Rečenica, koja je veoma korisna u prekidanju razgovora o nekoj temi za koju vas zabole tukidid. Zatim tema postaje rasprava o gej populaciji, koja je čak zanimljivija od onoga o čemu se upravo priča.

Jedan od vidova razonode za vreme boravka blizu ili u vodi (more, bazen, kada i sl.). Kada se primeti insekt koji se nalazi u dometu dejstvovanja pristupa se periodičnom prskanju dok se dotični udarcima vode ne obori. Češće je u upotrebi zahtevnija varijanta sa letećim insektima koja dovodi do većeg užitka po uspešnoj realizaciji.
U našem okruženju se sreću:

Vrlo česta pojava bilo gde u svetu. Svako zaradi da nosi prezime nekog svetski poznatog igrača iz nekog razloga. Naravno, biti svetski poznat, ne znači da je uvek iz dobrog razloga.

Biti nazvan nekim od sledećih igrača ima sledeće značenje:

Filipo Inzagi - lik koji dodje na fudbal, sedne u špic, ponekad potrči i da koji gol, skoro nikada ne ide nazad i širi ruke kad mu uzmu loptu, umesto da se pomuči da je povrati. Uglavnom biran medju poslednjima.

Žuninjo Pernambukano / Roman Rikelme - lik koji šeta više nego trči jer je spor kao trut, ali zato kad je opizdi iz nekog prekida ili povratne, protivnici prave razlaz. Biran medju prvima.

Kristijano Ronaldo - svaki lokalni fenser koji zna malo više da dribla i da se kurči nekim bespotrebnim potezima, mada ipak zna da bude dosta koristan ako se potrudi. Biran medju prvima jer ljudi često cene više driblanje nego korisnost.

Marko Materaci - lik koji nije fudbaler i bude pozvan da igra u odbrani jer ništa drugo ne zna sem da ispuca loptu, krši se i sere drugima za sve živo. Biran uglavnom poslednji.

Djenaro Gatuzo - lik koji je pokretač ekipe, motor, trči kao blesav za loptom i uglavnom kvari igru protivnika, a malo ima loptu u posedu u napadu sopstvene ekipe. Biran negde u sredini.

Roj Kin - lik koji je autoritet na terenu ali vrlo često i lako se iznervira i onda lomi glave i protivnicima i svojima, ako zaseru. A nema tekme gde neko ne zasere. Biran na početku uglavnom.

Viktor Valdes - lik kojeg šutnu na gol samo zato jer je to jedino što ume, a ni to ne radi kako valja. Dobija neke žalosne golove, ne ume da izleti, boji se lopte i slično. Biran na početku, samo da popuni mesto golmana da se niko drugi ne bi drkao na golu.

Stiven Džerard - lik koji je vodja ekipe, igra na centru, ima izuzetan šut i dobro vlada loptom. Retko upada u svadje i prepirke, ima skila da presudi tekmu. Jedan od onih koji biraju.

Leo Mesi - uglavnom neki omanji lik koji zna dobro da dribla i koristan je, ne sere ni ništa nego stvarno igra super i zna šta radi. Biran medju prvima.

Tjeri Anri - lik sa stilom. Igra hladne glave, ima precizan šut, retko sere nekome, igra svoju igru i srećan je u tome. Biran medju prvima.

Rajan Gigs - lik kojega svi ostali poštuju, ako ga udare, izvinjuju mu se. Brz, timski igrač, vodja ekipe sa zadatkom da diže moral ostalima svojim primerom i pojavom. Primer za sve ostale. Jedan od onih koji biraju ostale.

Zinedin Zidan - lik koji ne voli nešto da dribla, ali kad te okrene, ideš kući od sramote kako te je zajebao. Gospodin čovek na terenu, šta zamisli, to i uradi. Miran i staložen, sem ako ga baš ne iznerviraš, onda ti se majke najebe. Jedan od onih što biraju.

Niklas Bendtner - Fudbalska uvreda. Lik koji veze nema da igra a misli da zna. I jedini je koji to misli. Ubačen da igra jer inače ne bi bilo 10 igrača na terenu. Biran poslednji.

Frančesko Toti - lik koji misli da je kralj terena, a ne da nije, nego zvoni. Izvodi finte, pravi se pametan, ultra brzo se iznervira i počne da pravi sranja. Ego mu pojede veštinu i zamene ga vrlo brzo.

Džon Teri / Rio Ferdinand / Vidić - lik koji igra nazad i jebe keve u tome. Pored njega može lopta proći, ali ne i igrač. Uglavnom fer i korektan, ali se nije sa njime zajebavati.

Van der Sar / Bufon / Čilavert / Čeh - lik koji ume da brani zaista i zapravo želi da stanen a gol, na opšto divljenje ostalih. Biran prvi.

Ronaldo (Luis Nazario de Lima) - lik koji je pravi napadač, ako ima fore da da gol, daće ga u 8 od 10 prilika. Ima ga i nazad, koristan i dobar. Milina u svakoj ekipi. Biran medju prvima.

Robinjo - lik koji ima super rad sa loptom, agilan i brz, ali nema neku završnicu i generalno bi pre crkao nego dodao nekome. Biran negde u sredini.

Havijer Ernandez Ćavi - lik koji se utopi u sredinu terena, deli paseve kao bombone, ćuti i pravi svoju čaroliju. biran medju prvima.

Pol Skols - kao i Ćavi, lik koji radi na sredini ono što niko drugi ne ume, samo što zna da bude kurva sa nekim startom na igrača umesto na loptu. Biran medju prvima.

Marko Pantelić - Lik kojeg niko ne bira.

Olof Melberg - lik koji je najgadniji na terenu. Može da igra šta hoće i kako hoće, ko je najgadniji, taj je Melberg.

Mario Baloteli - uglavnom klinac dosta maldi od svih koji misli da je pokupio sav skil sveta i ne plaši se da to pokaže, vrlo često na loš način. Uglavnom dobije po pički zobg toga od starijih. Biran negde u sredini.

Nistelroj / Raul / Solskjaer - lik kojem daš loptu u kaznenom, i on 99 posto daje gol. Mašina za golove, zna i do polovine da se vrati. Biran medju prvima.

Havijer Zaneti - Lik koji je dosta stariji od proseka, ali igra kao lud i svi ga cene i poštuju zbog toga. Muva se po sredini i odbrani. Biran medju prvima.

Roberto Karlos / Arne Rise - lik koji, kad grune, grunuo je. Golman beži u kukuruze. Ima vrlo dobar skil za fubal. Biran tu negde medju prvima.

U nekoj normalnoj državi, to DOLE ne bi imalo nikakav značaj. Jednostavno, ne bi se izdvajalo od svog brata GORE. Ili sestara LEVO i DESNO. Kod nas je međutim, situacija malo drugačija. DOLE se vrednuje više nego neke druge stvari. Što više pominjete DOLE, sve više postajete patriota, a sve manje domaći izdajnik ili strani plaćenik.
Govorili smo svetu da mogu da nas poljube dole. Kurčili smo se. Čak i kada su pokušavali da nam ga otmu, nismo ga dali. Beše taj čuveni Boj DOLE. Ovi naši kažu da smo pobedili. Njihovi rekoše da smo izgubili. Izgubili, ali časno. Uzdignute glave. Na kopljima.
Nije ni važno. Povratismo mi naše DOLE posle silnih nekih ratova i prevrata. Da se razumemo, situacija DOLE nikada niije bila blistava, ali bar smo znali da je DOLE sastavni deo nas. Pa ipak... U jednom momentu postade DOLE nemirno. Znate kad prvi put polažete vozački, pa od nervoze počne da vam drhte donji ekstremiteti, a vi tu ništa ne možete da uradite? E, tako je DOLE isto počelo neko čudno drhtanje. I umesto da se DOLE sve reši, rešenja su sa neba počela da padaju GORE, LEVO I DESNO. Sve u cilju da se DOLE ne osećaju potresi. Mi smo ih naravno osetili. I stari i mladi. Deca. Često se, na pitanje gde ti je tata, upravo iz dečijih usta moglo čuti:"U vojsci je. Otišao je DOLE. Mama mi je rekla da će se brzo vratiti". I vratio se. U većini slučajeva.
Sve je manje naših bilo DOLE, a sve više njihovih, koji tvrde da je to DOLE njihovo GORE. Mislim da lažu. Nasilno naše DOLE transformišu u njihovo GORE. Sve ono što smo mi izgradili DOLE, prisvojili su. Nismo im dali. Ne damo im. Nećemo im dati.
Imamo li izbora? Umešali su se tu i strani ljudi. Kažu, oni najbolje znaju šta DOLE treba raditi da bi se sprečilo podrhtavanje. I uradili su ono što smatraju da je najbolje. Amputacija.
Bunili smo se. Ali sve smo više počeli da izgledamo kao kokoška kad joj odseku glavu, pa ona onako bezglava trči ko muva bez glave po dvorištu. Kažu da je to moguće. Jebi ga, bar na crtanom filmu jeste. Samo što nama nisu uzeli glavu. Kažu ljudi, uzeli nam srce. Naše srce je DOLE. Pravili su čak i parole. Čovek bez srce ne može da funkcioniše. Mi izgleda da možemo. Moramo. Borimo se koliko je to u našoj moći. Neko manje, neko više. Nađe se i po koji Obilić. Svako je dobrodošao da spase DOLE što se spasti može.

Do devedesetih godina prošlog veka, naše komšije Bugari su svetu podarili samo dve stvari: zabijanje noža u leđa Srbima i Hristoa Stoičkova. Dakle, po jedna dobra i jedna loša stvar (iz ugla bečkog dvora, dve dobre stvari, ali ko te habzburške fišćifiriće pita šta). Stoga se može reći da im je srednja vrednost izvoznih proizvoda na malo višem nivou od rumunske sperme.

E, onda dolazi do pada komunizma i do naglog, vrtoglavog i neverovatno konfuznog novog tržišnog početka. Kapitalizam ulazi u sve pore društva, te svaki stanovnik Bugarske pokušava da se snađe u novim okolnostima, te da tako postane "Del Boj od Sofije". Svako muva sa svim i svačim - od prodaje sirup-sokova i goriva švercerima iz Srbije, pa sve do preprodaje turskih slatkiša i oriđiđi "Fa" kozmetike.

No, ono što se izdvojilo po prepoznatljivosti su bugarski piratski nosači zvuka - audio diskovi i kasete. Da li su Bugari bili toliko zaludni, pa su gledali da krajnji proizvod iz nekog svog gušta (samo njima znanog) maksimalno nabudže ili su mnogo pre drugih naroda iz regiona shvatili da ambalaža prodaje proizvod.

Omot je bio od debelog papira, a slika i prateće informacije kvalitetno odštampane, dok je sam CD imao pravu štampu na sebi, ne nalepnicu. Dešavalo se da su pojedina izdanja na kasetama imala pravi mali booklet, kao pravi original i sve to u vreme kada je Pentijum 386 bila aždaja od kompa.

Ipak, najbitnije od svega je bio kvalitet zvuka, koji je bio perfektan. Dakle, nije bilo šuštanja, zujanja ili pucketanja na kasetama, diskovi su imali onoliko pesama koliko je bilo naznačeno, ako ne i više, pošto su umeli da ubacuju bonus numere, čisto da popune prazan prostor. Iskusni prodavci znaju da od viška glava ne boli.

Stoga je jedan prosečan šoping vikend srpskog švercera tokom sankcija izgledao ovako: rezervoar napunjen do vrha bugarskom (ili pak rumunskom) čorbom za sve demone, umesto kusura 3 pakovanja "Kentovih" turbo žvaka i dve nove kasete za muzički štimung prilikom povratka.

Još jedna od čestih gradacija koja se može čuti od komenatora na sporckim manifestacijama vezanim za timske sportove. Odnosi se na jednog igrača. Heroja. Lika koji je tog dana neočekivano zablistao. Ojebo. Nije mu bilo ravnog. Za desetku. Ali.....

Ključni momenat je zasr'o! Ode sve niz vodu. Ode mast u propast! Sad mu ne vredi ni 3 gola i 2 asistencije što je napravio kacu izgubili 6:5. Sad mu ne vredi ni što je dao 30+ poena kad je izgubio loptu u zadnjem napadu i protivnici dali trojku za titulu.

Jebiga sinak, što se nisi žalio na povredu i izaš'o u poluvremenu, a strahov'o si da ne sjebeš nešto kad te već krenulo? Saće te zajebavaju ortaci od jutra do sutra. Čuj ortaci! Pa ne samo ortaci, neg'o svi redom! Možda te se i rođeni ćale odrekne jer si mu sjebo tiket tim jednim katastrofalnim gubljenjem lopte u zadnjem minutu.

Ostaješ u suzama poslednji na travnatom tepihu (ili parketu). Ostaješ i pitaš se zašto je to moralo baš tebi da se desi. Znaš da istorija samo pamti pobednike, a ti si izgubio (ala serem jebote). Znaš da si od heroja došao do tragičara i da te sad pola ljudi mrzi. Nekako skupljaš snage. Brišeš suze. Ustaješ. Nisi pička da plačeš! I dok se polako gubi svetlost reflektora glasnim povikom kazuješ jasnu poruku:

ISKUPIĆU SE SLEDEĆU TEKMU! (Sjebaću opet)

Po meni sova je ptica koja zivi na slicnom principu kao mnogi ljudi- danju spavaj nocu radi... Ali evo sta je rekao jedan klinac...

Katastrofalno ružno izgleda, ali iz nekog razloga mnogi se tome dive i često su voljni da daju debele pare za to!

Po Pablu Pikasu, španskom slikaru koji je karijeru počeo slikanjem fotorealistčnih ulja na platnu, da bi kasnije krenuo sa mazanjem ružnih i haotičnih groteski sa nosem na vr' glave, 5 uva i tri oka na portretu na nivou prosečnog petogodišnjaka. Ali mnogi se nekako tom grdobijom oduševili, raspričali se da je to lepo i stavili ogromne sume novca na te mazarije... Nama, običnim smrtnicima neshvatljivo za te rugobe koje izgledaju kao da ih uplašeno dete namazalo za 5 minuta na času likovnog kako ne bi dobilo (ili bar zaslužilo) keca iz likovnog kod učiteljice vrede toliko novca, ali jbg...

Srbi imaju premnogo izuzetno glupih reči i fraza. Ne znam da li je od osiromašenog uranijuma, specifične kombinacije turskih gena sa našim, ili nas je jednostavno Perun napravio od ovce, al ih ima retardiranih, pa da ga jebeš. I jedini način da se za vreme jednog životnog veka podigne nivo neidiotluka zahteva mnogo vremena, strpljenja, ulaganja i još više gasa i šibica. #nonazi.

Jesen je došla u moj kraj, jebiga. Ptice se cimaju na jug, lisni tepih je prekrio blatnjavu kaldrmu, dok se nebeski vitraž boji olovnim oblacima spremnim da mi skecaju dan. Enter: Đomla. E, sad, Đomla nije običan Đomla, kakvog zamislite kad kažete Đomla. Ne, nije ni Mladen, sin zemlje, domaćin čovek sa dobroćudnim osmehom i punim srcem, koji je počeo da ćelavi još za vreme rudarskog fakulteta i čije bi barem jedno dete MORALO da bude nazvano Džiodud.

Đomla je kul lik. Za sebe, naravno. Prešao je sve živo na svetu što je ikada moglo da bude zanimljivo. Ložio se na hentai, a onda na masne gotičarke, a onda na oba. Ložio se na samuraje, pa na vikinge, kaže za sebe da ume voleti, al su cure kurve, pa ne kapiraju kad im recituješ Balaša i veruje da društvo voli hronično dosadne fejs-komičare sa gorim forama od Ivana Ivanovića. Nosi majice sa V izrezom do pupka, da se vide izdepilirane grudi. Mnogi kažu da je Đomla čudan lik. Ti ljudi su u pravu.
On ne vidi šta je loše u tome da se devojci priđe rečima „Mala, imaš dobre dojkare“, on veruje da je JAKO smešno kad lik padne i kad Šojić traži 5 jajcadi.

No, Đomla prilazi, masna mu kosa leprša na vetru a Humel mu jakna prži zenice koliko odbija Sunčeve zrake KAKO TI USPEVA JEBOTE, NEMA SUNCA, EJ, KAKO MOŽEŠ DA SIJAŠ KO DA TE MUVA ONAJ LIK IZ LAJANJA NA ZVEZDE, PA OVO NIJE HUMANO, ČOVEČE. Đomla prilazi, prešabanska koreografija pozdrava sa određenim likom, koska i zagrljaj sa drugim, okreće svoju bubuljičavu facu ka mojoj malenkosti: „Baki, imaš žvaku?“. Baki. BAKI. BA-KI. Ne, srce, nazovi me kakvim god poganim imenom hoćeš, šoraj mi po familiji od askurđela na ovamo, ali me poštedi svoje zamišljene kuloće. Onog trena kad smo ti i ja tom nivou da mi se možeš obratiti sa "baki", zvanično prestajem da cenim sebe kao živo biće.

Nije takva želja baš ništa novo, još odavno su Crnogorke to znale reći, a po nekoj se omakne i sada... Međutim, to je sada postalo nekako Zeitgeist, duh vremena, svako bi da bude ono što nije.
To naravno inspiriše estradne izvođače, u nas i u svetu, što će na primerima biti objašnjeno.

Izraz koji se nameće nakon realnog sagledavanja nepovoljne situacije, konkurencije i njihove stvarne moći. Podvijanje repa i okret nazad. Luzerski ali pritom i najekonomičniji pristup. Bar se nisi cepao kroz regularni tok i produžetke pa pao tek nakon penala.

Kada detetu u osnovnoj skoli date tesku temu ono moze ili da ne napise nista ili da lupa nesto na nju ili da se potrudi i napise svoj sastav o nekoj drugoj temi.

Dokaz da su globalizacija i tranzicija ušle u sve pore života.

Izjava kojom sagovorniku daješ do znanja da potcjenjuje tvoje sposobnosti i da nije svjestan na šta si sve spreman.

Ja se nadam da ste svi nekad igrali riziko. To je igra koja spada u podvrste društvenih igara, koje smo igrali mnogo pre neta. I nedostaje.
To je ona igra, gde se na sto stavi karta sveta (većina igrača pojma nema gde se šta nalazi, pa traže po pola sata gde je Alberta), na tu kartu ređaju se tenkovi ili tenkići i bacaju se kocke. Igra može da traje i po 5 sata, ili sve dok neko ne popizdi pa zafrljači kartu i sve na njoj sa astala kroz prozor.
Retka od igara, gde čovek ima mogućnost da postane glavni u svetu i da sravni druge sa zemljom, uzimajući sve njegove posede i prateću imovinu. Al, kvaka je u tome da sve zavisi od kocke i mentaliteta igrača.
Odgovorno tvrdim da se u Riziku vidi ko je kakav. Postoje sledeći tipovi igrača:

1) Baksuz histeričar - Jao, pa ja sam maler, mene neće kocke, uvek se to meni dešava, ma, jedva skupim kartice i dobijem pojačanje, i neko me sjebe.

2) Paranoik - Svi ste, bre, protiv mene, što ne napadate malo druge, a?

3) Štekara - (u stanju je da nabaca kilo tenkova na Brazil i Venecuelu, samo da bi branio kontinent koji donosi 2 tenka po krugu.)

4) Izmislilac novih pravila - Mi tako, kod mene nismo igrali, uzima se minimum po dva tenka, ne tri.

5) Lopov - (Šteka kartice u džepu, krade u brojanju tenkove, okreće kocke kako mu volja.)

6) Dušmanin - (ide ko muva bez glave, napada uvek kad ne treba bez nekog razloga).

7) Izgubljen u prostoru i vremenu - (pojma nema gde napada, zaboravlja da sam sebi doda tenkove, nesvesno radi u tuđu korist).

8) Manipulator - Napadni ga, bre tu, ima da mu jebeš kevu (a u sebi se misli: Ma jebaću ja obojici mater posle, samo da se prvo iskoljete međusobno).

9) Pratilac - (Onaj koji bespogovorno sluša manipulatora.)

10) Srećnik - Tri šestice, i ponovo 3 šestice...najjači sam.

11) Vestačka sila - (Marioneta, jedni ga podržavaju da smeta drugima, a on misli da njemu pomažu).

12) Podbadač - E, ukrao ti 2 tenka, napadni ga sad u Jakutiji.

13) Osoba koja se kurči - Ajde, sise, i kad imam samo 2 tenka niko me napada, al zato ću ja da napadam sa dva tenka, kasnije.

14) Truli pakt igrač - (sve u stilu: U ekonomiji je jedino racionalno udruživanje, kad se dvojica udruže da zajebu trećeg.)

15) Kukavica - (Veći stepen od "Štekara")

16) Kamikaza - Ma neću više da igram, napadam ovde, napadam ovde i ovde ...( i tako čovek reši igru, otrsi se sam, i uvek se neko drugi okoristi.)

17) Dobrica - (ne napada devojke, rodbinu, dobre drugove i one što kukaju.)

18) Svađalica - Da idete, bre svi u pizdu materinu, pojma nemate, što nisi to i to radio...bla...bla!

19) Ispaljivač - (onaj koji ti ga vikne s leđa, a ti njega nikad nisi napadao bez potrebe, verovao si mu!)

20) Strateg - (svaka osoba koja natenane i sa ušivanjem pristupa igri, i ne dozvoljava nikad da ove ostale osobine izbiju na površinu, ali su takvi retki.)

21) Onaj koji odustaje - Život je prekratak za ovo, palim da gledam skupštinu. (i digne se iz čista mira (obično kad gubi) i ode).

i mnogi drugi.

Ja mislim da sve ljudske lose osobine se mogu smenjivati kao na traci, jedna za drugom u jednoj obicnoj partiji rizika.

Izraz koji opisuje izrazito feminiziranog muškarca...

Čuj "muškarca"... Malo je teško ne nasmejati se, ali u krštenici mu piše M, a kum mu nametnuo muško ime. Ima i pišu, ali se gadi i da je pipne, a kamoli nešto više. Koriti ga samo za pišanje, i tada samo sa dva prsta, a pranje ruku toplom vodom i sapunom je obavezno. Taj višak estrogena ga čini toliko ženstvenim, da... da... ženstvenijim nego što su mnoge žene.

Po pravilu, oko 48 kila i visinu oko 165 centimetara, što će reći da je razvijen ko albanski turizam. Gaji dugu, kovrdžavu kosu, koja je uvek čista i vezana u rep. Sluša Rijanu, Pink, Agileru, a zvezda vodilja mu je Madona. Ne prati sport. Nimalo. Niti se bavi istim, sem što voli da vozi rolere sa drugaricama po keju.

Od alkohola konzumira samo ona trenutno popularna piva sa voćnim ukusom, Somerzbi, i po koji bambus. Ako se to uopšte može nazvati alkoholom... Svako jutro ide sa drugaricama ide na produženi sa obranim mlekom gde uživa u dobroj trač partiji uglavnom o muškarcima. Prekrsti noge, zavali se u naslon stolice, i mlatara rukama kad objašnjava nešto. U suprotnom, i one su prekrštene i drži ih na krilu. Zapali i koju cigaretu, al one dugačke, tanke, koje koštaju Boga oca. Srećom te ne puši mnogo, jednu do dve cigarete dnevno.

Ima malu, fensersku bradicu jer ga mrzi da se brije. Koristi neke sladunjave, pa normalan čovek bi rekao ženske parfeme. Nosi odeću isključivo "veselih" boja, među kojima dominiraju roza, žuta i ljubičasta. Omiljena kombinacija mu je košulja, koju uvuče u uske pantalone, koje drži mali, tanki kajiščić koji ima veliku kopču napred. Obavezan detalj je karirana šalvara i naočare tipa muva ce-ce. Telo je obavezno depilirano, ali ne trudi se da ga previše pokazuje jer ima trip da ima višak kilograma. Mazucka se kremica na bazi kokosovog ulja, a noću maže lice Pavlovićevom mašću da ostane meko k'o bebina guza.

Najčešće potiće iz porodice koja je ostala bez muške ruke u njegovom ranom detinjstvu, pa je rastao pod uticajem majke, starijih sestara i mnogobrojnih tetki. U tom grmu i leži zec. Dok su se ostali dečaci igrala autićima i loptama, on je češljao i oblačio sestrine lutke, i uvek maštao kako će, kad poraste, biti modni kreator.

Što se tiče seksualnog opredeljenja - pa zna se - furundžija. Nema tu šta da se objašnjava, jednostavno čovek voli da ima dominantnog mužjaka u svom životu. Po mogućstvu da bude nabildovan.

Vapaj trenera kada vidi kako se njegovi puleni muče na terenu. Neorganizovanost igrača i bezidejnost u igri dovode ga do ludila, te bi on najrađe skinuo svoje trenersko odelo i uskočio u kopačke, kako bi objasnio deci neke stvari i demonstrirao im iz prve ruke kako je on to sa lakoćom radio u svoje vreme.

su uvek dva najupadlljivija asistenta na faksu. Iako ima raznih asistenata svi oni su mahom sitne duše u odnosu na ovaj dvojac. Oni to u stvari i nisu ali ih ljudi često stavljaju u isti kontekst kad zele da reše neku spornu situaciju na fakultetu. Ustvari njih dvojica su sušta suprotnost jedan drugom. Obojica su završili u roku ali je X sve uvek davao na vreme, i to u prvom roku nakon završenog semestra. Y je isto čistio u roku ali je uvek nalazio mesta za ortake i ladovinu kad je za to vreme. X-a niko ne gotivi ali on nikad ne menja svoj stav. Uvek je on ona uštogljena pizda koja ti zagorča život i ide po knjizi bez obzira na sve. Y je isto strog ali je vise čovek od naroda i s njim se moze progovoriti nešto osim faksa i njegovih obaveza. X je najčesće docent doktor a Y samo magistar. Rivalitet izmedju njih je uvek postojao ali sa X-ove strane. Y ni ne sluti da ga cenjeni kolega tako gleda. X uvek drži vežbe iz mnogo zajebanog predmeta tek toliko da bi i sebi i drugima nesto dokazao, ali niko ne zna šta. Y drzi vežbe iz laganijeg predmeta na kojem se maksimalno trudi da što bolje približi materiju studentima tako što ubaci pokoju šalu u vežbe. Na njegove vežbe svi dolaze. X pokusava da bude duhovit jer u mladosti to nikad nije bio i uvek ispali neku otrcanu foru staru kao i on sam. Tim forama on ustvari muva studentice iz prvog reda. X- ove vežbe su posećene samo prvi čas kad se studenti sjate da uzmu plus. Posle većina odlazi da surdukne kafu i vraćaju se na zadnji čas kad X opet proziva. Asistenti to rade jednom ali samo X nalazi za neophodno da treba dva puta prozvati. Od viska glava ne boli a i posle ga svi mole za potpis kad dođu sa manjkom pluseva a viskom minusa. Y deli potpise i kapom i šakom. Ne voli samo kad mu neko kenja zasto nije dolazio. Budi iskren i to je to. Sa druge strane X-u svi seru i to prolazi jer njegov ego ne bi ni pomislio da njega neko sme prevariti. X je fizički runiran covek dok Y sasvim normalno izgleda. X je napisao nekoliko knjiga i cesto je na nekim skupovima i promocijama jer je odavno član stranke na vlasti pa ga uvek negde zovu. Y ne pise knjige, ne glasa i nije clan stranke. Možda i jeste ali on to drži za sebe i ne širi propagandu kao X. Niko ne zna zašto ih studenti uvek pominju zajedno ali je to tako oduvek bilo. Asistenti dolaze i odlaze ali ova dvojica uvek ostaju.

Dozivanje dece je veština koja se koristi da bi se izbeglo šetanje oko zgrade i traženje deteta koje nije došlo kući na vreme. Može da se izvodi kroz prozor ili terasu. Kod nekih ljudi u blizini može da izazove povećanu agresiju i želju za zazidavanjem komšijskih prozora i terasa.

Pojava koja se javlja velikom broju mladih ljudi tokom studija, gde oni, prinuđeni ne-baš-sjajnom ekonomskom situacijom, pre ili kasnije savladaju svakojake zanate koji bi im mogli uštedeti koji dinar.