Poslednji pokušaj da se zabezeknutom auditorijumu dočara neuspela ironija ili da se karikira situacija koja je sama po sebi otužno glupava.

Tvrdnja ljudi koji veruju da se svaki problem može rešiti na miran i staložen način, strpljivo i razgovorom, i da se uvek i u svakoj situaciji može naći prihvatljivo rešenje.
Ovo je u suštini krajnje dobar stav, i ja sam takodje mišljenja da nasilje ne treba ni ohrabrivati ni primenjivati. Ali..
Postoje takvi ljudi koji svoju pripadnost ljudskoj rasi mogu opravdati samo fizičkim izgledom. Žao mi je ubogih, gladnih, siromašnih i bolesnih ljudi, ali ovih izroda ne. I to se ne može promeniti kakva god muka i zlo da ih zadese.
Ne može se preći preko činjenice da je sve više morbidnih stvari koje nas zatiču svakog dana. Čovek rodjenoj ćerci napravi devetoro dece, i drži je ceo život u podrumu gde je i siluje. Jedan Nemac nadje lika na netu koji je pristao da ga ovaj ubije i pojede. Porniće u kojima psi, magarci, konji i druge životinje jebu devojku su već gledala i mala deca, pedofilije je sve više........Jednom rečju svet postaje sve bolesniji.
Malopre sam pročitao članak o tome kako je lik živom psu odsekao četiri noge. Jedan drugi lik je psu pucao u kičmu. Šta uraditi takvim i sličnim ljudima?
Nabiti ih žive na kolac, oguliti im kožu i pustiti mrave na njih. Snimiti dogadjaj i vrteti ga nekoliko dana na svim televizijama (makar trajao i nekoliko sati) i postaviti ga na internet. Nešto manje okrutne ali ipak bolne metode je primenjivao dušanov zakonik, i može se reći da je društvo bilo u boljem stanju. Čisto da vidim kome bi još palo na pamet da detetu od osam godina nabije bejzbol palicu u šupak.

Najokorelija klinika za "one bolesti" i bolesti kože u Beogradu. Nečuveno ju je spomenuti pred nekim. Tamo ideš bez uputa (jer je sramota da narod sazna da ste imali kurvanjska posla). Izgovor "mrzelo me je da vadim" i "bilo je hitno" ovde ne važe. Jednom uđeš i već si označen za ceo jebeni život.
Ned'o ti bog da se uvatiš za gelender. Odmah spremaš žito.

Proročanstvo koje ima manje šanse da se ostvari nego sva Nostradamusova i Tarabićeva zajedno. Šatro podsticaj koji treba da te motiviše da se sa osmehom nade probijaš kroz burlesku zvanu život.

Kao u svim sferama života i ljudskog bivstvovanja, devedesete godine prošlog vijeka su bile tvrde i za mlađahne onaniste ovih prostora. Al' borilo se!

Šesti razred si završio u godini kad ga je Deki turo Kajzerslauternu, i znao si da je došlo doba kad moraš početi da ga gnjaviš. Brkati Spasoje iz odjeljenja se već uveliko hvalio kako ga firca luđački i to svako jutro dok čeka školski bus na stanici u Donjem Klakaru. Doduše, on je životinja...

Na koji kurac ti da ga bacaš kad si golu ženu vidio samo jednom na momenat u ujakovoj Pan Erotici kad su prije tri godine krečili babinu kuću na selu. Ono jes', tvoja koncentracija je dosta jača od Mijatovićeve, al tri godine, ej! Neta normalno nema (ustvari i kompjuter viđaš samo kod Boška Despotovića i Popare u kancelarijama), videorekorder ukraden u ratu ( i da nije, kao da bi imao muda da digneš pornjavu u videoteci), mater te pošalje na spavanje uvijek prije akcije na Belom Manastiru, a one ujakove novine još onda baba spalila i nije s njim pričala naredna tri mjeseca jer "neće da se žani nego samo gleda u onu sramotu".

Tebi je preostalo samo da čvrsto zažmiriš i pustiš mašti na volju, al u nedostatku materijala, često ti je padao na pamet jebeni Spasoje kako drka pa si se još i prepao da nisi peder. Onda si jedan dan naletio na neku vatačinu u Staklenom carstvu, pa ti je Konsuelo bila inspiracija narednih par mjeseci. Stvari su krenule na bolje kad si vidio onu kučku Pejton u Savani, a kad je stigla i Spasilačka služba, već si bio profi.

Danas kad pored svih Tjubova, Habova i Pornova vidiš trinaestogodišnjaka na Vukajliji, zapita se čovjek...Il' oni već jebu il' drkanje više nije moderno.

Odmah da naglasim imena su totalno random, ali oslikavaju jednu toliko bednu pojavu koja poslednjih godina uzela maha kod nas, da sve više počinjem da mislim kako nam pred našim očima rastu ozbiljne pičkopaćeničke generacije koje pod hitno treba vratiti nazad na put normalnih muškaraca, dok ne bude kasno.

Dobro, ne kažem da su svi takvi, ali alarmantno veliki broj ovakvih grafita po zidovima svuda okolo pokazuje da je ova pojava u ozbiljnoj ekspanziji i da su iz nekog razloga današnji muškarci istripovali kako je to kul, ne shvatajući da takvim grafitima ne rade ništa veliko, osim što samu svoju muškost dovode u pitanje.

Nisam siguran da li je to uticaj bljutavih, romantičnih komedija sa jebenim Hju Grantom ili televizije koja već godinama pokušava da napravi armiju metroseksualaca svuda u svetu, kako bi Nivea prodala još više kremica za bore i nisam siguran koji je procenat uspešnosti vraćanja ženki nazad u svoje okrilje, ali bez obzira na to, znam samo da je nekada čovek koji se usudio tako nešto da napravi gubio sav autoritet kod drugara, a devojka kojoj je bio upućen taj grafit, gledala je autora grafita kao budalu običnu i bila je čak i uvređena time.

Na žalost, skoro da ne postoji više zid na kome nema tih patetičnih izliva emocija, a ja se nadam da su se devojke kojima su te poruke upućene, pomirile sa tim momcima i da ih upravo u ovom trenutku jebu strap-onom zguza dok ovi ribaju pod, jer samo pisanje takvih grafita sugeriše da su latentni homoseksualci, bez obzira što pišu poruke ženama.

Svojstven. Suštinski. Unikatan. U podrazumevanom, izvornom obliku, van okvira i šablonskih konteksta.

Izraz za mesto na kom dolazi do strasnog fizickog ili psihickog izrabljivanja,maltretiranja i iskoriscavanja,koristi se i za grupu za'ebanih ljudi.

Ili... Razmišljaj gornjom glavom. Žbir osoba ženskog pola.

Izraz koji se koristi kad neko zapocne kakvu zajebanu radnju, ili neposredno ucestvuje u istoj, ali se posle kratkog vremena izvuce kao "puvanjak iz gaca". Bilo ovo moralno ili ne, uglavnom se ispostavi da je pametno ( Slovence sad zabole patka ).

Pakovati stvari unakrst kako se gomila ne bi preturila.

Dan Nade.

Izraz koji se u narodu koristi za opisivanje ljudi koji su prošli sveta i videli sve i svašta. Ništa im više nije nepoznato i strano i nema toga što ih može iznenaditi i zateći.

Pitanje koje postave ljudi koji zamisle scenu ispričanu od strane lika sa bujnom maštom.

U vremena dok su mladi očijukali čuvajući ovce, a gunj od vune bio znak prestiža, mladi čobani su šarmirali mlade čobanice svojim umećem na fruli. Zadevanje frule za pojas značilo je kraj zabave i vraćanje ovčijim brabonjcima.

Danas je sviranje čobanicama zamenjeno sviranjem muškom polnom organu, a do frule drži još jedino Bora Dugić koji je poslednji put viđen kako u nastupu ludila pokušava da obrije bradu, dok ga Boki Milošević ubeđuje da zadene britvu za pojas.

Zadevanje za pojas tako danas znači obustavljanje neke iritantne nepotrebne radnje, presipanja iz šupljeg u prazno, mlaćenja prazne slame i, naravno, sviranja kurcu.

Rečenica kojom stavljamo do znanja da nam je nečijeg iživljavanja preko glave. (Naravno, ovo ima smisla jedino ukoliko niste žensko, inače može biti pogrešno protumačeno)

Oriđiđi sleng domaćih(viskostručnih) novinara.

"E, ljudi, moguće je da ja znam to".
E pa grešiš, ne znaš. Mi znamo da ne znaš. To što smatraš, to je privid i ti, u pravom sistemu vrednosti, zapravo ne znaš informacije koje smo ispisali u tekstu. Da mislimo da postoji realna šansa da znaš sigurno ne bi napisali takav naslov. Napisali bi "ovo možda niste znali". Ali pošto smo mi u potpunosti sigurni u svoje tvrdnje, u naslov ćemo staviti prvi navedeni izraz.
Pitaš se ko sam ja da ograničavam dijapazon tvog znanja? Kojim sam se metodama vodio pa sam ubedjen u tvoje neznanje odredjene oblasti, odredjenih pitanja ili činjenica? Odgovoriću ti, ja sam novinar i sve mi je dozvoljeno. A to da li te boli penis za informacije koje sam ispisao, uopšte me ne interesuje, ja samo hoću da popunim obaveznu dnevnu kvotu pisanija i dobijem platu.

Rodi majka dva sina nejaka
jedno Nenad, a drugo Damire
jednoga smo sa kurca skinuli
drugi ce nam jakom dosaditi...

Pojave se tako odjedanput nesnosni ljudi istog prezimena, i krenu da nas uništavaju, bili smo svedoci epidemije Unkovića, pa Djilasa, ali izgleda da će Okanovići ipak biti ti koji će nas dokusuriti. Možda i nisu rod, ali nas jebu bratski.

Sina Dragana smo na jedvite jade nekako izdržali. Bilo je par samoubitstava i sečenja vena kada se posle "Selo gori" pojavio da vodi neki kviz sa Mandom i Ajs Nigrutinom, kao svojim ličnim antipodom. Sin Dragan je predstavljao valjda seljake, sa svojom trejdmark facom debila koji je ušao u štalu i zatekao tetku i teču na gomili sa Šaruljom, dok je Ajs Nigrutin predvodio gradjane sa licem Badr Harija odmah pošto je primio levi direkt Semija Šilta. Manda je predstavljao sebe, dobrog glumca koji radi šta hoćeš za kintu. On to radi i danas, Ajs Facijalis se vratio muzici, a Sin Dragan posle jos par batrganja, ode da stane u red za Farmu 2025.

Ali ovaj drugi, mnogo opasniji Okanović ne pokazuje znake zamora. Čovek je formirao komitet, ne NVO, ne klub, ne odbor, nego baš KOMITET, prvi posle komunista, zaseo na B92 i počeo da nas uči šta je to saobraćaj. Kao da je bilo lako izdržati Mirka Alvirovića sa sve Mladenom. Čovek najdobronamernije (kao i svi dobri ljudi sa B92, Bljica, i njima sličnih) daje savete našim institucijama posle čijeg neslušanja dolaze poruke "ohrabrenja" iz Nemačke, ohrabrim im ga majke.

Zajednički naziv za konobare, ribare, lekare, inženjere, drvoseče koji vikendom pikaju fudbal za ekipe iz San Marina, Lihteštajna, Malte, Irske, Islanda... Ovaj naziv postaje popularan kada pomenute ekipe treba da se, u pretkolu nekog evropskog takmičenja, sastanu sa našim ekipama prepunih profesionalaca, vrhunskih fudbalera.

On razgovara sa tobom, ali te ne čuje. Sluša te, klima glavom, uspjeva da ispljune poneko da-da, mhm, jeste, nije, ali do njegovog mozga tvoje baljezganje ne dopire. Bolji fidbek ćeš dobiti od prenosnog toaleta.
Kao kad se foliraš da slušaš ribu, samo što neinteraktivnom sagovorniku nisi riba i već posle prve rečenice mu na licu vidiš da je se isključio, fak dis šit, spakovao se i otišao na Kubu ili u Trstenik, ko će ga znati, a njegova prazna ljuštura je ostala da mumla i blene u prazno.

Možda si samo preveliki smarač pa čim priđeš čovjeku njemu se upali mod neinteraktivnog sagovornika kao neki vid zaštite od tvoje toksičnosti. A možda je samo šupčina.