Ekstremno ružna i neatraktivna cura koja svojom pojavom ubija volju za životom.

Jedan od običaja karakterističnih za Zapadnu Srbiju, okolinu Valjeva i Loznice gde se uoči Petrovdana, u noći 11. jula pale i vitlaju lile - namotaji kore divlje trešnje (ili nekod drugog drveta) na dugačak štap u cilju sećanja na neki već zaboravljeni paganski ritual.

Takođe koristi se i kao ngsle za varenje, pušenje trave.

Nekoliko gradi jače od obične kosti.

Svetske licemerne retardirane bitange (u daljem tekstu Ameri) dokazale su da imaju smisla za ironiju, kada su ovako krstili svojevrstan festival međunarodne političarske bagre, koji tradicionalno organizuju svake godine, u februaru.
Dakle, američki predsednik zove belosvetske funkcionere da se kao pomole za mir i blagostanje u svetu?! Toliko jebanja ne mogu da izdrže ni drugi organi, a kamoli mozak.

Naravno, vajni lideri pišnu u gaće kad dobiju pozivnicu, sve cupkaju od sreće, ko Pepeljuga kad je vila pretvori u sponzorušu. A neki se i instinktivno poraduju klopi. Kažu da je Dačić odmah po dolasku pitao “gde je ovalna soba”, logično pretpostavljajući da je tu pečenje. Kasnije, dok su drugi žmureći mrndžali tekst molitve, krišom je skrcao prasetje uvce. Snimljen je video-nadzorom sofre, a Tajna služba je fajl zavela kao Kanibaliti001.mp4.

Razna fela se vucara po Vošingtonu tih dana. Od “naših”, obavezna zvanica je Vuk Drašković, osvedočeni ljubitelj baba-Madlenine ruke. Zovu ga prvenstveno kad nestane koksa, da prisutne zabavlja svojim prevodima srpskih gnoma. “Dont miks frogs end grendmodrs” je hit, ali je salve smeha okupljene kamarile izazvao i “hu vunds vundli, tu hepines grabi” i “ju kent mejk a paj from šit”.

Doručak okuplja sve one koje je ujka Sem priznao, pa su tu i kosovski šiptarski teroristi, iste one životinje iz UČK, samo u odelima. Mada, red je, realno, da se kerovi i na’rane, kad već dobro slušaju. Najviše vole bubrege, a ne manišu ni dinstanu džigericu i srce, tako kažu dobro obavešteni izvori.

I tako, okupe se svetska elitistička gomna. Zamisli tu koncentraciju hipokrizije i vazalstva na jednom mestu. Kakav HAARP, kakvi bakrači, pre verujem da se magnetno polje pomera od ovakvog dejstva tamne sile, izazivajući kataklizme. Naravno, ključna je sama molitva. Kako se mole ove transkontinentalne ubice, pitam se?

Svima nam dolazi kraj, pa i tim divnim stvorenjima. Prozivljavas godine i godine s njima, naviknes se na njihov lavez u tri ujutru, kad se vracas kuci iz izlaska; kad ti dolaze drugari, vec si napolju da ih sacekas, jer ce ih poplasiti; koliko god da vices na njega jer je srusio ves koji je keva stavila da se susi, toliko vise ces ga kasnije maziti i toliko vise puta ce se on tebi radovati.
A onda mu dolazi kraj. Jos se secas i trenutka kad si ga dobio od komsije. Jos se secas kad su ga izgrizli kerovi drugog komsije dok je tebe spasavao od njih. Jos se secas kad ste ga ti i keva spasili od smrti jer je dirao otrov za pacove...
Ali sad vise nema toga, godine su prosle. Ne pomera se vec nekoliko dana iz svog budzaka. Jedva da mase repom kad ga zovnes. Ima taj...pokunjeni pogled kad mu pridjes i mazis ga. Kao da te razume...
Odlazis opet u grad, sve po starom, vracas se za koju nedelju...ali da li ces ga opet videti?! Jebote, sto volim tu dzukelu...

Slično Taksiju 94 samo što te ovaj taksi ne vodi u Urgentni centar već na jedno mnogo raspevanije mesto.

Najveći kompliment koji može da se udeli jednom Srbinu.

Nepravilni lagol koji se u nekim krajevima upotrebljava, najčešće prilikom prenošenja vesti ili tračeva, a o kradji koja se desila u blizini / firmi sagovornika. Glagol je specifičan po tome što je UVEK U SREDNJEM RODU JEDNINE. Ne zna se ko je kradljivac / kradljivica / kradljivci, niti kojeg su/je roda, ali glagol koji se odnosi na sam čin nije ni u muškom, ni ženskom rodu, uvek i isključivo je u srednjem rodu jednine, kao da lopov uopšte nije ljudsko biće.
Srodan i sličan ovome su glagoli ODNELO, OBILO.

Bio si đubre u prošlosti, nisam shvatao zbog čega, trudio sam se da te razumem, bio dobrica, ali onda mi je došlo iz dupeta u glavu. Ne'š ovog konja više jahati. Spustio mi se đoka, pa mi je krv konačno dospela do moždanih vijuga. Sa'š da vidiš kako je to kad se tvoje fore upotrebljavaju protiv tebe. Sve ono što sam trpeo zbog tebe sam projektovao na nešto korisno, konačno uvideo gde sam grešio i skapirao kako da budem đubre kao i ti.

Valjda ćeš sada razumeti kako je to kada te neko tretira kao zadnje govno na prtini, jer nema ništa gore od toga kada neko podigne pakao i ono što si njemu radio okrene protiv tebe samog.

Talični Tom nakon ispijene boce viskija.

Pravdanje.

Zbog toga neću oklevati da oduzmem tvoj. Ne bojim se povreda, mardelja, a ni smrti. Mač sa dve oštrice - s jedne strane znaš da si spreman i na najgore i da te apsolutno boli kurac kakav epilog će se desiti, spreman si sve staviti na kocku, čak i goli život, znaš da je to moguće jer ti otkucaji vlastitog srca više ne vrede. S druge strane, opet, svestan si da verovatno nikada nećeš moći reći da si sretan, i da ćeš se, kad god budeš palio cigaretu gorko sećati svih stvari u životu koje su ti ostavile duboke ožiljke na duši i stvorili od tebe presliku nemilosrdnog francuskog legionara.

Ljudi mentalnog sklopa koji funkcioniše na ovaj način odlično služe kao bojevo oružje, tuču retko započinju, ali je uvek dovršavaju, čine odlične vojnike, pripadnike snaga rade i mira, jer nemaju strahove. Oni se ne suočavaju sa svojim demonima kao mnogi hrabri ljudi - oni ih naprosto nemaju, jer kada se ne plašiš da ćeš u sekundi izgubiti život, u tvojim mislima nema mesta drugim teskobama.

Surovo spuštanje za nerealnog čoveka, koji nije svestan svojih mogućnosti i znanja.

Udariti jako nekoga. Pomutiti mu vid i razum. Žvajznuti ga tako da mu mozak igra između dve vatre sa lobanjom.

Uz dužno poštovanje ljudima koji poznaju i vole umetničku fotografiju, ovo pre jeste dijagnoza psihičkog stanja i opis karakterne osobine fensera koji želi biti zapažen, nego definicija hobija. Ono što je neophodno da bi se postali utripovani umetnički fotograf jeste neki jako skup fotoaparat (ako ošineš odokativnu maksimu svojstvenu nama ljudima Balkancima - "što skuplje to bolje", nećeš promašiti u ovom slučaju), šta je apsolutni mast hev ajtem - fini braon šalčić/arafatka (ako nema arafatke, može i karirani crno-beli stolnjak) koji u kombinaciji sa nekom frenč-stajl kapicom služi kako bi se istakla prirodna istančana finoća umetnikove duše.

Kad se prvi element zadovoljio, se može da krenuti u potragu za subjektima: starim otpadom, koji svako normalan baca, a ne fotografiše; romskom populacijom, kao veoma kusturično-umetničkom-socijalno-inspirativnom temom (samo pazi, tu nekad mogu i batine pasti ako se naleti na Rome koji nisu raspoloženi da služe "umetnosti"); maslačci, ulični kerovi lutalice i slične stvari...

Sad je kad je sve spremno, utripovani umetnik vadi aparatčinu od čije vrednosti mogu tri porodice na Kosmetu živeti brat-bratu bar dva meseca, i iz raznih uglova fotografiše svoje subjekte. Čuči, uvrće-okreće aparat, kao moj komšija majstor Cile kad obleće oko motora rasklopljene stodvajstosmice u svojoj garaži.

Kad se fotografije prikupe i izrade, onda se konačno može da nastupi psiho-masturbativni mega-svrš na sebe kao umetnika.

U slučaju naleta organa reda u nezgodnom trenutku, potrebno je imati dvije vrline. Sposobnost savlađivanja velikih udaljenosti za kratak vremenski period (brze noge), i sposobnost sakrivanja narkotika na mjesto gdje ih organi gonjenja neće naći ili žargonski rečeno "osloboditi se", (ne bacati, jer ćete opet doći po njih).

Šaljiv izraz za osobu koja ima krezave zube.

Obavljanje radnje u cik-cak formatu.

Ne letva volana, već obična čamova letva, često je deo opreme starijih četvorotočkaša u Srbiji.
Oskudacija i finansijske dubioze su od mnogih domaćih vozača napravile vrhunske budž-majstore i improvizatore. Pored kombinovanih klešta, parčeta žice, krstaka i šrafcigera u prozoru, i obična letva je našla svoje mesto u obaveznoj opremi i pokazala se kao multipraktična.
Uz pomoć nje se podboči hauba, kad ona šipka volšebno nestane, ili gepek, kad amortizeri oslabe.
Ako se negde u bespuću zaglavi, vozač letvu podmetne pod točak da ima šta da uhvati.
Ako vozač menja gumu na rastresitom terenu, letva dobro posluži kao oslonac za dizalicu, (da ne tone u zemlju) ili ako je auto truleks u pragovima, letva postavljena između dizalice i auta, sprečiće penetraciju stuba dizalice u unutrašnjost mezimca.
Može poslužiti i kao podupirač za slomljen naslon sedišta. (specifičan problem posle jebačine u Jugiću)
U slučaju obračuna sa drskim vozačom na nekoj raskrsnici, letva se pokazala i kao izvrstan kalkulator.
Kad čo'ek malo bolje razmisli, češće nam u šoferskom životu zatreba solidna letva, nego komplet za prvu pomoć.

Posle vere i alkohola, jedna veoma bina zajednička osobina Srba i Rusa.
Srbinu je dovoljno samo pomenuti da je nešto Rusko i tu svaka priča prestaje, tišina, tajac, muk.
Potreba za ojačavanjem svega što nam naizgled nije baš kvalitetno odrađeno je verovatno urođena kod pomenutih civilizacija.
Realno gledajući, Rusi zbog surovih klimatskih uslova, zaista moraju da koriste takve metode u tehnici, dok kod nas se to više radi zbog produžavanja životnog veka veoma teško stečenih krševa.
Improvizacija nam ide od ruke i stiče se utisak da smo svi imali taj predmet, još u osnovnoj.
Svaki pravi Srbin mora uvek imati u gepeku parče žice, gume i creva, kanap, čekić, pajser i motorcangle, mehanički rezervni delovi podrazumevaju.

Šta ako ti na auto putu pukne kaiš na motoru ili sajla gasa, čime da nastaviš! Dal' ćeš možda zvati servis pa da te oderu ili ćeš ga nastaviti i ojačati na licu mesta i teraj dalje.
Nisi valjda lud da teraš traktor bez kabine, a na svakom ćošku kerovi sa novim zakonom o saobraćaju. Sklepaš ram od hromirane kutije 8x8 i od gore pločevinu 4mm, izvariš to lepo autogeno, staviš retrovizor od FAP-a i štopaljke od Tamića. Instaliraš ih na kabinu i ojačaš Ruskom rebrastom armaturom (6-icom) da nema kud.
Tri puta premažeš temeljnom vojnom farbom da nikad ne istruli i onda sve u ferari crveno! Nek se krste kad te vide, ali kurac će da ti kaznu naplati.