Lik čija je namena da u sebi sjedini osobine Konana, Ramba, Horejšia Kejna i Del-boja. Drugim rečima, da bude snažan, pravedan, pronicljiv i da, kada situacija to zahteva, visprenim dosetkama razveseli okolinu. Najčešće ima zadatak da grupi zabunjenih naučnika pokaže put do izvora mladosti ili kakvog izgubljenog grada. Obično je bivši pripadnik neke ultra zajebane specijalne jedinice, iz koje je škartiran jer je ipak bio previše zajeban. Ipak nosi u sebi jaku dozu sofisticiranosti, tako da se na fensi balu pod krinolinama snalazi podjednako dobro kao u amazonskoj prašumi. Retke trenutke odmora koristi da se obrije nožem veličine omanjeg Ekskalibura, stalno spreman da ga upotrebi za slučaj kada se pojavi zmijurina od 15 metara ili grupa terorista koje valja istranžirati. Iza svakog njegovog ožiljka i tetovaže krije se duga priča koja zna da traje i do dva minuta.

Stepen izgubljenosti neke osobe.

Pesma na koju su se klinci naložili pa tripuju da će i oni jednog dana u Njemacku na bauštel, jer misle da je to neka žešće zajebana diskoteka u kojoj si glavni ako imaš utoku.

Smrad. Ljiga od čoveka. Izraz služi da se skidaju visokoletači sa neba. Spust. Osoba kojoj je upućen izraz uvek ima potencijala da bude još veća džudža no što jeste. To mu je u krvi. Time se hrani. Zadnja rupa na svirali. Svojim abnorlamno velikim, bogom danim talentom potkopava sebe i svoj socijalni život. Ćak i pored svega, amater u svom poslu, stepen ljigavosti još nije dostigao vrhunac, ali na dobrom je putu. Ume da zavrne na sitnicama, ali ima velike planove. Pička.

Povratak iz mrtve dosade.

Veoma popularna diskoteka medju mladima pocetkom 21. veka u Beogradu.Nekima se toliko svidjala da su dolazili svake nedelje i stajali na svom omiljenom mestu.Glavna faca bi bio momak sa air maxom,trakicom ili kapicom na glavi,i koji je znao da sa rukama pravi cudo(uvrce ih levo desno uz dodatno mesanje kukovima,bacajuci magije,lopte,itd),a glavna riba bi bila ona koja je djuskajuci u mestu,napucenih usta,sa siskama preko ociju posmatrala sa najviseg stepenika ili svog separea sve ostale...Svako vece bi se zavrsavalo tucom,jer su tu izlazi "najpoznatiji" likovi sa Dorcola,Zvezdare,Palilule,Karaburme,itd..naravno svi su imali po 16 godina max,i na bilo kakav pogled prema nekom opakom liku osisanom na "tarzanku" usledila bi flasa u glavu...Ako ne dodje do pogleda,tacno u 12:05,nakon najveceg hita "Tek je 12 sati",usledila bi pesma "Snage mi ponestaje"...tu je kraj zurke...

Pravilo po kome većina može da jebe manjinu, i protiv njene volje, nalazeći opravdanje u svetom demokratskom načelu: Većina je u pravu.

Izraz nesaglasnosti i nipodaštavanja nečije teorije ili predloga.
Inspirisan rečenicom koju izgovara crtani junak, petao Sofronije.
Upućuje se sagovorniku i u situacijama koje uopšte nemaju veze sa letenjem.

Upravljanje nekom osobom tako da ona sluša sve što joj se kaže. Možeš je izigrati, prevariti, nasamariti, a ona ti ne može ništa učiniti.

Relikt prošlih, pretprošlih, vremena. Portal do drugog, nestalog, sveta.

Centar grada dižu se neke zgrade uglačane sijaju ko nokti nadograđeni staklene banke neke pizde materine italijanska obuća parket gladak sve sjaji 12000 cipele majku im jebem kučka unutra vapi ali to vam je kvalitetna cipela gospodine barena koža napuljska, mrš bre sotono, a između svega toga s jedne strane obućar izgleda Đepeta kome se svet zaustavio posle rata, a s druge časovničarska radnja koju drži jedini preostali Jevrejin u gradu izbegavši sudbinu pepela.
Obe radnjice male trošne nikakve samo što se ne uguše među zgradetinama, povezane su podzemnim prolazom kojim se stiže i do Starog dvora u Beogradu i do podruma pića Zvonka Bogdana.
U časovničarsku radnju često svraća pokojni Milorad Pavić i puši lulu na uvo, a ako mu tačno odgovorite na zagonetku, pušta vas na mala vratanca u skrivenu baštu gde mož da jebete Katarinu Žutić na volu, da umačete keks petit beurre u čaj od slikanih predela ili jednostavno da ćilirate drogirani aromom starih knjiga, drndajući gitaru sa jedanes prstiju.

Po Evropskim standardima:
Potkupljivanje sudije pre pocetka meca sa izvesnom sumom novca ili ostalih materijalnih dobara u zavisnosti od ranga takmičenja koje sudi.
Po nasim standardima:
U visem rangu takmičenja, materijalnim dobarima, u nizem rangu takmicenja pretnjama i sugerisanjem gledalaca na pomoć domacinu. Ovaj tip sugerisanja je uglavnom zastupljen u prigradskim naseljima (selima)

Imaš čime. Imaš šta. Nemaš gde.

Dogovor koji pod obavezno pada u vodu i davi se u moru ponedeljaka na godišnjem nivou.
Odjeb, na finjaka.

Zadnji dan ispraćaja u četnike.

Bila jednom jedna mala lepa zemlja. I teško se u njoj živelo. Ipak, ta zemlja je bila izuzetno srećna jer je imala grupu ljudi koji su sebe nazivali "vlada". Bila je to mala, ali probrana grupa ljudi, posvećenih svom poslu i narodu, koji su danonoćno i bez prekida, ne žaleći sebe, radili kako bi narod bolje živeo. Ali nije imalo pomaka na bolje.
Jednoga dana, neko se doseti da postoje zemlje u kojima se lepo živi, te se malo bolje raspitaše u čemu je razlika. Rekoše im da tamo postoji neki čarobni zapis zvani Zakon. Onda vlada reši da uzme i da te magične zapise prepiše. Tako i bi. Uzeli su prvi magični spis i prepisali ga, te legli da spavaju.
Kad su se ujutru probudili, uključili su kutiju sa slikama koju mnogi nazivaju i prozorom u svet i videli kako je sad sve što su napisali odjednom postalo stvarnost. Zahvališe onome ko te slike pušta iako ga već oni i plaćaju i, osokoljeni ovim uspehom, krenuše dalje da prepisuju. Njihovoj sreći ne beše kraja jer svakoga bi jutra iznova videli kako je narodu sve lepše i bolje i od sreće i euforije nastaviše da pišu još i još i još...
Jednoga jutra, čudna buka ih probudi i lupnjava pred vratima. Otvorili su vrata i začuđeni videli kako se okupio narod. Prljav, u pocepanoj odeći, mršav, zakrvavljenih očiju.
- Zašto su vam tako velike oči? -upitaše članovi vlade.
- Nisu velike, no smo zbog gladi smršali, te nam više dolaze do izražaja.
- A zašto su vam tako velike uši?
- Jer nas već godinama pravite magarcima.
- Ali ljudi, mi nemam tako veliku baštu, zašto vam svima iznad glava štrče te poljoprivredne alatke?
- Da vam lakše jebemo majku, figurativno!

Aksiom roditeljstva.

Dok ne napuniš18. Dok si pod ovim krovom. Dok se ne oženis ovako, posle žena neka ti (nešto)... Dok sam ja živ. Izjave koje nam se, dok smo mladi i ludi i prožeti željom i tenzijom da pijemo, jebemo i drogiramo se, kao i sav normalan rod, čine vapajima odlazećih političara za nasilno produženje mandata vlasti nad nama.

Onda se desi nešto. Iz hodnika, ili pod prozorom, bez namjere i želje načujes razgovor o sebi. Gdje si bio sinoć, čime se igraš danas, šta će biti od tebe sjutra. Osjetiš se kao Karfejs kada ga duh Božića vodi kroz vrijeme. Preneš se. Počnes da posmatraš.

'Kako je porastao, još malo pa kao tata!' - sa svih strana usklici kada stanete jedan do drugog a ramena vam sve bliža. I sve oči su na tebi, dok on slabi, povija se, i ne dozvoljava ti da misliš o tome. Srećan jer si bolji od njega. Nosi staru majicu, zapokući, nosi staro odijelo, zanaposo, sve je rjedje za volanom, sve ga je manje među ljudima. Život je skup, a on želi da ti živis. A mogao je drugacije. Mogao, ali nije htio. Srce je to, vuče, a ti si dio te priče.

Majka te budi, šalje u krevet, planira sjutrašnji dan umjesto tebe, šalje ti poruke u 3 ujutru da zna da si živ i da ti znaš te čeka(jer na pozive joj svakako ne odgovaraš, keva smor). Nosi naočare, proširile joj se vene, poslednji put te je to zainteresovalo jednom davno, previše si zaokupljen driftovanjem po poligonu, ali je zato ručak uvijek na stolu u 3 po podne. Veš je čist i mirišljav, nasložen. Za razgovor i zagrljaj uvijek tu, koliko god ti bio pametan i odrastao. A može da ispija kafe i obilazi butike, i pusti te da sam brišeš dupe napokon. Ali tek ona neće.

I tako svjesno propuštaju život kroz prste, dan za danom, samo da bi tebe zadržali na dlanu. Ne buni se (slobodni) čovječe, i ti ćeš da odrastes, da budeš onaj koji misli, čuva i brani.I ne nadaj se slobodi, sem one koju ti dozvole zarobljenici.

Dobiti na težini ali i izgubiti na zategnutosti. Počinje malim šlaufom u zoni pojasa a završava se vodenim krevetom u zoni... pa, svuda, tako je po cijelom tijelu.

Zadnja travka za koju se hvatamo kada pokušavamo da se čupamo iz neugodne situacije. Došao si u ćorsokak, nemaš kud? Probaj ovo.

Kopile pilota i stjuardese. Razmišljali su da ga bace iz aviona kada se rodio ali su se predomislili i stavili ga na sedištu do ćaleta- pilota, gde je on odrastao i naučio neke stvari o aviosaobraćaju pa sada pomaže ćaletu.

Početak kraja svakog horor filma. Kada tinejdžeri, shvativši da ih juri nešto ogromno, natprirodno i besno, odluče da je najbolje da se podele i zajedno potraže svoju sudbinu u mrklom mraku, gde će ih to ogromno, natprirodno i besno smaknuti jednog po jednog.