Česta psovka u srpskom 'street' i 'village' jeziku.Koristi se da poniziš svakoga ko ti šeta po živcima,a nije deo tvoje bliže rodbine.Ipak nema smisla da to kažeš npr. rodjenoj sestri. Ali strini možeš!

vi kao saljete ''nalog'' ili ''molbu'' da neko postane vas prijatelj.pa vam on kao malo kasnije ili za milion godina odgovori.obicno birate samo one koji su lepi,a za sirotane koji nisu imali te srece napisete da ste prepuni prijatelja.
i ne treba vam prijatelj, vec da svojim prijateljima pokazete da mozete imati 4675297365398... prijatelja.to je takmicenje i foliranje,kompletan nastup za one kojima trebate da se ucepite. da ljudi vide da ste ''FENSI'',jer da nije tako koristili bi msn,..i tamo mogu biti svi oni koji vas vole, i tamo moze stajati slika, sta slusate,mozete se gledati i cuti,i i i i ....ali to ''nazalost ne moze videti svet.

Ako je tačna ona da rokenrol nije umro, već izvršio samoubistvo, onda je možda ostavio i testament, i to u vidu petominutnog sladunjavog spota.
Nekoliko meseci pre nego što će čitava država i sistem njenih vrednosti definitivno otići u pičku lepu materinu, gotovo svi značajni srpski rok muzičari su se našli u studiju 3K, kako bi snimili optimističnu novogodišnju čestitku, iako je do tada već valjda svakome iole mislećem biću postalo jasno da razloga za optimizam nema mnogo.
Enivej, da bi atmosfera bila što svetlija, kao dekor u spotu se pojavljuje predškolska dečurlija iz cele zemlje, a i šire, a koja će potom da odrasta uz turbo-folk i razne slične derivate.

Pomirljivi stav prema stanju sveta i društva, kvalitetu života i življenja, svojevrstan odbrambeni mehanizam ljudi koji nisu navikli na dobro u životu, a kojih je sve više.

Ubedjeni da jedan čovek ne može menjati svet, u opštem čekanju da neko prvi povuče pa da krenu za njim, ljudi su zaključili da se oko govana i problema ne vredi nervirati koliko nema potrebe, jer, tako možeš samo da poludiš.

Zaključaš ulazna vrata dvaput, na televizoru pronadješ najugodniji kanal, na internetu omiljeni sajt, očistiš stan i urediš ga po nahodje nju svog ukusa i mogućnostima, i polako potoneš u omekšalost mozga gde nema politike, posla, zavera, crnih hronika i nesreće. Sam, zadovoljan u svom malom svetu obojenom nekim vedrijim bojama, sigurnog od onog velikog, sivog i hladnog, na koji svi čekaju skrštenih prstiju u nadi da će neko drugi da ga spašava.

Preteći objekat u kafanskim tučama.

Fantom kablovske televizije. Televizijska stanica koju nikad niko nije memorisao, niti bi naravno to želeo al ne- tu i tamo se pojavi, iščezne, opet pojavi, onda je nema na šaltanju sto godina pa odjednom na nekim srednjecifrenim brojevima iskoči kao zec iz šešira koji veze nema đe mu je gazda zglajz'o da ga vrati u nevidljivost jer mu je tamo i mesto.
Pojava čiji je razlog postojanja misteriozniji od pitanja ima li života u univerzumu, kanal za koji postoji zamalo pa urbana legenda da postoji čovek koji je jednom i film odgledao na njemu mada su to zaista sve neprovorene informacije.
Avangardni revolucionar među televizijama koji se odupire svim komercijalizacijama prkoseći tako svim nepisanim i pisanim pravilima da nekad nekog i iole poznatog treba dovesti pred kamere, jebeni rijaliti prenositi, zakuvati nešto protiv nekog i negde da bi se iko i zadržao makar dvadeset sekundi ispred ekrana.
A jok oni. Nema ništa od tog moj jado.

Komunikacioni kanal obilato korišćen po planinskim selima u vremenu prije pojave telefona. Imalo je mnogo veći domet nego što se može zamisliti zbog odsustva industrijske buke i zvukova motornih vozila, što je omogućavalo čičici sa dušom u nosu da bez problema komunicira sa prvim komšijom udaljenim tričavu milju vazdušne linije.

A, zamislite tek rmpajliju koji je to jutro popio živo jaje kad se prodere iz petnih žila glaščinom od koje pucaju bukve, a eho od brda do brda prenese u daljinu. A, još kad je dobra hava - ih! Čulo se u drugo selo. I čulo je čitavo selo. I onaj ko je trebao, i onaj ko nije. Lišeno privatnosti. Za nju su se, pak, morale protegnuti noge.

Sa pojavom i dostupnošću novih tehnologija dozivanje je gotovo zamrlo i rijetko se može čuti, ali su navike i dalje ostale u ljudima.

Nekada mi je bio omiljeni lik,a onda je postao nacionalista.

Riblja corba je zaista ,jedan od najvecih bendova sa ovih prostora,ali su trebali da prate model Bitlsa i da se raspadnu na vreme.Bora dok je bio pobunjenik i oportunista,pisao je vrhunske tekstove i radili su sjajne albume......I sa "Istinom",je to prestao.Posle"Istine",poceo je da pise osrednje tekstove.
Devedesetih je poceo profesionalno da se bavi srpstvom i tu pocinje njegov moralni sunovrat,jer je od oprtuniste i pobunjenika ,postao poslusnik.

Tako bi se mogli nazvati neki ljudi koji su na određenim pozicijama u ''naprednijim'' državama, pritom nikad nisu živeli ovde i delili muku sa našim narodom, nikada ni neće, ali zato nam zdušno nameću pravila igre čiji je ishod osiromašenje i svojevrsno porobljavanje velike većine ljudi koji ovde žive.

Za razliku od ''Moćnih rendžera'', koji su davno prestali da nam plene pažnju svojim ''moćima'', pa sad samo promenimo kanal kad ih vidimo, što se tiče ovih drugih, iako ih već decenijama gledamo, ipak ćemo, čini se, morati još jedno duže vreme da pratimo njihove demonstracije moći na TV ekranima. Uticaj prvih na naše mlade mozgove takođe je davno prevaziđen, dok je uticaj ovih drugih sve razorniji i pogubniji.

Veoma raširena pojava među onima koji imaju oči.
Pogled se baca na raznorazne stvari i nikako nije isto što i gledanje.
Gledanje je dugotrajan, a bacanje pogleda kratkotrajan proces.
Zbog nekih bačenih pogleda dolazilo je i do masovnih krvoprolića. Na primer kada je Marko Antonije bacio pogled na Kleopatru.
Kada je Neron jedne noći bacio pogled na Rim pomislio je: "Kako bi lepo bilo videti ga da gori".
Postoji i bacanje pogleda ka nekoj lepoj i zgodnoj devojci. Ako ste sami nema frke, ali ako ste u društvu vaše žene ili devojke, opet dolazi do krvoprolića.
Pogled se baca i na kanal koji prenosi Ligu šampiona dok vaša žena ili devojka gleda omiljenu joj seriju ili film.
Ipak najviše ljudi baca pogled ka nebu nadajući se u Božiju milost očekujući spas od muka koje su nas zadesile.

Znam da vam na prvi pogled ove dve stvari ne idu zajedno, ali ne menjajte kanal i sve će vam biti jasno.

Nasmejana uličarka je osoba ženskog pola koja uvek, podvlačim uvek, ide nasmejana ulicom. I kad ide u prodavnicu, na posao, u grad, na svadbu ili sahranu. Svejedno je. Njenu sreću niko ne može pokvariti. Ako metodama Ilije Čvorovića dublje uđemo u polemiku ovog problema, postavićemo neke pretpostavke, i možda ćemo biti bliži odgovoru na pitanje zašto se ta dama smeje. Moguće da svakog meseca svom partneru plaća troškove amortizacije. Pretpostavimo da je psihički bolesnik, ali nije, njeni prijatelji kažu da je ona totalno normalna osoba. Probajmo dalje. Da nije možda pročitala u Blic Ženi članak da treba da se smeje svakodnevno, posebno dok šeta gradom, i da će tako zaustaviti bore. Pored svega zapitajmo se da joj ova zemlja nije toliko lepa, i ljudi u njoj tako prijatni, pa im se zbog toga zagonetno smeška. Možemo ovako nabrajati do prekosutra, ali nikada nećemo otkriti tačan uzrok njene nemerljive sreće dok šeta ulicom.

Nasmejani uličar je isto ovo, samo što ima karu u gaćama. On se smeje i ako ceo dan gubi na PES-u, i ako ide po vodu kada gubi basket čak i kada zatekne ženu sa drugim. Pošto se Ilija Čvorović potrošio u analiziranju uličarke, ovaj muški primerak će probati da raskrinka drug Đura: On ide i ima osmeh od uva do uva. Možda je srećan zato što je u ranu zoru nešto upecao na reci. Moguće je da i on ima kurac kod kuće koji ga stalno uveseljava, a ipak u tom slučaku kopira uličarku. To implicira da je on peder, a zašto pederi ne mogu biti srećni. Oni vide širi spektar boja. Oni znaju šta je šerpa-plava. Kada vidiš tim očima i duga ti je lepša, pa se možda kliberiš ulicom zamišljajući dugu. I drug Đura se umorio a nije saznao tačan razlog nenormalnog smejanja ovakvih osoba. Odjavljuje se. Orao pao

Легендарни Топ.

Водитељ и новинар СОС канала који своје невероватне коментаре фудбалских нижеразредних лига Србије репродукује тако да гледаоци имају осећај као да у Петровцу на Млави не игра "Слога" него Барселона.

Његове приче о томе како је напредовао развојни пут обичног сељачића из места поред Сурдулице, који je од локалног клуба "Долина", преко Синђелића и Инђије, свој први прави велики ангажман стекао у Лучанима, превазилази отаљавање налажења информација и прелази у хоби из кога се рађа љубав према послу којим се Топ бави.

Међутим, тренутак када занос надвлада над "већ устаљеним говором" и емоције утичу да се у моменту заборави где и с ким се налазиш, дискутујеш и планираш, деси се понеко испаљивање стручног консултанта, фудбалера Прве лиге Србије или неког бившег судије који коментарише да ли је пенал требао да постоји на мечу Пролетер:Јединство Путеви. Дешава се и Топу, јебига.

Pravi pokazatelj koliko je Americka nacija debilna."Sport" u kojem se ni jedan od takmicara zapravo ne oznoji,nego ih poprskaju vodom pre nego sto udju u ring.U "borbama" nema pravih udaraca,vec se "borba" sastoji iz mnostvo shamarchica po ogromnim,steroidima nabudzenim,grudima i POKUSAJA dramatizacije "borbe" silnim valjanjem po ringu(i van njega),kao i dozvoljenom upotrebom tvrdih predmeta kao sto su stolice i merdevine koje se "slucajno" nalaze ispod ringa.I kao slag na najdebilnijoj torti,posle svake "borbe" pusta se klip u kome akteri "borbe" apeluju na gledaoce da ne pokusavaju poteze koje vide kod kuce,jer su akteri tih "borbi" profesionaci(?!).Posle svega zakljucak je jasan,cim ugledate ovu SPRDNJU na TV-u promenite kanal da ne biste dosli u iskusenje da poteze,koje ti "profesionalci" koriste,isprobate na nekom od svojih ukucana.

Nacin na koji Hrvati citaju cirilicno RTS namerno ili "slucajno"!

Krovna antena s' početka '90-tih godina. Preteča Loge 3 i 4, koja potseća na vikanje sa prozora i krovova.

Riječ "sponzoruša" možda jeste nastala tamo devedesetih, ali soj žena koje su na vrijeme prepoznale sopstveni potencijal i odlučile da se kroz život probijaju što na leđima što na koljenima, postoji od davnina.
Jedino što su naši prađedovi umjeli da stvari krste pravim imenom, bez da išta umotavaju u oblandu političke korektnosti.

U pojedinim delovima zemlje pozatija kao mrežasta antena.
Naime, ovo je posednja reč tehnike za hvatanje analognih kanala na domaćem području. Pojavila se krajem prošlog, a početkom ovog milenijuma i učinila Logu osam, tadašnju Boginju srpskih krovova, zaboravljenom. Na neki način se roštiljka i sprda na njen račun, jer se na prednjem delu antene nalaze četiri male antenice nalik na Logu, koje nemaju nikakvu funkciju, već stoje čisto ukrasa radi.
Ali, ko se zadnji smeje, najslađe se smeje. Zbog masovnog uvođenja, ajpitivija, esbebea, enbieja i boks, kikboks i tekvondo paketa širom Srbije, mrežaste antene se skidaju sa vrljika i polažu u tamni kutak tavana gde će ne videviši više svetlost dana dočekati prevremenu starost i istrunuti.

Bledo i neobavešteno stvorenje koje svrati u bife ponekad da popije kafu (''Konobar, direktno u venu, ako može.'') i tako druge podseti da je živo.

Izraz za posao koji je za optimistu predstavlja mačiji kašalj, laganicu, a ustvari se radi o poslu koji je obično težak ko crna zemlja.

Cipča, cipov, bizgov, volina, tantuz. Ma prosto glup čovek. I to mnogo glup.