne normalne alkoholisanosti izgovara u trenucima kada ne moze ni normalno da stoji na nogama,a ima visoke ambicije da uradi sve one stvari koje mu ni treznom ne bi pale na pamet. I kada neko ciste svesti i zdrave pameti pridje da ga podigne sa patosa,on ljutitim glasom odgovara: MOGU SAM! MOGU SAM! Ako je slucajno tvoj prijatelj u pitanju prosto ne znas da li da ga podignes i spasis dalje bruke ili da ga pustis da se svi kolektivno jos malo nasmeju. I vrlo cesto posle toga izvadi kljuceve svog automobila i krene ka njemu,i na konstataciju da neces da ga pustis takvog da vozi,ponovo cujes: MOGU SAM!

-Jer kad objave da su otkrili da sam pravio orgije sa devojkama koje mogu da mi budu ćerke, italijani mi masovno čestitaju i meni rajting skoči za dvadeset odsto
-Zato što mi je najbolji drugar premijer češke sa kojim sam i pravio orgije
-Zato što u kabinetu imam sve najbolje ribe i manekenke Italije, a što se tiče političkih stručnjaka njih ionako ima k'o pleve
-Zato što kada otkriju da se razvodim od matore žene zarad mlade gospođice koja je tek napunila osamnaest, Italijani mi ponovo masovno čestitaju i proglase me novim rimskim carom
-Jer i kada se sve to bilo uzelo u obzir, ja sam i dalje jedan od najprestižnijih političara Evrope : jer mogu da turim nekoj bestragiji od zemlje da pravi polovan Fijat sa mojim radnicama, da moja država dobija pare, a da oni dobiju kola koja će se raspasti čim budu kročila na njihove drumove, jer za njihove puteve nisu ni bila pravljena...

Černobilj nakon '86.

Jadikovka i prisećanje matorog 'vampira' na nekadašnja silna overavanja, osveštavanja, te priče o devicama.

Jedan od boljih načina da zbunite sagovornika.

Žalopojka zaboravljene crkve u doba komunizma.

To je taj tip ljudi-hvalisalaca u fazonu 'jedem govna za sve pare i za džabe'. Iritantne grdobe po pravilu starije 2-3 godine od tebe koje na svaku tvoju pričicu oni imaju pustolovinu nezabeleživih razmera. Jer ipak, oni su bili u tvojim godinama, ti u njihovim nisi - ćuti mali.
U borbi protiv ovih retardiranih i nelogičnih ''probao sam sve'' priča, treba reagovati šamarom realnosti i logike, pitanjem ''i kurac?''.

Krik svakog pecaroša starijeg od 50 godina,koji je pola svoje mladosti proveo na Dunavu, i misli da zna kako se svaka riba u vodi zove, kad kojim slučajem posle 10 dana krene kući sa pecanja i desetodnevnog netrežnjenja, jer mu je žena zapretila konačnim odlaskom od kuće ako se ne uozbilji, vidi mene sa jednim štapom i balonom vina od 5 litara kako sam kren'o malo na pecanje, u stvari svi znamo šta sam ja kren'o da radim, odmah skače i napada kako ne smem da stanem tu gde je on bio, jer je, Bože, on tu 10 dana hranio ribu, i samim tim stekao pravno vlasništvo na svaku jedinku u vodi koja je pojela makar i gram njegove kuvane prekrupe od kukuruza. A dešava se nekim slučajevima, da isti ti subjekti koji ne izbijaju celu godinu sa reke, stoje celu noć i čekaju da uhvate soma na rovca, ja dodjem u cik zore u 9 sati, zabacim čisto da u nešto gledam, i već spremno tražim stanicu na dedinom Iskra tranzistoru, praveći prvi špricer, uhvatim somića, i to na glistu, onda ide isto ono, kako je on tu ranio, iako sam ja soma uhvatio na po' dunava, nema veze, oni znaju da je tu njegovo mesto, i tako gunđajući laprda do podne, naravno gledajući u vrh svoga štapa koji je miran kao Dejan Bodiroga na liniji slobonih bacanja, i naravno mene, koji grejem talandaru da zapečem somića.

Toliko sam oduševljen saznanjem, da više nemam dodira sa zemaljskim životom, odlećem na sedmo nebo, i uživam u raju. Moj život je dobio smisao.

Rečenica koja oslikava vrhunac apsolutnog raspada sistema oko mene, tebe koji čitaš ovu definiciju... Za koj' sam ku*ac učio škole, bio relativno dobar đak, počeo da radim čim sam apsolvirao u struci, u dobroj firmi? Da bih sad rintao prekovremeno, kad je već kraj januara, a nisam primio platu... U mojoj visokocenjenoj firmi je ovih dana postalo retoričko pitanje "Kad će plata?" ( ako se dobro sećam retoričkih figura iz OŠ - to je ono pitanje na koje se ne očekuje odgovor). I onda mi tamo neki pričaju o tranzicijama, privatizacijama, nepostojanju inflacije i monopola, o tome kako smo jako blizu Evrope...Ma, samo još malo da izvijemo leđa i dodirnućemo nožne prstiće Evropi... da ne kažem nešto gore. A meni su ´ladno počele da se priviđaju slike iz 2003, danas kada kada sam svečano morao sedam godina mlađem burazeru da tražim pare za cigare i autobusku kartu. Ma, vrti mi se u glavi od besa! A ne znam ni na koga da budem besan, pa vidim da ću na kraju najebati sam od svoje razdrmane psihe. Al´ nema veze, i mazohisti su ljudi. Slušaću Ramba!

Momenat posle kog se može okončati duže stajanje u plićaku u danima kada more nije baš najtoplije.

Дечија песмица која описује проток живота. Почиње као прилично невина разбрајалица а завршава се стравично, и све то уз језиву притворну певљиву раздраганост.

izraz kojim pocinju neke od top defka na vukajliji...

Kobajagi vajkanje, a inače veliko hvalisanje od koga onog ko to sluša može i glava da zaboli.