Najkulji ljudi su oni koji puse travu tako da SVI cuju da oni rade tu bezobraznu nelegalnu radnju, jer su mnogo kul. Ovim stavom nam stavljaju da su okorele narkomancine, batice, ono, non-stop su uduvani, na ulici, u busu, u troli, u tramvaju, u taksiju, u wc-u, dok spavaju, znas kakve su tripove imali, brutalno!
Istina: ljudi koji u zivotu nista ne rade, pa su resili da krenu da vare i tako dostignu svoj vrhunac, a onda ce svima da prepricavaju svoje tripove i da se hvale time.
Inace, vrlo je verovatno da nikada nisu imali zivot, pa im je nekada doslo iz dupeta u glavu i onda su se "totalno izbahatili".
Ukoliko su na nekom sajtu, na slici ce obicno biti neka buksna, ili oni sa rizlama, odvaljeni kao dupeta!

Животна прича вечитог студента. Прича између чијег је почетка и краја смештено неколико реформи високог образовања, промена влада, председника и минимум два светска првенства у фудбалу.

Како је њихово чедо после мукотрпне четири године завршило напокон ту средњу школу, ћале и кева налазе се пред тешким избором: Да пронађу неки посао свом сину (или ако је женско, да је брже-боље удају) или да уложе стотинак хиљада и упишу на факултет. Буџет је омануо, јер комбинација спремање пријемног + топло јунско време душу дало за баскет + ортаци без икаквих идеја, амбиција и планова ипак била превелика отежавајућа околност како би се факс уписао на терет државе. Дакле, или да ћале и кева пљуну кинту, или кафић/мешалица/каријера тегљача гајби у локалном Максију. Клиња је чуо како је тај студентски живот много добар, те би ваљало пробати то, учиће он, часна реч.

Уз претњу родитеља да ће га се одрећи преко новина и дати код газда Рајка да клинцима из краја пумпа лопте и гуме на бициклима уколико њихову крваво зарађену кинту баци на коцку, алкохол и пичке, новопечени студент одлази у велики град. Притисак уради своје, и он по први пут у животу, стварно узима књигу у руке.

И паф! Десетак месеци касније, он индексом маше испред родбине и гледа да наплати свој мукотрпни рад. Година је чиста к'о суза. Мамин син! Ћалетов понос!

Следи лето које за циљ има да се надокнаде све журке пропуштене под "Е не могу морам да учим, знаш како се накупи, а нећу после да учим цео дан кад је испитни рок" изговором, што ће рећи, пар врелих месеци алкохолисања, блудничења и генерално, губљења времена.

И тако је почела друга година. Октобар је наш студент започео са пар процената алкохола у крви и запажањем да је далеко занимљивије да ти се у глави врти од алкохола него од непрекидног учења. Новембар, децембар, јануар, фебруар, март, па у глави опет фебруар (класично губљење у времену и тотална неорјентација када је датум у питању), па некако тако до јула. Биланс: Литри попијеног алкохола, хиљаде и хиљаде прокоцканог новца, именик пун сумњивих женских имена, од којих се и он пола не сећа, и некако, а да и он сам не зна како, 2 положена испита. Моле се кева и ћале за кинту, молба аксептед.

Годину дана касније иста ситуација, молба деклајнд.

To je nesreća koja je, na žalost, veoma prisutna, a u koju sami sebe dovodimo pokušavajući da se predstavimo nekom, pri čemu na prvom mestu ističemo svoju profesiju. Kada kažemo:
-Ja sam advokat, lekar, radnik, čistač, profesor, student, glumac, učenik..., da li je to zaista najveća odrednica nas kao ličnosti? Da li to znači bi smo možda mogli biti muževi, da nismo lekari, ili sinovi ako nismo advokati, braća ako nismo radnici...Da li to znači da ne možemo biti roditelji, deca, ljubavnici, srećnici, nesrećnici...Zbog čega je pogrešno reći da smo, recimo, uživaoci dobrog vina, provoda, sporta, heklanja...Zašto naše profesionalno opredeljenje( koje uzgred budi rečeno, često može biti sublimat slučajnosti),mora biti presudno u definisanju nas kao bića???

Leto, o kakvom letu pričate? Šta da pišem? Da. Ipak ću da napišem ali imajte razumevanja za moju isfrustriranost pa mi ne zamerite.

Ovo je bilo ubedljivo najgore leto, čas vrelo čas hladno, nije se znalo kako da se obučeš. Papagaji se u jednom trenutku brčkali u pojilici a posle je dunuo jak hladan vetar pa se razboleli, morala sam ENROCIN kapi da im dajem! Leto, ccc! Dosadno. Kolotečinom je nadmašilo sva prethodna i šta zanimljivo da se desi?! Matora komšinica je išla od vrata do vrata svojih komšinica noseći kojekakve tračeve kao kakav jehovin svedok one besplatne knjige i letke pa je došla kod mene da me udavi tračevima u vezi one Tanje koje... (da vam kažem u poverenju da se spanđala sa nekim bogatašem iz susednog sela, ali ćutite i ne pričajte nikom da sam vam rekla). Strašno šta sve ljudi nisu u stanju da pričaju o drugima. Dani su mi proticali bez ikakve nade da odem na more i gledam ljude kako se penju po palmama ne bi li uzbrali koji kokos. Da, pripadam armiji ljudi koji rade da bi preživeli, crnčeći kod kineza za siću. Ej! Pa gde to ima?! Samo u ovoj bednoj Srbiji. I dok uzimam ono crevo da zalijem baštu, zamišljam da sam na moru i onda onako zanesena mišlju kako plivam, prokleta mačka počinje da mi se mota oko nogu i ja počinjem da bežim misleći da me juri ajkula! Šutnula sam je kao loptu i više je potkačila tako da je odletela i zakačila se na granu obližnjeg drveta a onda me je pogledala onim njenim nežnim okicama i meni su krenule suze na oči. Plakala sam a onda mi je svekrva doviknula "Izgoreće ti kolač!". "Kolač u tiganju, nemoguće" slogan za onaj hit tiganj mi se motao po glavi i ja sam se za čas oraspoložila. Kako tako neka bedna reklama može da ti popravi loš dan pa to ti je, a mačka je sišla sa drveta nepovređena. Nasmejala sam se i otišla da proverim koliko kolač još mora da se peče. I svi ostali dani su prolazili kao "Dan mrmota", sve isto i monotono.

I sećala sam se kako sam nekada išla sa roditeljima na more a tad sam imala 4 godine. Tad sam prvi i poslednji put išla na more. I to sećanje mi nije moglo popraviti raspoloženje niti će mi dati nadu da će mi sledeće leto biti drugačije, da ću moći da odem bar do Mrtvog mora ili do neke banje da bih imala o čemu da pišem.

Na malim i velikim ekranima početak onog što se u stvarnosti prevodi sa: "Našla sam boljeg trpača."

Često se nastavlja u stilu: "... razmazio si me. Tvoja je pažnja pomutila moj razum i nisam bila ni svjesna da je u pitanju samo nedostatak bliskosti koji mi je toliko falio. A ni ti mene nisi volio - volio si izazov koji sam ti predstavljala..."

U stvarnosti, može se nastaviti na sljedeći način: "... mali ti je, a nisi ga znao ni koristiti. A i Lazo vozi tojotu, dok se ti grbaviš sa jugom. Smrdi ti iz usta i hrčeš ko konj, a on je tako pažljiv prema meni. (Jesam li rekla da je pun ko brod?)"

Клише реченица коју као клинке посвећујемо другарицама у споменару, одлично иде уз: "Пао меца с моста, за спомен је доста."

Kad oćeš da pomogneš drugaru koji laže.

_______________________________________________________________________

PRVI PISMENI ZADATAK ----------------------------------------------- Datum: 14.09.2267

Kako samo proveo letnji raspust

U ovom pismenom zadatku pisaću o tome kako sam proveo svoj letnji raspust.

Ja, inače, mnogo volim sneg i sve aktivnosti koje mogu da se rade na njemu pa mi je zato leto možda i najomiljenije od svih godišnjih doba. Ove godine smo imali sreće pa temperature nisu bile previše niske pa me je tata vodio na pecanje u ledu i sankanje na glečeru. Prvi put sam video i kako izgleda Sunce i mnogo mi se dopalo. Nekako je plavičasto i greje po licu. Tata kaže da je ono nekada grejalo mnogo jače, ali da sada ne može zbog prašine u Zemljinoj atmosferi. Ne znam, nikada nisam video kako ta prašina izgleda ali bih voleo jer zvuči super. Često sam odlazio kod moje bake na ručak a ona je pravila sve ono što volim da jedem. Čak je jednom otvorila i konzervu sa breskama i mnogo su mi se dopale. Pošto sam prethodnu školsku godinu završio sa svim sedmicama, tata mi je obećao da će me jedan dan voditi na Mesec, na izlet. Tamo smo se mnogo lepo proveli a između ostalog video sam rudnik iz kojeg se vadi protonit i robove sa Gondara koji se bore u Areni odmah pored. Jedino što mi je malo zasmetalo je to što u Meku nisu imali hepi mil ali nema veze. Žao mi je samo što moja mama nije bila tamo sa nama ali tata kaže da su se dosad bezobrazne čike koje su je pojele sigurno smrzle ili umrle od gladi.

Sve u svemu, bio je to divan letnji raspust ali mi je isto tako drago što je počela nova školska godina i novi izazovi koji me u njoj čekaju.

Klasican izgovor kad se igra fudbal na soniju u multi tapu.

Glup sam, al' ne baš toliko.

Реченица која се користи у ситуацијама када радите неки тежак посао, а неко од присутних, забринут за исход, доводи у питање ефикасност започете радње питањем "Па како ћеш то сам да урадиш?".

Opako šabanski izraz novih generacija poštovalaca lika i dela velikih estradnih zvezda Pink industrije. Pri nedostatku zdravog razuma i lepote normalnog izrazavanja, a sve u cilju fasciniranja neke ziljave pičke, poštovalac estrade će uputiti ove reči istoj, pritom pazeći da izgovaranje ovih famoznih stihova bude u skladu sa Kitićevim sloganom JAČI NEGO IKAD. U 90% upotrebe ovaj potez ne izazove željeni efekat, ali ko mari?! Ekstra je fora :-P

Švalerski izraz, koji za cilj ima da pokaže da je dotični švaler direktno iz detinjstva ušao u svet muškaraca.

Kad se mnogo smoriš, kao kad ti se koza smežura u vodi

Epilog onoga: Mladost, ludost, naravno, ako preživite

Poslednji očajnički pokušaj papučara da bude gazda u kući.

a u sebi misli -kurac sam nevina ali ti to ionako neces da saznas jer se nebi s tobom jebala ni da si poslednji covek na svetu.
muskarac misli: -kurac si nevina.

30 posto genetika
70 posto sredina
od tebe pravi zajebanog kurvi*og sina.

Izraz koji koristimo kad smo u kupatilu/WC-u da stavimo nekom do znanja da je zauzeto i da smo unutra.

Odgovor na pitanje : "Kako si?"

- dok si na poslu.