Razlaganje odlučenog i uvođenje u ponovni proces proizvodnje. Pretresanje i provlačenje kroz kritičko-racionalnu svest. Tren u kome shvataš zabludu ili upadaš u nju, dominantni osećaj je pobede i saznanja pravilnog i ispravnog ili privid i potpuna suprotnost. Za razliku od reciklaže materijalno opipljivih predmeta, ovde se u proces ulazi čim se uoči defekt misli. Bez posledica upotrebe. Ili sa posledicama u najavi.

Literarni pandan kolektoru otpadnih voda u jednom omanjem ali ipak dovoljno velikom gradu, na primer, Meksiko Sitiju. Zbirka književnih naslova čiji se kvalitet jedino može uporediti sa onim života u Keniji, vazduha u dalekom Pekingu, pljeskavica u jebenom veganskom restoranu ( oprosti im, Gospode, ne znaju šta čine). Kolekcija romana svih vrsta i podvrsta koje vam jedan školovan lekar ( pa, čak i onaj koji je studirao u Kragujevcu; prim.prev.) nikada ne bi preporučio posle jela...i ukoliko ste bilo šta sofisticiranije od jednog panja. Loš izgovor za trošenje kertridža, šteta za seču šuma, uvreda za toalet-papir. Svojevrsni dokaz da pismenost, iako poželjna, možda na kraju ipak nije za svakoga.

Doduše, da nije cenjenih urednika iz pomenute izdavačke kuće ( koje ovom prilikom srdačno pozdravljamo ), neki od najinteresantnijih - a vrlo moguće i najkancerogenijih - romana u istoriji interesantnih romana ne bi ugledali svetlost dana a kamoli postali omiljeno štivo međ’ pomahnitalom masom vernih čitatelja i čitateljki ( ovih drugih malo više; prim.prev.). Vi se, draga braćo i sestre sa Vukajlije, nikako ne morate složiti sa ovim što ću reći i stoga me slobodno možete gađati ciglom ukoliko me ikada budete sreli na ulici, ali...verovatno bi i planeta Zemlja bila mnooogo siromašnije mesto da su više puta odbijene ideje nekakvih skribomana i psihijatrijskih slučajeva to i ostale.

U “Laguni” se, Bogu hvala, svaka ideja štampa. I svaka ideja je bestseler. Čak i pre nego što izađe iz jebene štamparije. Drama, triler, letopis ili naučno-fantastična trilogija o epskoj borbi jednog frizera u postapokaliptičnom Somboru – sasvim je nebitno izdavačkom odboru Daunovaca koji su zaposleni u ovom očito ATEISTIČKOM preduzeću. Oni će, naime, svojoj žrtvi ponuditi ne samo knjigu za svaku priliku i nepriliku već će istoj predložiti i nešto iz širokog asortimana posthumne kategorije, a kako bi pomenuta bila u mogućnosti da čak i POSLE svoje smrti uživa u rečenicama istaknutih autora sa dva ili više prezimena. Tašti je rođendan a vi imate odgovoran zadatak da joj kupite poklon dostojan ćerke koju je dozvolila da oženite?
Nema problema. Na polici sa natpisom “Poklon-knjige” ( KUPI 3, PLATI 2!) imate čitavu gomilu trilera sa reči “draga tašta” u naslovu. Tvrdi povez se podrazumeva.

Uostalom – šta loše i može da izađe iz nečega što se zove “laguna”?

"Imamo, imamo" je odgovor kada pozovete neku specijalizovanu prodavnicu i tražite im specifičan model nekog uređaja. Kada presečete dijagonalno ceo grad da biste kupili baš taj model baš u njihovoj prodavnici, ispostavi se da ustvari nemaju taj, ali imaju jedan veoma sličan model, koji je naravno mnogo bolji. Ukoliko izrazite nezadovoljstvo ponuđenim, uvale vam "Imali smo al je nestalo" foru - poslednji primerak modela koji ste vi tražili je u međuvremenu prodat. Pokvarenjaci računaju da je verovatnije da niste baš toliko zagrižena budala da se vratite neobavljena posla i da ćete kupiti taj usrani model koji niste ni hteli, pa makar im nikad više ne ušli u radnju.

Moderni naziv za buduće đubretare.

Jedna od najcenjenijih manekenki na ovim prostorima i vlasnica najmuževnije lobanje u modnom svetu, uključujući i manekene. Još muževnije boje glasa. Ako je verovati medijima i Snežani Dakić, jedna je od najlepših Srpkinja. Ček, šta?!? Kako mislite najlepša, jebote!?! Tamara, skrndelju, trandža ispod Plavog mosta bleji sama, idi da joj praviš društvo! Uh, pregrub sam, nisam tako mislio, pardon. :samo izvolite:

Često je zaštitno lice generičkih Bajaginih i Čolinih spotova, ali i reklama za "Pardon" grickalice u kojima su reditelji i marketinški magovi posegnuli za obrnutom psihologijom - što grđa reklama je dobra reklama, svesni da će i to doneti kupce. Znate onu reklamu "Pardon"? :samo izvolite:

Jedino nekim komboom opšteg slepila, jake zaleđine i kvalitetnog PR-a ova pojava može da se stavlja u istu rečenicu sa izrazom "lepa žena" i da dobija toliko angažmana (kod nas, ne u svetu, naravno). Ko te gura, rugobo?!? Uh, opet sam se zaneo, pardon. :samo izvolite:

Da je pravde, sad bi hasala rol-viršlu sa koleginicama na kraju hodnika i čekala da zvoni za početak sledećeg časa kako bi nastavila sa čišćenjem. Ups, ne bih da vređam čistačice, izvinjavam se, pardon. :samo izvolite: Aaa, umukni!

Svojevrsni dodatak, ili što bi se po novom reklo, aksesoar, bez kojeg je nemoguće uopšte kročiti na plažu. Što se izgleda čitateljke tiče, uložen je natprirodni trud, da sve bude valjano i spremno za leto. Pripreme su vršene još od martovskog izdanja Kosmopolitena. Mama je još prošle godine podigla kredit da investira u budućnost svoje ćerke, tako što je tu i tamo štrcnuto po malo silikona ili kolagena. Ovogodišnji je otišao na kosu, nokte, trepavice i svu potrebnu opremu za plažu. Našao se po koji dinar i za knjigu, jer kažu, ponovo je znanje na ceni.

Titula "za plažu" ne može pripasti bilo kojoj knjizi. Zamislite zanosno žensko biće, odeveno (verovatno samo u donjem delu) i okićeno po poslednjoj modi, kako u rukama drži "Poniženi i uvređeni" u dosadnom, sumornom teget omotu, sa požutelim stranicama. Pa ne ide, jednostavno se ne slaže! Knjiga mora da prati trendove, slova i font moraju biti luckasti, baš kao ono "L" ili "V" na torbi za plažu. Boja knjige mora da se slaže sa kupaćim kostimom i akrilom na noktima, a naslov mora biti bombastičan. Potencijalni mužjak koji će krenuti u lov, mora samim pogledom na knjigu, da stekne određeno mišljenje.

Knjigom se daje do znanja da je čitateljka opasna vatra i ko se sa njom igra, sigurno se i opeče. Ona je samostalna, slobodoumna, velikodušna, pomalo sebična, zrela, ipak detinjasta, sanjar, sa obe noge na zemlji, divlja tigrica u krevetu, ali ipak konzervativna deva, koja čezne za vođenjem ljubavi, dok zubima kida delove odeće sa svog markantnog muškarca. Ona je tradicionalna, pak prati dvadesetprvi vek u koraku, čak je i par koraka ispred. Nije na odmet da naziv knjige sadrži i neku svetsku metropolu. Time se daje do znanja da je čitateljka svestrana, ambiciozna ličnost, koja razmišlja globalno. Ispod naziva obavezno mora stajati da je knjiga bestseler, jer kako čitati nešto što nije u trendu?

Tako se kojekakve "Kupoholičarke" i "Tračare" povlače po pesku i ležaljkama i naravno nikada, ali nikada ne budu pročitane. Možda to i nije tolika šteta, jer je verovatno bolje ne pročitati ništa, nego umarati oči na ovakvo štivo. Na kraju letovanja, knjiga se odbacuje još kod prve kante za smeće, da se oslobodi mesto u koferu za magnete za frižider, a naša junakinja svoju ljubav prema ovim, nadasve, brilijantnim literaturama neće pokazati, sve do jula naredne godine, kada će na red doći neka nova "Đavolica", "Misica" ili nešto slično. Samo, još jedna napomena za muškarce, nikada, ali nikada, ne započinjite priču sa ovim devojkama "preko knjige", jednostavno, dalje od naslovne nisu stigle, a vi ne želite sagovornicu, koja je u trenutku iznervirana jer misli da je glupa.

Selektiranje ljudi po polu, godinama, fizičkom izgledu ili mirisu koji emituju.

"Popularna igrica na Facebook-u u kojoj igrač napravi i održava svoju farmu, uz pomoć prijatelja, što garantuje druženje!" – u to je ubeđena velika većina ljudi koji svakodnevno provode nekoliko sati u igranju ove, nazovi igrice.
U stvari, Farmville je gubljenje vremena, jer u našim životima ne postoji ništa manje važno od sađenja virtuelne pšenice i uzgajanja imaginarnog ananasa. Time što se brinemo da li smo nahranili pegave prasiće ili pomuzli šarene krave, gubimo dostojanstvo, a naš život gubi smisao. Takođe gubimo priliku da uradimo nešto korisno, kao što je druženje sa pravim osobama, ili, u krajnjem slučaju, igranje nekih normalnih igrica!

Recept koji pali u zavisnosti koju vrstu muzike/klipa slusate/gledate,sastoji se najcesce od proklinjanja tinejdzera (metalaca) zasto se nisu rodili jedno 24 godine ranije,reperskim izlivima patriotizma na ''komsijski'' projekat,folkersko setno secanje na poselo '78 i pozdrav generaciji,navijackih pozdrava protivnickim grupama bilo u zemlji bilo u inostranstvu.Postoje cak i ekstremi koji na snimke tipa Digitalni andjeo i tako nesto igraju ulogu proroka i gurua recima ''nikad nije kasno''

Pre vremena otišao Bogu na istinu. Pogin'o.

...i odvezao ga gore. Bacio kašiku. Otišao da gaji cveće. Umro.

Postojao je uvek i svuda, u ovoj ili onoj formi... Zakonodavac je uvek gledao da ostavi rupe ne bi li verbalni delikt kao najsvetije i najomiljenije čedo svake vlasti mogao da se primeni pod zakonskom maskom. Ipak je najbezbednije i najpravednije kažnjavati po zakonu, zar ne? Vekovečiti dokaz da je sloboda govora mit, prazna i ničim potkrepljena misao za zavođenje vrlih idealista i dobronamernih društvenih kritičara koji se nadaju da će svojom delatnošću uspeti nešto da promene, da pokrenu stvari ka boljem cilju- prosto rečeno, za utopiste koji su oboleleli od lakšeg oblika koštunjičavosti i koji ne vide prostu naturalističku i sofističku realnost u kojoj ,,jači tlači". Hoće, isto kao što će ti onaj ortak vratiti pozajmljenih dvesta jevreja koje je spiskao na moldavske kurve i flašu visikija pre nego što popričaš sa njim... Prosta istina je da niko i nikad nije bio slobodan da kritikuje, pogotovo ako je njegova kritika imala smisla i ako je neko želeo da ga sluša. Ako kritika nije imala smisla, vlast ga je puštala da lupeta i tako je gradila svoju poziciju po principu ,,sjajni smo ako nam je to najbolja zamerka''. Ako nije imao ko da ga sluša, na njega se gledalo kao na mesečara i ,,intelektualnu dvorsku ludu savremenog vremena", pa je opet puštan da mlatara... Ali, ako se poklopi da umeš da misliš i govoriš, to već neće valjati. Zašto? Zato što time može ozbiljno da se naškodi bajama na vlasti. Dovoljno je da rulja poludi, a onda nema spasa od njenog destruktivnog delanja u vidu par otkotrljanih glava koje lete kao glavice kupusa... Nije lepo da kraljica troši astronomske cifre na dijamantsku ogrlicu ako sirotinja nema šta da jede. Ali rulja ne želi da poludi, niti da misli. Rulja želi da sluša. I šerifi žele da sluša. Samo se ti praviš pametan i zato po običaju zaglaviš na robiji ili , u tradicionalnom duhu, iznenada ti se dogodi neka čudnovata i misteriozna nesreća.

Počne tako što dobiješ neki mali podstrek. Onda shvataš svu odvratnost sistema koji je očevidno nepravedan i favorizuje svoje igrače (takođe svaki sistem oduvek). Potom se napraviš pametan i izlaneš se pred komšijom drukarom, koji te prijavio kod vlasti u nadi da će se uštekati za neku malu privilegiju ili državni posao. Ili jer je pizda. Naravno, ljiga će dobiti šipak, ali bar neće večno da premešta kamenje sa jedne na drugu gomilu na nekom egzotičnom ostrvu bez jednog drveta i spava u upišanom wcu, trpeći iživljavanje fanatičnog upravnika zatvora.

Onda će doći oni. U pola noći. Kao kod Kafke, odvešće te negde bez ikakvih objašnjenja. Sklopiće to u već čuvenim izjavama. Kazaće da si uvredio tradiciju, da si nelojalan i da si izdao kralja, da pljuješ na Boga i da si jeretik, da si veštica, da si neprijatelj države, da si širio paniku, da si zlonamerno prikazao političku stvarnost u zemlji, da si strani špijun, da si staljinista ili element stare građanske klase, da si finansiran spolja i da si planirao pobunu protiv narodne vlasti. Za poslednje neće slagati - tvoja je pobuna u tome što si ispravno i kritički počeo da razmišljaš i imao muda ili naivnosti da to javno kažeš. Držaćemo se prve varijante, ipak lepše zvuči da si postradao kao heroj.

Makijaveliju se pripisuje čuvena misao da je podjednako opasno pokušati da se oslobode ljudi koji žele da žive kao robovi, kao i da se porobe oni koji žude da žive u slobodi.

Smirena tvrdoglavost i upornost. Bez obzira na sve, ostati pri svom stavu, ma koliko da ljudi oko tebe imaju jake argumente. Idealan stav za teranje napasti sa nekog strateškog cilja.

Nešto najljigavije i svakako najogavnije što treći ljudi mogu tražiti od dece roditelja kojima se raspada brak.
Ko da situacija već nije dovoljno posrana samom činjenicom da deca ne svojom krivicom ispaštaju zbog poremećenih odnosa svojih roditelja, koji se u 99,6% slučajeva ne mogu popraviti, još se pronađe tu neki pametnjaković koji urgira na decu da "ne daju da se rastura porodica". Uglavnom je reč o nekom od deda i baba, tj. ćaletu ili kevi nekog od roditelja.
Jednostavno, ne mogu da shvate da se razbijena vaza ne može tretirati lepkom.

Pretpisaću se na tu ideju; poslušaću tvoj savet; ovaj deo tvog izlaganja zvuči pametno i korisno i spreman sam da se oprobam kao učenik u tvojoj školi mišljenja.

Dozvoliti nekom kontrolu nad samim sobom. Potrebno je dati minimalan doprinos kako bi uopšte i došlo do izvršavanja neke radnje. Iako je osoba koja se prepušta sporedna u onome što će biti učinjeno, njeno prisustvo je obavezno, jer se u suprotnom ništa ne bi ni dogodilo.

Akustički torpedo datira iz drugog svetskog kada su Nemci napravili ova čuda pri kraju rata i predstavili ih kao veliku inovaciju i najinteligentnije oružje ikad viđeno, istresli Zadnji dinar za njih i ponadali se da će spasit šta se spasit umije. No isti dan Saveznici su uspeli da naprave protumeru za akustička torpeda te tako potopili i nade i brodove Nemaca.

Osoba za koju se kaže da je akustički torpedo je navodno karakterizirana velikom pameti, no istu baš i ne iskazuje u društvu ili javnom mjestu. Mozak na ispaši pri svakom razgovoru sa dotičnim/dotičnom.

Činjenica koja omogućava dovitljivim kasirkama, konobaricama, radnicama u trafici i drugim ženama iz sektora uslužnih delatnosti da vas "zavrnu" za određenu količinu kusura. Još ako ide u paketu sa krupnim, bistrim očima i velikim, dekoltiranim sisama, nema vam spasa, naravno, u slučaju da ste strejt muškarac ili lezbejka.

Odeća starijeg brata koju smo svi mi kao deca nosili kad njemu omali. Svidelo nam se to ili ne.

Vrlo rasprostranjeni vid terorizma , tradicionalno vekovima razvijan u Srbiji, za koji vam je potrebno samo komšija kojeg mrzite i malo mašte. Ovim vidom terorizma ponekad se bave i čitave porodice i to sa kolena na koleno . Priče o tome kako je vaš deda zajebao komšiju preko plota,u mladosti hrane vaš ego i raspaljuju maštu bolje od video igrica u kojima se zasigurno još dugo neće primenjivati metode koje je vaš deda pre 20-30 godina uspešno koristio. U zavisnosti od lokacije (grad ili selo) primenjuju se različite metode "terorističkog" delovanja. Rekviziti i oprema za izvršenje samog terorističkog dela veoma su dostupni i nalaze se svuda u našem okruženju.Napredovanjem tehnike, današnjim maldim regrutovanim snagama, otvara se široki spektar novih sredstava za "terorizam" , po kojem će ih njihovi naslednici dugo pamtiti...