Izraz za rakiju u jednom selu koja je toliko psihoaktivna da posle 3 do 4 čašice i najveći alkos dobije neopisivu i neodoljivu želju da se popne na krov i namešta antenu.
Pad, teška povreda i šteta za okolinu su naravno neminovni.

Kad zateknes kevu u kupatilu kako se rve sa ves-masinom.. krene centrifuga i onda gospodja ''gorenje'' odluci da se malo proseta po kupatilu, jedino steta sto nema neke armortizere pa da ublaze nemilu tutnjavu..

Izraz koji se upućuje ženskoj osobi koja je glupa ko tocilo, i ima za cilj da joj sugeriše da bi bilo šteta na ovaj ionako sjeban svet doneti dete za koje postoji i najmanji rizik da će naslediti njene gene.

Edulis ili Gallerina. Pitanje koje nas muči eonima. Život ili smrt u onih koji gladuju, a nekada i pokušaj nezrelih avanturista da impresioniraju ostatak čopora svojim znanjem o prirodi. Šteta pa nema nekog znaka na šeširu tipa: ,,Neuki gonite se!"

U principu, svaka malo ozbiljnija svađa je takva. Počne niotkud, zbog glupave sitnice, a preraste u rusvaj i pičkaranje zbog neke desete krupne stvari koja se desila ranije i za koju ste mislili da je zakopana i zaboravljenja. U tim trenucima šteta što ne pali mantra „proš'o brzi voz“.

Последњи тренутак целовечерњег пијанчења, када ти је педес' одсто вида већ однео Рубинштајн а других педес' измаглица дима у локалној биртији и када више не можеш да препознаш ни најбољег ортака са којим си кренуо у штету.

To se uvek gledalo kod venčavanja. Retko kad je omašilo.
Danas je ova mera za procenu potcenjena. Šteta, baš je danas treba češće upotrebljavati.
Nažalost, u istinitost ovog mernog postupka se uverimo onda kad prestanemo da slušamo svoje roditelje.

Jedna od najpoznatijih šifri za varanje (↑, ↑, ↓, ↓, ←, →, ←, →, B, A). Korišćena je u nekoliko Konamijevih igara još od 1986. kao što su Contra, Castlevania, Gradius kao i nekoliko novijih igara drugih izdavača. Šteta što ne važi u stvarnom svetu.

Ekstremna verzija izreke "sličan se sličnom raduje". Jednostavno, nepisano i neobjašnjivo pravilo je da će nekoliko (ili gomila) budala, ma koliko se trudio da ih držiš razdvojene da bi šteta bila manja, pronaći način da se upoznaju i udruže

Ja sam Reks, irski seter. Živim u stanu na osmom spratu. Sa Gazdom. Juče je Gazda tačno u sedam i petnaest kao i svako jutro u proteklih deset godina otišao na posao. Za to vreme ja sam blejao po stanu i spavao. Gazda se kao i uvek u četiri vratio sa posla i kao i svakog tridesetog u mesecu doneo je svoju platu i jednu polovinu stavio u metalnu kutiju. Kaže da čeka Bolje vreme u kom će je potrošiti. Verovatno je u pravu, ipak Gazda bolje zna. Dok ne dođe takvo vreme on će svaki dan kao i juče sebi spremati hranu, a meni davati onu od prethodnog dana. Juče je nakon jela Gazda kenjao. I ja sam kenjao. Napolju. Tamo sam kao i svaki dan trčao po travi i njušio tragove. Gazda misli da je to glupo, ali ne zna da je to možda jedina stvar koja ostaje iza onih koji su otišli. Tu, uvek na istom mestu, srećem ekipu iz kraja koja konstantno visi na ćošku. Gancija bez oka, Smrdu što mu je brat podleteo pod tamčić. Tada me, u najboljem trenutku, Gazda odvuče kući. U stanu Gazda čita kupljene novine i pati zbog stvari koje ne može da promeni. Verovatno tako treba, to radi cela Gazdina vrsta. Onda ih kao i uvek baca i pali televizor na kom gleda priče o uzbudljivim životima drugih ljudi kojima zavidi. Postaje nesrećan. Juče ga je tačno u sedam kao i svake srede prekinula Vlasnica nadrkanog pekinezera Kokija iz susedne zgrade. Gazda je tada kao i obično pario Vlasnicu. Ona je vikala. Sve isto kao i kod nas samo sa malo manje duše. Vlasnica je posle toga otišla ćuteći. Bez reči. Gazda je i dalje bio nesrećan. Kaže da će još malo ovako, dok ne sretne onu stvarnu zbog koje pucaju kosti. Ima vremena. I sinoć je pre spavanja prelistao ponude za putovanja za ono mesto na kom najlepše žene piju najbolje vino. I tamo će otići kad dođe Bolje vreme. „Ne sad, ne sad Reks“, govori mi on. Legao je tačno u deset sa mislima o Boljem vremenu.
Jutros u sedam i petnaest Gazda nije otišao na posao. Umro je noćas u snu. Šteta, bio je dobar čovek koji je čekao Dobro vreme. A ja ću po svoj prilici od sada malo više visiti na ćošku sa ekipom iz kraja.

Glumci u ovoj predstavi su sumornu stvarnost za vreme devedesetih pretvorili u humor. Prozvali su sve zive i sve mrtve politicare.Koje gledao ova predstave zna o cemu pricam. Steta sto nema neko da uradi neku predstavu sa humorom kao iz indeksovog pozorista.

Još jedan od čuvenih sprintera, kod kojeg je još 80-ih godina utvrđeno da zbog upotrebe dopinga počinju da mu rastu dojke i da se pretvara u ženu. Šteta što nije nastavio da se takmiči, bio bi nepobediv u foto-finišu...

Izraz koji je u legendu uveo zatvorenika iz Zenice. Intervju je bio mega popularan, jer nismo gledali klasičnog bosanskog kabadahiju. Ovaj put, ubica je bio obični čovek kome je dosadilo maltretiranje, te je okejkoralovski utamanio tri bitange. Šteta što nije i četvrtog.

Legendarni glumac, igrao u serijama MIAMI VICE i NASH BRIDGES, tokom osamdesetih a i kasnije bio uzor mnogim muškarcima u našoj zemlji. Uvek sa lepom devojkom, dobrim kolima, naočarima za sunce bilo je pravo uživanje gledati ovog šmekera... Šteta što su ga zamenili razni Huan Migueli sa Pinka...

Iako zvuči tako poltronski, kao neka ulaznica, bolje reći uvlačnica ili sertifikat za modernog evet efendiju, ovaj izraz u stvari znači isto što i šut karta. Šteta.

Samleveni ostaci, iznutrice, vezivna tkiva, nokti i ostali nejestivi delovi zivotinje, najcese pileta ili goveda, mada nije iskljuceno da u sastav ulaze i ostale zivotinje koje se u tom trenutku nadju pri ruci. Sve to se dodatno obogati aromom, zacinima, sojom, antioksidansima (kancerogenim inace) i konzervansima. Koristi se u ljudskoj ishrani.
Ime "pasteta" je nastalo kada je otac pastete, inace cuven mesar rekao: "PA STETA da se baci".

Osim što je najjači prst na ruci sjajan je prijatelj.Naročito kad te zasvrbi uvo.Koliko je vredan šteta je što ne može ništa zaraditi.Da može prodati sve ono što iskopa,naročito iz nosa,Rokfeler mu nebi bio ni do prvog članka.

Dobro, staro skloniste za radoznalu decu u kome san i stvarnost postaju jedno; cija je kapija mila i pevljiva melodija "shoe shoe shoe people..." ciji su stanovnici stare, iznosene cipele koje se svim silama bore za opstanak u starom, trulom podrumu...
Ah, Cipelici... steta sto ih vise nema...

Glavni lik u ovakvim filmovima svoj život opisuje kroz kontemplativnu, dubokoumnu naraciju, u pauzama između 'akcionih' scena. Najčešće je to neka riba koja piše dnevnik i koja je u potrazi za pravom ljubavlju (sa kojom se uvek u poslednjoj sceni), ali joj nikad nije na odmet i da uzme meru još nekolicini muškaraca u toku filma. Ponekad je to i muškarac koji trsi sve na šta naiđe - komšinicu, spremačicu, kasirku, frizerku, koleginicu s posla itd, ali kao da je on ipak iznad svega toga, pa nam dubinu i poentu filma otkriva kroz gorepomenutu naraciju.
Šteta samo što postoji nešto što se zove 'seeking bar', pa većina konzumenata ovakvog žanra ne uspe da u potpunosti spozna dubinu umetničkog dela.

Najbolji pronalazak posle parne mašine. Omogućava mi da pređem 60km za 45 minuta po ceni autobuske karte. Šteta što je taj vid taksiranja kod nas zabranjen pa taksisti moraju da se snalaze tako što uključuju taksimetar da otkucava da ne bi platili kaznu.