Субјективно је то. Учиш из георафије густину становништва у Бангладешу, рудна богатства Јужне Африке, фауну Аустралије, просек падавина у Пакистану. Где су Вареш и Љубија, колико је дуга понорница Требишњица, шта се сеје у Банату, које су притоке Вардара. А запамтиш само кратку дефиницију Шумадије.
Прелетиш пустиње, океане, земљу Индију и земљу Арабију, пола Европе. Ништа. Слетиш у неку равницу, возиш се кроз оронулу бајку соц-реализма, прелазиш Саву, ту је и стадион омиљеног клуба. И ништа. Прођеш оно Мокролушко гробљенце са леве стране, па низбрдо кроз ону шуму, узмеш картицу на наплатној рампи... Ту смо, дакле!
Излаз: ''Мали Пожаревац''. Оријентир: Опленац.
Један је пут који води у родни крај.
Гледаш она брда, шуме, ливаде и њиве. Ћутите.
- Добро дошао кући, странче, одједном ће она.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
ŠUMADIJA BRALE!
Ti ćeš dušu isplakati dok ne stigneš...
... а онда поче блуз...
Čudo živo: zaigra srce i krene suza. Mogu misliti !!!
Ja se, bre, najviše obradujem mirisu sopstvene kuće kad se vratim s puta. Zavalim se u fotelju, odblejim malo....nadišem se i nagledam sopstvenog života.
http://www.youtube.com/watch?v=BkYH5LYNIFM
;+)
ma omiljena+++
о фала земо, ти знаааш :)
ma da...nema lepšeg mesta.
никад на Баточину! :))))
ahahahahaa...to i moja deca kažu, lepše ovamo...
i onda dođe, a ni šniclu od kengura da ponudi...
Јел ти легло на жр досад бре? Оће да кочи ова посредничка банка у Луксембургу, стрпи се /)
ih, a kako da proverim u subotu i nedelju, nije ti ovo Tokio jebote :)
zovite kurda, jel on tamo, u luksemburgu? a i naš je, imao devojku u stanovu...i na pivari...i u grošnici.
Швалераш неки тај Курд :)
Брусе, стрпљен - спашен.
opasan, kako sam ja ukapirala pregazio kg...doduše, ja sam tad bila dete pa ne znam priče...
Mile, kad dolaziš jebemu, umre čoek za domaćim sojkama tamo među onim Aboridžinima ;-)
У 11 увече гађали торањ, у пола 6 ујутро земљотрес у Мионици, у седам и нешто се искључујем код Малог Пожаревца, а целим путем гледам Авалу без торња... После, кад су га саградили, безброј пута сам ишао (чешће старим крагујевачким - корени ми више вуку на ту страну него Милу – али и аутопутем) без икаквог посла, само да гледам да је торањ опет ту.
Џаба ми рушите оријентире, ви зомбиране тикве без корена! Даће Бог, постаће Шумадија опет што је била и што треба да буде. Макар ја то и не доживео, али постаће.
Rasplaka me, pičko..
Dukurac, zemo!
+++
Фест
Eto, tako se to radi. Kad preneseš iskrenu emociju, naizgled običnim, ali majstorski posloženim rečima, bez misaonih i sintaksičkih egzibicija - tu patetike nema.
Eventualno osetiš blagi grč u želucu, ali ti svejedno osmeh ne silazi s lica dok čitaš. Nostalgičan, blag, kojim potvrđuješ da razumeš i doživljavaš sve pročitano, do poslednjeg slovca.