Jos kada si bio mali vidis da ne licis ni na mamu ni na tatu, baka ti nonstop daje da jedes i to vise puta dnevno, kada se tusiras ponekad primetis zejtin kako stoji pored kupke, teraju te da cistis kamin iako je cist, u osmom razredu svi zele da uce sa tobom biologiju(vidis sine ovde se nalazi srce, a ovde su rebarca, dole ispod je dzigerica to mama i ja najvise volimo...), jedna slatka komsinka se oblizuje kada te vidi...nema ti druge - tvoja porodica zeli da te pojede.

Pored uobičajenog značenja negacije u engleskom, i sinonima za riječ nego, posebno je interesantno treće značenje ove živopisne riječi:

3) Srpska, odomaćena, ali sočna negacija... čita se baš tako kako se i piše, dakle no, za često otegnutim o... Noooo... nikako ne kao englesko "nou"... i ima ili djetinjastu konotaciju, kad se često duplira, npr... "Nemoj da jedeš čokoladu s poda, no-nooo!" ili pak ima konotaciju jako naglašene negacije, i tad zna zvučati prilično luckasto!

Uglavnom znači "Ma hajte, odakle vam to!?"
Često uopšte ne zvuči uvjerljivo.

(pisano s telefona gde nema slova s kvacicama)

Fraza kojom pocinje recenica - razjebavac sagovornikove teorije. Recenica kojom sagovorniku rusis mali svet njegovih ubedjenja, seres mu na njivu njegovih verovanja, al ne na brazdu, nego po ogradi iste. Fraza koju je Rambo Petkovic slusao kad je prethodno menadzeru ushiceno rekao da ce postati prva "desetka" nacionalnog tima kad se Piksi penzionise, fraza koju je Lenin cuo kada je pred smrt svom advokatu izgovarao da Staljin nikako ne sme da preuzme partiju, fraza koju je Edipov otac slusao kada je pijan u kafani pricao drustvu kako mu zena nigde ne svrlja nego je po ceo dan kuci posvecena vaspitavanju malog. Obicno ostavlja sagovornika manje ili vise sjebanim.

Danas, naziv za loše spremljenu hranu, hranu koju ne bi jelo ni ono dete iz Somalije. Hranu koju moraš da jedeš i ćutiš, ne bi li uvredio ženu il majku, dok se moliš da ne povratiš jer si svedok najgore spremljenog ručka ikada. Cinici koriste ovaj izraz, ne bi li zajebavali ili udarali po ženinim osećanjima, onda kad žele da joj pohvale kuhinju i kuvarske sposobnosti. Način na koji primitivac pohvaljuje ženu na lepo skuvanom ručku.

Nekad, naziv za ostatke hrane koju porodica nije pojela, koja se davala svinjama.

Preparat koji neki ljudi koriste i van medicine, sto opravdava njihovo sranje 0-24h.

Bolest creva koju prenose majke svojoj maloj deci. Kada se detetu nešto ne svidja da jede, i želi da jede eurokrem, majka obicno ne bira sredstva da ga odvrati od istog.

Organsko, ugljenohidratno jedinjenje. Tačnije, gradivni polisaharid karakterističan samo za bilnji svet. Izgrađena od velikog broja glukopiranoza (ciklični oblik glukoze) koji su povezani beta-(1,4)-glikozidnom vezom.
Ljudski organizam nema odgovarajuće odgovarajuće enzime koji bi raskinuli navedenu vezu među monomernim jedinicama glukoze, zbog čega, ovo jedinjenje uneseno u organizam u većim količinama, izaziva nadimanje, gasove dok ne završi napolju, jelte.

Oblik PMS-a u Srbiji.

Čiča koji nam sve dozvoljava i koga svi vole.

Situacija u kojoj si u ubeđenju da si nagrađen i privilegovan, a u stvari odrađuješ nekome posao i za to si mu još i zahvalan. Vid iskorišćavanja.

Stari, crni, oronuli tiganj od naj običnije gvozđurije.
Bog te pita otkad je u porodici. Toliko ima zagorele masti i ulja na njemu da ni za sto godina ne moz da izbije rđa.
Neko ga je davno kupio, dobio na useljenju ili se ni ne zna kako je uopšte dospeo u kuću...
Ali nema slađih jaja, palačinaka ili pohovanja bez njega. Jebeš i ceptera i teflon! Šta oni znaju sta je užitak, i još ako jedeš iz njega, pa ga očistis onako na glanc, sa komadom hleba...

Nešto se današnje domaćice mnogo uobrazile... posebno ove nove i mlađane. 'Ajd onim starijim, kapa dole, ali ove nove su haos.
Svaki ženin pokušaj da te iznenadi novom i dobrom klopom treba poštovati i sve to stoji, ali da te ne tera da jedeš...
Najveća sreća je da to njeno remek-delo uspešno i neopaženo promuljaš do činijice onog njenog džukca, kog je na prevaru unela u stan i tako abortiraš njenu čaroliju dok ti se ne zapati nešto po celom organizmu...

Opravdanje i kukanje sportskih radnika sa ovih prostora, a zarazili su i kolege sa strane.
Avans alibija za eventualne loše rezultate.

Pogreška. O i te kako se raspravlja, oko čega drugog ljudi i da se raspravljaju ako već imaju potrebu takve vrste? Loš ukus bode i oči i želudac, a neki je toliko loš da bi samo prekaljeni zen budista uspeo da sakrije gnušanje, i na licu zadrži grimasu ravnodušnosti ili pak blagi, pristojan osmeh.

Načini oblačenja, količina šminke, vrsta muzike, stavovi..Teraju razum ne u petu nego u potpeticu, a nagon tera fiziološke potrebe da se momentalno aktiviraju, sve u isto vreme. Tako vam se može desiti da nesklad boja i melodija izazove naizgled začudjujuće ponašanje gde peglaš po zidovima, pišaš po tepihu i sereš po nameštaju, grebući pritom noktima naslon od fotelje i izgovarajući takve psovke kojih bi se i kamiondžije uzdržale. Imaš potrebu da urlaš, lomiš, trčiš go i udaraš kitom o čelo onog ko je sve te gadne ideje i nagone u tebi probudio.

promašen život-i je kad si stalno nadrkan,kad ti nije ni do čega a kamoli do života, kad svakodnevno razmišljaš o prvom načinu da se ubiješ, kad ti je toliko dosadno da te mrzi ustati iz kreveta, kad se probudiš u 8 ujutru i neda ti se ustat da jedeš bar do 3 popodne, kad nemaš ništa što ti je vrijedno u životu, kad izađeš na koncert omiljene grupe i ubijaš se od dosade, kad jednostavno ništa nema smisla i sve je tako dosadno. to je promašeno življenje u stvari to nije življenje to je životarenje eto kao živim radi reda

Odlična prilika za nezaposlenog usamljenog muškarca. Još ako je na Fejsu izbacila sise na profilu znači da oće kurca, a kad ga jednom dobije neće ga pustiti olako što nama i odgovara. Sad sve zavisi koliko imate godina. AKo imate 25+ onda je odlična da vam daje džeparac da se zezate po gradu a ako imate 35+ onda je odlična da vam završi kuću ili kupi kola. U svakom slučaju ne treba je olako pustiti iz ruku. Znam da će zli jezici reći da ste muška sponzoruša ali šta tome fali? Rupa je rupa a ljubav ionako ne traje dugo.

Za početak, da ne uvredim bilo koga, nije problem u tome da li neko jede ili ne jede jagnjetinu, svako ima prava na svoj ukus. Prosto, ova rečenica mi je uvek bila interesantna, jer još na početku neke proslave (gde se služi prasetina + jagnjetina) mogu da odredim ko će od prisutnih izgovoriti ovakvu rečenicu. U velikoj većini slučajeva, to je pripadnica ženskog pola. Raspoznaje se po tome, što pije negazirano nehlađeno piće ili vodu, od alkohola (mada ne konzumira alkohol) naručuje Bejlis ili Keglevič (Izvini! A jel služiš to na svojoj slavi?). Posle svih mogućih pritužbi da joj je hladno i ako sedi pored radijatora, zvučnik joj bije direktno u glavu, od slavske sveće joj suze oči, a slavsko žito ne može da uzme jer joj orasi nadražuju nepca...dolazimo do čina konzumiranja mesa. I dok se svaki prosečan Srbin raduje tom delu proslave, za nju nastupa jedan tragičan deo: kako ti parčići mesa imaju kožu, ren je štipa za oči, a kupus salatu ne voli...i kako odabrati pravo parče mesa, koje NIJE jagnjetina. Ako toliko ne voliš da jedeš nešto, kako ga ne prepoznaješ? Ja ne volim boraniju i grašak, pa nikada nisam terala nikoga, da mi razgraniči to od npr. pasulja ili pirinča, savršeno znam razliku.

Šifrovani govor iskusnih planinara. Ne mislite valjda zaista da se neko pentra po planini, pa da ga naguzi medved?

Kada odlučiš da je bezobrazno pola dnevnice potrošiti na diskutabilan sendvič i još goru kavu, a i vreme je da smršaš malo.

Rešenje je jednostavno: poneseš konzervu sardine i to jedeš za marendom. Zdravo je, ekonomično, a i izbegavaće te kolege jer smrdiš na jevtinu ribu. Ko može priuštiti Rio Mare tunu bre?

Nezgoda je što ta ideja često ostane samo ideja, pogotovo kada burek ili pljeka zamirišu, pa opet daš pola dnevnice za njih. I zaboraviš na ribu, naravno.

Na kraju dana izbaciš sardinu iz torbe nazad u frižider i kažeš sebi: sutra sigurno.

Beo si da belji ne možeš biti. Dobio si posao jer nisi bio za neku školu, a čistokrvni si Austrijanac. I deda i pradeda su ti se tukli u ratovima za slobodu svoje otadžbine, protiv neke tamo pretnje. Živiš ponosan na svoje nasleđe i tradiciju. Počeo si da piješ pivo sa 7 godina i od tada ti ni jedan obrok nije prošao bez njega.
Kao malog su te učili da štediš, mada si ti to i sam znao, tako da danas poštuješ svaki evro. Jedeš svinjetinu iz inata, iako ti se ne sviđa. Živinu nisi pojeo u javnosti od 15. godine, kada te je kelner pogledao kao govno jer si naručio ćuretinu. Kupuješ artikle samo od austrijskih proizvodjača, jer znaš da ništa drugo nije kvalitetno.
Leči te stari porodični lekar, jer ne veruješ lekarima u bolnici. Za droge ne želiš ni da čuješ. Jednom nedeljno se napiješ od piva sa svojim plavim prijateljima, koji su ti prijatelji jer su vam se porodice poznavale u ono doba, a niko se u međuvremenu nije drznuo da počne da se druži sa mešancima ili strancima. U školi su te učili nemačkom, ali sa prijateljima pričaš na austrijskom, jer njime stranci nikad ne mogu da ovladaju. Toliko se trudiš da sopstveni jezik iskriviš, da više ne znaš ni da zapišeš to što si rekao.
Posao ti se sastoji iz pritiskanja dva dugmeta. Jedno zatvara i otvara vrata, a drugo pokreće voz. S vremena na vreme se čuješ na razglasu, kada obaveštavaš putnike da voz kreće. Jedva trpiš svoje zanimanje. Znaš da se iza tebe nalazi sve što mrziš. Zarađuješ za život tako što pomažeš strancima da ti osvoje glavni grad. Sve trpiš do nedeljnog viđanja sa prijateljima, kada konačno možeš da progovoriš na tu temu i izraziš svu tu mržnju. Prijatelji te podržavaju dok se ne raziđete. Posle toga se svako vraća svom životu.
Takav život vodiš dok te mržnja, alkohol i masna hrana ne stignu i ne umreš od infarkta u 70. godini. Umireš srećan jer ti ponos ne dozvoljava ništa drugo.