Najljepša od svih paranoja, ali i najsurovija. To ti ide ovako:
Ludo se zaljubiš, totalno otkačiš za njom. I onda utripuješ da je sve šta ona radi povezano na neki način sa tvojom nebitnom malenkošću.
- Gledaš je kako lagano juri niz hodnik i baš na samom kraju kao slučajno se okrene... Zbog tebe sigurno, tebe koji stojiš tamo u uglu prolaza kao manijak i ne trepćući bleneš u nju dok ti sočiva tandrču po patosu.
- U školi ste u susjednim učionicama. Provalio si da ona često ima poriv da sjedne i ponavlja gradivo na klupi baš ispred tvoje učionice. Možda zato što je to jedina klupa u ovom dijelu škole? Ma ne, sigurno je to zbog tebe... Da bi mogla da te gleda kako izvodiš najgore moguće gluposti krajičkom oka prateći njene reakcije.
- Kada se sretnete na ulici ti hrabro gledaš u nebeska prostranstva ali si siguran da njen pogled leži na tebi. Svjestan si toga da će čak i nakon mimoilaska da gleda u tebe dok dobrano ne zamakneš, i pružaš joj to zadovoljstvo ne okrećući se.
- U hodniku za vrijeme velikog odmora čuješ da ona sluša stvari tvog omiljenog benda. Možda zato jer ih i ona sluša? Ma ne... Sigurno je to zbog tebe, da ti privuče pažnju. Odlučio si da se malo poigravaš i kao kuliraš praveći se da ne čuješ. Zvonilo za kraj odmora, ona ulazi u učionicu... Možda si ipak mogao da joj priđeš... Ma ne, vrijeme će ojačati vašu ljubav, čekaćeš još malo.

Jednog dana je vidiš sa momkom. Staneš zbunjen i povrijeđen dok oni prolaze pored tebe kao pored groblja... Kasnije je zamrziš iz dna duše jer se okrutno poigravala sa tvojim osjećanjima, a ne preispituješ sebe i svoje glupe paranoične maštarije za vrijeme zaljubljenosti. Zašto joj nisi prišao?

Iako je ovo vec 934 dan kako me bude najrazlicitije padavine (kisa,sneg,sekire,prangije),odlucim da budem cool i optimisticna...zima mora da je pri kraju-kalendarski se priblizavamo prolecu,dan se produzio,svaki dan me obraduje bar poneki suncev zrak...medjutim,ljubazna gospodjica mi u prvu jutarnju kafu pljune informaciju da se neko obesio u parku zbog zimske depresije,a,onako uzgred, doda i pesimisticne prognoze Kamenka Katica po pitanju otopljenja.
Uz dorucak prezivljavam 'bliski susret' sa ostacima zrtava masakra na pijaci u Hindukusu.Dok objasnjavam matematiku klincima iz kraja,dozivim sok videvsi da emituju pornic u 2 popodne!!Ma jok,tripujem...to je Veliki Brat...Nedeljno popodne mi upotpunjuju umirujuci smeh Lee Kish i genijalne-'samo se dobro udajte,kao ja'-fore Snezane Dakic.
Popodne je rezervisano za fenomen Sarici.Svi se bavimo cinjenicom da je za 48 sati sagradjeno 486 vila kod NS-a,kupljeno 1000 firmi,ugostiteljskih objekata i prosvercovano xxx tona koke.Za to nikad ranije niko nije cuo.Celokupna politicka scena je i dalje iznenadjena.I uvredjena.U ovom trenutku su oni prioritet nacije,koga briga sto poskupljuju komunalije i svi proizvodi od toalet papira do kukuruznog brašna.Svi na noge da 'vatamo olos!!
Gasim TV.Poklici i neartikulisana buka iz komsiluka me podseca da je 8 sati i vreme za "Povratak otpisanih".Necu ni ispratiti Tihog i Prleta kako dolikuje sacekace me ova elita sto skrnavi selo podcenjuje seljane.

Radno mesto dobrog dela današnjih zanimanja.

Pojava tranzicije u ovoj šugavoj državi je dovela do velikog broja nezaposlenih koji su postali tehnološki višak u firmama gde se ne zna ko pije, a ko plaća. Ko je zaposlen preko porodične veze, a kome je sekretarica pružila titfak za radno mesto gde će ceo dan moći da lakira nokte i češe klitoris okružena oblakom dima sa ponekim odjebom radnika koji dolaze da se žale generalnom zbog neispravne prese za metal koja preti da nekome otkine ruku. Srbi k'o Srbi, fala Bogu, snalažljivi, lako menjaju struku jer u većini slučajeva nisu bili dovoljno dobri ni u prošloj zato što ih je jednostavno boleo peti ekstremitet da se uče poslu i napreduju. Imali su redovnu platu, bednu, ali redovnu, topli obrok, pola litre mučenice po smeni i niko nije smeo da ih dira kad legnu na klupu u parku. U cilju preživljavanja, neradni sto menjaju domovima drugih sugrađana, radeći najrazličitije poslove kojih bi ih pre koju deceniju bilo sramota. Ali jebiga, niko nije čarobnjak, ni alhemičar da stvori suvo zlato svojoj nadrkanoj ženi i raspuštenoj deci kojima je neophodna kinta da bi petkom i subotom pili fensi koktele i gutali eksere, tresući se kao epileptičari uz divne melodije Dare Bubačmare i Jelene Keruše.

Rečenica koja se upotrebljava na kraju svakog razgovora, kada nema šta da se kaže, kada se svi učesnici razgovora slažu ili kada se razgovor završio ali sagovornici nastavljaju dijalog bez smisla. Razgovor se može nastaviti sa ostalim produžecima dijaloga tipa: da,da; jašta; svakako; uvek itd... Često je koriste i penzioneri.

Ova, na svu srecu, marginalna grupa vezana je za vece gradove. Verovatno ih ima i umanjim ali su isto tako verovatno omrznute od strane lokalne zajednice. Naime glavni moto ovih riba je "urbano i samo urbano". One su drugacije od svih. Totalno. imamo 2 vrste
1) ribe koje misle da su cool, oblace se malo cudno, slusaju neku eksperimentalnu muziku, koja na youtube-u nema vise od 100,000 view-a, stalno su u nekom nafuranom fazonu jer su one emancipovane, nisu kao vecina drugih i ne daju se tako lako frajerima. Vecinu cine gaborke.
2) Fensi ribe, koje imaju dan od 300 sati. Za to vreme one uspeju da idu na razne modne revije, liftinge, pilinge, usklade stajlinge, odu kod frizera, na jogu, wellness i fitness i da dzogiraju u lokalnom parku. One uvek prate modne trendove i takoreci napamet znaju svaki broj Cosmpoliten-a i slicnih magazina za zene koje vecina cita samo dok ceka red u frizerskom salonu. Ako neki nesrecni predstavnik muskog pola ima sastanak sa doticnom - nacekace se jer ona mora da uradi sve gore-pomenute stavke, kako bi zadovoljila samu sebe, nemajuci obzira ka mladom i cesto napaljenom muzjaku koji je ceka. Ovakve ribe imaju uzor mnogih "trendi voditeljki" na raznim TV stanicama. Svoje nezadovoljstvo ovom grupom ljudi je fino iskazao i Sergej Trifunovic u filmu "Kad porastem bicu kegnur".

Izraz koji se koristi da opiše susret sa osobom koja ne samo da smara, već ima i tečan govor u rangu sa monsunima u jugoistočnoj Aziji. Gradacijski jači od ko preživi, pričaće, a slabiji od ko preživi, skvičaće.

90-tih smo slušali kako je 70-tih i 80-tih bilo lepo živeti, kako je bio dobar provod i kako si mogao da spavaš u parku na klupi a da ti se ništa ne dogodi. A onda je usledilo svo ono sranje koje je iza nas ali koje je ostavilo neizbrisive posledice u vidu poremećenih sistema vrednosti, nepoštovanja svega i svakoga ko imalo vredi, turbofolk i mafijaško idolopoklonstvo, opšta lažna a ne iskrena vera u Boga .... Po velikom scenariju sada mozak našoj deci pokušavaju da modeliraju preko raznih teletabis crtaća, rijaliti gluposti, prihvatanjem evropskih vrednosti... Stvari koje su nekad bile nezamislive danas su potpuno IN i svi treba da se poklonimo tome i verujemo u bolje sutra.
Pitam se da li ćemo 2025 pri povratku sa pijace dok ulazimo u kuću sa torbom genetski modifikovanih namirnica koje smo mučenički zaradili crnčeći po 20 sati na poslu, pričati našem polupismenom detetu od 150 kg koje već 8 meseci nije izašlo iz sobe zbog igranja online igrica i dopisivanja sa svojim virtuelnih drugovima, kako je nekad lepo bilo dok smo na početku novog milenijuma bar sa nekim izlazili i igrali fudbal, a devojke upoznavali na splavovima i kafićima a ne na fejsu ili nekoj sličnoj mreži, kako je tad postojalo bar malo časti, poštenja, druženja... Pitam se, i ono što vidim me ne raduje. Ali želim da verujem da grešim.

Predmet obožavanja je različit, ali zajedničko im je da je uvijek to i samo to tema razgovora. Nije važno da li je to smaračeva djevojka ili momak, auto, mobitel, dijete, pas... Ali je procedura ista. Bez obzira o čemu se priča, smarač to nadovezuje na svoju temu, i pokušava da uvjeri druge koliko je to fascinantna i važna tema. Nešto o čemu se ima i treba pričati satima i satima, i svi treba da slušaju dok zaslijepljeni zagovornik te teme govori, ostali mogu i pohvalno je ako odobravajuće i fascinirano klimaju glavama. On ne reaguju čak i na očigledne pokušaje skretanja sa te teme, ili se prave ludi, ili im se to čini kao zezanje, ali tema se nastavlja...

Izjava tinejdžera u depresiji koji misli da će mu devojka rešiti sve probleme u životu, a najčešće će ga još više zakomplikovati ukoliko devojku i pronađe.

Pobednički argument muškarca u prepiranju sa lepšom polovinom zbog bacanja letimičnog pogleda na sise koje nisu njene.

Rečenica koju izgovaraju majke nezainteresovane za svoje potomke koje iz prevelike brige o sebi, opterećenja nebitnim stvarima ili čiste lenjosti zapostavljaju decu i time ih dovode u opasnost.

Tokom odrastanja menjali smo mišljenje o njima.

Prostor-vremenski entitet iz koga je isključen prostor. Četvorodimenzioni koordinatni sistem bez tri dimenzije. Vremenska osa u kojoj postoji samo prošlost. Knjiga iz gramatike, napisana u perfektu. Fiktivni lokalitet koji nastanjuju: pičkice, pičketine, pičkurine, pizduljine, plačipičke i ostali varijeteti nosilaca ordena najvišeg reda "pička u duši", koji preziru sadašnjost i plaše se budućnosti. Zombilend prepun melanholije i licimurštine. Groblje živih leševa. Mulj taloga.

Ako ste ikada imali prilike da odgledate bar jednu epizodu sada već kultne američke serije o četiri dozlaboga iskompleksirane ali URBANE kuravele-polovnjače zvane 'Sex&City', sigurno ste čuli i za ovaj gadan katolički izraz. E sad, ovolika količina sarkazma ( pre će biti, besa ) nije prouzrokovana frustracijom koju izaziva nemoć da se zaustavi transport ogromne količine fekalija iz američke televizijske produkcije do naših konzervativnih toplih domova, već činjenica da naše devojke to gledaju i jedva čekaju jebenu reprizu. Mislim, pored gomile interesantnih stvari koje mogu da nauče gledajući ovu zanimljivu seriju kao na pr. koji su sve ukusi sperme, šta treba uraditi da se isti poboljšaju, gde su na Menhetnu zgodna mesta da drljate đanu u prirodi, kako u Central Parku iskoristiti već korišćen kondom itd..., tu je i par korisnih informacija o nama, muškarcima, i našoj ( iz epizode u epizodu ) nepopravljivoj kurvarskoj prirodi...a tu je, naravno, i plemeniti izraz iz naslova. Naime, koliko god da je muškarac lep, dobar, pametan, šarmantan, bogat, uspešan, ima veliki tuki itd., ništa mu to ne vredi ako je i 'premature ejaculator'. Na srpskom bi ovo moglo da se prevede kao 'prevremeni svršač' ili sl.
Već mi se, da budem iskren, prilično popeo na kurac ovaj izraz a otkako sam pre nekog vremena čuo neku klinku kako ga na sva usta ( pocepala joj se, dabogda ) koristi, morao sam moju muku da podelim sa vama, dragim Vukajlijašima.

Mejdan je gradsko naselje u Banja Luci sa oko 30 000 stanovnika, među kojima je 50% ludih kriminalaca od oko 15-18 godina. Mejdan bije glas da je pun kriminala. Prvo pravilo Mejdana je: nikada ne reci "živim u Mejdanu" nego "živim na Mejdanu". Svaka osoba koja živi na Mejdanu uz svoje prezime nosi još i prezime Samejdanović. Naime, naselje (geto) posjeduje dvije škole prilagođene za normalno školovanje djece, međutim, te dve škole su dve ratne strane i to je neminovno. Mejdanci su poznati po poslovici zakon luđeg, ne jačeg, ali ima i djece koja vode normalan život u skladu sa svojim godinama. Jednog mejdanca možeš prepoznati među hiljadu ljudi, oni nose šuškave najk trenerke makserice. Uglavnom, opšte poznato je da samo u rijetkim situacijama prelaze Gradski most, a oni građani koji sa druge strane krenu preko gradskog mosta ulaze sa dozom opreznosti na Mejdan. Glavnu priču vode uglavnom djeca između 14 do 18 godina jer je to fazon. Poznati su po izrazima aj brale ili ti bjat moj ludi, iako se ni ne znaju niti su se dvaput sreli u životu. Cure iz naselja se uglavnom ponašaju kao i momci. Međutim, ima i onih koje se stide što su sa Mejdana al' neminovno je da ne mogu proći kroz naselje bez onog: alo školski. Vrlo su srećni jer imaju plažu kod Vrbasa i puno klupa na kojima ostaju do kasnih sati (djeca od 14 godina). Poznati su još i po jednom od najjačih klubova četvrte lige RS - "Naprijed", koji ima jako bogat i uređen stadion sa tribinama koje uglavnom služe za okupljanje naveče (djece), ali, kad se sve to pogleda dobar je za život djeci koja glume beogradsku raju.

Izraz kojim sire narodne mase cesto stavljaju do znanja nezadovoljstvo o nekome/necemu.Vrlo cesto dopunjuju taj izraz sa pridevima ili priloskim odredbama.

Propao tim. Šesta liga, podregion: prekoputa Mićkove pekare. Livada kru. Golmana su našli na rasprodaji starih stvari, a odbarnu su pohvatali po parku, jer, jelte, stoje k'o usrani golubovi dok se lopta nonšalantno kreće iz noge u nogu igrača protivničkog tima. Pripreme za sezonu nemaju. Sreća je i ako se odigra cela sezona, jer ipak, nisu roditelji svakog igrača raspoloženi za ovakav vid igre. Glavni strelac im je četrdesetogodišnjak sa veštačkim kukom i gadnom navikom da se pokači sa igračima na terenu. Kako tuđim, tako i svojim. Ume i da zavali ponekog sa tribina, ako iko posumnja u njegove golgeterske sposobnosti. Crvenih kartona nema. Poneki žuti. Jebiga, barem se sudija najede sa pobedničkom ekipom posle zadnjeg zvižduka. Stadion pozajmljen od lokalnog bogataša, kad ne izvodi stoku na pašu. Ne žali se niko, imaju sveže popasenu travu za džabe. Formiranje lige je u toku već par godina, s tim da bi oni, kao jedini tim sa više od 11 igrača i manje od 5 redovnih posetilaca kafane, odma bili prvi na tabeli. Ako i dođe neka teža utakmica sa, ne daj bože, susednim selom, svi u klubu su napeti. Niko ne zalije noć pre, čak ni ne gledaju tiket koji stoji pored uključenog teletexta. Kuku lele ako izgube u ''derbiju''. Celo naselje ih ismeva, a komšije ne svraćaju par dana na kafu i lokalni trač dana. Ali njih nije briga. Oni su i dalje ponos i dika cele mesne zajednice.

Polovično pretučena osoba, koja se sticajem srećnih okolnosti (po nju), nekako izvukla pre kraja makljaže i isparila kao lopov.

Ono prvo visenje,otpadanje,zblizavanje kolega brusoca van ili izmedju predavanja na faksu

Bez planova, razmišljanja, računanja, obaveštavanja. Glavna stvar u kojoj se razlikuje muško od ženskog ponašanja i delanja, i s toga vrlo čest pojam u muško-ženskim raspravama.

1. To je ono kad muskarac ode iz kuće ujutru, i vrati se posle 3 dana, a u međuvremenu obišao sve drugove, napio se 10 puta, napušio 20 puta, igrao igrice 20h, posetio kladionicu 5 puta, nekim čudom se našao u drugom gradu, jednu noć prespavao kod ortaka, drugu na klupi u parku, treću nije ni spavao, uglavnom ništa nije kresao (srećom, pošto se nije ni kupao), i bio sve vreme bez punjača za mobilni…

2. To je suprotno od onoga kad žena ustane 7h, ode u kupovinu, sprema ručak, brine dal će da bude gotov dok se on ne vrati kući, dogovara izlazak 5 dana unapred, sprema se za isti ceo dan, od glave do pete, kresne se sa onim koga već duže vreme ima u planu, puni mobilni telefon i pre nego što se baterija isprazni, uvek se javi i najavi, uvek ima objašnjenje i traži isto, planira kad će da se uda, kad će da rodi dete…

Suština leži u samoj biologiji:

- ženski embrion u prvom trimestru ima 5-6 miliona jajnih ćelija, čiji broj do rođenja ženskog deteta padne na 400.000. Do puberteta taj broj se smanji na 40.000, a od tada svakih mesec dana propada po još 10-20. Do 45. sve propadnu! Žena je od rođenja u konstantnom procesu propadanja, ona nema kad da gubi vreme na spontanost. Ona mora da planira.
- muškarac baci više od 50 miliona spermatozoida u jednom ejakulatu, i konstantno proizvodi nove od puberteta do starosti (i posle 60. god). Njima se nigde ne žuri. Oni i njihovi spermatozoidi imaju sve vreme ovog sveta da budu spontani i da ne planiraju.