To je kad 'oćeš da zajebeš nekoga, druga na primer, i u sok mu staviš soli. Onda on nategne sok, i posle ispljuvavanja istog iz organizma, on reče:"Kakva je ovo neslana šala!?".

Ono krasno savršenstvo podareno nama smrtnicima, kanda od bogova ukradeno, jal' od našijeh babah i prababah, koje su vascela leta i jeseni i zime, katkada, provodile ne bi li svetu biljku koja je voćka ljutita, ali nasmejana, u tu Tvar crvenoosunčanu pretvorile i podarile nam iz svojih napaprenih ruku u Teglama ono za čime ište duša svakog pravog Ljubitelja, i koji o njemu pišu pesme i basme i predivne definicije na Vukajliji, koje opet dorasle nisu predmetu svoga govorenja, da uspomenu sačuvaju na detinjstva svoja, a što ne mogahu mu podariti niti Podravka niti Domaći med, niti kakva druga mehanička, bezdušna pokretna traka.

Jednom proširenom rečenicom, Ajvar je smisao života svakog istinskog Ajvarologa zapakovan u mali, ali značajan komad mikrokosmosa, oivičen staklom. Za one koji ga praviše kao deca, jedino on ostaje pravi komadić te istine. Samo baka može tako da ga skuva. A to mnogi bolje znaju i od mene.

nalazi se na groblju; za zadusnice i svake nedelje pre podne,kada moja tetka iznese svoje specijalitete i svakojake djakonije,da narod vidi kakva je ona domacica.U tom periodu,babin gorb gubi svoju funkciju i postaje svedski sto.

Dušanov zakonik je jedan od najrigoroznijih zakona u istoriji prava, a na ovim našim prostorima definitivno najbrutalniji.
Dušanov zakonik često pominjemo kada vidimo da se neki zločinac, kriminalac, lopov, ubica... izvuka sa malom, gotovom smešnom zatvorskom kaznom, ili ti još gore sa novčanom kaznom.
U vremenu kada je Dušanov zakonik bio na snazi, za krađu se odsecala ruka.
Danas za za što veći zločin u Srbiji, se dobija manja kazna, pa još ako taj neko ima i para i uticajne roditelje onda ta kazna običnom čoveku bude više nego smešna, da ne kažem da vređa dostojanstvo.
Zato se često u govoru kada je reč o pravdi i sudstvu u Srbiji, Dušanov zakonik spominje kao sinonim za pravdu kakva je nekad bila, i kakva treba da bude. Ista za sve.

Kada sediš u kafiću sa ortakom i gledate cure koje prolaze...Naravno gledaš i klinke koje već izgledaju do jaja i imaju potencijal, ali je gledaš kakva će biti u budućnosti, tj. za godinu do dve.

Pročišćenje duše, odvajanje od nečistoće. Platon govoraše o smrti kao katarzi, Aristotel o posmatranju umjetničkog djela, a Srbin o pečenju rakije. Kakva filozofija kakve cenzura materine ?

U đibri je bivstvovanje njene preuzvišene milosti, rakije !

Zemlja u kojoj se :
-iživljavala američka vojska
-uživljavala čitava bulumenta američkih filmadžija
i sada retko koga interesuje kako žive Vijetnamci ili kakva im je kultura i dobro je da je tako.
Konačno mogu da žive na miru.

Ortak koji uvek zna gde se nalaziš i kakva sranja praviš i uvek je spreman da poturi svoja ledja da bi te izvukao iz sranja kada budeš provaljen.

Kad zaboraviš da imaš proliv pa slučajno prdneš i okrečiš gaće - ovo kažeš ne bi li sagovorniku dao do znanja kakva te je muka spopala.

Ako je on dobar čovek, priteći će ti u pomoć.

Popušaj koji ne daje nikakve rezutate, mlaćenje prazne slame. Džabe i trud i znoj, situacija je kakva jeste i nema nade da će nešto da se promeni.

Dokoni napaljeni lik koji snimivši pogodnu ribu za to ( šorts, dopičnjak, ili kakva kratka haljinica od providnog materijala) naglo menja pravac kretanja i prati je par ulica verno k'o vagon lokomotivu i tako čini jednu zanimljivu kompoziciju.

Opis veoma jake rakije!

Splavarke koje su nastale kao posledica turbo folk kulture a čije je pravo lice nepoznato većini.

Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:

- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.

Uvertira u iznošenje kontre sagovorniku i stavljanje tačke na temu.

Jeste, moguće je da si u pravu, ali ja ič u to ne verujem jer znam o kome pričaš i nemaš pojma u kakva se govna uvaljuješ.

Zajebalo barut i Saharu zajedno, potpuno odsustvo vlage. U Sahari bar padne kiša jednom u 20 godina, ali verovatnoća da manastirsku kurac bude ovlažen od strane neke pičke je ravna nuli. Ma kakva kurac nula, ide u minus.

Vrlo oprezan čovjek, odmjeren u svakoj situaciji. Redovno tri puta mjeri dok ne presječe. Bilo kakva frka, bilo koji problem, stane izbroji do deset, pa ako nije štetno po njegovu guzicu radi što i drugi.

Odlikuje ga krvolocnost kakva kod obicnog komarca ne postoji. Voli da se uvuce u pidzamu kako bi nam celu noc pio krv. Nemoguce ga je zalepiti za zid, neuhvatljiv je. Ujeda i preko pokrivaca.

Ono što pičkica izgovara, jer nema petlju da sastavi smislenu rečenicu i ispičkari sve koji mu smetaju. Ili da popravi nepravedne pojave i stvari. Umesto toga, počinje da vrda i optužuje imaginarna bića.

U zemlji kakva je Srbija teško da možeš bilo šta izjaviti,a da se ne zameriš nekom pojedincu ili odredjenoj manjinskoj grupi.Biti prosečan i neprimećen gotovo je nemoguća misija.Ipak postoji par načina da izbegneš mržnju velike većine ljudi: