Zasjesti u gostima bez mjere i bez stida. Tu je rakijica, pivo, tu je nekakvo meze, a možda i neki kolač što je domaćica spremila, a dragi gost vjerovatno ništa od toga kod kuće nema, pa ne vidi razlog da žuri. Domaćini prenaglašeno zijevaju i naglas pominju rano ustajanje i naporan radni dan, a u sebi pominju majku, Boga i sve do desetog krvavog koljena osobi koja im se uvalila na konak.

Parce nepotrebne plastike, koje ne moze da te zastiti ni od cega, ali zato ako imas malo skuplji auto kosta te oko 300e. U sustini totalno nefunkcionalno i neefikasno resenje za sudar. Vise sluzi kao ukras nego bilo sta drugo na autu. Onog ko ga je izmislio, zajedno sa danasnjim dizajnerima koji nista nisu promenili treba sve nabiti na jedan kolac, da se malo guzvaju...

To se govori ako zelis da uzmes nesto ali ne zelis da imas status osobe koja ni sudski poziv ne odbija

Opomena vašem prijatelju orku koji nema nikakvog poštovanja prema prirodi, ili drveću. Kida sve što mu je na putu, potkresuje svaki žbun (onako kako ne treba), seče posađene jelke ispred zgrade pred Novu Godinu (ima i takvih vandala), sve u svemu, varvarčina teška, koju valja pošteno izmlatiti ili nabiti na tup kolac.

Poznati i kao DANAK U KRVI i CRVENO SLOVO. Nekoliko dana u mesecu kada žene samo leže, kljukaju se kafetinom, plaču 5 do 10 puta dnevno, pojedu pola kile eurokrema za pola sata, kada im izađe bubuljica veličine crne rupe na čelu, kada ne briju noge, kada imaju napade besa kad god neko povisi ton na njih, kad hodaju kao da im je neko zabio kolac u bulju i jednostavno- dobre su samo za izbegavanje.

najkrvavije virtualno ratiste danas,
tu se svako malo nabijaju na kolac, streljaju. premlacuju, kolju, pripadnici raznih verskih i nacionalnih grupa, ubedjenja i zadojenja,
svi jaki i brzi kao u kaunteru, generalima, workraftu...
glavni krivac za neuspeh brauzer igrica tipa travijan, e ripablik,
tu dolazi do sukoba tako masivnih kao u filmu gospodar prstena ili filmu 300, a mirotvorci koji tamo zadju, cesto pod uticajem sukoba nesvesno skrecu sa svoje mirovne misije i postaju generali i predvodnici...

Sinonim za najnepoželjnijeg gosta u vreme praznika. Najveći proždrljivac, baš kao i njegov dalji rođak, Tiranosaurus Reks. Tamo gde se pojavi ostavlja za sobom pustoš, pojede i tanjire i domaćine. Mašinerija za žderanje, stomak bez dna. Slavski kolač je za njega mrvica 'leba a pečeno prase mu je užina. Od njega ne možeš ništa sakriti, ima njuh kao medved. Neće se zaustaviti dok ne obrsti pola komšiluka. Prava elementarna nepogoda.

Ostatak od vremena vladavine Turaka na ovim prostorima, baš kao i neki nadimci. U to vreme je glavna kazna bila nabijanje na kolac. Da li zbog glasovne ili očigledne sličnosti, zaživelo je i ovo.
Nabijanje na kurac je, ipak, blaža i politički korektna varijanta te kazne, u skladu sa modernim vremenima. A i lakše pada, posebno dželatu, dok je za kažnjenika diskutabilno. Naročito zavisi od seksualne orijentacije.

Jedini preostali kolač na tacni. On više ne predstavlja prosto zadovoljenje telesne potrebe za šećerom, on postaje nešto više. Postaje tačka moralnog razdora u društvu. Svi ga žele ali niko ne sme da ga uzme. Dok nudi goste koji svi do jednog, kategorično odbijaju, domaćin se nada da ga niko neće uzeti i čeka da ostali odu kući. Onda dolazi domaćinova majka sa punom tacnom.

Kao što jedna moja poznanica kaže, ništa bez prskanja. Da.
Ne znam da li je to urezano u centar za neophodnost kod muškaraca (i nekih žena) ili to jednostavno traže i nađu mehanički, kao mladunče sisu, ali istina je.
Lično, ne mogu da zamislim dan, dobro ne baš dan, ali sedmicu bez nekog prskanja. Bolje bi podneo presušivanje česme, pa čak i ukišeljavanje vina Blek triumph koje držim u zamrzivaču jer nisam normalan. Oduzeti nekome takav užitak ravno je (po Ajnštajnovoj formuli) oduzeću tri uda, doživotnoj zabrani psovanja u Meridianu ili naizmeničnom puštanju odabranih Mandićevih pesama na oba uva. U svakom slučaju, nije ovaj čin, kao ni sve dugo čista finska. Čak, šta više, naporan je i zna da umori ljuda. Kad je leto, neminovno je da ćeš da zaudaraš na razan smrad i često da se preznojiš. Ali, vredi. Vredi svakog utrošenog atoma snage.
Možda najgora strana svega ovoga je kada prsne po pločicama, ili ne daj Bože zidu. Mada se to može rešiti obloživanjem površine Kurirom ili već nekim trećim listom koji ti je najbliži ruci.

Inače, ne znam da li sam rekao da volim grudi. Onako svežim im priđem nosem i prožmem nozdrve tom čarobnom notom mesa!

Eto, nadam se da će vam neke hipoteze pomoći.

Obavezno kiselo iznenađenje na svakoj slavskoj trpezi.
Najprimamljiviji i najlepši kolač u moru sitnih kolača!
Merkaš ga kao gladni lav ranjenu antilopu!
Neodoljivo te privlači, kao biljka mesožderka muvu govnaru!
I kada savladaš sile snebivanja, smogneš hrabrosti da zgrabiš tu božansku Ambroziju među kolačima.....
Doživljavaš brodolom!
Razočarenje i jade, merljive mukama mlađanog Vertera!
Dok sa mukom i žaljenjem žvaćeš kiselu smokvu, možeš samo da trpiš podrugljive poglede ostalih gostiju kojima je tvoj trenutni osećaj vrlo poznat!

Kad te devojka pita koji ti je hobi, ti odgovoris, i ona kaze da voli tvoj hobi( koji god bio ) .

Dok su mu roditelji zaokupljeni rješavanjem gorućih socio-političko-vojno-ekonomskih pitanja, a pri tom jednim okom nišane po ovalu da nađu najkrtiji komad mesa a drugim (muškarci - koliko još imam u čaši; žene - koliko još ima u čaši), ovaj tip mladunčeta vješto koristi trenutak da "slučajno" ubaci kolač u sok, prolije sok u kom se nalazi ostatak kolača, povadi sve banane iz rolata, ubaci plastičnu igračku u posudu sa sarmom da se njegov junak bori protiv krokodila i mnogo drugih "vragolija".

Smuvali ste se, držite se za ruke, šetate, hodate, izlazite, ljubakate se na punim i praznim ulicama, ponekad se i povatate. Smišljate planove za iduće susrete i tu, cap, kuvanje ulazi na pozornicu. Odlučujete se na kuvanje zajedno.

Kao što su ukusi različiti, različita su i razmišljanja za gorepomenutu aktivnost u njenoj ili njegovoj kuhinji. Neko misli na klopu, neko na sam čin kuvanja i spremanja, neko na kuhinjski sto i golotinju. Bilo kako bilo, različita razmišljanja povlače različite krajeve, tako da se nekad stvarno zna desiti srećan završetak večeri koji uključuje kuhinjski sto. Nekad, nažalost, sasvim drukčije situacije.

Doček Nove Godine u prosječnoj srpskoj porodici od 4 člana:

1. Keva spremi glavno jelo, zatim slatko nešto(tortu ili kolač), ćale skine suvog mesa iz sušare da se mezi cijeli noć dok su tu grickalice, piće, sokovi.

2. Svi se lijepo najedu, sestra ode u grad. Keva tuče tetris, ćale gleda Novogodišnji doček na TV-u, sin visi na kompu.

3. Poslije 00:00 isčestitaju jedni drugima Novu Godinu i na spavanje
ili odgledaju po koji novogodišnji film.

Omiljeni slatkiš većine dečurlije.
Kad krene da se muti fil za neki kolač ili tortu tu su! Oči fiksirane na šerpu i sadržaj, jezik napola ispao, nalik krokodilu iz Petra Pana, čekaju priliku, koriste svaki sekund neoprezne majke kad se odmakne da umoče prst i glasno negoduju dok se filuje torta da ne stavi sve, da im ostavi barem maaalo da poližu.
Uglavnom fil vole mnogo više od kolača koji se pravi jer su kore ¨suve, dosadne i moraju da se zvaću.¨

Objekte koji mogu da padnu, da počnu da se klizaju, kotrljaju ili uopšte da se kreću, ponekad je potrebno dodatno obezbediti priručnim sredstvima koja se nađu u blizini, kao što su na primer kamen, panj, kolac ili nešto slično. Kada se tako nešto uradi onda se kaže da smo nešto potkočili.
Šumadija. Gruža.
I čovek može da se potkoči, ali to je već neka druga priča.

Ljudi i zene ,koji za zivot zaradjuju tako sto prodaju robu na tezgama na buvljaku,su u najmanju ruku supermeni!
Svako ko je imao prilike da leti ili zimi poseti cuveni OTC na Novom Beogradu,mogao je da primeti kakvi su tamo uslovi za rad.Tezge su toliko zbijene,da je leti neponosljivo vruce i ponekad se cini ,kao da ste u rerni,sto moze da se zahvali silnim satorskim krilima ,koja su postavljena izmedju redova,kao zastita od sunca i kise.Zimi je tamo nepodnosljivo hladno,pogotovo u periodima kad duva kosava i tada se cini kao da ne postoji nacin da se ljudi koji tamo rade,ugreju i prezive radni dan.Ipak,oni opstaju i rade tamo godinama....

Ovo je najčešći odgovor na pitanje:" Mama, dal da načinjem?"(tortu, kolač, pitu ili pak pečeno prase) a koje smo svi u životu mnogo puta postavili, a najčešće kad smo bili deca.

PS: naravno da nikad nismo čekali da dođu gosti, već smo uvek, dok niko ne gleda makar liznuli malo šlaga sa strane, a potom razmazali prstom da se ne primeti, ili pak ponovo rasporedili kolače, da izgledaj kao da su svi na broju.

Šmekerski opis za gigantsku močugu, za buzdovan među kitama. Ajde što je on velik nego što je i enormno debeo. Dotični vlasnik mora jako da pazi prilikom vađenja istog i gaća jer može lako da izmakne kontroli i razbije pločice na podu. Priča se da su pojedinci okolčavali imanja sa njim i u tom slučaju im je dobro poslužio kao malj da se kolac natjera u zemlju.