Pandan Anđelu Smrti međ' nebeskom žgadijom. Dok Anđeo Smrti ognjenim mačem i kišama sumpora vrši genocid i totalno jebanje materi Heruvim se koncentriše na pojedince i otrovnim strelicama pretvara mučenu dušu u tetreba. Da te tako lagano muči i pati dok konačno ne baciš kašiku u najgorim mukama.
Jebeni Legolas je taj Heruvim, nije faca kao Boromir nego k'o pizda gađa otrovnim strelicama gde si najslabiji.
- 'Alo Mihajlo, pa desi ti pizda ti materina? Kaće dođeš kod mene da te opet ošurim u pokeru?
- Mrš pičko jedna, znam da si varao zadnji put, takav si u duši kurtonu jedan.
- Aj ne seri nego dođi da spičimo partiju-dve i da probaš nešto novo. Upravo izmišljeno, znaš one budale što su se lomatale preko Kavkaza? E pa upravo su izmislili novi alkohol, zove se rakija i mnooooooogo je dobro tebra, 'nači već sam se ušikao.
- Ae, ae evo stižem, samo da se pozabavim onim pederima od Grka.
. . .
- 'Alo ti! Ti svileni, Legolase! Dođi ovamo, slušaj sad dobro da te ne bih očerupao k'o snajka petla na crveno slovo. Ideš u Grčku, tamo da nađeš onog buljaša, onaj, jebemumater sad kako se beše zove, onaj što će kao on da se zove neki grad u budućnosti valjda, znaš na koga mislim. E nađeš njega i onu dobru pičoku Jelenu, smesti im deder po jedno to tvoje sranje međ' rebra i vrati se da podneseš izveštaj a ja odoh u podrum kod Samaela na kerpo, jasno?
- Da, gospodine generale!
U jako inovativnom horor filmu, oni koji na molbu svog prijatelja/dečka/devojke - budućeg zombija i svih prisutnih da ga usmrti, van bilo kakve veze sa razumom i zdravom pameću odgovaraju replikama “Neću da ga ubijem, iako je ujeden. Možda ima lek i možda ga nađemo ovde u čamcu u pola pet ujutro, na sred pučine, u mraku, pre nego što ovaj podivlja i sve nas pokolje." i bodre ovog dok umire i ginu kasnije k'o vlasi na ringišpilu jer su odbili da ga surduknu među pirane na vreme.
U životu, oni koji konstantno rade protiv sebe, velikodušno obnavljajući poverenje baš u ljude koji ga besomučno izigravaju. Uprkos gomili dobronamernih saveta i opomena, oni se hvataju za to parče beznadežnog propaliteta, u očajanju pokušavajući da ga izvuku na površinu. Bilo da su slabi, da se boje da ostanu sami ili su samo previše glupi, na kraju, ako se ne otrezne na vreme, prolaze kao kolege iz filma.
Za oba tipa, evo nekoliko kratkih saveta:
Zatekao si devojku u krevetu sa najboljim drugom? Hm...Ispravi me ako grešim, ali mislim da TREBA da menjaš planove za letovanje...I ne, NEMA NIŠTA od roštiljanja za vikend.
Šta kažeš, nisam čuo? Možda je bilo samo jednom, a? Možda se promene oboje?
Da, pa možda...Idiote! Kad zombi ide prema tebi trzajući se onako bolesno, je l' čekaš da se zombi promeni? Pa da l' si ti normalan i koliko teško može biti? NE ČEKAŠ! Repetiraš sačmaru i napuniš zombija olovom uz zlokoban osmeh i masnu Horejšio Kejn opasku! Znači, šta?
Okreneš se i odeš. Ostaviš to za sobom. Tako je, idi reci joj da se nosi! Čekaj, šta to radiš! Neeee...Idiote! Ne padaj na to...To je zombi! Jebeni zombi! Ne daj da ti priđe! Pucaj u zombija!
Ma, tako je...Samo je ljubi...I ubuduće izbegavaj da se ranije vraćaš sa posla...Buzdovančino.
Jedan od najpoznatijih i najelementarnijih odjeba na ovim prostorima ili bar tamo gde je sarma odomaćen i korišćen termin. Brutalni sarkazam koji odiše sintagmom iz naslova daleko nadmašuje onaj u, čini se, izvikanim 'Nemo' smaraš' i 'Idi mešaj malter', zbog čega je lično smatram mnogo efektnijom od navedenih izraza, time i svrsishodnijom. Elem, samo zavijanje sarmi predstavlja jedan poprilično zaludan i zapetljan pos'o ( viče bakuta ' i dugačak ' ) što sagovorniku preko puta jasno stavlja do znanja da je svojom grobljansko-zrakatorskom pričom potpuno neutralisao jebeni hemoglobin u krvi i time ozbiljno ugrozio funkcije vaših vitalnih organa. Nešto se mora preduzeti. Zašto da to ne budu sarme...?
- ...što bi značilo da je Spinozova 'Etika', ako ne najznačajnija, onda sigurno jedna od najznačajnijih knjiga koje se bave demistifikacijom ljudskih tipova ponašanja!
- Izvini, moram...ovaj...da zavijem neku sarmu...Aj' ti lepo popi ovo pivo, tebra...----------------------------------------------------------------------------------------------------
- ...šta da radim. Mislim, volim ga ja al' ne znam da li i on mene voli...? A opet ako me voli, da li me voli onako stvarno ili zato što ja njega volim...? A šta ako on mene i voli ali ja njega...
- Slušaj...Ja sad moram da idem da zavijem neke sarme a ti...ne znam...radi nešto, idi na fejs...----------------------------------------------------------------------------------------------------
- ..prevršilo svaku meru! I ja i tvoj otac ne znamo više šta da radimo sa tobom i tvojom nesrećnom školom! Ne učiš ništa, ne ideš na predavanja, ne daješ ispite...'Ajde da imaš bar neku devojku pa da razumem - zaljubio se dečko, normalna stvar - al' ti ni to! Samo visiš, bre, na tom kompjuteru i kradeš Bogu dane....bla, bla, bla....
- E, kevo...Zar ne treba da ideš da zamotavaš neke sarme, a...?
Jebeni ispirac mozga!!!
Najveci hipnotizer na svetu, uspeo je 20 miliona ljudi da ubedi da neveruju u Boga, da ne slave Bozic,krsnu slavu,Uskrs... ,ali je zato svoj rodjendan proglasio za najveci drzavni praznik.
Pricao je sirotinji o jednakosti, a vozikao se u mercedesima i rols-rojsevima u vreme kada je vecini ljudi fica bio samo pust san, onima koji su imali fabrike, imanja itd koja su njihove porodice generacijama sticale sve je oduzimao u ime naroda i drzave, iako je on sam imao mnogo vise od njih i nije mu padalo na pamet da se toga odrekne.
Veoma popularan niskobudžetni slatkiš. Dam 100 dinara za jebeni Kinder bueno što pojedem u zalogaju - 'oćeš kurac. Sad, sastav ga malo jebe, ali ne može i jare i pare. Ima ukus peska i humusa povezanih kakaom i rumom koji celoj smesi daje aromu palube holandskog trgovačkog broda iz 19. veka. Šest štanglica omogućuju lako share-ovanje sa društvom. Ima i simpatičnu kutiju sa slikom gusara odvaljenog od ruma. Priča se da je nastao kada je jednoj domaćici pukla kesa i na zemlju ispala flašica ruma i kesa kakaoa. Njoj bilo žao da baci, pa je to smuljala i dala deci. Deca ko deca, svidelo im se. Šta znači 'kasato', nemam pojma, ali je sigurno nešto slatko.
Lik koji je plenio, objašnjavao na više nivoa u nečemu, ali se potpuno uprdeo.
Bio je biser. Kidao je. Mleo je sve ispred sebe kao što mesar samelje kilo buta u sitninu i pretvori sve u masu nečega što mi zovemo mleveno meso.
Ali nešto se desilo. Prestao je da sija. Potamneo je sjaj i ostalo je samo sećanje na ono što je nekada predstavljao. Sada je samo još jedan od onih koji nisu uspeli, a mogli su. Sada je samo lik koji je glavna promoterka ispred radnje, gde ga ljudi nerviraju podsećajući ga na ono što je nekad bio i na ono što je mogao da postigne. Jebeni promašaj. Gubitnik. Upozorenje mladim kidalicama koje tek dolaze kako ne treba da rade. Jedan običan propalitet.
- Ko će šta da popije?
- Ja ću lava.
- I ja isto.
- Ja ću takođe lava. Najbolji je.
- Mala daj četiri lava 'vamo. Ustvari daj osam komada, da te ne cimamo opet.
- Opaaa je l' upala neka kinta na kladži?
- Ma jok. Moleraj neki.
- Jebote, kad se samo setim kako si ti pegl'o fudbal. Ono kad si sa osamnaest godina na prijateljskoj protiv Voše dao čet'ri komada i namestio gol za samo jedno poluvreme i izašao jer si bio pijan k'o dupe. Kakav si ti biser bio.
- Dobro bre, dosta sa tom pričom. Bilo prošlo.
- Daj kako dosta. Kad se samo setim. Pa ono kad si Voždovcu u drugoj ligi dao gol sa trideset metara iz slobodnjaka, a golman se nije pomerio.
- Znam, sećam se, al' ajde dosta bre.
- Ma samo mi dolaze sećanja neka na tvoje golove. Kad si igrao ono za Železnik prešao golmana, vratio se i prešao opet jednog igrača i golmana pa buljom dao gol, a njima face k'o da su sisali limun.
- E saćeš ti da sisaš limun. Mala, menjam porudžbinu. Donesi šes' lavova, a ovom pasioniranom ljubitelju SOS kanala donesi dva gejfruta od limuna i to 0,33 ako ima. Čuo sam da limun osvežava sećanja.
Sudijska nadoknada.Čekas zadnji par na tiketu za neki novac koji će popraviti finansijsko stanje.Treba taj jedan jebeni gol.Teletekst se od 80 minute drži na tv-u,i već si zapamtio sve rezultate norveške 3.lige koje su igrane u tom terminu.Žuta slova označavaju da je kraj.Listić se gužva,ali ne cijepa.Prelaziš na neku drugu stranicu na teletekstu,jer možda je došlo do greške,da se 100 % uvjeriš da je stvarno gotovo.U trenucima dok stari TV prelistava stranice na teletekstu,i u nevjerici zbog jos jednog profulanog tiketa,javlja se poslednji tračak nade.
Brendirana rečenica svih onih nesrećnika koji su čvrsto odlučili da im se ništa loše ne može i NEĆE desiti, te su se stoga unapred pripremili za ono najgore. Pomenute paranoike, daklem, ništa ne mere iznenadit'. Bilo da je u pitanju neka sitnica ili jebeni asteriod koji brzinom firminog auta hita ka planeti Zemlji - oni su spremni za sve. Jedino što naši dragi onom starom "Što je sigurno - sigurno je" vođeni junaci ne znaju jeste to da li će njihovi najbliži i dalje redovno uplaćivati grobno mesto kada ih sopstvena bolest bude sprečila da to rade lično. Amin.
- Jel' treba pomoć, komšo...?
- A?
- Vidim radiš nešto oko kola pa, rek'o, da vidim ako treba šta za pomoć'...
- Hvala, komšija, al' već sve sam sredio. Idem, ovaj, sa ženom i dečicom na letovanje pa, eto, pre puta malo da pripremim mašinu...
- Jeste, komšo, valja s...Pobogu, prijatelju, šta će ti ovija lanci za sneg, koj' moj?! Jel' vi idete na more il' na Šar-planinu, xexe...?
- Nikad se ne zna, komšija. Na putu svašta može da se desi, nemojte tako...
- Aman, bre, čoveče! Leto je, jebogati, smejaće ti se narod!
- Pa, nek' se smeju, komšija! Ma, neću uopšte da razmišljam, dosta su mi žena i deca na vratu...----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Hajde, Marko, požuri, moji dolaze za sat vremena...Ma, šta ti to radiš, bre?!
- Stavljam tri kondoma na kurac, pričekaj...
- Tri kond...'Sti normalan, jebote??!!
- Jedan na mestu, još dva da turim...
- Heeej, ludače, kako misliš da me jebeš sa toliko plastike na penisu?! Uostalom, ovo su mi neplodni dani, nemaš frke, samo cepaj...
- Začepi, kučko, neću uopšte da mislim! Ovako sam jedino siguran da mi moje seme neće upropastiti život...Pre vremena, barem....
Naslov bi mogao da glasi i ''Gledanje scene seksa svog dečka'', ali pošto sam ja muško, logično je da ja razradim devojku, da se tako duhovito izrazim.
Elem, imaš devojku koja je glumica. Znam, znam, nemaš. Poslednji put si jebao pre tri godine i nije bilo besplatno. A i to što si jebao više je ličilo na, u senu sklepanu ćerku Ruške Jakić i Trifona Ivanova, nego na ženskog homosapiensa. A i definitivno nije bila glumica. Možda bacačica kugle, ali glumica nikako.
Znači zalutao si u ovu priču. Upotrebi maštu.
Daklem, devojka ti je glumica. Sve je to lepo. I boli te kurac za njenu popularnost i za to što milion napaljenih klinaca onaniše na njene fotografije i za to što svi govore da te ona izdržava, iako ti baš lepo zarađuješ kao pumpadžija na NIS-u. Boli te kurac i za obožavaoce koji joj svakodnevno šalju poklone i za fan grupu na fejsu ''Svi koji bismo polno opštili sa njom'' i za definicije i komentare na Vukajliji - Dankan Ferguson: Spavao bih sa njom u rč. Sigurno neki jebeni nolajfer koji nikada u životu pičku video nije. Za njega te tek zaboli stojko. Ali...
Poslednji film. Odradila je tu scenu seksa. Nisi bio za da to radi, ali jebi ga, posao je posao. Rekla je da je skoro sve fotomontaža i da skoro uopšte nisu bili goli. Kurac nisu.
Ubacuješ DVD. Učitava. Dubok uzdah. Plej.
Ok, ajde dalje... Forvrd... Forvrd... Lep ovaj glavni, mamumujebem... Motaj... Oćeš li mi jebati devojku lepi, a? Oćeš, oćeš, samo da forvardujem još malo... Naći ću gde je jebeš crni, bolje po tebe da nema nikakvih eksplicitnih scena... Aha. Pa dobro, nije strašno. Samo se maze. A, počinje skidanje. Momak, polako sa tom rukom da te ne bih pretvorio u kapetana Kuku. Dira joj sisu. Ostav' to, ješćeš na slamku do kraja života, kunem ti se u pokojnu baba! Jebote, mislim da sam joj video bradavicu. Drugovi će me ubiti od zajebavanja. Draga, zašto ti ruka ide u njegove pantalone? Vadi je odatle ili će njega vaditi iz Palićkog jezera! NE! Ne skidaj se! Ne! Dobro je, pokrivaju se ćebetom. Jebote, zašto vrišti k'o Šarapova? Sa mnom nikada ovako vrištala nije! Ne ljubi ga u usta! Ne ljub... Alo majmune, odseći ću ti jezik i poslužiti ti ga za večeru! Nadam se da koristiš kondom manijače ili će tebe iskopavati umesto Draže na Adi! Aman, nisam ni znao da ovoliko može da se dere, probi zvučni zid! Aaa, pa probiću ja njega komšija Radovom hiltovkom. I zašto ova scena ovoliko dugo jebeno traje? Ja kad uprem, ja završim za 3 minuta! Ovo je totalno nadrealno. Sajns fikšn jebeni. Ostaviće me posle ovoga, sigurno! Ostaviće me zbog ovog crnoputog latino ljubavnika! Umreću sam! Sam kao list na vetru, sam na ovom svetu, da živim od sećanja na teb... Šta i ja serem koji kurac...
Popularan strip u Brazilu, o srpskom heroju koji ima sliku Đokovića u WC-u.
Slično junaku iz brazilskog grada Manausa, učestvovao je u ratu, ali ovom našem početkom devedesetih, prekinuvši perspektivnu fudbalsku karijeru, kako bi pomogao raznim činovnicima da se nakradu tuđe imovine, dok su njegovi suveniri bila svega tri šrapnela u guzici.
Danas ne leti Pajperom iznad Amazonije kao ovaj prvi, ali dobro ide i Golf Dvojka kroz ovu gradsku džunglu, mada je trenutno na servisu, neće dupali. Takođe poseduje zavidne zavodničke sposobnosti uz pomoć kojih uvek zamalo šarmira lepši pol, pa po pravilu petkom nakon posla pijan završi sa radodajkom iz kafane na Starom sajmištu, onom toliko brkatom da kasirke u prodavnicama za socijalno ugrožene strepe za posao kad ova dođe u nabavku.
Zbog ona tri šrapnela iz rata, ne može da radi posao ekonomiste u udobnoj fotelji, za šta se i školovao, ali je ipak stalno zaposlen u Delta Holdingu i to u Maksijevoj mesari u Leštanima. Uspeo je tako da digne neku pišljivu kredu za stan, pa sada otplaćuje garsonjeru u kojoj po ceo dan leži i sa setom gleda u poster Bari '91. zalepljen na plafonu, bez volje i bez love da krene bilo kuda i bude u situaciji dostojnoj bilo kakvog stripskog izdanja, osim prve epizode, zbog čega je stekao kultni, nebeski status.
- Gospodine, izvinite, evo vraćam vam vaša dokumenta.
- Vraćaš mi... šta?!? Čekaj, jesi li ti mene upravo odžepario?!?
- Ma da, ali ste jebeni Mister Dno, žao mi vas je. Šupalj vam je novčanik, a na mestu za kreditne stoje tri nepersonalizovane busplus kartice. I to, cenim, prazne.
Razlog, a ponekad samo i izgovor, zbog koga se dešava slijedeće:
- Još niste pročitali knjigu koju ste kupili prije više od godinu dana.
- Bar trećinu (a kod nekih i mnogo više) filmova koje ste skinuli s neta još niste pogledali, a pitanje je i da li ćete ih ikada i pogledati.
- Od vaše impozantne muzičke kolekcije na hard disku, preslušali ste 30% u vrh glave.
- Još uvijek vam se slabo čuje desni zvučnik (tako je već godinu dana), jer niste kupili novi kabl, a na starom je loš kontakt. Cijena novog kabla je inače, smiješna.
- Ne možete pričati s ljudima na skajp jer još niste kupili slušalice s mikrofonom. Već godinu dana vas mole da nabavite jebeni mikrofon.
Opet je zakasnila baraba.Ovu izreku novijeg doba koristimo kada želimo da stavimo do znanja nekome da je zakasnio i da smo se mi smorili ko prasetina u Teheranu.Izraz je potekao od crtaća ''pokemoni'' uz koji smo svi zamišljali kako jašemo Čarizarda kroz komšiluk i bljujemo vatru na komšiku koja nam je šutirala kamenčiće koji su pretstavljali stative u fudbalu.Glavni pokemon u crtaću je Pikaču koji ceo jebeni serijal filmova ne možed a se razvije u viši level,to traje čitavu večnost.Traje duže nego što Šaban izvlači ''e'' u stihu ''...venčav'o sam se i razvodio s kafanama veeeeeeee(pikaču se još nije razvio)eeeeelegradskim''
SMS od barabe što kasni:Brate stižem za 5 minuta.
Lik: brate šta si radio do sad?
Baraba što kasni:Ma napinjanje s ćaletom za kola.
Lik: Brate Čekam te ko Pikačua da evoluira!
Svima se desavala situacija: Ustanes ujutru, stavis lonce za kafu, mljackas zamisljajuci istu, voda prokljuca, ti otvoris kutiju "s kafom"- kad tamo kurac, prazno! Podignes kutiju- gledas kroz nju ko kroz durbin par sekundi- PRAZNO, spustis, razmislis, udaris je par puta sa strane da otreses prasinu kafe sa zidova- podignes opet- OPET PRAZNO, JEBENI DURBIN! Gledajuci kroz njega pogled ti se "u daljini" gubi i vidis sebe kako rokas glavom o zid i cupas kosu, psujes narednih 15 min., oblacis se, onako cupav i nadrkan palis u dragstor i vec imas sjeban dan! A onda kafica i osmeh... kako je zivot lep!!!
Postoji vrlo logično objašnjenje, koje polazi od sledećih premisa:
Sneg je hladan.
Tehnicki, sneg je lajtmotiv zime.
Dakle, sneg je zima.
Sneg je beo.
Ve-ce papir je beo.
Dakle, ve-ce papir je ladan.
Ako je beo i ladan, onda mora da je sneg.
Ali nije sneg, nego je ve-ce papir.
JEBENI VE-CE PAPIR!!!
Okej, razmisli, kako dalje?
Hmm...
Ako je ve-ce papir,
A beo je,
I iz toga izvodimo zaključak da je hladan,
mora biti da u njemu ima snega.
Ako u njemu ima snega,
u ve-ce papiru se krije zima.
Posto sneg, jelte, predstavlja zimu.
Dakle... Zima se krije na listu ve-ce papira.
...
A bre?
...
JEBEM TI LOGIKU TI JEBEM! DA TI JEBEM JA BAŠ!
Aristotel- :prevrće se u grobu:
Platon- Ha ha, pičko seljačka, tako ti i treba kad sereš po teoriji ideja!
Međ' nama Srbima a, bogami, i ostalim narodima i narodnostima životom osuđenim na ove meridijane, old skul izraz za svaki vid fizičko-stilske promene koju je jedan ljudski primerak kadar da izvede. Najčešće podjebavački komentar na manje ili više primetnu metamorfozu nasumičnog subjekta, koji se usled iste gotovo i ne može identifikovati a kamoli prepoznati. U svakodnevnom govoru se neretko može čuti i verzija sa glagolom "načiniti" 'mesto ovog iz naslova, ali to je sitnica koje suštinski ne menja jebeni smisô sintagme u bíti.
Uglavnom, pomenuti idiom svojim cinizmom obuhvata maltene celokupan stajling rendom osobe, te tako ima primenu širokog spektra iliti dijapazona. Na naše veliko zadovoljstvo, rekao bih...
- Kuku, Mihailo, na šta se to napravi, crni čoveče?! Pa, zar ćeš takav da ideš na sahranu moje majke?!
- Ženo, ostavi me, molim te, ja ne umem bolje...
- Aman, nesrećo, neće te ljudi prepoznati, obuk'o si sve dugine boje k'o da si klovn, nedobog!
- Slušaj, ženo...Mi oboje znamo da me tvoja majka a moja tašta ni za života nije baš nešto gotivila, pa sumnjam da će joj biti naročito bitno kako izgledam sada dok je zakopavaju u zemlju. Uostalom, ti si mi uvek govorila da ne znam da slažem boje, cenim da ćeš od danas promeniti to mišljenje...--------------------------------------------------------------------------------------------------
- E, mala! Alo, mala, bil' mi dala! E, devojč...
- Brate, ae tiću, molim te, dobijam gigantski transfer zbog tebe...Uostalom, 'naš ti ko je to uopšte?
- Ko, tebra?
- Katarina iz 26-ice...
- Katarina "imam ćaleta policajca i gotivim Tokio Hotel jer sam retard" ili Katarina "neću ništa pre braka al' ga blajvim svima u školi"?
- Ne, nego Katarina "bila sam ružno pače sa protezom a sada sam vrh riba na koju svi drkaju"!
- Uuu, jebote, na kakvu se pičku napravi, pa to normalno nije! E, KAĆA, ČEKAJ DA TE NEŠTO PITAM...!-------------------------------------------------------------------------------------------------
- 'Bardan, komšinice, kako si? Kako tvoji?
- Dobro su, Bogu hvala, i dalje me zajebavaju k'o inače. Tvoji?
- I oni su dobro. Muž ode malopre digra fudbal sa kolegama s posla - džaba ih bilo - a ćera ode na fakultet, ima ispit neki, srce mamino...
- A sin?
- Ma, eno ga u sobi, načinio se na idiota sa onim minđušama i alkama, al' samo nek' je on meni živ i zdrav. Proći će ga to kad nađe devojku...
- 'Oće, 'oće, komšinice...( al' malo morgen! )
Daunov sindrom bez vizuelnog elementa. Svake sezone u rudnu grudu vraća se pet kubika ovih panjeva. Stil oblačenja je ''neki kurac'' vanabi, ustvari vajt senzejšn za čobane: bijela majica na v izrez sa cirkonima, bijeli šorc, bijele patike, obavezan aksesoar je drvena brojanica sa krstačom preko majice prebačena i kilo i po gela za papagaj frizuru. A kad progovore. Tačno se sjetim sela i ljetnog raspusta. Đeda Blagomira i kupljenja sijena.
Kako bukvalno svi dijele stil oblačenja k'o neka sekta, i ponašanje im je zajedničko: u dojče/švica/austrija rent-a-karu iznajmljen je merdžo, otvorena su sva čet'ri prozora, i papagajčine drmaju glavudžama dok s cedea puca jebeni Mile Kitić. Jeb'o ih on.
Ove godine sam vas jedva preživio. Transfer blama umalo me ubio. Ali ne'š kolega! Sledeće sezone kad vam baja pusti Žareta i Gocija svi ćete da izginete, čobančine pozerske. Amin.
Neobjašnjivo, rušilačko i remetilačko ponašanje starijih, obično delom dementnih i senilnih osoba, u najboljim godinama. Odlikuje se bučnim pospremanjima kuće koji počinju posle ponoći, ili baš kad si naumio da spavaš. Ili pak, puštanjem preglasnih narodnjaka ili finala velikog brata na telki, baš onda kad si se, gle čuda, nakanio da skoncentrisano učiš za jebeni kolokvijum koji se bliži. Bizarna ponašanja mogu i da se pogoršaju - tu spadaju i tuče penzionerskih bandi posle uobičajene i naizgled prijateljske partije šaha, kao i krađe merdevina, alata i strujomera iz podruma i suterena, gađanje slučajnih prolaznika teglama od zimnice sa najviših spratova nebodera, laktanje po autobusu i namerno intoksiciranje okoline svakojakim mirisima, od belog luka, do glavoboljnog laka za kosu.
A: Hej, celu jebenu noć nisam mogao da učim od usisivača, Grand Parade, televizora iz dnevne sobe, ja odem tamo i isključim im, a oni opet. Ko deca...
B: Šta ćeš, tako ti je to... staračka delikvencija...
Ultimativna titula izvanredno korisnog kućevnog pomagala. Nešto kao ''metla koja je iz raja izašla''. U realnosti je to, pak, usisivač koji vas ne jebe sa gajtanom, pegla koja vas ne drka sa vodom, džoger koji ZAPRAVO radi. U istu kategoriju spadaju i sokovnik koji se ne pokvari posle dva korišćenja, mikser kome ne treba kasnija ručna dorada, toster koji vaš hleb ne pretvara u jebeni antracit. Jednom rečju, sve ono što vaš i ovako napaćeni život može i najmanje da olakša. U neka nerealna sanjarenja se, doduše, nećemo upuštati. Ona, naime, nisu izmišljena...
- Zdravo, Miro...
- Zdravo, Dragice. Je li...Jes' kupila onaj džoger u Tempu, što sam ti rekla?
- Jesam, jesam...
- I? Kakav je?
- Ih, k'o izmišljen, draga moja, baš ti hvala! Eno, doš'o onaj moj mrtav p'jan pre neko veče pa se ispovrać'o po celom hodniku a ja džoger i sve pokupim, nijednom se sagla nisam!
- E, baš mi drago!-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ženo, ajd' da mi opeglaš košulju, kasnim na pos'o!
- Još kad bi mi rek'o ČIME da ti opeglam bila bih ti zahvalna...
- Kako, bre? Zar nemamo peglu u kući?
- Ama, gde ti živiš, crni Milovane! Pa, pre neki dan sam ti rekla da nam se pokvarila pegla i da treba da kupimo novu...!
- Krv ti jebem, Dragice, pa što nisi kupila??!!
- Nisam 'tela, eto zašto!:BAM, BAM, BAM:
- E, ova stara lovačka puška je k'o izmišljena, svega mi!
Kada na TV-u vidš reklamu da treba da se štedi struja (da bi se uštedelo na globalnom nivou, zbog uglja valjda) i onda prebaciš na Pink, a ono tamo ,,Grand show" i shvatiš da onaj jebeni studio ima 5 miliona lampica i da dnevno troši struju kao ti za 10 godina.
I koja je onda svrhe da ti tako mali i bedan ugasiš jednu sijalicu...?! Ali opet treba zdravo razmišljati jer ima još ljudi zdravih u glavi i možda se stvarno uštedi za taj ugalj... Ugasiću bar na kratko...
