Drevna mitska životinja, veruje se da pripada rodu mišolikih glodara krupnije veličine (iznad 20 cm) i mase (do 1500g). Poslednji put je viđena 2007 godine.

Zvinjedet često žive na staništima blizu ljudskih naselja, ili u naseljima i domovima ljudi, usled obilja hrane. Poznati su i po tome da se najradje gnezde i u centralnim delovima romskih i ne higijenskim naseljima, đubrištima i deponija. ( Staro Sajmište, Belvil, Kijevo, Ledine )

Prirodni neprijatelji su mu: Mačke, Psi, Romi, Penzioneri i Veliki Dr.Mr.
Izuzetno se dobro slaže sa Pacovima, Zečevima i Mišovima.

http://www.youtube.com/watch?v=OWjy_ISA1io

Novi prozapadnjački običaj u najvećem beogradskom tržnom centru. Bogat izbor (stranih, naravno) restorana na trećem spratu nudi posetiocima pravi obrok u stilu zapada, a ne tamo neko primitivno smeće. U tim restoranima se nudi lepeza prefinjenih zapadnjačkih jela i specijaliteta:
-Grilovana soja veličine paka u nekakvoj sunđerolikoj testenini,
-Pomfrit,
-Piletina pečena do te mere da menja kožu i ima olako jestive kosti,
-Još pomfrita,
-Komad podgrejanog lazanja koje stoji u tepsiji već pet dana i košta lepih 350 dinara (moje omiljeno, prim. aut.),
-Još pomfrita,
-Stotinak grama neke retke paste po ceni od 500 dinara,
-Još pomfrita
-Spečeni giros sa pomfritom,
-Čudno uvezeno povrće pečeno u najgušćem ulju pod benzinskim plamenom.

A samo stotinak metara od Ušća su par odličnih splavova-čardi koje nude čorbe, ribu, pečenje, salate, lignje i drugu pravu domaću hranu.

Uporno tvrditi da hrana ne valja i pritom se služiti istom.

Poetska figura u kojoj se jedan prosečan pojam zamenjuje drugim koji je haos.

Odgovor prodavca na pijaci na zahtev da se snizi cena jaja.

Švercerski kanal kojim stižu paketi Drine, spremni za nelegalnu preprodaju.

Za one koji ne znaju, klocna je panj ili komad štafne koji se podmeće pod automobil kad mu se iz nekog razloga skinu točkovi pa se u tom slučaju kaže da automobil stoji na klocne.

Posle dovoljno nespavanja ljudsko oko ima običaj da pokuša da se zatvori, proglasi nezavisnot od ludog mozga i ode na spavanje. U toj situaciji neki ljudi piju kafu, jedu slatkiše, umivaju se hladnom vodom, odvrću muziku do kraja i rade sve šta mogu da bi ostali budni. Kao što klocna drži kola da stoje kao da imaju točkove, ali ne možeš da voziš, tako i ovi metodi drže oči otvorenim i čoveka budnim, ali je nesposoban za bilo šta komplikovanije od traženja kreveta i ležanja u istom bez nepotrebnog zamaranja oko skidanja cipela i odeće.

Odlika momka koji citira smesne video klipove...

U većini slučajeva jako nezgodna vrsta žene koja iz nekog razloga oseća gromno nezadovoljstvo što ste ušli baš u taj butik! Ovakvu radnicu prepoznaćete po nepogrešivom ŠKK izrazu na licu, neretko turpija nokte dok vas promatra od glave do pete, a po postavljenom pitanju:''Imate li 38 od ovih?'' ritualno će prevrnuti očima i tek onda na jadevite jade ustati sa stolice da potraži, a ako baš nemate sreće, naletećete na primerak koji neće ni ustati sa stolice, već će samo promumlati:''T' je s'e št' j'ostalo...''. Ako ste pak uporni, pa se zadržite u radnji i da probate neki komad odeće, vaš izlazak iz kabine učiniće što je moguće više neprijatnim. Buljiće u vas zrikavim pogledom i praviće face kao da joj nešto smrdi ispod nosa, tako da je skoro nemoguće da ćete se na kraju odlučiti da nešto i kupite.

Golman koji nema pojma da brani, totalni raspad od čoveka. Kad je on na golu, kao da zjapi rupčaga i da nema ničega osim praznog prostora. Maksimalno beskorisna persona.

Kontroverzno pitanje, upućeno fensi curi čija te izveštačenost izbezumljuje. Postavlja se neposredno nakon tvog izlaska iz klozetarijuma.

Osobe kojima nije potrebno mnogo da bi uživale.

Nekada su bila druga pravila igre, zna se, stari jedu, đeca sjede neđe u ćošku i donose im čačkalice. Morao čovjek dobro da jede da bi dobro radio. Morao čovjek jesti ovčetinu jaku i kajmak da bi dobro jebao, a ne kao Lečić, nema bre, nekada su ljudi jebali sa 60 kao zmajevi. I muško i žensko, pa je izašao izraz bez starca udarca, i supa od stare koke.
Ali, odoh daleko, kada se jelo znalo se kako se jede i cijenio se komad hljeba brate. Jedne rede, bili vele kosači u kosidbi i došlo vrijeme ručka pa ih starac upita, ljudi hoćete li sad sira i hljeba il da kasnije jedete sa medom, aludirajući na to da će kada ugladne biti lijepo isti sir da jedu jer će biti gladniji, i naravno polizali kosači sir kao med.

Youtube klipovi poput repera iz Kostolac, pacova, piletine, higijene, starog zaveta, Save iz Kikinde itd.
"Must know" gradivo životne škole.

Reč kojom se opisuje kao prut vitka pripadnica ženskog pola, u narodu zvana još i vita jela. Njen obim struka stvara osećaj da bi je ker u čeljustima mogao nositi a najslabiji vetrić precvikao napola.

Pored sočnih lubenica (ili kruškica, šta ko preferira) i zategnutih, celulita-bez kriškica, lomni struk je jedna od najpoželjnijih telesnih karakteristika koje jedna žena može da poseduje. Zajedno oni čine ženski Bermudski trougao koji u svom najboljem obliku dostiže idealnu 90-60-90 meru, a u čijim se prostranstvima gube mnogi muškarci... Takvi sočni, vočni i egzotični, bezobrazno lomni komadi su nam raspaljivali maštu i bildovali desnicu, kako to Bora u onoj pesmi kaže... I nastaviće činiti to sve dok je kuraca da se dižu.

Sa druge strane, lendskejpare i mišelinke za njih imaju samo reči pokude, nazivajući ih Kosturkama devojkama, grisinama, anoreksičarkama i sličnim gnusnim nakaradnostima. Najobičnije ljubomorne nizačice epiteta sve odreda, eto šta su.

(film po američkoj licenci, za srpsko tržište)

Padne tako nekom niko-i-ništa tipu da postane pisac. Dosadio mu ćelavi, brkati, grozni šef da mu svako jutro drži pridike. Daje spektakularan otkaz, nabija šefu u usta papir, frajerski odlazi među onim paravanima, iritatnoj koleginici udara cajper. Onda ode na neki tavan-mansardu-kuću u Sabanti, ponese staru pisaću mašinu jer nije fora da piše na kompjuteru, kuva kafe, razbaruši kosu, sav je u zanosu, opet kuva kafe, unajmi ženu koja će da mu čisti brlog i kuva podvarke i to je to. Al onda nastupi blokada, jer šta koj kurac on da piše kad je realno glup, smarala ga Ana Karenjina u srednjoj. On se onda nervira, gužva papire, kuva kafe, kanta je prepuna papira, opija se, ide u Kazino božemeprosti, zaljubljuje se u devojku koja mu pomaže, kuva kafe, ne zna šta će sa sobom. Odjednom se seti da napiše sve to što mu se desilo, prianja na rad, sav je u ekstazi, kuva kafe, dođe do kraja al ne lezi vraže! Ova krava otvara prozor da vidi bolje zvezdu padalicu ili ipak da se najebe majke deci što bacaju petarde ispod, napravi se promaja i odnese sve, ali sve listove sa stola u reku Lepenicu koja se odjednom pojavila ispod prozora. Vuče od reke(!) jebiga. Pisac trči, devojka takođe, kupaju se u Lepenici do članaka, kupe listove, kuvaju kafe, i odbacuju usput komad po komad odeće, došli već do Maršića, taman da se poljube al on udara glavom o kontejner koji su ubacila u reku(!) opet ona nestašna dečica s petardama mamu im jebem. I ode sve u Batočinu. On se onda budi u bolnici i kaže: možda sam roman izgubio al sam ljubav steko, ona kaže: i sve što si steko potrošiće neko, tu se ljube u smrdljivoj sobi punoj staraca, starkelje pare oči, upada sestra Antonija koja zgranuta stavlja ruku na grudi i kaže ijuuu! I tu je kraj i kreće neka njanjava muzika a dr Lovčević i dalje ne zna gde su njegove klompe i koje je boje sljezina:

Odevni predmeti na kojim je jasno ispisan naziv marke/firme koja ga proizvodi. Obično su majce na kojima je preko grudi ili leđa nekim zanimljivim i šljaštećim fontom ispisano Terranova/Mango/Springifield/Versace/Guzaće....

Da bio nosila/nosio takvu majcu treba da budeš žešća dijabola. Jer samo dijabola može da plati da bi bio hodajuća reklama.

Onaj koji je smislio ovakav vid reklamiranja je jebeni genije.

Namirit' hedonističku gibiru u miru, sam ili u društvu najboljih...jarana, drugara, ortaka, pajtosa, tebreksa.

Mnogo prikladniji naziv za supermarket IDEA.

Velika istina koja će te pre ili kasnije udariti u glavu. U šetnji, u kasnoj večeri posle izlaska, u krevetu dok gledaš jutarnji program sa Boškom Jakovljevićem u razdrljenom roze džemperu, na letovanju, na venčanju, ispod kurve u motelu sa noćenjem i doručkom nadomak Guče, udariće te.

Društva u kojima nikad nisi bio prihvaćen, poslovi koje nikad nisi mogao da dobiješ, babe koje u prevozu pilje u tebe da ti izazovu grižu savesti, one sitne finese kojima su te mučile devojke koje nikad nisi mogao da imaš, pare koje si pucao i pucaš na duvan, alkohol i opijate, propaganda koja ti govori da čekaš sutra, jer sutra dolazi puno prilika samo za tebe, ali dana ti ponestaje, a cela zemlja pulsira pod pritiskom kao prepuna čekaonica, dok se, s druge strane šaka ljudi otima za vlast nad stokom kao pijačar za dobar komad mesa, a ti sanjaš činovnički san uljuljkan u kolevku demokratije i slušaš kako govore da je dobro ako ne bude gore i počinješ tako da misliš i shvataš šta se dešava i to ti se ne dopada i onda guraš i zapinješ i znojiš se i stenjući, bez spavanja, stegnutih zuba sasipaš sve samo u korak, pa još jedan korak i napinješ se još jednom, ubeđen da te taj izvlači na površinu, da te oslobađa mehanizma, povlačiš!

I, na kraju, na izmaku snage, a pred sam kraj tvog dana, iscrpljen, izmoren, izlomljen, dok polusvesno teturaš napred, jasno kao svetlo, napokon ugledavaš širu sliku i shvataš.
Igra je nameštena.
I sve vreme si bio zupčanik.