Još jedan u sada vec predugačkom nizu šaljivih, dovitljivih komentara koje pripadnici muškog pola koriste da opišu koliko je dobra pripadnica ženskog pola.
-E ćao prijatelju, kako si mi danas?
-E ćao prijatelju, odlično sam, nego pazi ovu finu gospodjicu, olizao bih je kao jare zapišan kolac.
Kažemo za devojku koja se nerado saginje.
- Kako si prošao sinoć sa Milenom?
- Ma ne pitaj, sad je našla da dobije!
- E jbg, al' dobro, bar je neki oral pao?!
- Ti si lud, ona k'o da ima kolac u leđima, ne saginje se ni kad se obuva.
- Ima leka i za to. Videćeš ti, pašće ta sutra ja kad ti kažem.
Hleb. Pagani koji se u isti kunu oduvek su upražnjavali praksu da isti lome, zasipaju ga alkoholom zvanim vino, takozvanom božijom krvlju, vrte ga u krug ko mače koje niko neće da usvoji. Muslimani veruju da je njihov Bog jedini kao što Hrišćani ili Katolici veruju u jednog boga. Buda je uvek govorio da Sila nikom dobra ne donosi, dok Grci veruju u multibožanstvo. Iako je raž sađen u Mesopotamiji još niko u tu priču ne veruje. Istina je da danas ljudi u Africi za njim čeznu, bez obzira što nisu nikad čuli za brend leba marke Klas brašna tipa 500. Širom sveta se isti baca, bez obzira što dve trećine sveta za istim plače svaki dan ili bar kuburi da ga nabavi. Kakav čovek može biti onaj kome slavski kolač služi kao ukras na trpezi, kao neizbežni detalj krsne slave. Jeste da, nije više komunista ali biti licimer je još gore nego biti otvoreno pokvaren. Hleb, kao nasušna potreba, kroz vekove je za mnoge bio cilj u životu. Danas se na ulica svetskih metropola sreće po kontejnerima u paganskim društvima kao ukras na trpezama. Neki ga i dalje sanjaju, neki lete u kosmos. U principu svi oni koji ga jedu i dalje su među nama. Neki ga ne jedu jer goji, neki ga jedu sa krompirom. Neki ga bacaju u đubre, neki ga iz istog vade. Džabe te lebom ranim" nije samo narodna poslovica, već prikrivena volja za moć, zakon jačeg i surova realnost ovo naše planete. Danas juče i prekjuče je to hleb. Sutra je to voda ali ko o tome može da misli kad mu nasušna potreba celog života oduzima skoro ceo isti.
"Hleba hleba gospodaru ne vidosmo davno hleba!
Kažu obično babe kako bi istakle ulogu majke u odgajanju dece.
- Ćero, kako ti je?
- Jao, teško mamice, jedva čekam da se porodim.
- Dete moje, tek onda počinju muke.
- Što?
- Kako što? Ustajanje noću, menjanje pelena, pa kad malo poraste treba svaki dan da vodiš dete u obdanište, pa u predškolsko, pa u školu, pa da ideš na roditeljski, pa da mu pomažeš oko domaćeg, pa...
- Čekaj mama, pa neću ja to sama raditi, pomoći će mi muž.
- Ma kakav crni muž?!
- Pa moraće, on je ipak otac tom detetu!
- Otac - kolac!
Uradio si nešto što nikako nisi smeo. Sjebao si stvar, jelte. Sad možeš mirno da sediš i čekaš dželata, jer da vratiš vreme ne možeš. Daklem, najebao si kao Fukušima. Pomiri se s tim.
- Jao, Hakane, ne znam šta da radim. Provalio Vlada Cepeš da sam posek'o ono njegovo bagrenje kod Brašova. Kažu da je mnogo ljut. Kao, mnogo voleo to bagrenje, jebo ga Đorđe Balašević u čmar raspali rumunski. Šta da radim?
- Uuu, Šukure crni! Ništa, možeš da legneš na divan i da digneš noge dok on ne dođe. Jer, kolac ti ne gine, jali spreda, jali otpozadi.
kad otvoriš knjigu iz filozofije, pročitaš Uvod tj. nagovor na odgovor na nagovor odgovorovog nagovora na Filozofiju... na otvorenoj knjizi se sve završava...
'' ...prosto formulisano, to bi značilo da je uvodjenje u filozofiju nagovor na filozofiju, koji sam po sebi predstavlja odgovor na nagovor same filozofije... Ispostavilo bi se da nagovor filozofije, koja bi već sama po sebi već bila nagovor, jeste nagovor nagovora na nagovor na sebe samu...''
Mića Iračanin: '' auuuuu, šta je bre ovo, 'bem mu slavski kolač?!?''
Potpisati ugovor sa fudbalskim klubom "zvučnijeg" imena u nekom višem rangu takmičenja, odnosno zaraditi koju platu kao (polu)profesionalni fudbaler.
On je mladi talenat. Još od vremena kada je izašao iz kolevke, znalo se da će biti fudbaler. Njemu se lopta lepi za nogu, driblig i finte kao iz bajke, a njegovi šutevi izmamljuju uzdahe.
Nakon višegodišnjeg treniranja u lokalnom fudbalskom klubu kao petlić, kadet i junior, došao je taj dan. Oprobao se jednu polusezonu u drugoj državnoj ligi. Žicom ograđenu blatnjavu poljanu lokalnog kluba, zamenio je teren sa lepom zelenom travom i montažnim betonskim tribinama. San je bio ostvaren.
Tih pola godine radio je ono što voli, a od toga je zarađivao i neku kintu. Dečko je okusio fudbalski kolač.
U trenutku zanosa poput neiživljenog vepra ili pak prosto neiskusnog mladog majmuna, slučajno ubaciti devojci kolač u rernu. Slučajnost i neželjenost ovog nemilog dogadjaja je ključna, inače ste je blagoslovili, učinili najsrećnijom devojkom na svetu i tako te neke lepe reči i izrazi. Napumpavanje, naprotiv, ne spada u lepe reči i izraze.
Htela je slobodan život, a ne sve vreme da nosi nevidljive okove. Dosadila joj je neprestana učmalost u kući. Dvaes' godina se mučila na jednoj ringli vrteći non-stop deset jela, iako je meso uvek rešavalo problem, a problem je bio što se mesa nije imalo tako često. Dugovi, računi, škola, dete, kriza.. Sve se skupilo u toj mekoj, nežnoj duši. Dojadilo joj je više rintanje po kućama bogataša gde im svaka sitnica smeta, ali priznala je da bi i ona volela da bude u takvoj poziciji u kakvoj je gazdarica, uvaljena u fotelji pušeći preko muštikle i drsko govoreći "to počisti i donesi mi vode", podsmehivajućim osmehom. Njena gazdarica je bila ujedno osoba koju najviše mrzi i koju najviše voli. Bogata gazdarica joj je prerasla u uzora samo zbog te strahovlade i drskosti koju bi ona sama obožavala da ima, a nije.
Elem, muž ju je istinski voleo. Volela je I ona njega u dubini duše, ali nije smela to sebi da prizna. Nikada joj nije protivrečio. Preldžija, šerpas, ali je svaki dinar davao porodici, prvenstveno ženi. Imao je previše poverenja u nju. Poštovao ju je, voleo, ama baš sve, naravno, bračne obaveze se tu podrazumevaju. Svestan je bio u kojem stanju žive, ali, snalazio se radeći prekovremeno samo da bi se vratili na nulu, jer su bili u debelom minusu. I uspevalo mu je, samo što žena to nije puno primećivala. Bila je zauzeta maštanjem šta će raditi ako ga napusti i oženi sa bogatašem.
Preko noći je razmislila o svemu. Ujutru, kad se probudila, pozvala je muža u sobu i htela sve da mu objasni. Na radiu se vrtela pesma "Nevera moja" a ona mu je svojim nežnim, istrošenim glasom izlajala kako želi slobodu, više para i bolju poziciju. Muž ju je molio na kolenima da ga ne napušta, ali ona je već tu počela da ponižava ljude drsko otišavši.
Otišla je kod majke, misleći da će joj se život poboljšati. Muž i dete su tugovali, ali šta će jadni, život ide dalje.
Za par meseci, upoznala je novog čoveka. Bogataša. Investitora. Čoveka koji je mogao sve da joj priušti. Možda ne sve svojim parama, ali.. i on je sve davao samo da je održi. Kupovao joj je bunde, kožne jakne, skupocenu šminku, sve što nije mogao prvi muž da joj da. Zavolela ga je. E sad, to verovatno nije bila prava ljubav, nego bolje finansije. Svakodnevno je uživala isprobavajući nove haljine i drsko govoreći u imperativu sluškinjama. Pored novog čoveka je živela svoj san.
Jedne subote, tokom odlaska na ručak u elitni restoran vozeći se u novoj X5-ici, njen život se prekinuo, ali i život tog muža. Na autu je bila postavljena bomba.
Bivši muž se izjedao iznutra, ali i dete, koje je već poraslo i shvatilo kako stoje stvari. Oni su se obogatili, dobivši novac u igrama na sreću.
Jebiga, pogrešan uzor, pogrešna nova osoba. Nije sve u bogatstvu i snobizmu. Ode ona s kurca na kolac.. Nije sve u parama, rođeni, nije..
Kad neka rabota nikako ne ide, pa da je okreneš četrdeset puta i probaš na stotinu načina. Neće i nemože ni po jednom zakonu.
-Muči me ta matematika.
-Zašto?
-Ne ide mi malom, pašće.
-Ali zato slika kao Uroš Predić. Batali ti te brojeve i pravac po paletu i boje.........................................
-Mladi kneže, mišljenja sam da vaša ljubav sa kćeri poglavara susjednog vojvodstva neće završiti po nadanjima vaših mladih, zanesenih i ljubavlju obuzetih duša.
-Ali... ali, ja svakog trena čeznem za njom učitelju. Zauzmite se za ovu moju nezgodaciju kod moga oca. On vašu riječ veoma cijeni i neće vas - pa makar za razgovor odbiti. A vi tu iskoristite umijeće zbog koga vas je i odabrao da me podučavate i da njegov savjetnik budete.
-Razumijem vas mladi kneže, ali to nikad nije bilo, niti će biti. Prije će se dvije vojske na Popovu polju sudariti, nego se međ sobom umnožiti. Račvast kolac u zemlju ne može, upamtite to mladi kneže.
Prema TV shopu:
Nesto sto je nemoguce spremiti osim ako nemate sledece:
1.Televizor
2.Telefon
3.2999 dinara
Ako ne uspete da ga spremite u roku od 15 dana, vracamo vam novac.
Navodno je samo Chak Noris spremio kolach u tiganju.
Kolac ili ti stub koristi se u seoskim domaćinstvima za ograđivanje livada, pašnjaka... Takođe se koristi i kao sredstvo za liječenje bubrega i kičme!
Sastavi me onomad ispred kafane onaj mali Neđin kocem preko kičmence, izbi mi kamenac iz bubrega, odma` sam pao na zemlju od nemoći!
Neizostavni navijački rekvizit u selu.
-Navijači:Sudidija samo ti tako nastavi da sudiš,pogledaj šta smo ti spremili!
prva verzija kosmodiska
Srpsko narodno oruzije za ubijanje vampira...pokazalo se korisno i u borbi protiv krivljenja paradajza
Dečiji izraz koji označava pridruživanje novog člana nekoj igri. Veoma nezahvlna uloga u gotovo svim igrama. Kod žmurke vam kažu da brojite do sto iako se pre vas brojalo do pedeset. Onda vam kažu da se krije samo u okolini a oni zapale na dva kilometra udaljenu trešnju dok vi prevrćete onih dvajes metara kvdratnih. Kod zuce je veoma zajebano biti novi kolač, po vaše zdravlje naravno. Oderaće vam kožu i odvaliti bubrege po sistemu "Nisam ja, on je". Kod zim-zam-zum će uvsti nove elemente (pored standardnih papir, kamen, makaze) tipa: Bog, pištolj, bunar, kurac, nebili vam opalili čvrgu od koje će vam kosa opasti. Uglavnom, nijedna igra ne bi bila toliko zanimljiva da nema novih kolača.
Predigra za budućeg žiranta.
Rolls Royce u svetu kolaca, obicno sjajnog dizajna i savršenog balansa koji omogućava sjajno nabijanje.
Mek k'o dekin...
Jedinica mere za mekoću materijala ili mekanost osobe.
A: Vidi kol'ki je onaj tip, u zubima da nas nosi svu trojicu!
B: Mmmm ne... Gruja, znam ga. Bakin kolač, mekan je do jaja.A: Jesi je opalio sinoć?
B: Nisam, jebi ga.
A: Što bratori, pa im'o si potpuno čistu teritoriju!!!!
B: Ma nije to, nego... Nije ni važno....
A: Aaaaaa, Bakin kolač, mek k'o dekin! Pa što ne ćutiš, nije to sramota, može svakom da se desi (hehehe)
