Ovo je izraz u srpskom narodu,koji objasnjava zasto smo tu gde jesmo!
Mi u Srbiji gajimo izuzetno jak kult mrtvih i mrtvi se cesto postuju vise nego zivi ljudi.Recenicom "O pokojniku sve najlepse",kao da se brisu svi gresi koje je pokojnik imao za zivota i nebitno je sta je radio,krao,ubijao,varao...o njemu ce svi pricati u najboljem svetlu ,kao da je bio svetac,uz objasnjenje da sve lose sto je radio,radio je zato sto je bog tako hteo!Ovde dolazi do izrazaja osobina srpskog naroda,a to je da ima kratko pamcenje,jer ce se o pokojniku u prvo vreme pricati lepo zbog obicaja,a posle ce se i zaboraviti sve sto je srao za zivota i ostace upamcen kao dobar covek.To nas je kostalo jako mnogo ,jer imamo kompletno pogresna pamcenja na nase pretke.Slicno se desava i sa nasim vodjama,koji ostaju upamceni kao dobri ,pametni i voljeni ,dok je realnost sasvim suprotna!
Prosecan srbin ,koji vuce ka nacionalistickom bloku,sa manjkom obrazovanja,bice sklon da da veruje kako su crkve na Kosovu svete,posto ne zna ko ih je gradio i zasto ih je gradio....Sam pokusaj da mu objasnis da su to gradili kraljevi,carevi i knezevi,koji su otimali od naroda ,ubijali svoje protivnike,a vrlo cesto i svoju bracu i decu,jer su se bojali za vlast i onda su dobili spontanu zelju da "okajaju" svoje grehe tako sto ce graditi crkve i manastire,naici ce na neuspeh i optuzbe da si strani placenik i domaci izdajnik!!!
Zato sto je neko umro ,to ne znaci da je ponisteno sve lose sto je u zivotu uradio.Kada to budemo naucili ,pocecemo duhovno da napredujemo!!!

Što se kaže život piše lepe romane, a još bolje komedije. To su situacije u kojima je objašnjenje toliko nerealno da ga ne vredi ni pričati. Svi su nekada zapali u situaciju gde je objašnjenje ili komplikovano ili nerealno i onda jbg....

Ovo je pitanje na koje ne treba odgovoriti, najbolje je samo blago zamahnuti glavom, u suprotnom - svaki odgovor vas moze odvesti u razlicitim nezeljenim pravcima..

Lik čija snaga počiva u njegovoj kosi. Neko ko sve svoje muvačke sposobnosti može da položi u te vlasi na glavi i njihovu opčinjavajuću moć nad devojkama, naročito onim emo-metal-blek-dark fazonu.

Samson ima jasno definisanu ciljnu grupu. Napada žensko čeljade dok još fura martinke, bodeže na ruci i maže taman kreon na svoje svetle i naivne okice. Takoreći, ceo onaj period puberteta koji zahvate devojke pre nego što shvate da od svega toga nema 'leba i da je bolje posvetiti se Nedi Ukraden i sličnim kultovima.

Samson ima divnu kosu. Ne zna se još uvek da li stavlja pakovanje, koji balzam koristi, ili je to jednostavno njegova šauma. Kada je vezana u rep - njegova kosa podseća na rep moćnog pastuva, momentalno izazivajući poplave u ženskom srcu koje pulsira među preponama. Kada je raspuštena, asocira na grivu (gle čuda!) tog istog moćnog pastuva, nešto što u bi svaka od njih u svojim fantazijama prosula po svom licu, grudima, butinama...

Samson je itekako svestan svojih sposobnosti. Ne da svoju grivu ni za živu glavu. Govori sebi da će se smiriti jednog dana i pošišati na kratko. Do tada, pastuv nad pastuvima u ženskom svetu u kome su pastuvi najpoželjniji oblik muškog roda. Ostali mogu samo da kukaju ili pletu kikice čekajući da im griva poraste. A šta' š.

Nešto poput pornjave, svi se prave na isti kalup, ali i pored toga imaju svoj auditorijum, dovoljan da ohrabri režisere da i u budućnosti snime još filmova ove vrste.
Bez obzira da li se radi o čudovištu iz Loh Nesa, zajebanoj bijeloj morskoj psini, inteligentnim ajkulama iz naučne labaratorije negdje na Pacifiku, opakoj zmijurini Amazona, piranama ili mutiranim ribama močvara Floride, od početka se zna ko će jebati, a ko biti jeban. U prvoj polovini filma, mogu se vidjeti tek naznake i obrisi ale, da bi u nastavku ista bestidno isplivala u svom punom bijesu.
Redovni akteri:
-zajebani baja koji je pametan, hrabar i snažan (taj jebe tek na kraju i to dva puta),
-njegova simpatija (ona bude fino jebana, isto tek na kraju),
-negativac ( jebucka kroz čitav film, al na kraju on fasuje, i to gadno),
-crnac, koji je često i naučnik ( on najebe odma' na početku),
-atraktivna plavuša (posle crnca),
-još par bezveze likova ( služe da bi se popunio kadar i scenario, obično svi najebu, osim eventualno jednog, koji na kraju nit jebe nit je jeban, al' je bar stekao iskustvo i traumu),
-gladna živuljka (kroz čitav film, jebe pa rastura... sve dok se ne namerači na onog prvog baju koji joj uz tešku muku sjebe znanje, al' ni on tad nije definitivni pobjednik, jer poslednji kadar filma obično na kratko prikaže sićušnog potomka opake nemani koji čeka da stasa za drugi dio).

Simbol pravog životnog puta u svakom smislu. Naime, Bog kada je pravio Zemlju i ljude reče ovako: citiram “Evo vam ljudi ova planeta i znajte da sve što je dobro to će biti teško, mukotrpno, bljutavo i gadno, ali na kraju će doneti velike darove vama. Ko bude mukotrpno radio, gradio, pušio najgoru krdžu i ta sranja, ima da ga čeka najbolja nagrada, tipa BeEmVea nekog napucanog sa sve bičarkama. Ako bude ladio jaja i ne bude se trudio najebo je. I sve ostalo što bude lepo i slatko, to će kratko trajati i najebaćete od toga, npr podariću ženama strijčuge ako budu jele slatkiše a ne bidnu džogirale makar 3 puta sedmično. Na vama je izbor kojim putem ćete ići, stado moje ovčije. Avaj.” kraj citata

I reče mi jedan pop slikovito volju Božiju. citiram Svaki životni put sine moj ima dva koloseka. Jedan je kolosek manjeg otpora, gde se ne ulaže nikakav napor već samo klacka u mestu i izbegava odgovornost. Taj prvi kolosek je tipa Železnica Srbije, znači odron totalni. Polasci kasne, mašinovođe pijane, vagoni im se raspadaju. A na drugoj od te dve pruge svi rade i grade, crnče po čitav dan, jedu prokelj i kačamak i slična sranja. Ali kod njih sve ide kako treba, jer je tako Bog rekao. kraj citata

Na tebi je izbor ovco ljudska.

Ultimativni primerak sponzoruše. Devojka čije je celo biće potčinjeno potpunom ceđenju svih mogućih vidova materije, energije i antimaterije iz žrtve. U larvalnom stadijumu nalaze svog prvog domaćina, koji ima znatno kraći rok upotrebe u odnosu na sve ostale kojima prethodi. Kada se pošteno nahrani i ostavi domaćina da trune, jedinka se zavlači daleko od radoznalih pogleda, začauri se i posle pola godine pojavljuje se sa silikonskim oblinama, napucanim usnama i plavom kosom. Spremna je za lov.
Omiljeno mesto za spravljanje zaseda su joj mutne vode u kojima love raznorazni biznismeni, mafijozi i slična ekipa u večitoj zabludi da se nalaze na vrhu lanca ishrane.
Naša antijunakinja započinje lov tradicionalnim ritualnim plesom - mlatne žrtvu sisurinom o facu, ali diskretno.
Usled dejstva sisurine, jadničak odbacuje sva upozorenja koja mu govore da je riba klasična sponzoruša - on će nju samo da pojebe jednom, dvaput, pa da je odjebe, jer mu se može.
On je odvodi na svoju gajbu, jebe je kratko ali loše, i budi se deset godina kasnije bez love, stana i kola, i sa ratama za školarinu malog kosookog Milorada.
Ona opet nestaje na nekih pola godine, i vraća se sa promenjenom bojom kose i još većim sisurdama, da navata sledeću žrtvu. I tako u krug.

Jednom davno, Hitler je stvorio pojam Blitzkrieg, što u prevodu znači munjeviti rat, što u prevodu znači - jebat' sve po spisku protivniku u što kraćem vremenskom periodu, da ovaj kukavac ne skonta ni šta ga je snašlo. Šit je pripitomljena engleska reč za govno, je l' te.

Spojivši ih, dobijamo pojam koji se koristi u bilo kojem veceu u koji odete, sem u svom. Domaći teren ne zahteva žurbu, i boli te tuksajlo hoće li keva histerisati što si minirao ceo sprat.

Blicšit taktika se koristi u gostujućim (da ne kažem neprijateljskim) kupatilima.

Jednostavno, ako te je već toliko steglo da ne možeš da se dokopaš svoje kuće i moraš u tudjinski wc, to gledaš da uradiš u što kraćem vremenskom roku, uz najmanje moguće tragove.

Riba, a nije riba. Tetka, a nije tetka. Otelotvorenje ženske bipolarnosti. Hodajući paradoks.

Dakle(m), imate ženu/devojku koja sasvim pristojno izgleda. Visoka, duge noge, lepuškasto lice. Čak je i umereno pametna. Međutim, kad izađe na ulicu obuče džak, na nogama patike iz humanitarne pomoći. Kad je hladno preko toga doda vuneni prsluk, neodređene boje i porekla. Kosa po pravilu vezana u punđu koja je bila demode i u 18. veku. Šminke ili nema ili je u tragovima.

Dobro, pomislite da je feministkinja ili monahinja u civilu. Možda ne želi da bude seksualni objekat. Možda je pretrpela nasilje u detinsjtvu. Možda ne voli muškarce. Sve to bi imalo nekog smisla, dalo racionalno objašnjenje.

Ali, onda se iznenada pojavi u minjaku do pola butina (a kad sedne još i više) . Salonske cipele sa štiklom od 10+ centimetara. Zavodljiv pogled i naglašen osmeh. Priča sa vama i kao slučajno vam dodirne ruku. Pomislite: šta je sa njom ? Da nije iznenada odrasla i otkrila svoju seksualnost ? Da niste pronašli nebrušeni dijamant ?

Međutim, za par dana evo nje ponovo u džak-fazi. Srećete je na ulici, izbegava vaš pogled i uopšte pravi se da žuri da bi zaobišla neprijatnog sagovornika. Na poruke ili ne odgovara ili odgovara vrlo kratko. Osećate se smrvljeno od tog tretmana toplo-hladno.

Svetska dosetka, poslovica, ma divota jedna! Jedna od zemalja osnivača Evropske unije.
Za rasprave - dušu dala. Ako vaš sagovornik izgovori ove magične reči, jedino što možete jeste da se zakopate u pesak do glave i gutate isti.

U nekim slučajevima na koje nemam nameru da aludiram, može biti pandan ovome.
Dobro, možda ipak malo jer bez suštine, to nije to.

Jedine dve profesije u koje se skoro svi Srbi razumeju i koje bi sa zadovoljstvom radile.

Svako ima neka čet'ri slova koja imaju neku simboliku. Ovaj put ona imaju simboliku zatvorskog života. Ko ga šiša i lopovi žele da imaju svoje slovo zaštitnika, pa makar ono bilo i Ć, koje jedino postoji na ovom Balkanu i nigde više. Ne baš slavna Ć. Vele zatvorenici: "Bolje Ćurka nego prase". Tu se ne slažem al' nema veze. Nego evo ta čet'ri Ć koja zatvorski život čine zanimljivim.

Ćoman - Razlog zbog kog si tu gde jesi, to jest u zatvoru. Tvoji idoli iz različitih profesija, Čeda Jovanović, Aca Lukas i Maradona su te naveli da kreneš putem zelenog i belog i to te je koštalo. Šta ćeš sad, tu si gde jesi. Posle jebanja nema kajanja. Osuđen si i moraćeš da se prilagodiš zatvorskim uslovima ma kakvi oni bili. Jbg, sam si tako hteo.

Ćelija - Mesto gde ćeš provesti ostatak svog slavnog života. Mračno mesto, čet'ri zida, dva kreveta, i prozor sa zarđalim šipkama, koje ne možeš nikako da pomeriš. To je to, nadaš se da će se smilovati i pustiti te, a u protivnom ti sledi ne baš slavna sudbina sa tvojim "kolegom" iz ove odaje.

Ćuna - Oruđe koje si hteo ti to ili ne osuđen. Provešćeš se kao u srednjem veku pred Dželatom ili u protvnom ćeš biti u invalidskim kolicima. A posebno si ga ugasio ako ti uvale da deliš ćeliju sa crncem. Najeb'o si samo tako. Garantovanih 25+ cm završava u tebi. Kakav bre sapun i saginjanje, crnac uvek nađe pogodan trenutak!

Ćebe - Pokušaj odbrane. Doduše u 99,9% slučajeva neuspešan. Obično je probušeno, tako da ni tokom noći nisi bezbedan. Znači jedino se nadaš da će "kolega" da zaspi i jedino si tad bezbedan. Al u sebi ponavljaš: Jbg, sam sam tako hteo.

To ti je to, ta 4 Ć što ti u zatvoru život znače, a ja samo da te upozorim. Ako ti se, desilo nisam ja kriv, što si tražio to si i dobio!

Čuli ste sve sto se može reći o Jetiju.
Pogledali ste sve navodno autentične fotografije Čudovišta iz Loh Nesa.
Čak ste nekad možda i razmišljali o zoni 51.
Da li ste ikada razmišljali o ljudima koji nikad nisu posetili Delta Siti ili Tržni Centar Ušće?

Istorijat:

Otvoren krajem septembra 2007. godine, Delta siti je za kratko vreme postao sinonim za kvalitetnu kupovinu osnovnih i drugih potrebština, zabavu i nadasve potrošačko društvo današnjice, objedinjujući na jednom mestu multipleks bioskop, šoping centar (eng. to shop-kupiti prim.aut.), bouling klubove(eng.bowling-kuglanje, igra u kojoj je cilj srušiti što više čunjeva poliuretanskom kuglom koja se kotrlja po za to predviđenoj površini), prostore za decu i razne druge zabavne sadržaje. Budući da ovaj kompleks (kao i njegov mlađi brat, Tržni centar Ušće) poseduje sve što je neophodno u životu današnjeg homo sapiensa sapiensa, nameće se pitanje postoji li individua koja baš nikad nije iskoristila mogućnosti ovih kompleksa, kročila nogom u njih ili barem prošla kolima kraj mesta na kome se ovi utemeljeni džinovi nalaze.
Analitičari Delta Holdinga i Balkan Ril Estejta su se bratski složili da je to nemoguće iz više razloga: marketinški su maksimalno pokriveni, nalaze se na atraktivnoj lokaciji, i uvek mogu da računaju na "faktor društva", to jest, pre ili kasnije javnost će početi da razmišlja na ovaj način: ko nije bio u Delta Sitiju ili na Ušću, taj ni ne zaslužuje da živi.
Analitičari su dobro odradili svoj posao, skidam im kape.
Ali oni jednostavno nisu znali da postoji jedna nepoznata više u sistemu.
Ja.

U prevodu "nema čega nema" pored "mrtvih taksista" simbolizuje haos,džumbus,pretrpanost........

Pseudonim pod kojim se pretstavljate virtualnom svetu. Obično se sastoji od neke reči koja označava vaša interesovanja ili pripadnost klubu/naciji/političkom pokretu i broja jer niste jedini koji ima data interesovanja. Dok samim prvim delom možete izazvati mržnju kod ostalih virtualnih ljudi ovaj drugi sa brojevima je malo više kritičniji.

Izraz koji se obično čuje od starijih ljudi, koji su su na sebe preuzeli milion obaveza i poslova i polako posustaju, a mlađi se idalje prema njima odnose sa istim prohtevima i očekivanjima, kao da su u punoj snazi.

Savršen pokazatelj gledanosti. Bilo je prvo gomila estradnih njuški kako pevaju u holu zgrade televizije. Samardžić nosio onu šubara al onu u fensi fazonu i maše glavom ko partizanski konj, Ceca Slavković po običaju izvrišti svoju deonicu, Tržanka šalje ljubce i te fore.

Kasnije je došao onaj spot sa Željkom Šašićem kako trese onu prskalicu ko junoša kliću matore graoranke, Era Ojdanić pedoberiše u pozadini, Bekvalka se kezi... Tu ih je bilo još manje.

Onda je bilo još par tih smarajućih pesmica nekoliko godina unapred (ili nije, ne sećam se) sa sve manje glava u spotu pa tako redom sve do ove godine tj. prošle (2011) kada je na kraju ceo spot novogodišnje splačine se orijentisao na čestitanje praznika od strane nekoliko voditelja dotične televizije.
Tačno kada ga pogledaš, umesto ko ranije da jedva čekaš da prođe i da počne neka serija, sada se iščuđavaš kako toliko kratko traje. Prosto ti nedostaje ta old skul gluma sreće i veselja. Možda je i bilo nekada idijota kojima je to ulepšavalo dan, ko zna... Jedino što ti se mota sad po glavi dok odledaš tih mizernih 10 sekundi spota je mitrovićeva faca sa natpisom ispod "Forever Alone".

Manje od meno, više od lečka

Obrazovna ustanova za muzicki talentovane osobe, koja je u poslednjih par meseci izgubila na svojoj ekskluzivnosti zahvaljujuci tome sto je primila Tašu Kojić kao stipendistu. To pokazuje da zaista svaka šuša može da ide na Berklee ako ima dovoljno para (jer iskreno sumnjam da joj je zaista sve plaćeno).

Izraz „biti u banani“ nastao je u slengu nekih društvenih grupa (interesnih skupina)kao viša evolucijska stepenica izraza „banana država“.
Banana države nazvane su države južnoameričkog kontinenta koje su sredinom prošlog stoljeća grcale zbog prezaduženosti. Njihov dug prema inostranim institucijama bio je toliko velik da im je prijetio potpuni financijski krah. Budući da im je glavni izvozni proizvod bila upravo banana, dobile su pomalo podrugljiv, pomalo romantično simpatični naziv „banana države“.

Danas se svaka država koja se ne zna ponašati domaćinski, koja troši milijune (eura) na predizborne kampanje, na gradnju basnoslovno skupih objekata za jednokratnu upotrebu, na izradu skupih projekata koji se nikada neće realizirati, na plaćanje stranih stručnjaka koji su izradili master plan razvoja turizma (kada će plan zaživjeti – ne zna se!) i u njega inkorporirali sva znanja i saznanja o autohtonim vrijednostima (?), o autentičnim običajima, proizvodima, karakteristikama kraja i ljudi (kako oni to znaju, kako imaju sluha i njuha za autentičnu istrijansku maneštru? a postoje izvrsni domaći stručnjaci!!)… država koja se diči da joj je drugo ime „zemlja znanja“, a njen premijer (ni ministar prosvjete) ne zna koliki su troškovi studija… dakle, svaka se takva država danas kratko zove „banana država“.

A za njene stanovnike se kaže: VI STE, GOSPODO, U BANANI!

Izraz se proširio na sva područja ljudskih aktivnosti, na sve situacije koje mirišu na nerentabilnost, na uzaludnost, na glupost, jednom riječju na neizbježno kolabiranje sistema.