
Osoba koja je neuračunljiva, dakle nije odgovorna ako ubije nekoga, i za razliku od ostalih ljudi, ne ide u zatvor već u ludnicu i u kratkom roku (mjesec do godinu) izađe na slobodu.
Vijesti iz Bosne i Hercegovine na Klixu: ...u stanju neuračunljivosti na naročito okrutan način ubio tri, a teško povrijedio sedam osoba. Vijeće Kantonalnog suda odredilo je danas duševnom bolesniku mjeru šestomjesečnog smještaja u odgovarajuću ustanovu.
Komentator 1: Eto ti naše države, ovakav manijak će hodati slobodno za 6 mjeseci i opet će možda napasti nekoga i ubiti. Sramota za ovu državu, da mi nemamo adekvatne ustanove za ovakva lica.
Komentar 2: treba ga pustiti malo u zgradu predsjedništva za vrijeme neke sjednice
Komentar 3: kako vas nije sramota čuj 6 mjeseci kakva je ovo naša država aaaaaaaaaaaa....sramotaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
Komentar 4: čekaj, je li ovo sad znači da će lik nakon 6 mjeseci izaći na slobodu?!?!?!
Komentar 5: ma ja ba na kućno ljećenje nek pije čaj sa medom i limunom
Zajednička parola sasvim običnih devojaka, kojom se trude da postanu nešto više nego što uistinu jesu i kol'ko-tol'ko budu zanimljivije mužijaku koji pokazuje početne znake zainteresovanosti. Suprotno težnjama, izjava kod muškaraca prouzrokuje akutno pojačavanje mudnog šišta, kao i naglo ubijanje želje za duženjem priče. Po neprecizno vođenoj statistici, oko 84,43% žena, prema sopstvenom uverenju i javnom izjašnjavanju svrstava sebe međ' komplikovane.
- Cope, zipa cušiku za šankom šo me snima i šapuće zdrugaricom.
- Brate, nisam siguran da je baš kvalitet. Naš kako u ovoj dimčini i polumraku sve izgledaju dobro, kad ono…
- Ma ko ga jebe. Radi me vodka gore, RedBull dole, skroz sam funkcionalan.
- Evo, kreće da bije i strob, sad nećeš skontati da l' je žnaru. Kreći!
.
.
.
- Mico, pogledaj kako te snima onaj frajer iz separea.
- Ma ne gleda mene, šta ti je.
- Gleda te, gleda. Eno, vidi.
- Jao! Kreće ovamo! Šta da mu kažem, da imam dečka?
- Ne, nemoj to, misliće da si drolja. Ali mu reci da si komplikovana. To uvek pali, duže ćete razgovarati, pa ćeš videti da li je neki seljak, ili ne daj Bože manijak.
- Jao, jao, evo ga.
- Idem ja do toaleta. Ne daj se, mačko, budi nepristupačna, oni se lože na to! Odoh.
.
.
.
- Ćao, ja sam Peca.
- Ćao, Milica.
- Šta želiš za piće, Milice?
- Jao, hvala, ali već pijem Kocu.
- Ako si slobodna, možeš sa drugaricom kod nas u separe.
- Jao, pa ne znam baš…
- Što, imaš dečka?
- Pa ja… znaš, ja sam ti komplikovana…
- Nosiš brus?
- Ummm. Ne nosim, što?
- Ma onda nemaš frke, već sam doktorirao komplikovane, a ispostavilo se da mi je, za razliku od ovih običnih riba, kod vas jedino komplikovano da otkopčam brus kad sam ovako podmazan.
Izjava kojom sagovorniku daješ do znanja da potcjenjuje tvoje sposobnosti i da nije svjestan na šta si sve spreman.
Lik 1: Brate šta ti je? Cijeli dan si nešto nadrndan...
Lik 2: Ne pitaj me. Danas sam sreo Maru. Kaže položila rimsko pravo. Luda Mara položila rimsko pravo, ej! I to osmicu dobila!
Lik 1: Pa nije ona tako glupa kao što ljudi pričaju...
Lik 2: Nije kurac! Ima da učim 10 sati dnevno od danas pa nadalje i da u sledećem roku očistim cijelu prvu godinu, a iz rimskog ne pristajem ni na šta manje od devetke!
Lik 1: Daj ba frajeru, šta ti je? Iskuliraj malo. To što ti planiraš bi bio izazov i za Teslu.
Lik 2: Ti me ne poznaješ!
__________________________________________________________________________
Lik 1: Ej, čuo sam da je onaj Nikola smuvao tvoju curu u subotu i da mu je rekla kako je s tobom bila iz zajebancije, cijeli grad bruji o tome!
Lik 2: Ma jebaću ja njemu mater! Znam gdje živi, ima večeras da mu upadnem u stan i namlatim ga bejzbol palicom dok bude spavao, pa će on da vidi čiju će curu on da muva!
Lik 1: Daj ne seri, majke ti.
Lik 2: Ti me ne poznaješ!
Вечита дилема кладионичара, који нису сигурни која од ове две методе им је до сад била мање баксузна. Обично се појављује код оних кладионичара, који играју 5 тикета дневно (минимум!), али често не заобиђе ни ове са мањим степеном заражености. Наиме, познато је да су многи играчи сујеверни и да сваки од њих има неки начин призивања среће. Неки имају своје срећне оловке за испуњавање листића, неки мисле да ће им срећу донети то што циркају вопс док гледају текму, а неки полажу своје наде у семенке и кикирики. Покушаће све живо само да на крају пљуште говна по њима. Има и оних који мисле да ће имати више среће ако уплате тикет на шалтеру код добре рибе, док гроб риба доноси несрећу на нивоу црне мачке што прелази пут. Дакле, у мору тих "ритуала" се налази и ова дилема: пратити или видети на крају шта је било? - питање је сад. Већина њих често мења мишљење о томе који избор ће им донети срећу. Нервирање им не гине, шта год да изаберу.
Гледајући са прозора кроз дурбин вожд прозбори срдито: "Шта ради онај Добрњац, 'уста га јебем?!" Војвода Јаков га гледа смешкајући се у брк.
- "Па пошаљи Стеву бећара на лево крило, говедо једно неопевано!", настави вожд да се нервира, иако је само питање времена кад ће Турци бити потучени до једнога.
- "Затвори пенџер, Ђорђе, бије промаја.", војвода Јаков покушава мало да му скрене пажњу.
- "Пенџер, пенџер... Јеб'о те пенџер! Имаш српску реч прозор, мани ме с тим турско-чобанским речима.", одбруси му вожд љутито.
- "Добро, онда затвори прозор, брате. Уби ова промаја. Богами уби.", замоли га војвода још једном.
- "Боли вас опозиционаре, да простиш, курац.", затвори вожд прозор, те настави: "Немате власт, али нисте ни одговорни."
- "Како нисмо, па ово је и наш устанак!", на то ће Јаков. "Не разумем што се тол'ко нервираш, Ђорђе. Поцепаће их наши јунаци к'о Младен сланину."
- "Хајд' у пизду материну, сад ме насмеја право." кроз смех ће вожд. "Ма нервирам се... зашто - ставио сам педес' дуката на овог Стеву бећара да ће да побије више од двадес' и шес' и по' Турака, а данас му нешто слабо иде војевање."
- "Ау! Ниси треб'о то да играш, црни Ђорђе.", одма' му рече Јаков.
- "Што, море? Па у форми је још од самог почетка буне.", погледа га вожд сав зачуђен.
- "Повредио се 'номад кад је Хафис-паша навалио на њихову чету. Једва стоји на леву ногу.", објасни војвода Јаков апсолутно стручно као Горчин Стојановић.
- "Ма шта велиш? Како то нисам знао, о јеб'о ме коњ!", раздера се Црни Ђорђе громогласно. "Ех да сам знао, не би' га ни луд ставио на 'артију."
- "Ја ти предлажем, ако дозволиш, да не гледаш то више. Само џаба кидаш живац. Ја сам неки дан узео лепе новце, а нисам никако глед'о шта се дешава. Тако се ваља.", мудро му даде савет Јаков. Свака му је ка' Горчинова.
- "Којекуде, хајд' да пробам. Можда ми се тако боље посрећи. Даће Бог!", понада се вожд да можда ипак није све изгубљено.
- "Него да опалимо ми партију шаха?", предложи војвода ноншалантно.
- "Ма да, бре! Таман да убијемо време док они не заврше.", трљајући руке сложи се вожд.
- "'Оћеш црне или беле?"
- "Чекај, ти Црног Ђорђа питаш да л' хоће црне ил' беле?", приупита вожд војводу гледајући га као крава мртво теле.
После само 5 минута војвода Јаков направи шах-шех. Црни Ђорђе тад обори све фигуре, преломи таблу о колено, те узе белог краља, стави га на пањ и осече му главу.
- "Шах-мат." вели он Јакову, те опет узе дурбин и отвори прозор.
K'o fol molba kad u nekakvoj internet prepisci, komentarima ili četu uđeš u seriju prolupavanja i izvaljivanja najgorih gluposti i ne umiješ se zaustaviti, pa je jedini spas da ti se prekine dragocjeni dotok interneta ti nasušnog.
Neki grupni čet:
A: Ekipa, najeb'o sam, komšo Rade sazn'o da sam mu natačinjo ženu, banuo mi u firmu danas sa satarom nekom, sreća da sam bio na viljuškaru. Pojma nisam im'o kol'ku brzinu to može postići!
B: Au buraz, pa ti si mrtav čovjek, Rade lud k'o struja, plus ratni veteran. Moraš se seliti, ne možeš svaki dan bježati i kriti se po gradu.
C: Komša Rade, ženu sam ti kar'o
zato sada bježim viljuškarom!
B: Alo levatino, nije zajebancija, i ti dobro znaš kakav je Rade!
C: Mjenjač mi se zaglavi u trećoj,
praštaj komša, ženi sam ti meć'o, hahahaha!
A: Daj ba, kalesija, nije mi do zajebancije. Morate me kriti neđe, ja ne znam šta ću! I gazda mi je sigurno bijesan k'o ris zbog viljuškara.
C: A šta, i gazdi si viljuškar jebo? Hahajahahaj, aj dobro, isključite mi ruter neko!
Ovo nam najčešće kaže osoba koja voli da okoliša sa pričanjem priče. Kada je mi požurimo da ispriča ono najbitnije, on nas samo lagano smiri ovom rečenicom.
-I tako ti, a moj dragi, krenem ja u lov sa svojim Šarovom, išli gore u Kladanj, ima dobra čeka.
- I jesi li šta ulovio?
- Dobar je to ker, ih... Sjećam se jednom kad smo lovili na Majevici, poveo ga ja sa sobom, bio i sin tad sa nama. I taman...
- Čekaj ba, ode ti u široko. Šta je bilo sad u Kladnju?
- Sad ćeš ti čut. Elem, na Majevicu kad smo išli, povedem ja Šarova sa sobom. Istom vidiš on se ukipio, ne mrda. Odmah sam ja skonto da je tu nešto opasno, ugledao je nešto. Ja polahko tamo do njega, kad ono... Međed. Naštimam pušku, naciljam i pravac među oči mu puknem metak. To je onaj međed iz primaće sobe.
- Fino, fino. A šta bi sa Kladnja?
- O tom drugi put, moram sad obloge da stavim na noge, nešto k'o da me vrućica fata.
Uvodne riječi refrena pjesme koja je dok sam išao u osnovnu bila ultra mega hit. Hit koji je članovima tada legendarnih Osvajača omogućio da karaju najnaprednije maloljetnice dobrih deset godina od njihovog pokoravanja, a zatim i silaska sa zvjezdanog neba.
Danas su, doduše, te maloljetnice uglavnom štićenice centra za osobe ometenu u razvoju, jer niko pri čistoj svijesti i zdravoj pameti ne bi ni bicikl naslonio na članove nekada dinamičnog tria, a kamoli nešto više.
Što se tiče nas, običnih smrtnika, mozgova obogaćenih osiromašenim uranijumom, kojim su nas gruvali naši zapadni saveznici, nama je ova numera bila sve. Lijek za slomljeno srce, ultimativni dizač i izvor motivacije poput onog intra što su nekad puštali na razglasu prilikom predstavljanja igrača Čikago Bulsa. Sve.
Košarkaški tereni na Gučevu (inače, Zlatiboru za sirotinju), vrijeme najveće pomame za vinom crvenim i najboljih dana Rubina iz Kruševca. Pika se neki basket jedan na jedan kad s razglasa krece milozvučna melodija i TE-ČE VIIIII-NO CR-VE-NO, VE-NA-MA MOJIII....
- A bratee, ovo je moja pesma!
- Šta bolan tvoja, ovo ko da za mene pjevaju!
- Ma daj, bre, ne seri!
- A jebo ga ti, daj vam' loptu. Saćeš da vidiš. Uzima loptu, kreće u dribling... NEK SE NOOOĆAS UM-I-RE... roling u desnu stranu... JA SE NE BO-JIM... fejd avej skok šut...ŽI-VOT MI NE TRE-BA DA ŽI-VIM BEZ TE ŽE-NE, lopta naravno promašuje čitavu konstrukciju, ali to nije ni bitno jer to je tvoja pjesma i nikakva srbijanska pederčina u najnovijim AND1 patikama te ne može uvjeriti u suprotno.
Papučarov rođak. Lik bez ličnog stava, sklon je menjanju mišljenja i lako ga je ubediti u nešto. Povodljiv.
Razgovor cipelića sa ortacima:
Ortak: 'Ajde džornemo ovog merdžu.
Cipelić: Ma jesi lud, ovo ima alarm sigurno a i vlasnik je neki buržuj, najebaćemo...
Ortak: Au pa ti se baš ne razumeš u kola, kakav alarm ovo iz 90' bre povučen iz upotrebe jebe ga diferencijal.
Cipelić: Onda OK, ako tako kažeš.
Ortak: Ae čuvam ti leđa ti idi.
(Epilog: Ćorka i redukovan broj rebara od strane telohranitelja)
-----------------------------------------------------------------------------------------
Ortak: Brate jes' ti peder, 'leba ti?
Cipelić: Ma gde peder jebote, evo baš gledam kakve su čke.
Ortak: A pa dobro. Ali ''bacaš'' oko i na dečake malo a?
Cipelić: Paaaa, da... joj vidi ga onaj plavušan...
Voljenje sebe. Ne neko prenabudženo, bez ikakvog razloga i potrebe, neko za raju i fotografe, već zasluženo i bezuslovno. Onaj tip ljubavi koji baba odobrava.
-Joooj, mrzim vas!
-Koga? Mene? Ne moraš me persirati...
-Ne, nego mrzim vas muškarce!
-Nevena, mislim da smo se usaglasili oko toga da ja nisam samo običan muškarac, nego da sam nešto više od toga. Ja sam ljubavnik.
-Odoh spavati sad.
-Idi Nevena, idi...
-Aj sanjaj me kako ti striptizetišem.
-Daj mačkici pusu
i ramenima
i bedrima
i karlici
i klavikuli
i koljenu
lijevom
pa desnom
i obrij noge, jebem te usta te jebem.
-Hahaha! Eto ti i pjesma uz koju izvodim striptiz.
-Koliko ofena imam kod tebe, ladno bi mogao da te dodirujem po svakom dijelu tijela, da ti ramena rukama masiram dok ostali posjetioci striptiz bara ljubomorno gledaju u mene zajedno sa izbacivačima koji zastadoše u mjestu jer ti ih sasječe pogledom preko ramena, odmahnu im rukom i reče: ,,Prigušite svjetla!''
-Šta je ofen?
-Nešto tipa kredit, koji ne trebaš vraćati. Bespovratni.
-Aha.
-Nego, dobar izbor pjesme.
-Naravno da je dobar, kao i ja sama. Somewhere... someone fuck with this tune right now...
-Striptiz, nastavi, ti.
-Kako sam nekad seksi sama sebi. Nekad.
-I used to have sex with this song in background.
-Lažeš.
-Jesam ozbiljno haha
-Imaš sad dok me zamišljaš i bacaš ga.
-A ne, potrebna mi je tama jer ovu zvjerku iz gaća ja poželim u sebi kada je vidim. Ah, kako predivan kurac ja imam!
Spust među spustovima. Tuš hladne vode. Konstantacija poslije koje su sve druge isuvišne i bez ikakvog značanijeg efekta. Ovaj odgovor obično dobijamo kada sa relativno jebozovnom curom razgovaramo, a ona nastoji da nas konstantno odbije od sebe, usled hiljadu mogućih razloga, a pogotovo ako si muško, ako znaš na šta mislim. Cijeli vaš dijalog će vjerovatno voditi do konstantacije tvoje kako te ona ne voli, iliti, štaviše, mrzi, pošto neće da ti da , dok ona, na to, elegantno odgovara sa gore navedenom rečenicom toliko hladnoj u srži da me srce boli dok ovu definiciju pišem sa mojim srebrnim penkalom iz šezdeset-bogznakoje godine. Inače, paralelna je, i u prevodu znači -> Možeš pričat, i pričat, al' pičke ne dam!
Alfa Mužjak: " 'e, mala. Šta misliš da mi poslije šestog malo u grad, ovo-ono, aa??".
Hladnokrvna, Krvožedna ženka: "Ma, znaš kako. Ja imam obaveza i domaći zadatak iz anatomije poslije škole, a ne znam do koliko bi ostali, i kada bih stigla kući, i...".
AM: " Ma, pusti to, maco. Ima da upraksamo nas dvoje anatomiju, da ne moraš zadaće da pišeš nikakve više, dok smo ti i ja! Hnjo, hnjo!".
HKŽ: " Ali, opet... Nemam vremena, pa nemoj sad, ovaj, ovo... Ovaj, ono.".
AM: "Ma, hajde ba! Idemo! Je l' me to ne voliš ni malo? Je l' me to mrziš, pa nećeš sa mnom u grad? A, mala? Nemoj na kraj srca, molim te! ".
HKŽ: " Ja nikoga ne mrzim!".
PLJAS!
KRAJ RASPRAVE.
Alfa Mužjak pokunjeno napušta mjesto nesreće , znajući da kod ove pičke nema.
Fine
Ово нема везе са вербалним деликтом. Овде гласне жице углавном мирују. Није то оно уобичајено подизање гласа као када из суседне собе чујеш ћалета како урла и општи са женским делом Вучићеве родбине због децембарског рачуна за струју који може да се растумачи само под пуним Месецом док ти два инжењера електротехнике обучени као додоле изводе обред призивања кише миксујући влашки и индијански стил.
Шта да урадиш?
Дигни глас против ропства, против тираније, неправде, злоупотреба, против доктора који одбијају да те озбиљно прегледају иако крвариш к'о свиња док им не тутнеш неку лову и флашу вискића, против дугих редова у амбуланти, болници, пошти, биоскопу, против пандура који примају мито, против пандура који неће да приме мито (смрадови, попио сам 4 пивкана па шта?), против Мила и корупције, малих прихода, великих расхода, скупих пића по сплавовима, скупих курви по мостовима, дрољетина које тврде пазар а дају лику из краја који има 50 дина и вози Х-6 (шта фали голф двојци курво?), обрисаних дефиниција по сајтовима, против професора који имају "нешто" баш против тебе и неће да те пусте за прођеш а учио си два сата ко коњ, против надрканих и нељубазних шалтеруша, Хрвата (а настали од нас), контролора у градском (ало кад будем имао плату сома евра узећу два Бус плуса није греда), против Толета, против којекаквих Ћокија и Кокеза, против бучног комшије, металаца, менталаца, РТС претплате, Радоша Бајића бркатог говнара који нуме да направи серију и још много тога. Докле ћеш, о Србине, послушно сагињати главу док те нека необразована стока кеца како стигне?
Зар твоји дедови баш први на Балкану, пази сад, дигли глас, против тиранина и збацили вишевековног ропства ланце оснивајући прву модерну државу на овим просторима уједно и објављујући најмодернији устав тог времена? Зар ћеш бити гори од њих?
Како онда делати и дигнути глас попут зла њиховога?
Од гледања нема селамета. Време је за акцију. Куке и мотике у руке па удри докле махат' можеш. Кроз онај мали отвор на пулту шчепај шалтерушу заврат па јој наби тај један папир у уста и натерај је да га поједе без леба. Донеси своје пиће на сплав, и ја највише волим да пијем то што произведем, каква Бавариа какви бакрачи. Сипај металцима шампон у кафу. Прави 5-ти Октобар два пута годишње али реформе спроведи до краја. То су само неки од предлога.
Ето, него шта сам оно хтео..
А да. Против модератора који ти, хипотетички, ето, онако случајно, избаце тему из активних.
Кад би се то десило онда би, реално, "дизање гласа" значило уједињење свих интернет хулигана под једну заставу и свеопшти противнапад против арогантних управника Бастиље који предочавају један цео режим тираније над слободом мисли, говора и навијачког опредељења чији је саставни део бића једно сасвим нормално и доброћудно прозивање супарничког табора уз масу добријех фора и пошалица. И свеопшти СПЕМ њиховог злог модулаторског система. Ако је пао Луј ХVI..
Само кажем.
Obično, trenutak u kome se trudiš da uradiš nešto, mada ni sam nisi siguran da ćes uspeti načinom koji trenutno koristiš.
I tako, češce sa optimizmom, radnju privodiš kraju, kad ono, neočekivano zasereš, i čekaš da ti se tlo otvori pod nogama...
"Radovane, drž' ove tegle, med koji je tvoja baba specijalno za tebe sačuvala... (jedine koje su ostale od zemljotresa/ poplave/ vulkanske erupcije/ sušne godine/ najezde komaraca/ provale medveda/ Pere narkomana na gajbu, ili slične "katastrofe" )
...a znaš da je od ujeda pčele završila u bolnici !!!" - dernja se matori.
"Dobro ćale, misim nije joj ništa, eve držim ih" - zvuk negodovanja...
(pritom uzimaš jos 342 stvari usput i tegle stavljaš na vr' gomile, s' osmehom jebača na licu, onda bauljaš do frižidera, kad ono, inercija !!!
Sloumoušn efekat,ti se dernjaš NOOOOOOOOOOOUUUUUUUU, bacaš sve ostale stvari iz ruku, odbijaš se nogom od zida, radi ubrzanja, prelićeš 15 metara sa vetrom u kosi kao Supermen, 2 mikrometra od tegli, al kurac, oprem, munem, kako oćes, tegle padoše i kao za inat tebi razbiše se svom silom,mada samo sa 20tak santima visine tako da se med probio kod komšije na luster sa sprata ispod, a staklena prašina kroz kožu prodrla tebi u krv i oči i u obližnji tepih...
"E do mojega!!!" - a kroz vuglu ti prolazi "theme song" Godfathera i prisustvo svoje sa'rane, dok otac, videvši to, s' izrazom Konana Varvarina na licu, vadi sačmaricu i okreće kundak nadole, u poziciju za golf udarac... u kome će tvoja glava najverovatnije primiti "dajrekt hit" ...
Stara sarajevska "fraza prije zgaza". Obično se čuje kada neko toliko kenja, svira kurcu, džekira se i jede govna, da počne opasno ići sarajevskim mangupima na nerve.
Kada se čuje, za onoga kome je upućena je već kasno, i batine su sigurica.
Od 12.01.2015. više nije u upotrebi. Sada vele: "Jes' to Čarli, matere ti ?"
Sarajevska autobuska stanica, red za karte na jednom šalteru se otegao do studentske. Lik u narandžastim farmerkama, koji je prvi na redu prebira po novčaniku tražeći sitan novac za kartu, simultano kucka sms, a u ušima mu sluške. Igranka kreće.
"Alo, ba, šupak, vid' koja raja čeka, kupi kartu i razligu ..." - dobacuje momak par metara iza njega.
"Vid' ga, Tita ti, pa on kucka poruke. Pa mami svojoj kuckaj ..." - veli drugi koji je izvirio iz reda. "Ahhijoooj, a vid' mu žutih tola, aaaaaaaa, biće belaja ..."
Momak se i ne osvrće, jer zbog sluški i ne sluti šta mu se sprema. Treći iz ekipe prilazi mu probijajući se kroz gužvu, učtivo pardonirajući ljude. Konačno sa nekih pola metra uočava slušalice.
"Pa ti i muz'ku slušaš ?!? (skida mu slušalicu iz jednog uva) A jes' to mangup, matere ti ?"
Kako je jedno od osnovnih načela ove političke grane „Govoriti a ništa ne reći“, sasvim je jasno da je vokabular jednog diplomate više nego pogodan za nastajanje jednog specifičnog vida slenga, prepunog najrazličitijim idiomima, frazama i terminima koje bismo, ipak, najpreciznije mogli definisati kao subkulturu proseravanja. Dakle, SPOLJAŠNJE pakovanje je skupo i otmeno ali je unutra ipak samo obična džibra.
• “Ministar je u zvaničnoj poseti NR Kini...” – Još Kineza dolazi u Srbiju
• “Gospodin Ministar Inostranih Poslova je u nezvaničnoj poseti kraljevini Švedskoj...” – Opet Srbi prave neko sranje po Stokholmu ( EDIT: ukradeni dijamanti ili ubijen kralj )
• “Potpisan trgovinsko-privredni sporazum sa zemljama iz regiona...” – Prodali nešto Rusima
• „Obnovljeni bilateralni odnosi sa Šri Lankom...“ – Prodali nešto Rusima
• “Povodom skorih i nemilih događaja na Kosovu, MIP uputilo zvaničan protest neustavnoj vladi Kosova...“ – sekretarica Rajka poslala mejl po difoltu
• „Povodm smrti navijača Brisa Tatona, Vlada Republike Srbije poslala zvaničan izraz saučešća porodici preminulog...“ – sekretarica Borka poslala faks po difoltu
• „Upućen oštar demarš Beograda N’Đameni zbog priznavanja nepostojeće države Kosovo...“ - ništa nije urađeno po pomenutom pitanju
Културни одјеб. Мене си нашао пичка ти материна?! Е па неће то тако моћи да знаш!? Мислиш да сам ја будала?! Али не. Онако ђентлменски. Нисам ја за то, то раде они чобани и будале-ја јок.
-Матори, хоћеш са нама напоље?
-Али напољу је -19?
-Па знам, али цео крај иде да чисти снег.
-Аааа то...
-Да бре, биће зајебанција, мало чистимо, пијемо балтик да се угрејемо, его получить.
-Ма нисам ти ја за то...имам температуру 41, морам да одмарам.
-Е јеби га...хајде други пут, чујемо се, поздрави твоје.
-Хвала, хоћу. (Ма да бре!)
-Добар дан, је л' то господин Радомир Михаиловић Точак, гитариста Смака?
-Ја сам...
-Драго ми је, овде Сања Маринковић. Занима ме да ли бисте хтели да дођете у моју емисију вечерас?
-А па не знам...нисам Вам ја за то...
-Ма биће и Ваше колеге рокери.
-Озбиљно?
-Да, биће Фирчи и Милић Вукашиновић и...и... Хало...хало...господине Точак јесте ли на вези...господине Точак?
Turcizam pežorativne konotacije koji se odomaćio u slengu kao staromodni upravljač stokom. Značenje se svodi na prosto: "STOOJ! (U pičku materinu!)"
Otomansko carstvo, pašnjaci Prokletijski
Viđu, viđu jebemti! Rudonja! UJSTU! UJSTU, Rudonja! Đe ćeš kod Milutina u stogove jebem ti oca Turskoga! Sad ću da ti jebem sve po spisku da ti ne jebem skok s motkom
CG, Podgorica
...a onda ćemo da prokrijumčarimo baklje, pa ćemo da gađamo milicionere... ...i onda imamo slobodan prolaz ka Jugu/S'everu, da im se najebemo majke.. ...Pa onda!..
UJSTU! Govedo, stoj! Sti normalan, budalo?! Na šta je crnogorski fudbal spa, ja treba zbog ovija lelemuda da puštim da mi neko izvodi Bumbarov let po plećima... Goni se bre u tri lijepe! Ja odo na pivo, a ti bari nekog drugog da ti čuva leđa...
Oproštajna tragikomedija heterogene pozorišne trupe "Jugopajton" iz 1990. i 1991. godine. Glumci su je izvodili na raznim scenama, a pred svojom publikom koja se uskoro uz veliku svađu razišla zajedno sa trupom: navodno zato što je ova postava bila daleko gora od mnogih ranijih. Ova predstava je još nosila i podnaslov "Rekonstituisanje", pa je ova komplikovana reč možda malo dodatno oterala već sumnjičavu publiku, koja je ionako smatrala da je ovaj projekat obična jeftina zabava i razbacivanje para. Većina ljudi je već ionako počela da gleda paralelne individualne projekte, koje su pojedini članovi trupe već razradili
Trupa se ustalila već u prvoj polovini 20. veka, ali je svakako svoje najslavnije dane doživela u vreme jednog glumačkog asa, koji je debitovao na sceni 1940ih godina, a koga je obožavalo fenstvo ne samo u njegovom kraju, već i šire. I tako decenijama. I onda, kako to obično biva, ovaj as je poput Molijera umro na daskama koje život znače. Trupa tada menja koncept, i odlučuje se za jednakost svih 6 članova (plus 2 honororna glumca) poput slavnog "Monti Pajtona". No, ubrzo, postaje jasno da ekipi nedostaje maštovitost i na videlo izlaze razne nesuglasice, privatne i porodične afere, koje su decenijama gurane pod tepih. Ipak, ključno je bilo to što je trupa faktički ostala bez cvonjka ušteđevine. Tada na scenu nakratko stupa novi direktor, koji pokušava povoljnim zajmovima od drugih pozorišta i finansijskjkih fondova da postavi trupu na noge. Iako se činilo da će uspeti, dok se odigravala ova predstava, sve se urušilo.
Što se same ove predstave tiče, ironično je da se ona bavi borbom za opstanak jedne nekada uspešne pozorišne trupe. Istorija njenog izvođenja nije naročito slavna. Prvi put je odigrana 22. januara 1990. godine u Beogradu, posle čega se upravni odbor pozorišta razišao i više se nikada nije sastao. U narednih godinu i po dana sve su učestaliji bili incidenti na predstavama, čiji je akter bila publika. Ipak, sve je nekako eskaliralo na izvedbi u Ljubljani 25. juna 1991. godine, kada su dva člana trupe posle završnog naklona objavila publici da napuštaju ekipu. Došlo je do incidenata u gledalištu, tako da je naredno izvođenje bilo odloženo za 10 dana, a ovo dvoje su ipak odlučili da do daljnjeg ostanu. Sledeći put, "Putujući cirkus" je u pomirljivom tonu izveden na Brionima i uglavnom više nije bilo incidenata sve do 7. oktobra, kada je u Kazalištu u Zagrebu eksplodirala kašikara, posle čega je došlo do masovne tuče u samoj zgradi i oko nje, uz dosta mrtvih, a trupa je definitivno prekinula turneju.
Doduše, uz međunarodno sponzorstvo, glumačka ekipa je poslednji put (u suženom sastavu) odigrala skraćenu i izmenjenu verziju predstave u Dejtonskom teatru 21. novembra 1995. godine.
(odlomak iz poslednjeg izvođenja predstave)
S.M: Drugovi, meni nije jasno šta vama nije jasno. Vi tvrdite da možete tek tako da napustite našu trupu i formirate zasebne trupe. Mi imamo svoj statut i principe. Jednom u trupi, zauvek u trupi.
M.K: To je važilo samo dok je trupa funkcionisala i imala kakvu-takvu perspektivu. Očito je da perspektive nema, jer se većina slaže da trupa prestaje da postoji. A onda su razni statuti samo mrtva slova na papiru.
F.T: Jes to, slažem se!
S.M: E, pa malo morgen! Hajde, dobro, za M.K, njegov projekat ima svoju publiku, a vole ga i u drugim pozorištima. Ali ti, F.T, zar ti misliš da ja ne znam šta ti radiš. Skupljaš članove mog fan kluba i teraš ih da kupuju tvoje godišnje karte!
F.T: To nije baš tako. Ti članovi žive u mom komšiluku i logičnije je da dolaze kod mene na predstave...
S.M: Moraju da imaju mogućnost izbora!
F.T: Dobro, evo, neka ostanu u tvom fan klubu, ali neka dolaze meni na predstave.
S.M: Ne. Ili-ili!
F.T: Dobro, ako je tako, onda samo kod mene!
K.G: Ljudi, budimo konstruktivni. Očito je da nam se grupa ovako raspada. Nastavi li se ovako, idem i ja...
A.I: Onda i ja...
S.M: Dobro. Kad je tako, pokrećem ostavinsku raspravu. Vi svi hoćete da pravite svoje trupe. A ja, eto baš neću. Sa mnom ostaje i M.B, a i ova dva honorarca. Dakle, ova trupa ostaje nama, vi radite šta hoćete.
M.B: Dobro, ja zapravo...
(S.M. mu lupa packu)
M.B: Mislim, da, ostajem!
M.K: To je pravno nasilje. Vas dvojica i dvoje honoraraca. Pa to nije ista trupa. Trupa pravno prestaje da postoji i svu imovinu delimo na ravne časti!
S.M: Probaj, Laki!
F.T: Već sam angažovao advokata. Ako se ne saglasite, tužićemo vas, a onda će vas suspendovati iz Udruženja pozorišta sve dok se ne saglasite sa ovim predlogom!
(salom se prolama eksplozija, predstava se prekida)
Хладни рат, шпијуни против спавача, Америка против Совјета, ЦИА против КГБ-а, запад против истока, трка до свемира и назад. И до савршеног мес дистракшн оружја. Увод.
Да би се уопште схватио значај једне такве епрувете, мора се прво скапирати географски положај бившег СССР-а и мањка ресурса у виду нуклеарних елемената. А управо тај дефицит ресурса су луди и виспрени Руси надокнађивали тако што су убацивали своје људе на америчко тло, инфилтрацијом у њихова нуклеарна постројења и истраживачке лабораторије, све легално и регуларно. Наиме, те стамене, али луде и вероватно болесне у мозак особе, људи и жене, рескирале су своје животе и читаву шпијунску мрежу и систем мајке Русије, па самим тим и пун потенцијал војне снаге Црвене Армије да буду откривене, испитиване, мучене, убијене. Све због идеологије. Кажем, болесне у главу особе. А сад, како ће једна таква индивидуа заслепљена идеологијом да пренсе то украдено 'благо' у комуњарску утопију? Где ће да стрпа тих 7 грама Плутонијум 65 пробног елемента ако не у - епрувету. Незаштићену, на врху пластиком запечаћену, стаклену епрувету. Са Плутонијумом 65 у гаћама, чарапама, анусу или вагини, ко чиме располаже наравно, опрезно излази из истраживачког постројења надомак малог градића у Колораду, седа у свој Бјуик, вози рутом 66, стиже до бензиске пумпе у Минесоти, и после тајног распознавања предаје ту епрувету другом шпијуну који одмах улази у препун Грејхаунд бус који пичи до Чикага, проверава да ли га је неко у међувремену пратио и оставља садржај у ормарић на станици ког ће покупити неки тамо трећи анонимус који ће проследити даље до Њујорка, Бостона или где већ, сести на авион, прекоокеански брод, возити се и несвесно озрачити околину свуда око себе, све док не стигне у Европу. А ту путу једне епрувете није крај. Цела Европа се треба прећи без проблема на исти начин да би се коначно стигло до тла Источне Немачке, која је такође била препуна контра шпијунима, агентима и професионалним убицама.
Кружи проверена легенда да је једну руску шпијунку под сумњом, у Лајпцигу претресао један жандар који није ни слутио шта ова има у свом скривеном штеку. Наиме, пре самог чина претреса, почела је да глуми и опонаша цурење из носа и кијање, и док јој је овај претресао ташну и личне ствари, документацију, џентлменски јој понудио извадивши из њене торбице кутију марамица коју је ова оберучке прихватила, истресла пар вештачких слина у марамицу и вратила му назад. Наравно, овај то није хтео да узме у руке. Пустио је не нашавши ништа. А шта мислите шта је било у тој кутији марамица? Јесте, епруветица из Јуријевог чмара с Плутонијумом 65 која је прешла већу километражу од Јованчa Мицића.
А то је само један банални пример, хладни рат је трајао више од тридесет година. Хехе, луди Руси.
- И, си је јебао на крају, а?
- Бежи бре, њу је прешалтало више типуса кроз прангију него буљук Руса епрувету из периода хладног рата.
Синоним ултимативне недуховитости и, уједно, својеврсни парадокс поменутог ентитета а како је исти изворно и настао као шала Брадатог Тролџије и то она über-неслана, идемо на горка → горча → вулва Наташе Кандић. Елем, антоним свему ономе што у интеракцији између два или више хомо-сапиенса иоле може и уме да буде смешно, забавно, вицкасто па чак и симпатично, пушила говно брдском овну дабогда, метастазо једна од жене (аутор се и даље задржава на горепоменутој...и прошло га је; прим.прев.).
Јер уколико би бројем од 1 до 10 хтели да категоришемо левел хумора једног просечног, али и надпросечног припадника цењене аријевске расе - где јединица одговара лику & делу нашег драгог Жајка а десетка оном Зорана Радмиловића као Радована Трећег у истоименој представи а и после до зоре у "Српској Кафани" (како ми је носталгично причала бакута лололо) - тај број би и у преко 80 милиона случајева и мерења износио око -146, што корелира духовитости једне четке за ВЦ-шољу...и то оне што, фазон, има оне рибице које пливају по њој, шатро, дизајн и те муње. Уствари, наречени производ је скоро сигурно дизајнирао неки Швабо, пробабли вођен креативном мотивацијом проспективне сцене у којој један германоидни корисник истог развлачи своје лице у зиљави кез (види под "Јелена Јанковић"; прим.прев.) приликом док струже својeрчни потпис са природног слива персонализоване кењаре.
И кад смо већ код мокрог чвора & осталих злочина онда треба поменути и да се међ' прозваном нацијом кобасичара посебно високо котирају вицеви о говнима или, пак, са говнима у себи...што и не мења нешто специјално њихову поенту а не утиче ни на то да иза себе оставе ишта мање мучан призвук у ушима. И ждрелу, разуме се. Вицеви о сексу су тек посебна прича за себе. Бљување плућне марамице као последица ултимативне лолчине редовно прати такве зиљавштине као што су "Нека неко брзо зове ватрогасце, (рендом швапско име)__________је страшно загорео!", "Хана воли суши, а ја Ханину муши" (нем. muschi = пичкa) или "- Ћао, ја сам Антје. - Ћао, ја сам загорео", а не сумњам да би, када би могла да се преведе или барем довољно добро препева, легендарна фора провинијенције извесног округлог броја у Немачкој у рекордном року запатила огроман број дебогених поклоника који би је експлоатисали до имбецилности. Као и код нас што раде, реално.
Тиме, заправо, долазимо и до основног разлога непостојања макар и 1/7 духовитог Немца а који се, попут разлога постојања милион других духовитих жена и мушкараца, огледа у њеном или његовом (не)поимању смешног и (не)перципирању истог у свом окружењу. И док смо ми Срби недвосмислено ван сваког сличног и несличног поређења а услед вишевековне убијености у појам и генетски усађеног цинизма, у Немачкој, пак, један ДАНАШЊИ пад неке жене на улици и комплетно заустављање саобраћаја и пролазника у неспоредној близини ради савијања у стомаку од смеjа, СУТРА ће бити главна тема на вечери са блиским пријатељима, а ако током забавне рекапитулације јучерашњег догађаја неко услед неконтролисаног кикотања буде и прднуо, штрудла са сосом од ваниле ће још неко време морати да сачека у кујни. Јеботе.
Поп: ...Земља земљи, пепео пепелу. Ами...
Неко од родбине: ПРРРРД!: Уф, нисам могао више, хехе...
Сви: ХАХАХАХАХАХАХАХАХАХА, ДАС ВАР ЛУСТИХ!!!
Удовица: Ех, да је мој Ерни жив како би се сада слатко насмејао...
Комунална полиција је курва регуларне полиције. Дужност комуналне полиције је да спречава прљање града и оштећивање јавне имовине (споменика, клупа у парковима, саобраћајних знакова), да брине о комуналном реду (поштовање радног времена, уклањање уличних продаваца), одвијање јавног превоза, реду на градилиштима и о још многим стварима из надлежности градова.
Као што сам већ навела, комунална полиција се брине о ЧИСТОЋИ, комуналном реду и осталим проблемима за које је надлежна локална самоуправа.
- Једном нас је позвао грађанин и дао нам број мобилног бивше супруге, како бисмо од ње тражили његове кључеве од стана који су остали у колима. Жена је одбијала да се јави на његов број – каже Небојша Радованац, начелник новосадске Комуналне полиције. Види слику
Такође на Београдском кеју, комуналном полицајцу се обратио један Дорћолац који је желео да пријави комшију у стану изнад, који му пушта „магију“ кроз лустер. Види слику
Од „комуналаца“ грађани су захтевали и да утврде квалитет зелене салате, да интервенишу јер су „закинути“ за кусур, да им реше проблем неисплаћених зарада из којих су добили отказе (Види слику). Према речима Горјане Обреновић, начелника београдске Комуналне полиције, звали су их и да улове мачку која шета зградом или казне комшију који оставља ципеле испред врата, као и да истерају змајеве из београдске Скупштине. Ту су одмах притрчали да помогну. Види слику
- Особа која нас је позвала у помоћ ради истеривања змајева из скупштине није желела да открије свој идентитет – наводи Горјана. Види слику
Убудуће, „комуналци“ ће се обрачунавати са свима који пеку роштиљ и јаганце на Ади циганлији, са такстистима који вуку муштерије за рукав. Посебну пажњу ће посвећивати избављивању људи из септичких јама. Види слику
Ујутру у пола шест. Устајем. Одлазим у ве-це. Кад ја поглед'о, пуна башта воде! Откуд вода? Киша није падала. Лето. Сунце грија. Август мјесец. Кад ја - септичка јама се прелијева! Ја ништа. Отимам телефон, зовем.
-Доћ' ћемо само данас.
Добро. Дођ' те. Мож' те доћ'. Њи' нема данас. Зовем сјутра, нема ни сјутра. Зовем мјесец дана, нема их! Е Бога ми доћ' ћете врло брзо и то ћи дођ'те сви. Дојће и полиција. Дојће и хитна помоћ. Дојће ватрогасна служба. Они тамо картају шаха, играју шаха, картају карте. Имају дваес педес хиљада динара плату, а сиротиња јадна нема круха да једе. Е нећемо тако колеге! Узмем дрвени крст, направим крст. Ставим покрај септичке јаме и напишем: "Скочио сам у септичку јаму због кикиншких педера, курви, милијардера, јајара, лицимура". И попнем се на таван. Није прошло пола сата стиже три камиона из комунога да испразне септичку јаму. Они су јаму испразнили пола метара до гована. Кад је било оно најгушће они рукама трпају говна и у канту и извлаче мене из септичке јаме. Кад су септичку јаму испразнили вид'ли су нема Саве, нема човека, ђе је чоек?! То је улица Доситејева 2119 Кикинда. Ја са тавана проговарам: "Јесам лијепо ипак реко да ћете морат доћи јебем вам све живо и мртво?!" Да сам тужио, опет за милостињу нисам хтео. Да сам тужио петсто динара сваки дан, тридесет дана по петсто динара, колико је то пара?! То је сто педесет хиљада ДИНАРА!
Е не'ш колега, пали! Марш из моје авлије!
Крааај. Тако сам опаметијо кикиншке педере, и курве, и будале, и лицимуре. Збогом Кикиндо на курац те набијем!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.