Grobno mesto u Aleji zaslužnih građana
Planeta koja zaklanja pogled na Veneru ako pokušate da je gledate sa Marsa.
To Martina Marsovca mnogo nervira.
Prostor između šupka i mudašca. Takoreći ni tam' ni 'vam'...Takođe poznato i pod nazivom "Peteljka".
Samo ona koja te prekrije.
Mesto gde se gomilaju sve zagubljene stvari.
- Gde su mi rukavice, nema ih nigde, kao da su u zemlju propale...
Pojam apsolutne različitosti, suprotnosti. Sinonim za antonim.
Crno i belo.
Tom i Džeri.
Razum i osećajnost.
Burazer i ja.......
Ona koja je unapred prodata.
-Ćazime, dobro nam ide posao, srećom je Kosovo obećana zemlja.
-Da, obećana nama aljbancima hehe... Falja Kljintony, Aljah mu dao sreću!
Retoričko pitanje koje postavljamo kada podstanar uđe u sobu, a da pre toga nije opr'o čaponjke.
-Oj Slobodane, šta zasmrde to suce li ti jebem žarko? Ja li smrdi, ja l' se zemlja trese? Ovako mi se nije mantalo u glavi još od onda kad smo pili onu čika Stevinu zozovaču.
-Ne znam brate, ja ne osećam ništa. Da nisi možda to ti pustio vrapca, a?
-Ne serendaj, pa da sam pustio tvora ne bi ovoliko vonjalo, nego se to tebi noge čuju. Idi peri to, pozvaće komšije muriju, pomisliće narod da je neko umro.
Ona dva kvadratna metra na najbližem groblju.
Planeta sa bipolarnim poremećajem.
Njiva, vinograd, šuma ili voćnjak u produkciji jednog preminulog, 102 člana uže i šire rodbine i nijednog testamenta. Prošla sa'rana, pa se svi razgoropadili, štaš...
Uključujemo se uživo u rodbinsku koljačinu oko par ari neke ilovače...
M: Aman, ljudi, kako možete tako da se svađate, pa pokojnik se još ni o'ladio nije a vi...
R: More, jedi govna ti sa tvojom demagogijom, Mitre!! Sad tu sereš i miriš, a posle ćeš da vadiš papire i 'artije sa Todorovim potpisom na tvoje ime, je l'?!
T: Eh, pokojni Todor je mene najviše voleo od sve tri sestre...:šmrc:
A: Joooj, matora baba a tako laže!! Pa, svi u selu vrlo dobro znaju da smo ja i on imali poseban odnos...
V: Odnos, odnos...al' ko zna kakav, hehe...Dajte, bre, ljudi da se ne sramotimo više, slušaju nas ova sirota deca, čemu ih učimo!? MENI je pokojni Todor 3 dana pre nego što će da umre lično rekao da...Šta se ti nakašljavaš, Časlave??!
Č: Ma, niiiišta...pitam se samo dokle ćeš više da lažeš ove ljude ovde, govedo jedno bezobrazno!!
O: Ih, ko mu kaže...Pa, zar si već zaboravio kad si ono 'teo dubiješ Todora zbog neke pevaljke, pa si otiš'o pijan do njegove avlije i puc'o mu u prozore, a?! Ja sam mu posle nabavio nove prozore, JA! Čak sam u Beograd iš'o po nji'!
V: Uf, bre, Obrade, ti k'o da si na Mars iš'o, majkumu! A gde si bio kad je ono Todor mor'o dide..
E: ...na operaciju prostate!? Ja ću ti reći: ko i svi vi što sedite ovde - NIGDE. Samo smo moja familija i ja otišli da ga posetimo dok je bio u bolnicu, u Beograd! Bre, OVIM RUKAMA sam mu ljuštila pomorandž..
K: A ja i moja porodica?! Pa, ako iko ovde polaže pravo na taj plac - to smo mi! Ma, koliko smo samo puta dolazili na rođendane, Slave, proslave, uvek donosili pića, kafe...
P: E, a Todor je najviše voleo moju rakiju, e, ovoga mi Krsta!
A: Joooj, a moju doboš-tortu što je voleo...uvek je 3 parčeta uzim'o...:šmrc:
R: Pa, zato je i umr'o, nesrećnik...
A: Umr'o je jer ste ga ti i tvoja familija otrovali, bre!!
V: Ma, MENI je Todor lično rekao 3 dana pred smrt da...
R: Koga, bre, briga za tvoje izmišljotine, budalo, bolje gledaj gde ti je žena...
E: A tek banane što su mu se dopale...
D: Da l', bre, među vama ima i jedan Hrišćanin, seme vam se krvavo zatrlo da vam se zatre?! Slušam vas već pola sata kako tu serete i vređate uspomenu na pokojnog Todora, sigurno se, siroma', okreće u grobu zbog vas! Grobu koji sam mu, inače, ja pomogao dizabere...
I: Deda, mi smo gladni...
Izuzetno zanimljiv kliker.
Trotoar ispred zajedničkog dvorišta ili ispred zgrade koji zimi niko neće da počisti od snega jer razmišlja u stilu: "Neko drugi će to umesto mene."
Mesto na kome se nađu osobe koje su jele pasulj.
Oni delovi stola koji su izvan dosega početne plastične dvajes'dvojke.
"Ok. Samo smireno. Rešićemo ovo već nekako. Hm. Probaj dunuti. Ček, ček, aj bolje da on proba. On nije ispušio pola kutije za dve partije."
"A da jednostavno malo poguramo lopticu? Ono, PRSTIMA? To su ti ove tanke izrasline na kraju svake ruke. Možeš sa njima svakakve komplikovane rabote obavljati. Između ostalog, možeš i ovakve probleme rešavati!"
"Ovaj teren je sveta zemlja i ti tvoji prsti je neće prljati. Zadigni sto malo, op-op, eve ga. Op, nema peticom, op, no pasaž! Nema ni roštiljanja! Op, gol! Zašto ćutiteeee, zašto ćutiteeeeeeeee!"
Zapostavljeni prostor lociran između baklavice i dvojke. Usamljeno stoji i čeka da joj neko podeli malo ljubavi što obavezno izostane. Red je da se tome stane na put bre. Zemlja rađa 'šenicu dakle jezikom za kruhom žgadijo.
- Gde si ti to pošao some?
- Ćut' tamo, srednja zemlja mora biti obrađena. Biće obilnih prinosa!
Čovek bez volje. Bez snage. Bez mrvice osmeha. Uvek ozbiljan ili namrgođen. Zakeralo. Mrgud. Sve mu smeta. Ničim nije zadovoljan. Ništa ga ne pokreće. Ništa ga ne čini srećnim. Niko ne pamti njegov sjaj u očima, samo se o tome pripoveda. Ne gleda ljude. Ne zanimaju ga. Ne pruža nikad prvi ruku. Ne steže je dok se upoznaje. Ne udara po ramenima. Rođake ne ljubi u obraze. Ne šali se s klincima.
Reklo bi se da nosi veliku nesreću. Ali o tome ne govori. Ko senka primiče se i odmiče, a niko i ne zna da je crni gavran bio među njima. Niko ga ne voli. Niko ga ne mrzi. Ravnodušni su. Ali da, svi znaju ili možda osećaju da ta pusta zemlja nikad neće roditi.
