Pogrdan naziv za naše severne komšije, a u poslednje vreme i za onaj separatistički i do koske omraženi deo stanovništva u AP Vojvodina koji „Dobar dan“ kaže „Jó napot!“ a „Bi li se jebala sa mnom?“ Szeretne dugni?. U retkim slučajevima, pak, izrazom iz naslova mogu se označiti i određene reči tj. sintagme koje na ovaj ili onaj način auditivno/vizuelno podsećaju na jednako do koske omraženi jezik iz ugro-finske grupe istih. Osim gulaša & paprikaša, fala Bogu...

Elem, ta nepodeljena mržnja potomaka drevnih Atlantiđana prema Đarmama datira još iz vremena Austrougarske Monarhije, a zahlađeni odnosi između tadašnje nacionalne manjine nas i nacionalne većine njih još dodatno su se produbili nakon stravičnih zločina mađarskih fašista nad srpkim življem za vreme Drugog Svetskog Rata (dočekali svojih 5 min-a; prim.prev.). Naime i između ostalog, braća Ugari su u samo tri dana, od 21. do 23. januara 1942. godine, uspeli da zabeleže statistiku od preko 1200 ubijenih i pod dunavski led bačenih „nemađarskih stanovnika Novog Sada“. Čast izuzecima kao što je bio Danilo Kiš, na primer...

Kuca, nakicena svim mogucim dzidza-bidzama iz inostranstva, na 3 sprata, obavezno sa fasadnom ciglom, parnim grejanjem, ogradom na kojoj ima raznoraznih lavova, tigrova i ostalih zveri, zavesama obavezno sa zlatnim vezom, u kojoj niko ne zivi. Naime, u toj kuci se samo slave slave. Pribor za jelo je obavezno posrebren ili pozlacen, a kuca se inace obicno nalazi na neasfaltiranom putu, negde na relaciji Vukojebina-Pizda materina. Ovu instituciju su izmislili gastarbajteri, jer jebes ti to sto imas pare, ako celo selo nije videlo i prepricalo kako jedes sa pozlacen pribor, ki car Dusan. Poveli bi oni i Betovena iz Njemacku da im licno zasvira na slavu, al' kanda mu nije dobro poslednjih par vekova.

Kad odeš u selo, pa te baba redovno budi u pola sedam da odneseš kravama pet bala i očistiš štalu, pa te onda deda zovne da mu pomogneš oko krčenja vrzine, negde izmedju doneseš drva babi i nacepkaš malo ljuščica, odvedeš kozu i vežeš je pored nekog bagrema da brsti. Tada te baba zovne na doručak jer je već devet sati, najedeš se i malo odmoriš. Stigao je otac sa traktorom i prikolicom da zajedno preterate neku zemlju koju ste iskopali pre dva dana, utovaraš zemlju pritom prolivajući potoke znoja dok iskapljuješ drugi flašu hladne vode koju si izvadio iz bunara, jer je temperatura napolju već preko 30 stepeni. Kad ste natovarili zemlju oterate je do rupe koju upunjava tvoja porodica već deset godina sa ciljem da još malo proširi livadu, tu se tvoj otac seti da su u potoku ostale dve traktorske gume koje bi mogli sada da preterate kad je već tu prikolica, majica ti je već mokra, skinuo si je i sad si do pojasa go i posmatraš kako su ti mišići napumpani, baš si dasa, piješ osmu flašu vode. Tada čuješ babu kako sa brda zove na ručak, srećan trčiš i prolivaš još pet litara znoja. Jedeš, malo se odmoriš, pa ravac livada, da se plasti i balira, u plašćenju i baliranju ti prodje onaj natopliji deo dana, prolio si još deset litara znoja. Spakujete bale i preterate ih do šupe. Tu onako znojav i štokav dok ispijaš dvanaestu flašu sveže hladne bunarske vode koju je doneo tvoj burazer koji je sada 48 level u WOW-u(koga danas po drugi put vidiš, prvi put si ga video jutros kako hrče i okreće se na drugu stranu kad je tebe baba probudila), budeš odabran da ti budeš u šupi dok ti tvoj deda i otac dodaju bale sena. Oko tebe leti prašina, sitne bubice i ko zna šta još. Deda i tata se takmiče ko će više bala za jedan minut da ubaci u šupu. Završili ste i to. Već je pao mrak, večera je postavljena, jedeš, odgledaš utakmicu i sručiš se onako štrokav u krevet, dok ti mišići bride.....I tako SEDAM dana!!!.......a onda se NAPOKON okupaš!!! E to je nenadjebiv osećaj!

Pandan poznatoj izreci „Ono si što jedeš“. Tetreb si ako jebeš onu što se pred svakim muškim kočoperi. Jarac ako naskačeš na kozu. Pevac ako krešeš matoru kokošku. Napaljeni vepar ako tucaš nadrndanu krmaču... Bik ako trsiš kravetinu jednu. Konj bez konjskog, ako pariš kobiletinu ...Ako jebeš sojke...i tako dalje...i tako u beskraj, jer ima nečega u tim animalnim poređenjima. Iako si na vrhu evolutivne lestvice, ponekad sebe jednostavno uhvatiš da, recimo, grokćeš i to te dodatno sludi iako znaš da si obična živež...Ne bi ti, ali probija svinja iz tebe! Ipak, ako jebeš košutu...a ne, ni to ti ne garantuje da si jelen, možda Jelenko...

Retko vidjena stvar u srpskim kupatilima..A kad bolje pogledas tako korisna.. Iako mi i ne znamo tacno za sta sluzi

Kako jedan novopridošli član provede samo malo više vremena na ovom našem sajtu, počinje da biva zaražen. Oni koji reše da pišu malo više, nakupe bodove ili oni koji budu banovani, često sebi naprave dupli nalog kako bi skor njihovih definicija bio veći, kako bi vredjali moderatore i autore koje ne simpaišu, ili kako bi se jednostavno zajebavali. Postoje oni za koje se zna, i oni koji svoje duple naloge vešto kriju..

Elem, ako se ovoj pojavi pridje nešto ozbiljnije, teorija zavere dosegne nove dubine, i tako se zapitaš da li neko ima osam duplih naloga, da li postoje tajni moderatori, da li moderatori imaju neke svoje duple naloge i, što je najvažnije, da li abrakus sada piše sa nekog novog profila. Pitanja vuku u nedogled, dok ti jednog dana ne padne na pamet da je ovo u stvari sajt od 500 dokonih ljudi sa punkurac duplih naloga. Onda rešiš malo da ih iscimaš na četu, i onda se, na kraju, zbuniš..

Vratiš se iz pekare, kreneš da jedeš šta si već kupio, potpuno nevino, bez brige na svetu, a onda shvatiš da si dobio i više nego što si mislio kada iz hleba potpuno nevino ispadne mišija glava ili cela bubetina. Ako imaš sreće pa ne zagrizeš ko ajkula, kao što ja znam da radim.
Ne mora bonus da bude proteinske prirode, što obogaćuje ishranu, može i da poboljšava varenje uvođenjem celuloze - džak od brašna, sa ili bez konopca; da utiče pozitivno na krvnu sliku - gvozdeni ili metalni delići i opiljčići, ne želim da znam od čega; a ima i začina koji su već prošli kroz digestivni trakt drugog bića.

Lažeš ko pas, ali sam ja suviše lepo vaspitan da ti to kažem u facu.

Na faksu, prilikom spremanja nekog rutavog ispita, kad sebi udariš jak tempo. Učiš po 10-12 sati iz dana u dan, nikud ne izlaziš, slabije jedeš i spavaš, pa ti zbog toga faca poprimi blijedo-zelenkastu, a kolutovi oko očiju plavo-ljubičastu boju.
Na to sve, psihički se osjećaš k'o silovana štreberka, dere te depresija i pada ti na um da ne bi bilo loše da se objesiš o kvaku na vratima k'o drug Rajo u ludari.
Slika i prilika klasičnog emoa.
Al' ti znaš da će ispit da dođe i prođe, da ćeš odmah po završetku istog, bez obzira na rezultat u sebe da saliješ kišu, te ćeš nakon svega toga, ponovo biti onaj stari prdonja.

Ako sirotinja kaže: "Ma jebeš bogatstvo!" ljudi će reći: "Ti tako pričaš zato što ti nemaš!", a ako bogataš kaže: "Ma jebeš bogatstvo!", ljudi će reći: "Šta ti sereš, da ti nije bitno, ti ga ne bi ni stico!"

I tako, ko god da kritikuje novu religiju idolopoklonstva materijalnom, biva ismijan, a kult svakim danom ima sve više članova.

Rješenje je i ovdje, kao i u mnogo čemu drugom, u umjerenosti. Dakle bitne su pare, treba imati do određene mjere, ali ne treba čovjeku to da bude smisao života.

Nažalost, ljudi što više imaju para to više kukaju kako nemaju i nikad nisu zadovoljni svojim materijalnim stanjem. Treba bar pokušati izbjeći zamke "hedonističke pokretne trake" - stanja gdje kao na pokretnoj traci stalno trčimo ka većim užicima i većoj količini bogatstva, ali po pitanju naše satisfakcije, kao na pokretnoj traci, stojimo u mjestu.

Sitni, sitni krastavčići za zimnicu. Prvo te smaraju da obilaziš pijace i okultna okupljališta kriptičnih uzgajivača kornišona da bi pronašao najsitnije moguće, one koji se prodaju samo stalnim mušterijama. Posle te smaraju da ih perkaš jedan po jedan, a oni blatnjavi kao da su rasli u zemlji umesto na njoj. Zatim dođe smor od udisanja kiselinskih isparenja tokom barenja i pakovanja, smor oko procedure sa hlađenjem i odlaganjem tegli i pretposlednji smor kad moraš otvarati tegle jer niko nema dovoljno snage za to.
Naposletku, konačni smor je kad sedneš da jedeš pa moraš uz svaki zalogaj da strpaš u usta po dva komada jer su jebeni zlotvori veličine kikirikija pička im materina i njima i onom ko ih je jesenas kupovao.

Jedno od najvećih čovekovih muka kada ti raspara dupe posle ti dodje da ne kenjaš dve nedelje.

Teorija kaze da je vise ludaka napolju,nego u institucijama u kojima im je mesto.U danasnje ,stresno vreme,nije lose obratiti paznju na mentalno zdravlje...
Obavezno se treba javiti u najblizu psihijatrijsku kliniku kada:
-vidis Isusa u Zelenoj salati ili pomfritu iz Meka
-kada odes da vidis Bogorodicu iz Medjunozja...i vidis je!
-kada vidis sebe u posti kako uplacujes donaciju za Rebracin fond
-kada podignes kredit da kupis Punta,ali te komsija ubedi da kupis od njega polovnog Juga ,zato sto je bolji ,jer njega sluzi vec 20 godina
-kada uplatis letovanje u Crnoj Gori i krenes na odmor vozom.Ovde treba biti oprezan i oni koji uplate spavaca kola ili kuset,pozeljno je da se jave samo na razgovor kod psihijatra,dok oni koji odluce da idu sedecim kolima,pod hitno moraju da budu hospitalizovani
-Ako sebe uhvatis da seres o politici i mislis da zaista razumes poteze nasih vrlih politicara...

Činjenica koja kako vreme prolazi polako prerasta u zabludu.

O odvratnosti, o gadosti ljudske, o sramote. Eto, i on je došao tu, i on silazi polako i to znači: i mi smo pozvani, i ja učestvujem i ja imam pravo i ja dolazim.
A kako je samo gadno silazio vukući te torbe i polako gazeći nogu pred nogu jedva se zadržavši da ne padne na nizbrdici na koju nisu navikle njegove ravničarske oblačarske noge i mešina sopstva njegovoga.
I taj vodenasti pogled i to unjkanje i to mnja mnja uh uh i to što su išli jedno za drugim i Božin sin i ćerka zemljane lepote i poširoka pa opet privlačna i odbojna u isto vreme i ta užurbanost da se sve snese odjednom i taj znoj valjanosti štreberstva: sede malje na leđima, bermude koje idu preko struka na pola stomaka, treger majica boje očiju ispranog sandokana ahhh grozote božje...
Pa sam morao da bežim u drugi kut sela gde nema ljudi nikakvih da se ne bih više gadio. A jurila me žena Božina sa ledenim kockama: sineee Neeecooo: gde je bilo premalo čokolade i pudinga a mnogo gadnog patišpajna. Zagorelog odozdole neki beli prah ostao među prstima kao prah s krila gadnoga leptira.
I uvek to: i mi, i mi smo tu, i mi hoćemo, i mi imamo pravo, čeka u redu za svoje parče ničega: al on ima pravo na to: molim lepo, molim lepo: i mi imamo fiću, i debeli smo svi i prdimo naizmeinično porodično dvofazno trofazno i paprika i pita i gnjecavost i mnja mnja uh uh.
On silazi on dolazi i opet se penje i silazi i sve vuče iz Kola i sve će da prenese crv bedni ne ne ja ne mogu
I mnja mja uh uh
i sve će da odnese posle gore sve da vrati uredno popisane tegle folije hartija novinska očišćena od čvaraka malo masna poslužiće zimus za potpalu
I eno ga ide ka poljskom veceu ili izlazi iz njega i zašto ja to stalno moram da vidim:

Sramota sramota ljudi su pleh, lonac i đubrište.

I pritajvši se, dok sve ne iznesu, iz rezervoara uplašeno pogleda dete božje i iskoči mokro od mirisnog benzina i brzo zađe među izbezumljeno grmlje.

Podrugljiva pošalica na račun onog koji ulazi u prostoriju. Uglavnom dolazi od strane uže familije, mahom zbog nevidljivog oreola svetlosti koji ih štiti od nasilja u porodici.

Igra života nema neki prevashodni značaj, ali je zabavna. Toliko je zabavna da se čovek lako izgubi u njoj i stvar postane ozbiljna. I onda nastaju problemi...
Što veća govna sereš, to te više zapljuskuje voda po dupetu. Svako na svetu nalazi se baš na onom mestu na kojem sada treba da bude. To ne znači da slobodna volja ne postoji, već da evolucija kao razvoj duha postoji jer da bi stigao do sledećeg stadiuma svog postojanja moraš najpre iskusiti kako bol i patnju tako i radost i uživanje. Sve se menja, konstantno. Život nije sat, nema takt već ritam. Nije samo jedan, to nema smisla. Kao živeo si taj jedan, a posle njega nestaješ. Ti - energija, uvek neumorna zverka koja stalno hoće još po malo od svega... Deri vinjak, jebi koze kajzer soze overdoze, šta god radio ljudi će ti suditi jer je to u osnovi njihovog razuma. Živeo!

Kad deca po kući počnu da poboljevaju, znak je da dedin kašalj
nije samo od pušenja loših cigara, već da se u domaćinstvu slabo i jede.
Često to ima veze sa standardom.

Najveća prevara ikada osmišljena od strane ženskog roda. Stupanjem u bračni odnos trebalo bi da dobiješ besplatan seks, uvek spremljen i podgrejan ručak, čistu i ispeglanu odeću i čistu kuću. Međutim umesto toga dobijaš još jedna usta za zvocanje (pored kevinih) kako bez njih ne bi imao šta da jedeš, kako bi išao prljav i izgužvan, živeo u "svinjcu", dok seks dobiješ samo kad im nešto od tebe treba. I pored svega uvek ispadne kako su one mučenice a tebi je upala kašika u med. A sad zategni tu kravatu ostavi Vukajliju pa na posao i ostavi joj TV na Prvoj da odgleda reprizu Ezela da slučajno nešto ne propusti.

U narodu poznato kao filozofiranje.