Tipovi koji se međusobno pozdravljaju.
Kad su istog ranga šepaju se za vrat i tapšu se k'o orangutani po leđima.

Oh, dragi moji, evo nas kod još jedne zastrašujuće zanimljive kombinacije!

...Mirišljavi čika je tatica u solidnim godinama, proš'o je svašta, malo je isfrustriran vremenom koje neumitno prolazi, i ima blagi mentalni poremećaj koji, doduše, lako prikriva. Mirišljavi čika je samo naizgled pribran i uglađen. Samo u retkim trenucima (čitaj : hotelska soba ili jeftin i mračan prostor zabačenog švalerskog lokala), ispoljava svoju pravu prirodu. On žudi za ljubavlju i divljenjem. U njegovom lagano-bolesnom pogledu se može videti veliko životno iskustvo, ali i psihijatrijska opsednutost mladim mesom.
''Studentkinja'' s navodnicima, jeste samo naizgled nevina i naivna curica iz kraja. Ova je sorta lukava da lukavija bit' ne može. Studentkinja je završila frizersku školu sa prosekom 2,67 i najveći cilj u životu joj je bio da upiše fakultet, što je, nekako, i ostvarila. Pošto su joj, dakle, svi snovi ostvareni, ona se prepušta životu i svim njegovim čarima. Njeno studiranje traje godinama, dok ona u međuvremenu savladava sve moguće tehnike, primerke ''čika'' i poza koje čikama najvise prijaju. Posebno je bitno istaći da Studentkinja ZAISTA uživa u vremenu provedenim sa Mirišljavim čikom. Nju istinski fascinira njegov ''Armani-Cavalli-Navali-Versaće na gaće'' miris parfema, ručni sat poznate marke i pločica ''zamenik direktora'' na reveru. Studentkinju neviđeno pali i njegov opušten pivski stomačić, i rastuća ćela. No, povrh svega, Studentkinja dobija najveći napad adrenalina kada se sa Mirišljavim čikom skriva po zabačenim rupama, jer on ipak nije toliko lud da je vodi na luksuzna javna mesta. S obzirom da se ovde sasvim lepo zadovoljavaju potrebe i jedne i druge strane, predlažemo da se ova kombinacija proglasi za sasvim opravdanu.

Slikovit i pomalo boles'an opis opšteg zdravstvenog stanja rendom ljudske jedinke, koja je u određenom trenutku u relativno skorijoj prošlosti pretpela telesne povrede iz kategorije onih nastalih usled ultimativnog lomljenja pičke sleš pomeranja unutrašnjih organa. Čak štaviše - izraz iz naslova nedvosmisleno aludira na to da je u navedenoj situaciji došlo i do značajnog pomeranja kostiju ljudskoj vreći za udaranje u bíti, što je, opet, prozrokovalo izvesno preraspoređivanje istih po telu pomenute.

Bilo kako bilo, u celoj priči je više nego jasno da broj kopči i procenat "izmena i dopuna" ličnog opisa kod žrtve ne predstavljaju neke naaaročito bitne statističke kolone u očima prosečnog posmatrača-posetioca u bolnici. Ne. Jerbo on ili ona do lica isprebijanog/isprebijane teško i da mogu da dopru svojim pogledom od silnih zavoja, gipsova, korita i ostalih pički materina koje u jednoj zdravstvenoj ustanovi mogu značiti samo dve stvari za nesrećnog pacijenta - a) opekotine III-eg stepena b) batine XII-og. U svakom slučaju, više nikada neće biti isti. Pacijent, mislim, ne posetioci.

Elem, oni što biju mora da znaju da ljudsko telo ima 206 kostiju. Mislim...Kako bi inače uspeli da ih sve slome?!

Normalan: Dešava se jako retko, jer niko i ne ide u kafanu da bi normalno, trezan, izašao odatle. Ako vidite nekoga ko tako izlazi iz kafane, slobodno ga ukorite i pokažite mu obližnji "nja nja" kafić gde može da se do mile volje naliva multivitaminom i sluša komercijalni house.
Pripit: Dešava se posle kraćeg zadržavanja u kafani. I to je retkost, jer ko god ode u kafanu planira duže da ostane, ali naravno, mogu se desiti neke nepredviđene okolnosti, zbog kojih niste mogli duže da ostanete, pa niste ni mogli da popijete veću količinu alkohola. Karakteristika ovakvog izlaska je normalan hod ali i osmeh na licu koji se pojavljuje zbog par kratkih koje ste stukli pre nego što ste morali da krenete.
Pijan: Dešava se kada se ostane u kafani malo duže i popije ljudski, naruči se par pesama a malo se i pojede. Izlazak iz kafane je malo lelujav ali ima se dovoljno pameti da se plati račun, pozove taksi i stigne do kuće, bez bacanja pegle.
Četvoronoške: Dešava se kada se baš pretera sa alkoholom i ostane se celu noć. Teško se kontroliše kretanje, mozak ne funkcioniše najbolje, a nerazgovetno mumlanje je na vrlo visokom nivou. Uglavnom se na izlazu baci pegla, a bez manje pijanog prijatelja, koji će vas podići i pridržavati, nema šanse da se stigne do kuće. Kući se baca najmanje još jedna pegla.
Usran: Dešava se kada pijete mnogo a pijete neku od čuvenih kombinacija, vinjak-pivo ili vino-šljivovica. Stadium kada ni ne izlazite iz kafane, nego ostajete tu da spavate. Karakteristično za ovaj stadijum je što se budite tek kada oko vas neko počne da čisti lom od sinoć i to obično u nekom dusku koji nemate pojma odakle vam. Naravno svuda oko vas su barice koje ne moraju biti samo od pegliranja. Mogu biti i od toga što niste mogli nikako stići do WC-a.

Fraza koja se koristi kao racionalizacija činjenice da je neko napravio biznis plan u skladu sa epohom u kojoj živimo.
Neretko se kombinuje sa nemam ja njemu šta da zamerim.

U poslednjih nekoliko godina, uz pomoć dugogodišnjeg širenja uticaja rap-a i hip-hopa-a na sive ćelije određenog procenta svetske populacije, došlo je do stvaranja Gengsta Cige.

To su propadnici Romske zajednice koji su se pronašli u MTV "Hipiti-Hopiti-nja-nja-nja-madafakaz" fazonu, pa sada glume neke besne crnčuge (nemam nameru da vređam ljude crne boje kože, ali MTV hip-hoperi vole da sebe nazivaju zajebanim crnčugama, pa zašto onda ne bi mogao bilo ko od nas da ih tako naziva).

Njihov način odevanja je u tipičnom napaljenom, polu-zajebanom hip-hop fazonu: šire pantalone, uske majice, otkopčane košulje, nakrivljen kačket, marama ako ne nose kačket, kombinacija oba, majice na bratele ili bez rukava, neki lančići - zlatni ili srebrni.

Imaju mrgodan "'di ste pičke, sa' ću vi polomim" pogled, isfazonirane fensi bradice u duhu "Željko Joksimović sreće Džoganija" style (namerno na engleskom jer je to tako trve i old school). Frizurice su im od tipičnih "ćelav sam - tim se dičim i mnogo sam zajeban", preko "menjam frizure i njihov oblik kao Bekam", pa sve do nekih žbunastih za koje ne postoji reč u srpskom jeziku (bar ne, još uvek).

Od prevoznih sredstava voze ili neke "BMX wannabe" dvotočkaše, ili one bicikle koje voze babe i dede kada idu na p'jacu, ili nabudžene ponike, i to ih voze "na opasno" - umesto da sede na sedištu oni sede na zadnjem blatobranu. Voze usporeno, polu-lenjo (namerno) da izgleda kao da su kulijana. Ako imaju automobile, onda su to neki sam-svoj-pimp my ride-frankenštajni (zamisliti po želji - sve je moguće).

Još uvek sebe ne zovu "Yo nigga", ali verovatno imaju svoje interne nazive karakteristične za svoje podneblje.

Šta zaista slušaju je teško odrediti. Da li zaista vole hip-hop i rap ili su samo pokupili način odevanja, to njima nije ni bitno. Oni su "gengsta, brte, gengsta" - zajebani, napaljeni, žive za fajt.

Nusproizvod roditelja zaokupljenih poslom.

Dok su roditelji na poslu, u najvećem broju slučajeva, vaspitno-odgojne lekcije dobija od babe i dede, koji su kvalifikovani da ga formiraju u razmaženka.

Umorni roditelji nemaju ni vremena ni dovoljno velik živčani prečnik da pričaju s njim. Umjesto da mu čitaju bajke, pustit će ga da sam gleda tv i tako psovkama bogati rječnik. Za to vrijeme mama će relax masažerom masirati umorna stopala, a tata će listati dnevnu štampu. Neće ga naučiti da složi igračke i odjeću, ruke da pere prije i poslije jela, da nije u redu odvaljivati vrata ormara, pertle će mu vezati do 7 razreda, a komšinici kojoj su došli u goste, umjesto da je pozdravi, popiškit će se u saksiju i otkinuti pelcer. Čokoladu koju mu ona ili bilo ko drugi pokloni, neće cijeniti, već će zagristi komadić a ostatak baciti na čupavi tepih i gacati nogama. Svaku igračku koju dobije, neće biti naučen da voli, već da se poigra s njom toliko koliko dugo traje jedna epizoda Duška Dugouška (kojeg inače ne gleda), a onda će, ovisno o kojoj igrački je riječ, pootkidati uši, odvaliti očkiće, polomiti krila. Zato što uvijek može novu dobiti! Da bi dijete bilo sretno, roditelji su tu da ispunjavaju želje. Njegov hir za njih je zapovijest!

Ako je poželio ptičije mlijeko, tata kreće u lov na pticu sa vimenom! Inače, slijedi kombinacija plača, vriske, cike, devastiranja pokućstva, šutiranja tate u cjevanicu i izjavama da ga roditelji ne vole, da bi volio da ga nisu ni rodili, da će pobjeći od kuće i slično.

Teret je roditeljima, teret društvu. Prvi ga vole i ništa ne mijenjaju u njegovom ponašanju, drugi ga ne podnose zbog ponašanja. Ipak, prvi se ljute na druge zbog toga, iako vrlo dobro poznaju karakteristike svog remek djela.

Reprezentacije malih, ostrvskih država koje jedva nakupe dovoljan broj fudbalera da bi izašli na teren. Fudbalera? Čitaj: mesara, pekara, frizera, čistača u žutom što ulice su prali... Ma, šta i ja mlatim kad su oni listom, u stvari - ribari!

Nepogrešiv indikator vaše naklonosti nekome, nečemu, nekočemu, kako god. Pod uslovom da zapravo imate emocije i posedujete moć emocionalnog izražavanja, ta osećanja, ili šta već, bi se, navodno, manifestovala povećanim lučenjem suznih žlezda te učinila vaše oči sjajnim i izražajnim kao LorealMaxfaktorAvon sa efektom bisera, prototipom koji nije za slobodno tržište (mogla bih nastaviti sa preseravanjem, ali kontate poentu). U saradnji sa seljačkim rumenilom i RedBulovskim krilima su jasan pokazatelj zaljubljenosti. I ne, nije to koncentracija dima kojoj zavidi šator pun indijanskih poglavica dok smišljaju kako da cepnu bledolike (zato su i popušili, zbog te lule mira), nije ni 53° u prostoriji koja ima više ljudi no kvadratnih metara, a nije ni, zlato babino, to što imaš prokletu pre'ladu 20 dana, nego je, srećo, to zbog toga što si zaljubljena!
Ali jok objasniti nekome da nisi, a i da jesi, nije to onaj mamlaz sa trećeg sprata što se kupa na svako crveno slovo, ni čika Maretov Jovica što još ne zna sva slova, al' je "zlatno dete". E, zato, kad vam oči sijaju mož' da ugineš i ima da ti napišu "umrla srećna i zaljubljena".
A nije samo kad si zaljubljen, ali jeste nepobediv argument jer se sa budalom dalje ne raspravlja.

Stiropor ljudi. Totalno bez ukusa, a neretko i toksični. Možda i ne toliko bez ukusa koliko im proces fuzije pojmova i stvari ne ide od ruke. Ma ni od noge. Oni jednostavno brljaju. Osobe koje mešaju kečap i domaću kobasicu, puštaju hevi metal plejlistu dok igraju Sims, u tetrisu zakucavaju kocku na uspravno okrenut delić u obliku slova z, žvaću govno i zalivaju ga šampanjcem. Jedina njihova kombinacija za koju u teoriji postoji mogućnost da bude uspešna jeste seksualna. A i to im se desi da ostanu u zabagrelim, crnim, turn off čarapama (pol nebitan(ne čarapa nego kralja koji ostane u njima tokom seksa)). Tužna strana ove priče je...pa gotovo sve. Ali ono što je ipak najtužnije je to što ovi ljudi svoj manjak osećaja za stvaranje kompleksnosti transferuju na skoro sve segmente svog života, samim tim i na okolinu, pa se desi da u pokušaju da od nečega naprave simetričnu i krhku napolitanku, dobiju sataraš poslužen u čaši za vino, uvlačeći sve one koji od toga zavise. Neretko ugrožavaju i opterećuju ljude oko sebe svojom nesposobnošću, uzrokovanom egoizmom, manjkom empatije, nezainteresovanošću za ono što ih poji, sve dok ne presuši. Dok presušuje za druge, oni se bahate, čekajući da neko umesto njih pokupi dlake iz slivnika posle tuširanja. Izravna zid u vinklu, kada se malter već osušio, što je naravno neizvodljivo bez da počneš sve ispočetka. Ono što je grdno je sam čin upozorenja upućen ovim ljudima, da postoji neko ko ume to bolje, da je mnogo veća šteta prepustiti im odgovornost za nešto, nego dopustiti im da se besplatno, bez truda, nakače na sisu. Mnogo jednostavnije je počistiti grtalicom zapeklu balegu koju ostave za sobom, nego ubediti ih da nisu stvoreni da ikad dojme, osete i realizuju simbiozu. Ne, oni će se uvek javljati prvi, najorniji za posao, valjda zato što toliko čvrsto ne žele da poveruju da jednostavno ne umeju.

Drevni zanat koje svako dete u Srba ispeklo još u mlađim danima. Ima i onih koji pribegavaju krađi ali veća je draž kad snagom mozga zajebeš ćaleta ili kevu.
Evo par važnijih metoda žickanja i pojmova:

-"Niko mi ništa nije dao" metod

Jedna od efektivnijih fora. Fukcioniše čak i ako vam daju ili ne daju pare. Ide se od ukućana do ukućana i kaže se da vam niko drugi nije dao pare, i tako se skuplja sve veća i veća količina novca. Dogodi se i neka kolateralna šteta ako saznaju da ste im baronisali.

-Transfer

Metoda odjebavanje žickaroša od strane nekog ukućana. Razloga može biti milion: gledanje vesti, besparica, lenjost za ustajanje iz fotelje po novčanik..itd. Jednostavno funkcioniše tako što žrtva žickanja predloži da pitaš nekog drugog ukućanina("Aj pomeri se, gledam vesti, pitaj majku")

-Blekmejl iliti ucenjivanje(po naški)

Pretnja da ćemo odrukati nekog drugim ukućina zbog nečeg što su uradili. Kevu ćaletu zato što je bacila njegove časopise sa golim sisama, ćaleta kevi zato što je proždrao kolač koji je za goste, buraza matorcima zato što je došo mrtav naduvan gajbi, sestru matorcima zato što si je video sa nekim matorim buržujem..itd. Ima dosta kombinacija. Ne radi se iz zlonamere nego radi mogućeg zgrnavanja većeg broja para. Ono što je najvažnije kod ucenjivanja jeste da treba iskoristi mogućnost za uzimanja više para, ali nikad ne treba preterivati jer će žrtva odustati("Ko te jebe, napraviće drugi kolač, slobodno me odrukaj. Nema šasne da ti pljunem dva soma."). Tu je poželjno uključiti druga nedela koja je ta osoba počinila zbog nastavka igre.

U moru besmislenih zamisli, kojim u svom postojećem obliku plivaju krezave, nakaradne i ružne teorije, tvrdnje i izjave, postoji jedna koja mi svaki put zaškakilja um, kao onako po rebrima, da kroz osmijeh izazvan nečijim debilnim pokušajem da mi podari osmijeh njemu jebem miša koliko je glup; ta tvrdnja, ta glupost koja vodu pije kod onih koji je šire i koji su mnogo amebe.

Vanzemaljci važe za izuzetno napredne pojave. Da nisu napredne pojave, ''van'' iz njihovog naziva postajalo bi višak i oni bi mogli da se pridruže nama u bioskopu na Hobitu dvojci. Ali, dok mi gledamo filmove koje oni žive, vanzemaljci jašu robot zmajeve, svoje vjerne kućne ljubimce koji pričaju devedeset jezika, za doručak rješavaju zadatke sa sto Venea i zarađuju sebi za život od malena.

Postavićemo se sada u ulogu jednog vanzemaljca: zamisli, evo, imaš oči sa kojima ti je ugao vidljivosti 360 stepeni, pa imaš dvije rezervne noge, skidaš Dalijeva djela za pet minuta po komadu dok recituješ Bodlera, seksaš se neprekidno deset minuta, otporan si na metke i noktima sječeš dijamant. Ime... izaberi kako ćeš se zvati. Vanzemaljac si, boli te kurac.

Život ti je galop lipicanera, sve teče i medi i jednoga dana ti odlučiš da počastiš sebe i svoje društvo. Gledaš gdje da ideš - obišao si četiri galaksije, i sve su bile uau. Neko ti je na četvrtoj spomenuo Mliječni put, našu galaksiju, te odlučiš da vidiš šta je za reći. Sjednete u svoje mašinerije, pa putujete, pišate po zvijezdama, mazite Nereide po sisama, Cezara iz sprdnje bockate mačem, ispunjavate život tako lijepim pričama i evo je - Zemlja.

''Gdje da sletimo, je li, prijatelji, gdje ćemo? Pogledajte tamo, tamo je nešto bijelo, veliko i hladno, šta li je? Ajde, idemo tamo! Idemooo! U stani stani, vozaču stani, da li ste ponijeli skafandere? Da, stani. Treba nam nešto toplije i komfornije... hmm... mrš Britanijo... evo ga! Sahara! Ljuuljaaaj!''

Ludovalo se pet dana, načinjena je manja materijalna šteta i tlo mora nečim da se zakrpi, tragovi da se zatrpaju. Ti vanzemaljici, ti magovi svih zanata, krenuvši od robotike pa do tesanja kamena, mogu da naprave ledeni greben koji leti iznad gradova i umornoj i uspavanoj ekipi žicaroša baca hljeb i namirnice i korpe pune zlata, jednom rječju, mogu sve što im se prohtije. I ti vanzemaljici, ti bogataši, dođu kod nas nakon nekoliko dana putovanja, u ovu pripizdinu kojom odvajkada vlada haos, u zabit u kojoj se u vrijeme njihovog navodnog dolaska pronalazio način da se pređe potok, kada se narod trudio da napravi krov koji neće prokišnjavati, oni dođu i sklepaju neke piramide od kamena u pješčanoj pustinji, zviznu zmajevima koji ih kupe u roku od odma i jašući ih, okreću glave na jedan poslednji pogled na svoja epska remek djela, nabace osmijeh na lice i petom puknu prevoz po rebrima ne bi li se sjetio da malo požuri.

Nemam pojma.

Kockarski sinonim za dug. Čest problem današnje omladine, koja željna, kao puštena sa lanca jedva dočeka da sve pare koje ima, potroši na prekid crne serije Lejkersa, umesto da kao sva normalna mladež pare troši na dvolitarke Apatinca, i kurvanje.

Šta žene žele, to je ono što muči sve muškarce ovog sveta. Da bi razumeli njihove želje, moramo da shvatimo i um ili dušu iz koje one potiču. Svaka žena ciklično prolazi kroz sledeće faze i treba ih znati prepoznati.

1. F 30 Mania, ili poznatije Pms, dolazi jednom mesečno i ogleda se u prekomernoj potrebi da sprema, kupuje, organizuje, raspoređuje...
2. F 40 Anxiosis, strah da se neće udati i imati decu, dolazi čim se f30 ugasi.
2a. Postoji i kombinacija ova f30 i f 40 i ogleda se u lovu na muža.
3. F 20 Schizophrenia ili Danas majko ženiš svoga sina. Potpuno ludlo koje je hvata i drži neko vreme pre i posle srećnog događaja, na kome ima centralnu ulogu princeze, tj svadbe.
4. F 05 Delirium iz faze šizofrenie ulazi u tu fazu, trudna je i srećna je, al potpuno odvojena od realnosti, ima prohteve, koje Bog ne bi ispunio - sveže jagode u 00:45h, 15. januar...
5. F 32 Depresio - čuvena posleporođajna depresija, ona plače, ona je neshvaćena, ona je odvojena od detata, ona je odvojena od muža (on je izbačen iz bračnog kreveta, jer hrkanje budi bebu)...
6. E 66 Obesitas Debljina, ne može da skine bebi salo. Tehnički ovaj poremećaj i ne spada u duševne, al svi smo se sreli sa debelim ženama.
7. F 22 Paranoia, Ona se palši da će je on ostaviti, prevariti , zbog gore navedenog poremećaja.
8. Konačno na veliku radost ulazi u blagu fazu f 30 - f 40, koje jeste naporna al je makar predvidljiva, i taman kad smo mislili da je sve u redu, ne leži vraže...
9. F 23 Psychoses, ulazak u meno pauzu, vruće joj je, hlado joj je...
10. F 01 Dementi tj. zaboravnost. Kada konačno uđe u mirne vode meno pauze i ponovo postane ona devojčica, bez hormonalnih ispada, počinje da svog saputnika gleda drugim očima i zaboravlja sve što je on pretrpeo tokom zajdeničkog života.

Mera neprijatnosti koja se javlja kod osobe koja je uvređena.
Lako se izaziva u svakodnevnom opšenju kada se sagovornik/ca uporedi sa nekim ili nečim što mu/joj umanjuje vrednost.
Interesantna je gradacija uvredljivosti koja se uočava pri poređenju neke osobe sa sa predstavnicima životinjskog carstva.
Evolutivno udaljenije vrste ne izazivaju jaku reakciju. Poređenje sa mikroskopskim praživotinjama kao što su amebe, bičari, paramecijumi je benigno. Ne očekujte da vas neko odalami u kafiću ako mu kažete da pije kao sunđer. Recite nafuranoj maloj da je meduza i posmatrajte kako mišić koji diže njenu obrvu kreće u laganu ali sigurnu kontrakciju a tup izraz lica pantomimom poručuje: ''Ma šta mi reče?'' Crvići, gliste i ostali sluzavi duguljasti rođaci mogu donekle da izazovu nelagodnost ukoliko su atributirani nekim pojačivačem uvrede (bedni crve, pijavice krvopijo...). Ako na basketu kažete saigraču da je spor kao puž ili da igra odbranu kao neki mekušac reakcija može biti jača, ali Andres Breivik level je i dalje daleko. Insekti su već malo gadniji. Žena bogomoljka proždire supruga nakon seksa ma kako se on pokazao; muve vole govna; komarci su dosadni, ali ako je neko etiketiran da leti kao muva bez glave to samo znači da je malo rasejan..
Idemo na kičmenjake. Ribo jedna! To znači pičko jedna. Opa, neko se već malo vređa. Žabo! Au, neko je jako ružan, to ne valja, pogotovu ako je u pitanju krastavi Kermit. Predstavnici gmizavaca su rezervisani uglavnom za tašte i jako su uvredljivi (Tašta mi je zmija otrovnica sa krokodilskom glavurdom). Prostiji sisari - krtice i glodari (pacovi kao reprezenti najvredniji pomena) su često rezervisani za najviše državne krimose i tajkune. Širu upotrebu a i jaču reakciju uvredljivsti imaju kopitari i papkari. Konj, jedna od najlepših i najelegantnijih životinja je doživela da ljudi u skupštini i na pijaci govore jedni drugima: Konju jedan! I to kao jaku uvredu. Skresati nekoj pevačici u silikon da je krava koja utiče na mlade bičarke i stvara od njih ovce je prilično uvredljivo (za obe kategorije goveda). Anatomski nam slična svinja je jako pogodna za prljavo omalovažavanje, asocira na štroku, ružnoću, debljinu, neotesanost, prostotu, smrad i šta sve ne.
I konačno primati. Majmuni, čovekoliki majmuni i sam čovek. Najveća genetska sličnost - najveće vređanje. Majmunčino! Orangutane! Gorilo! Šimpanzo! Što su nam srodniji uvredljivost doseže krajnje granice. Neandertalcu jedan! Po ovome ispada da je najveća uvreda nazvati čoveka čovekom! To i jeste slučaj ali i tu postoji pravilnost i gradacija. Debil je po koeficijentu inteligencije bliži normalnim vrednostima IQ-a od imbecila, pa je znatno frekventnija upotreba upravo reči debil kao uvrede.
Najzad, krajnja uvreda je pripisati čoveku neku osobinu koja ga odlikuje kao vrstu i koja ga izdvaja od ostalih živih bića. Recimo laganje. Reći nekom da je neiskren, da je lažov, da je prevarant, lopov, pohlepan, zao - vrh vrhova. To se ne oprašta. To je najviši stepen uvredljivosti.

Sarkastičan, vrckav način da objasniš kako nekome nešto nedostaje ili kako je operisan od nečega. U principu, koristi se samo kada nešto dobro nedostaje, neki kvalitet ili gotivna osobina.

Neke stvari u životu se podrazumevaju i svako odstupanje od istih čini da se zapitamo da li je sve u redu i kakva to sranja nova vremena donose. Obično, ono što se podrazumeva ima uporište u iskustvu, što znači da ako za deset godina dođete u svoju srednju tehničku školu i vidite petnaest osoba ženskog pola u jednom odeljenju upitaćete se da li ste pogodili zgradu. Ili na primer, nikada se neće desiti da uđete u prevoz i ne vidite bar jednog penzionera koji u istom ubija vreme dok vama noge trnu od celodnevnog cimanja na poslu, fakultetu i slično.

Takođe, zapitaćete se kakva sve mesta danas nose to sveto ime “Kafana”, a da u istom nemaju drvene stolice, stolove presvučene kariranim stolnjakom™, limene piksle, bakarne džezve iz kojih se služi crna kafa, prevrtače iz kojih se pije hladna voda dobijena uz kafu i mnoge druge sitnice koje kafani daju dušu.

U svemu pomenutom, bitno mesto zauzima i glavna karika između šanka i vas kao gosta – konobar. Bez njega ne bi bio pravi užitak koji kafana stvara: da je raspasan, masne kose, izgužvane košulje, crnog ispod noktiju, nadrndan, ili ne daj Bože neljubazan. Zato, crne pantalone, bela košulja i usluga gostiju sa leva na desno prilikom dolaska za vaš sto će vam uliti poverenje i želju da naručite to zbog čega ste u kafani. Međutim, ono što hrani moć zapažanja jesu fizičke dimenzije, koje bar jedan konobar mora zadovoljiti a to su kost i koža na koje je pomenuta odevna kombinacija okačena kao na čiviluk, sa kajišom zategnutim do svojeručno napravljenje rupe, koji podseća na stalak za infuziju ali koji bez problema nosi šest velikih krigli točenog i pamti spisak jela i salata bez zapisivanja u blokče, i kojem se u džepu košulje nazire paklica cigareta.

Može i bez kariranih stolnjaka, ali bez takvog konobara - teško. Trejdmark.

Precesta pojava u nasem drustvu koja je usavrsena do perfekcije.U svetskoj ekonomiji se definise kao "Capital risc" a ROI ( return of investment ) je potpuno neizvestan i ne postoji grace period. Mnogi ekonomisti bi se pozabivili ovim fenomenom da otkriju formulu bespovratne pozajmice i sprecavanja socijalnih nemira. Globalna kriza ne pogadja Borrowera niti je bitna metoda vec iskljucivo ostvarenje cilja koji izrazen u svoti neke "valute" citaj domestic or foreign currency.

Suprotno opštem mišljenju, kung fu nije jedna borilačka veština, nego zajednički naziv za sve kineske borilačke veštine, a u kineskom jeziku često i ne mora da označava borilačku veštinu, nego može prosto da označava veštinu koja je dovedena do savršenstva velikim trudom i radom na sebi. Pravilniji naziv za kineske borilačke veštine bio bi vušu, što označava isključivo ratne, iliti borilačke veštine, mada može u užem smislu označavati i istoimeni borilački sport, jako popularan u Kini.
E sad, da se manemo štrebanja. Kako to izgleda?
Mali Kinezi, pošto nisu umeli da se biju, rešili da gledaju životinje koje su umele da se biju(pročitati primere). Kasnije im ni to nije bilo dovoljno, pa su počeli da kombinuju razne stvari. Jedna budistička sveštenica je htela da napravi dobar sistem koji je lak za učenje, a dovoljno efikasan da žena može tim stilom da se odbrani od napada muškaraca. Tako je rođen wing chun, koji danas ima mali milion stilova i podstilova.
Zavisno od toga koga pitate za mišljenje, kung fu može biti:

1. Ma govno jedno, najbolji je kikboks.(huligan)
2. DO JAJA, NAUČIŠ DA UBIJEŠ ČOVEKA SVOJOM UNUTRAŠNJOM ENERGIJOM SA RAZDALJINE OD 10 METARA, A FILOZOFIJA JE DO JAJA, POSTANEŠ KAO BRUS LI, NIKO TI NE MOŽE NIŠTA, AAAA, PET TAČAKA SMRTI, DIM MAK, OVO ONO, PAI MEI, PING PONG, TAI ČI, NE, NE ZEZAM SE, TAI ČI JE SMRTONOSAN, UBIĆU TE TAKO ŠTO SE POLAKO KREĆEM I KONTROLIŠEM SVOJ ČIIIIIIIIIIII.( neka budala koja o kung fuu zna samo iz legendi i trulih kung fu filmova)
3. Zavisi od stila, mnogi kung fu stilovi su prevaziđeni danas. (pravi poznavalac kung fua)
4. Meh... (slučajni prolaznik)
5. Ajde beži u kurac! (nepristojni slučajni prolaznik)
6. Ša ti meni kung fu bre! Sad ću ti jebem mater!(dizelaš sa početka liste kao slučajni prolaznik)

Prvo pravilo kung fua: ne pričaj o kung fuu (barem nemoj sa slučajnim prolaznikom)

Pandan ocilima. Samo ne standardna četiri slova s nego već pomenuta četiri m kao obeležje internet patriota koji danju i noću(češće ovo drugo) brane servere i virtuelne granice virtuelne zemlje.

Modem. Verni at u svaki boj. Skriva identitet bolje neg' nindža lice, a dodaje santime na spolovilo brže od VEP aparata. Osnovno i jedino fizičko oružje u arsenalu mladog WWW prvoborca.

Mama. Majka, mater, mamica. Ćale je jebo tvoju da bi se ti najebo svima. Čemu onoliki falus, ako nemaš na kome da ga upotrebiš. I to pre svega za penetriranje svih mogućih otvora keve mrskog ti neprijatelja. I ne samo njenih. Žene, ćerke, sestre, komšinice i sve žive i nežive rodbine, ali zna se ipak da jedna je majka.

Moto. Svaka iole organizovana rulja mora da poseduje bar jedan, pa i ona virtuelna. Naravno ne moraju da ga se pridržavaju, već samo da ga ponavljaju što češče i glasnije. Pod ovim "glasnije" mislim naravno na upotrebu CAPS LOCKA, i eventualno ako su mogućnosti i BOLDA. Iako opcija copy/paste dozvoljava cirkulisanje podužih tekstova i interesantnih ASCII artova, češće se koriste oni neduži od tri reči: "Srbija do Tokija", "Vratiće se Vojvoda" i naravno "Kosovo je Srbija"(jebeš Metohiju).

Multiplayer. Čemu ovolika ljubav prema otadžbini ako nema strendžera, ili barem izdajnika, da budu poniženi i po spisku opsovani. Forum i čet uvek mogu da posluže, ali prava draž internet patriotizma se može osetiti samo u online igrama. Obično se iskazava u pucačinama tipa Counter-Strike ili MMO-u kao eRepublik, ali pravim patrijotama je bojno polje nebitno. Kombinacija šovinizma, nerd rage-a i seksualne frustracije kompovonovaće simfoniju najsočnijih psovki na svim jezicima sveta. Verovatno se međusobno ne razumeju, al' ih to ne ometa u svađi.

I onda, kada objediniš magičnih četiri m, nebo je granica! Pod uslovom da su ti matorci platili net ili komšija nije zaključ'o. U suprotnom, jebiga.