Natpis koji u Srbiji podrazumeva da je neka stvar ispravna, iako se polazi od pretpostavke da, ako je tu i bivstvuje, ujedno i služi onome čemu je i napravljena. Međutim kako živimo u zemlji u kojoj retko šta šljaka kako treba, a i ako šljaka uvek će da se nađe neko da ćušne kamičak u zupčanike zinat, prosto je otkrovenje da ne mora da sereš u rupu jer kazanče u Domu zdravlja zaista radi.

Voce koje kada jedes u drustvu natera te da nikad ne znas gde da gledas.Ako pogledas dole - asocira na pusenje, ako pogledas levo i desno - asocira na uzivanje u pusenju, ako pogledas gore - asocira na seksi kontakt ocima tokom pusenja.

Razvoj telepatije pokapa se sa pronalaskom telefona, koji je omogućio da u datom trenutku saznamo šta neko veoma udaljen od nas misli. Zabluda je verovati da se misli fizički prenose nekakvim treptajima po ugledu na prenos SMS poruka mobilnim. Ustvari, u pitanju je vremenska sinhronizacija misli kod onih osoba koje su jedna drugoj bliske (majka i dete, braća i sestre, blizanci, bračni i ljubavni parovi, školski dugovi, kolege na poslu …). Kad su zajedno, te osobe gledaju isto, rade isto i poznaju medjusobne navike do najmanjih tančina. Osobe koje “doživljavaju” telepatiju ustvari svaka u svojoj glavi non-stop i manje-više sinhrono vrte istu ploču odn. gledaju kopiju istog “filma” koga su zajedno doživele i zapamtile, tako da u datom trenutku imaju utisak "prenosa" misli, dok se ustvari samo "kopije" istih misli nalaze na dva različita mesta. (Slika: Bajka o trci zeca i ježa)

Apstraktna imenica koja se upotrebljava na skupovima intelektualaca humanističke orijentacije. Za laike može da posluži kao dobar odgovor na pitanje: "Šta voliš da čitaš?" ili "Šta voliš da jedeš?" (Poželjno je da se promeni padež u zavisnosti od konteksta.)

Autentična, po nekima izmišljena, ali u svakom slučaju veona intrigantna ličnost. Niko ne zna, u suštini, da li je postojala, ali o njoj se peva i dan danas. Svojih 5 minuta slave dočeka tamo u sitne sate, kada se otvore duše i novčanici njenih obožavatelja, koji prvo bojažljivo, pa kasnije sve smelije ''natpevavaju'' stihove sa mizikantima.
Sve počinje naivnim stihovima „Cano, Cano, Canule, kupiću ti nanule", nastavlja dečjim „Kuvarica pile peče, iz pileta čorba teče. Pile ćemo da jedemo, kuvaricu zna se - bice muško prase", da bi se onda prešlo na neprevodivu egzaktnu erotiku koju je teško iskazati u jednoj definiciji.

Neki kažu da je Cajka zaista živela u nekoj vojvođanskoj zabiti. Drugi da su je izmislili Cigani, kao što su smislili i laganu, jednostavnu, efektnu melodiju u E-duru. Postojala ili ne, „Cajku" se svirala, i još uvek se svira od elitnih evropskih restorana, do poslednjih sremačkih prčvarnica. „Cajka", ovakva kakva jeste, prija svakom uhu, bez obzira na intelektualni nivo ili socijalni status, iako obiluje terminima sirove erotike, koja u neku roku može da bude shvaćena kao čist prostakluk, ali samo onom ko je ne razume. „Cajka" je deo naše vojvođanske izvorne baštine, samo nama bliska i razumljiva, i kao takva nikada neće biti zamenjena.

Kao takva, dopisuje se u kafani, posle velikih količina ladnih špricera koji otvaraju dušu i srce, i sklanjaju kamen uštogljenosti koji vlada nad nama. Sposobna da digne atmosferu gde to nikom ne bi pošlo za rukom i da otopi led u srcima svih besnih Sremica, Cajka će i dalje vojevati pobede nad učmalom atmosferom, životnim nedaćama, i bar na tren običnog čoveka skolniti mislima iz teškoća života i svih nedaća koje ga muče.

Reakcija starijih ljudi na spoznaju da se život današnje omladine sastoji u razvlačenju po kući i na činjenicu da je ukinuto služenje vojnog roka.

Na pola puta od laži.
Ni blizu istini.

Omiljena hrana starijih ljudi. Kad počneš da jedeš pihtije, zašao si u godine. Beli luk neutrališe štetan uticaj ostalih sastojaka, tako da su bezbedne sa stanovišta holesterola. Uobičajene kao predjelo (sir, pihtije i sve po redu). Važe kao prikladan specijalitet za jesenje slave (Đurđic, Vračevi).

Rečenica od koje svako popizdi...Koja izaziva mržnju prema osobi koja je izgovori.Uglavnom se čuje u školskom dvorištu kad neko kupi sendvič ili pljeku.
Ljudi koji zahtevaju griz nisu gladni niti će ogladneti do kuće već samo žele da probaju to što ti jedeš,da zagrizu lavovski griz i otkinu polovinu tvog obroka.

To je ono kad ti cale i keva daju da jedes prije nego sto odemo kod nekoga u goste da im tamo ne bi "obraz uzimao" posto u gostima strasno poraste apetit a onda keva krene da se krevelji i pravi grimase misleci se u sebi "e sine crko mi dabogda od gladi"

Petorica nerazdvoljnih drugara kod kojih se jedan od njih svojim (ne)sposobnostima uvek izdvaja iz grupe.

Zbog sira i vojne muzike.
Zbog da jedeš govna.
Zato.

Uglavnom, kratkotrzajni odjeb ljubopitivom smaraču od prekoputa kojim se istom nedvosmisleno stavlja do znanja da njegova ili njena pitanja pričinjavaju osetan bol našim ganglijama. Oldskul izraz koji se već odavno i sasvim zasluženo nalazi zlatnim slovima zapisan u antologiji "srpskog uličnog rečnika", nepisano izdanje. Barem do sada.

Kritike na nečiju psiho-telesnu konstrukciju :
- Imaš krivu kičmu, ispravi ramena dok sediš!
- Moraćemo sve ponovo od tablice množenja, jako su ti loše osnove iz matematike!!!
- Šeta ti levi kuk, ne hodaj 's guza na guz'!
- Temeljno si građen, razmisli o tome da ne jedeš neko vreme !

Oduvek sam zeleo da imam starijeg brata, keva me zove "Bsan", a tepa mi "bata", moglo je biti tako, sve do sada, mada '89 rodio se my younger brother. Zovu ga "Rasa", on je iz drugog braka, isti nam je otac, ali druga majka, danas mi je drazi nego sto mi draga Najka, on je sad u Crnoj Gori ali linija je tanka. Dok sam odrastao, nedostajao mi je tata. Jednog dana mi je zivot pokucao na vrata. K'o sto kaze fifty, to me danas cini vecim. Kevi je bilo jako tesko, kada se setim, da sama izadje na kraj u mnogim situacijama, cesto na gajbi iznenada dizala se galama, jer nam fali hrana, jer se pusi gandza, jer je ona sama, u skoli sam los sa ocenama. Pravio sam sranja jer nisam znao kako da idem dalje sam, bilo bi mi lakse s bratom. Da imam nekog pored, ja onda ne bi plak'o, u kuci bi bio mir, ne bi mi treb'o zakon. Nekome zivot majka, nekom' maceha, da bi mi dosli dani srece morao sam da se nacekam. Cale me je eskivir'o svaki put kad mi je treb'o i oduvek mu je smetalo sto se bavim repom. Kad se zavrteo album:"Reset'o je moj sin", uspeo sam sam i ponosio se s tim. 6 godina se nismo ni videli ni culi, i nije ga zanimalo da sam u buli. Upravo sedim kuci, bas sad je badnje vece, otac mi nije za stolom i brate to me pece, zilet mi vene sece, liju ghetto suze, uvek pamticu dobro, cepam slike ruzne. Kad ti to mladost uzme, kad ti dusa pukne, jedino sto ti ostaje jesu bog i srce. Ja vise nisam klinac, preuzimam odgovornost i bicu nagradjen za moj rad i upornost.

Šljivomicin je narodni legendarni aftershave.

Svaki domacin koji drzi do sebe, ima negde ustekovanu cudnu rakiju koju voli da iznosi samo u ovim prilikama:
1)kad mu dodje rodjak koji se rodio u kazanu za rakiju, pa samim tim i postao zajeban proizvodjac.
2)kad mu dodje rodjak iz drugog grada koji je poznat po svom alkoholicarskom stazu.
3)kad mu dodje sef ili ortaci iz kafane

Njena funkcija je prvenstveno da se stvori kviz:"Od cega je rakija?" medju gostima. I da posle nekog vremena lupanja svega i svacega domacin pobedonosno kaze od cega je.
Znaci, prava aristokratska, unikatna rakija.

Problem koji nastaje usred stomačnih tegoba i nemoći u kontrolisanju rada creva, mada može i da označava niži stepen useravanja od straha.

Reakcija na nečije nenormalno ponašanje ili neku krajnju boleščinu koju ta osoba ponekad ispoljava. Stvar koja ne izmili iz neke crne rupe njegovog mozga stalno, nego samo proviri s vremena na vreme, kada se otrgne kontroli i kada ne može da je zauzda.

Niz simptoma koji je izrazit nakon služenja vojnog roka. Odjednom je okrajak (tzv. "guzica") najbolji deo 'leba, sve što keva spremi je i više nego podnošljivo za jelo (pa čak i boranija,brokoli i sličan njima zeleniš...), a kad ima pasulj, jedeš ga dva dana za ručak i večeru, i treći ako ostane, koliko je dobar.

Nikad se nisam nešto slagao sa ćaletom. Serem, plašio sam ga se smrtno kad sam bio mali, posle sam gledao što manje da budem kući, a onda kad je ostario, tada sam ga sažaljevao. Bio je prek, i uvek pijan. Čak i za slavu. Nije prolazio praznik a da se ne oleši od nove dudovače, jer staru nikad nismo imali, nije bilo vremena da odstoji, odmah se salivala u grlo do obeznanjivanja.

Samo za Božić nije pio. Pričao mi stric da ni deda nikad nije liznuo za Božić, valjda neka tradicija. U prvom svetskom ratu bila neka bitka baš na Božić, nekom pretku pukla mina kraj glave, kad je otvorio oči, opipao se, sve ostalo na mestu, otad nije pio, i to se prenelo na celu porodicu.

Sećam se, uvek smo petog klali pečenicu, nije me terao od sebe tih dana, gledao sam sa strane i upijao znanje. Znao je i da kaže po koju mudru, i svaku sam zapamtio. Čak se nekoliko puta meni lično obratio. Kad se uredi ide se časkom po badnjak i posle je nosimo kod Miće pekara da se peče, a idemo po nju šestog ujutru, i tako stoji ceo dan, ne smeš da je pogledaš a kamoli da je pipneš. Uveče se zapali sveća pa se pomolimo Bogu, unesese se pečenica, baca kukuruz, pijuče, i na kraju večera na podu uvek, kao Isus Hristos, jede posan pasulj sa hlebom. Na Božić ujutru opet molitva, česnica i Božićni doručak...

Ja sam malo okrenuo, slabo pijem, skoro nikako, najviše možda za Božić, više prospem njemu za dušu.

Definicija pisana za Božićni specijal 2019.