Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.

**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.

Profesor fizike: Mislite da nešto znate o strukturi atoma, a knjige i knjige su napisane samo o elektronu, da druge čestice ni ne spominjem.

Možda bi se mogle knjige napisati o nekim temama koje su predmet definicija na vukajliji, i opet ih ne bismo do kraja dokučili. Nažalost, čini mi se da se iz riječnika, enciklopedija, pa i Vukajlije, može malo naučiti, to jest, u stanju smo shvatiti samo one stvari koje su nam već donekle poznate. Ostalo takođe shvatimo, ali ipak utisak nam je pomalo blijed. Isto kao što stranci ne mogu do kraja provaliti srpski humor ili mi možda neki njihov... knjige bi se o ovom svemu mogle napisati.

Pre 2000 godina u jednoj Rimskoj palati...

"Gajuse Maksimuse dovedi nam još robova i robinja da se malo "proveselimo"... "

2000 godina kasnije džangrizavi deda vidi ženu u provokativnoj odeći...

Deda: "Eh kakvi smo to ljudi postali, toga nekada nije bilo!"

- Pa koj kurac si išla tamo, kad se žališ?
- Pa lepo je da se otputuje, da se vidi nešto novo.
- Aha, i ja vidim.

Kroasan:Vi srboćetnici ste obični turci ,mi hrvati smo čistokrvni narod

Srbin:Došli kao Avari ,asimilovani sa nama , hiljadu godina bili pod ugarima u više navrata pod turcima , neko vreme i pod italijanima, i on će meni reći da sam turčin...

Primer 1.

Otac: - Alo, sine, nemoj da jedeš ležeći, ugušićeš se.
Sin: - Eeee moj ćale, znaš li ti da je za Rimljane vrhunac zadovoljstva bio da se na gozbama opruže na divanu, ovako baš k'o ja sad, i onda natenane da uživaju u hrani i piću k'o gospoda, a ne to obedovanje za stolom što vi praktikujete, k'o neki varvari.
Otac: - Pa, zato su i propali, a ti da si smesta dovuk'o to lezilebovićko dupe za sto da te ne bih, onako varvarski, naterao.
Sin: - E baš neću!... Varvarine!

Upotrebom mašte shvatićete o kakvim je posledicama reč.

Primer 2.

Otac: - Ajd' uzmi malo prasetine da vidiš što je dobra, doneo stric malopre iz sela, sveže ispečena, prste da poližeš.
Sin: - Ćale, je l' ti to mene malo poprckuješ? Skloni to, bre, znaš da sam vegeterijanac.
Otac: - Eee, fenseru, a za Uskrs ti je prijala jagnjetina. Dobro, dobro. A, ko te natera na to tako iznebuha, 'leba ti?
Sin: - Jeee, ćale, al' si ti zabagreo. Pa svi poznati ljudi su bili vegeterijanci.
Otac: - Koji to?
Sin: - Pa između ostalih: Sokrat, Seneka, Ciceron, Roza Luksemburg, Franz Kafka, Hitler, Mahatma Gandi, Bob Marli, Džon Lenon itd.
Otac: - Zato su i propali. Il' su otrovani, il' posečeni, il' upucani, il' ih neka bolest pokosila. Svi redom što si ih nabrojao.
Sin: - Dobro bre, ćale, daj ti, ipak, meni tu prasetinu da probam. Nešto sam ogladneo posle ovolike priče.

Noć, dva momka šetaju kroz školsko dvorište. Jedan od njih paleći cigaretu pri svetlu upaljača ugleda dobro poznat predmet kome tu nikako nije bilo mesto. Lagano podiže špric sa iglom sa zemlje i pokaza ortaku. ,,Jebeni narkomani, tu će ujutru čeprkati deca", promrlja ovaj. ,,Baciću ga u kontejner preko puta, ovde su sve kante odvaljene", reče drugi. Krenuše lagano ka kapiji kada iznenada, kao iz zemlje, ispred njih iznikoše dva pandura. ,,Dragane, to su ona dvojica na koje se žali ceo kvart", reče jedan od njih, ,,drži ih!" Njegov kolega uhvati za rukav mladića sa špricem i škljocnu lisicama oko njegovog zgloba. Krenuvši rukom u kojoj je bio špric ka policajcu mladić povika: ,,Ali mi nismo ta dvojica, našli smo usput, krenuo sam da bacim u..." Udarac u glavu ne dopusti mu da završi rečenicu. Dok ga je svest lagano napuštala, uspeo je još da vidi ortaka kako pruža ruke ka drugom policajcu i sebi u bradu psuje njihovu nesrećnu zvezdu koja ih je navela da, mimo uobičajene trase, uhvate prečicu kroz školsko dvorište.

Jedan dogadjaj iz moje srednje škole. Profesorka srpskog pripada grupi gorepomenutih profesora, koje zabole kurac za "Tikve", te se čas analize ove knjige sveo na petominutno prepričavanje od strane najbolje učenice.
Profesorka: U redu je, Ivana, dovoljno smo čuli o Tikvama. Ko hoće da popravi ocenu?
Marija: Ja bih.
Profesorka: Uh, ti imaš čistu jedinicu. Hm, ajde analiziraj jednu rečenicu iz romana, ali nadji, leba ti, neku gde nema bezobraznih reči!
Marija: Krajem 50-ih, na Dušanovcu se osetio deficit medju ribama. Subjekat je...
Profesorka: Jao, to je predugačko za tebe, a i te "ribe", pazi na rečnik. Traži kraću, i bez vulgarnosti!
Marija: Hoćete mindže!!!
Profesorka ( kolutanje očima )
Odeljenje ( koma )

Unuk: Daj mesečnu za bus!
Baba: Shvatiće da nije tvoje mesečna.
Unuk: Neće.
Baba: Ne mogu, jaja su mi u cegeru ako ti dam.

Devedesete, rat.

- Fakat Slobo, sad si ga usr'o. Najebaćemo vam se mile majke, samo da znaš! Samo čekaj dok se smrači!

- Crkni Franjo, govedo šahovničasto, izdao si nas tako da bi ti se Branković bacio na kolena i vikao - tič mi, mestr! Haha - MESTR. MESTR. Mestr of papetz pul..

- O mater ti, jesi se i ti navukao na to, je l'? I ja slušao prije neki dan, lete bombe, a ja se divim Klifu.

- A jebeš ga, nije loše, samo ti znaš da ja ipak volim Megađed! ŠTO ĆEŠ I VIDETI, pička ti materina, kad krene simfonija!

- Ma idi u kurac bre Slobo, kakav bre Megađed.. S'ti kršten?! Auuu, za ovo će te specijalci strijeljati kad vam udjemo u parlament, majku ti pokv..

- Ma dobro bre Franjo, ajde nemoj pušit' kurac. (u pozadini preko telefona čuje se ''Infinite dreams'')

- JE L' BOGA TI, jes' se ti to ogreb'o za novu kasetu Mejdena? Je l' ja to dobro čujem?!

- Jesam vala, poslala mi Margi Tačer, 100 kuraca imala dabogda za to, još izneveravam da je stiglo. Otkud ti to znaš jebote bog, i ti slušaš Mejdene?

- Mejdeni su Mejdeni, Slobo.. Bi l' ti to meni ikako mogao poslati da preslušam? Vamo sranje, haos, još gore nego kod vas, znaš već..

- Mejdeni su Mejdeni, Franjo. U ratu smo, znaš to. Ali ja imam moralnu obavezu da ti prosledim ovo. Tako da, očekuj pošiljku prekosutra maksimum.

- Hvala ti k'o bratu! Nego.. Nešto razmišljam.. Da se manemo mi ovijeh govana i ratovanja? Dovoljno metala na toj kaseti ima da zamjeni svaku od ovijeh pušaka što smo poćerali jedni na druge.

- Da znaš da mudro zboriš. Moglo bi se to iskombinovati.

NOVAČE NISI VIŠE #1 !!!!!!!!!

-Šunsuke zašto kasniš na čas?
-Voz je kasnio.
-Da je voz kasnio javili bi na vestima. Evo ti neopravdani.

-Šunsuke zašto kasniš na čas?
-Bio je neki štrajk u centru grada.
-Štrajk se nije održao u Tokiju od 1912. godine. Evo ti neopravdani.

-Šunsuke zašto nisi uradio domaći?
-Robot-kućna pomoćnica mi ga je pocepala.
-Koju marku robota-pomoćnice imaš?
-Tošiba.
-Znači lažeš,Tošibini roboti imaju savršen softver. Evo ti kec.

-Šunsuke zašto si na tabli napisao da direktorka ima veliko dupe?
-Nisam ja i ne znam ko je.
-Znamo da si ti, tabla je prepoznala tvoj rukopis. Evo ti ukor.

Toni: Muvao sam se sa onom Tanjom, devojka je baš slobodna i skroz je gotivna.
Kosta: Brate, ne znam šta tražiš sa njom... Udarali su je više neg' krušku na vašaru.
Toni: Daj bre Kosto ne hejtuj, tvoji komentari i opaske nisu ni za kurac. Devojka je vrh!
Kosta: Ja sam ti lepo rekao, a ti kako hoćeš. Na tu tvoju malu su se pentrali više neg' na Frušku goru, pa ti vidi batice.

Klasičan primer nastanka alkoholizma po principu, "polako ali sigurno".

Starosna dob: 13-14

-Počinje momčenje i izlasci u grad. Obično sa drugovima iz odeljenja. Već posle nekoliko izlazaka odlučiš se da popiješ alkoholno piće. Počinje se sa ne više od 3-4 pića i obično su to bambus ili malo pivo(pils). Pošto nemaš para za više od nekoliko pića, praviš se da si pijan,
jer je to cool.

Starosna dob: 14-16

-Izlasci u grad postaju smisao života. Sad već imaš malo više para (daju ti tvoji jer si, bože moj, dobro dete). Više se ne praviš pijan, sad si stvarno razvaljen svaki vikend. Misliš da si faca, jer su te drugovi doneli kući. Probavaju se sva pića, ne bojiš se mešati. Sad si sad već u "formi", mo'š popiti(to je i bio cilj). Počeo si pušiti, ali to je "pičkin dim", za ono što te čeka.

Starosna dob: 16-19

-Postao si iskusan. Ko je lud da pije u kafićima u kojima je piće skupo. Nalazite kafanu, koju nazivate vašom, i tamo se "razbijate" pre grada. Ovo je prelomni trenutak, jer u toj kafani nalaziš nove drugove. Drugove koji su malo stariji, ludji i opasniji, a što je najbitnije "vole piti i budale biti". Pića su pivo(veliko), pelinkovac, špricer i votka. Kad stigneš "u grad" već si razbijen. Još uvek žestinu "gasiš" sokom.

Starosna dob: 19-24

-Piješ češće nego ikad. Živiš odvojeno od roditelja, tako da ni za kafanom nema preke potrebe. Piće se kupuje u diskontima, i organizuju se kućne žurke(čitaj pijanke). Pijan si 3-4 puta nedeljno. Pića su pivo, pelinkovac, rakija, vino(u teterpaku) i vinjak. Žestinu gasiš vodom. Često imaš sex, društvo ti je ogromno i nikad nije dosadno. Obožavaš svoj život.

Starosna dob: 24-34

-Društvo se polako raspada. Žene, devojke i posao. Nalaziš nove drugare "po flaši". Više nije toliko zabavno, ali nema veze. Svejedno je najbitnije da se napiješ(svaki dan). Piju se samo muška pića: pivo, vinjak, rakija i belo vino(špricer). Ne gasiš žestinu, to rade pičkice.
Javljaju se i zdravstveni problemi. Mrziš svoj život.

Starosna dob: Posle 34.

Znaš da si zavistan od alkohola, ali boli te dupe. Ne možeš da zaspeš, ako nisi pijan, a imaš i druge zdravstvene probleme koje lečiš tako što se napiješ. Ponovo se krećeš po kafanama, ali sediš sam za stolom. Naručuješ samo vinjak ili rakiju i deci kisele. Zaljubljuješ se u konobarice. Voliš ljude koji piju, mrziš narkomane. Narkomani su ološ, ti si bolji od toga. Ciroza jetre i rak prostate su u pripravnosti.

Iskreno se nadam da se niko nije prepoznao u ovome.

Ovo što ste pročitali su dela vrhunskih profesionalaca. Ne pokušavati kod kuće!

(Vidi sliku)

"Jesi video Čubrila skorije? Obećao mi neke papuče na sniženju, idem bos već tri meseca, štekam se od buraza, nikako da mi donese."
"Čubrila? Njega su zvali 'zajeb', nema tu tebi 'leba. Pre će ciganče da se obuje nego ti. Idi do Kineza i kupi, većeg sniženja od toga nema."

A:Sta ti je? Cuo sam da si pretrpeo sve moguce vrste povreda,kazu ubio te neko
B:jeste brate,a zanas sto?
A:pa kazi
B:prolazio sam posle utakmice Radnicki-Zvezda pored grupe navijaca Radnickog
A:pa sta
B:pa uziknuo sam Radnicki je sranje
A: (u sebi jbt.koliki debil moras da budes) nisi ti kriv burazeru,lekovi su skupi

- Košarkaši Partizana su izgubili od CSKA, ali su ipak završili u top 16 jer im ostali rezultati poslednjeg kola idu na ruku.
--------------------------------------------------
- Brate, ti uopšte ne ideš na predavanja. Kako bre prolaziš kod profe?
- Na ruku mi je što mi se šveca hefta sa asistentom, pa ne brinem o tim trivijalnostima.
--------------------------------------------------
- Tebra, e? Ššš, ššš, brate? ...TEBREKS!
- Šta je, jebote, šta se dereš? Vidiš li da držim taoce na podu?!? Šta sad hoćeš da ćaskaš koji moj?
- Ma ništa spec, samo kaži kako nam je totalno na ruku to što su ljubazni službenici pustili klimu u banci, skroz bi nam se preznojila vugla u ovoj vunenoj fantomci!

-Bravo dečko tako se bre igra flaster, vidiš da ne moze da te prođe celu tekmu.

-Kurac moj flaster, zalepio se lik za mene k'o sličica jebem ga u oko znojavo, pasem mu pod pazuhom vec pola sata !

Nista one nisu vece kurve od nas muskaraca!