I rđavom kurcu svaka dlaka smeta. Ah ta patnja za savršenostima, nepotrebnim čistotama, i anđelima koji šetaju među nama. Bezbrojna sredstva protiv nesavršenosti: gde si se sakrila mala zla nepravilna nesavršenosti, saćemo te poprskati sjajem, glazurom, voskom i silikonom da dihtuje svet savršen naš, visokorezolutni Joymii. A blagorodne su i vredne te nesavršenosti. Pa zar vam smeta dlaka voljene u supi, zar nije ljubav vući je polako iz prepunih usta musakom ko konac iz zuba i dignuti je na pogled prema suncu i zadovoljno gledati kako se sjaji, jaka, svilkava i plava? Pa kad je Džojs uživao u prdežu svoje drage i setno ga se sećao kao teško vetreće paprikaševštine pa što se i mi ne bismo prepustili različitim, neukorećnim, telesnim prelivima, čudima i otkrivenjima, muzici crijeva i prdežu pičaka?
Zaskočiti svoju poslovnu ženu u kompletu dok se sprema za prezentaciju za reklamu belu od čistote, dok ona nije spremna, nije izdepilirana, ali koga boli kurac, nije stigla da se sredi, ali dlaka niče i probija se, ona želi na sunce dana, iziritirano je crveno međunožje slatko, ah moje pravoslavlje slatko! Slatka označenost, naznaka pokošenih dlaka tek da pokažu slast pola, travke mirisne koje tek niču čvrste i jake, štir plodne zemlje pokošene po kojoj tanki kosci, trnci slačka, prelaze brzo i nevidno, breg na koji bacam biserje, mesečinu i pužev trag, posipam cimet, prah i aromatični kim, mrvim ruzmarin i bosiljak, šećer posut među crne tačke zrnca kafe i nicanja, šećer i kafa pomiješani protivu proliva savršeno glatkog, najlonske reke skrivenih otpadaka koja otiče.
Pa gladak i bijeli pazuh na kojemu se i ne primećuje da su postojale dlake – to je prizor lep nežan i gladak na dodir, uspavljujući, estetski zadovoljavajući, ma skoro renesansni prizor svetice namazne kremom niveom, on joj ljubi glatkost ah pa to je divno. Ali zato je slasnija nehajno podignuta ruka ispod koje se tek primećuje da se budi nešto, da je pred buktanje neobuzdanog baroka, da se to ne može ukrotiti nikako i to njeno stidljivo spuštanje ruke kada uhvati žudni pogled sve to razbuktava sveto životinjstvo i nešto malo više od toga, vodu na usta i kap bistru i bisernu, rosa glansna, naznaka gejzira, polivanja i poplavljivanja. Slast nikad pobeđenih žudnji propadljivog tela, ciklus truljenja, to buđenje koje se ne može suzdržati i sise koje kipte kada se njene ukrste ruke, maljavost koja izbija kao strast njena koja se ne može nikako do kraja ispuniti: veliko žensko koje ždere i ubija veliko muško, na kraju: od toga se i mudrački mozgovi mute Santa Marija della Salute.
Kipti i preliva se zagušljivo stenjanje zrnasto svetlo suvišaka, prašina rasparne šupe u njenom prostranom dvorištu iza kuće.
Pa nek i grebe malo, nek boli, nek struže: lepota testerisanja kad se uđe u ritam struganja, zagreje se ploča, i sečivo koje ne seče već sastavlja, bukovo mirisno vlažno drvo ore i drlja velika testera sa koje kaplje znoj, istovremeno mala testerica vrši sitne filigranske igrarije na malom prostoru njene šper ploče, spretno obilazi oko čvora, oka zarobljenog u telu, bubrežića uvaljanog u loju slasti, ćudiljive kvržice. Tvoj sam tesar i stolar, uglaviću ti četri puta nogaru za noć stolnu i prestolnu, zatutkalisaćemo dobro i obilno, kapljaće tutkalo niz nogaru kao moča niz uspravljeno prase ali i zgrade kada se prave namerno se ostave da ljuljaju na vetru da ne budu krhke i krte, tako će i ovaj brenin sto slatkih muka škripati i ljuljati kao čamac privezan u moru smrtnome, beskrajnome samo naša mala smrt, usidrena, le petite morte: još Crnjanski je obraćao pažnju da su Francuskinje strasne ali često prljave.
Da, i stomače; zaista, šta će ženi trbušnjaci ko se pali na ženine trbušnjake osim ako to nije Sara Konor, blago stomače, malo, nežno mehko, salčići, opet ne preveliko jeste lepo da ljuljuška malo ali ne previše: ne radi se ovde o nesavršenostima kao bizarnostima nego o meri slatke pomerenosti kao što je njena blaga razrokost oba para, i očiju, ponavljam blaga. Uvek pre blago zatalasano pobrđe a ne ravna samoubijajuća samoljubiva Panonija.
Stara srpska kletva koja u prevodu znači da bog da tri godine(tri leta)ne ustao iz kreveta tj.bio bolestan.
Izjava koju dajemo kada nam presedne pisanje poslovnih pisama i mejlova.
Stefan:”Batice, što si se snuždio?”
Mare:”Brate, zajahao me šef. Od jutros sam poslao petnaest mejlova i napisao četiri dopisa. Jebote, da sam hteo da pišem studirao bih književnost!”
1. 8:45 je prerano za ustajanje.
2. Uvek kasnimo tako da bi propustili sva 4 leta.
3. Pričali bismo glasno i privlačili pažnju.
4. Pričamo rukama, tako da bi oružje moralo da bude odloženo.
5. Svi bi hteli da "voze" avion.
6. Prepirali bi se u avionu i započeli tuču.
7. Rekli bi svakome o planu 7 dana unapred.
8. Negde bi morala da bude okačena srpska zastava.
Kaže se za ekstremno mršavu osobu.
-Jel' onaj Stevan ima anoreksiju ili je onakav prirodno?
-Ma niđe ne radi, samo može za slave da jede. Mora dvput da uđe u kafanu da bi ga primijetili.
Vrhunac samokritičnosti izuzetno pričljivih osoba.
- Čekaj da ti ispričam do kraja, pa ću ti odgovoriti na pitanje. Vidiš da i sama čekam da prestanem da pričam.
Izraz zbunjenosti.
Varijacija izraza i ja tebi. Razlika je u tome što se "i ja tebi" odnosi na rečenicu, a "da li se to maže na hleb" se odnosi na reč.
Keva (laik za kompjutere): Dođi da mi prebaciš slike s mobilnog na kompjuter.
Ja: ma samo uzmi USB kabl, prispoji ga za port, idi na G: i uradi copy-paste u neki folder.
Keva: I ja tebi. Ne zajebavaj me, nego dođi i ti mi to uradi.
Ja: Evo ti USB kabl. Prispoji ga za port.
Keva: Port? Da li se to maže na hleb?
Ja: (facepalm i uradim sve sam).
Neizostavna rečenica u svakom američkom filmu. Mi po rođenju dobijamo kuma i pradedinu prangiju kojom je mlatio Švabe u zaveštanje, a oni izgleda psihologa. Jer nema svrhe trošiti svoje jebeno gnjilave ganglije na dosadno razmišljanje kad to može neko drugi umesto vas. Dok narod sa ovih prostora, istorijski drugačije baždaren, nema lepo mišljenje o deljenju trauma iz detinjsta sa strancem. Kome pride i plaćamo. Prosečan Srbin bi na ovaj predlog rekao da nam je mama luda a ne on, istu tu mamu će i kasnije spominjati, istresao bi nam tovar računa u lice i zaputio se u kafanu. Iz razloga spomenutih izraz služi samo za sprdačinu.
-Mama, zašto imam čudan osećaj u stomaku kad pogledam Saru?
-Aj dont nou san. Dodaj mi hambrurger.
-Izvoli. A zašto se plašim kad krene da me poljubi? U glavi mi se stvori slika golog ujaka kako me mazi po butinama...
-Majkl lisn t mi, moraš porazgovarati sa psihologom, zbog čega ga plaćamo sve ove godine? I pojačaj televizor, vidiš da Rusi opet ubijaju nevine civile, mamu li im komunističku!-I šta kažeš, ništa i posle pomade?
-Ništa brate... ni čamuge koje čoporativno čereče mini azijatkinju ne pomažu više...
-Stanje je ozbiljno, na nernoj bazi. Možda je vreme da porazgovaraš sa svojim psihologom, hnjo, hnjo?
-Duvajte ga i ti i psiholog... odoh opet kod Mire Moldavke, pa ti javim šta je bilo...
Uzvik koji izgoravamo kada se slučajno zajebemo da pustimo prenos Zvezde/Partizana na Tv-u i brzo hvatajući daljinski upravljač menjamo na Arenusport 3 da gledamo Sevilja-Atletiko Madrid.
Pokušaj pedofila da se opravda.
Kada odete kod nekoga u goste kod koga niste baš dugo bili obično vas domaćini ispraćaju na sledeći način...
Domaćin: Pa gde ćete ranije, niste bili dugo a sad već idete...?
Vi: Doći ćemo mi drugi put...ali...da bismo ponovo došli moramo prvo da odemo...
Jedini izlaz iz situacije kad se treba spasiti nekakve krvopije koja je osetila da može da se ovajdi pa je izgubila svaku merku i uzima sve šta nije za nebo prikovano. Kad se kuče navadi na kaspanicu, razgovori ne pomažu, pretnje još manje, možeš da vitlaš satarom ceo dan, kuče možda pobegne koji metar, ali čim okreneš leđa, odneće najbliži komad mesa i rasteraće mušterije, ako probaš da ga hraniš, postaće još gore. Ili da ga ubiješ, ili da čekaš da ti upropasti biznis, treće nema.
-Ne znam šta da radim sa ovom mojom, sve me zove u neke zajebane restorane, jede k'o da joj je poslednje, pije samo pića sa svemirskim imenima i cenama, a ja sve plaćam, još dva vikenda i mogu da prodam bubreg.
-Znaš kako, kad se kuče navadi na kasapnicu, il' da ubivaš kuče, il' da zatvaraš kasapnicu.
-'sti normalan? Kakvo kuče, ubijanje i kasapnice?
-Kažem ti da teraš to u pičku materinu dok još nije kasno.
Morbidan način da se dokaže količina egoizma koju poseduješ. Tim činom dokazuješ koliko si zaista skrenuo i u koliku si dubiozu upao. Postao si opsednut okolinom i pričama koje kruže. Ovaj poremećaj je svakodnevni kod pubertetlija, neuspelih filozofa, političara i ostalih umišljenih pojedinaca koji misle da će doneti promene kao Marksov Kapital.
Egocentrizam preovladava i stvara se iluzija sopstvene važnosti za svet. Toliko si bolestan da ti je važno hraniti svoju poremećenost mišlju ko će za tobom plakati, ako umreš.
Ideologija je jednostavna, ako me niko nije razumeo dok sam živ, svi će shvatiti kada budem mrtav i žaliti, a ja to želim da vidim. Svakako bolesno.
A: E brate nešto razmišljam ako umrem želeo bih da vidim ko će da mi dođe na sahranu i žali me.
B: Kako si ti otišao u aut. O čemu ti razmišljaš, stvarno si posrnuo u neke gluposti.
A: Što brate šta fali mojoj ideji, samo bih voleo da vidim kako će svi to prihvatiti. Mora da će biti bolno, jer ipak ja nešto značim ovom društvu,
B: Au, ja sam mislio da se šališ, ali ti si zaista kreten sebični.
A: Što?! Šta mi fali i sam znaš da sam vredan svima. Da mi je samo videti Mariju kako plače, ima da shvati da sam ja neko. Samo da vidim tu stoku kako žali za mnom.
B: Eto zato, to je bolest druže idi leči se. Odoh, skroz sam se skenjao zbog tebe debilu.
Upotrebljava se za prozivanje starijih neženja koji su počeli da ćelave.
-Je li Žare, kad ćemo da zalijemo?
-Otom potom, ima vremena...
-Šta bre ima vremena, bolje požuri, da ti deca kosu makar zapamte. Pogle, zalisci ti se do peta protežu!
-Aman, mani me se čoveče...
Izvikivanjem ove parole u punoj kafani pre pedesetak godina, u pravcu osobe koja vas nervira iz nekih desetih razloga, zasigurno ste toj osobi obezbedili kartu u jednom pravcu za Nago ostrvo.
U zadimljenom bircuzu, Titovo Užice 1959. godine, sede dva zemljoradnika posle napornog dana u polju:
- Aman Mile, nemoj da me zezaš više za ona 2 ara što je tvoj ćale za vreme rata granicu pomerio i zajeb'o me...budi čovek vrati medju gde je bila, moram i ja da 'ranim porodicu, imaj dušu...
- Ma zabole me i za tebe i za tvoju porodicu; taknuto-maknuto pobratime, proš'o brzi voz... okružni komesar mi je reko da slobodno ostavim medju, i da mi čuva ledja...
- ZNAČI, tako je?!
- JESTE!!!
- SI SIGURAN DA JE TAKO?!?!
- JESTE, I TI NE MOŽES NISTA DA URADIŠ POVODOM TOGA, BEDNIČE!!!
- E, sa' će vidiš... (naglo ustaje od stola, lomi čašu od pod da skrene pažnju posetioca kafane na sebe, i vikne iz sveg glasa u pravcu Mileta): MA KOME TI PSUJEŠ MAJKU PARTIZANSKU, GOVNO JEDNO KAPITALISTIČKO I PETOKOLONAŠKO?!?!?...u tom, od stola u uglu ustaju dva UDBA-ša u kožnim mantilima, izvode Mileta (onog što mu komesar kao čuva ledja), i stavljaju ga na onaj njihov motor sa prikolicom sa strane (kao ona dvojica u "Tito i ja"), i odvoze ga u nepoznatom pravcu.
Aludiranje na predugo boravljenje u nekom objektu.
-E brate, ova slava ti je zakon, ne pamtim kad mi je zadnji put bilo ovako dobro. Daj idi donesi još jednu flaju vina, da se popravimo.
-Reci ti meni, jel treba ja gostima da donesem lavor i noge da opreru, možda bi i spavali ovde. Vidiš da je pola 7 ujutru, duša mi spava!-Ajmo bagro napolje, hoću da zatvaram kafanu, jel treba možda da vam lavor donesem, i noge da operete, voz!
Vrhunac siromaštva.
A: Imaš li možda koju hiljadu, vraćam kroz par dana...
B: Ma veruj mi, da sad umreš cveće ne bih mogao da kupim!
Krajnji stepen lepljivosti Loctite-a.
reklama: -Toliko je jak, da moze da me zalepi za metal.
-Toliko je jak, da moze da me zalepi za plastiku.
-Toliko je jak, da moze da me zalepi za staklo.
......
ja: -Jok, za vazduh ga zalepi!!!!
Fraza koju roditelji (bar moji) cesto upotrebljavaju u poslednje vreme.
Detaljnije u primeru:
Ja:E tata,prestajem da pusim od sutra!Eto bar necu morati od tebe da se grebem!
Tata(dok mrko preko naocara gleda):Pih! Rekla svinja da nece da jede govna,pa pojela prvo na koje naisla!
Izraz koji se koristi za obrazloženje kada nam neprijatno ili nas sramota duradimo nešto.
N.N: A brate daj bre dođi da igraš malo sa nama, koj ti kurac bre, šta se stidiš?
- Ne mogu, imam osećaj kao da sam go, i da svi gledaju u mene.
