- Tata, sad će doći moj novi dečko, Alfred Džonatan O'Đilas!
- Lepo ćero. Lepo. Nego, jesu li ga krstili u Lazi Lazarević?!
- Tata... Ponašaj se lepo.
- Hoću ćero, ništa se ne brini. Nije tajo pio danas. Puno.
:ulazi mladić sa mirisom tek procvetale lavande na koju se posrao rozi jednorog gej:
- Dobar dan vam želim, milostivi gospodine i draga gospođo.
- Aj ne trabunjaj i ulazi. Hladi se pečenje.
- Samo vi izvolite. Moja porodica i ja se borimo za očuvanje životinja i biosfere. Znate, moj sako je od veštačkih vlakana, i ne emituje štetne materije po hemisferu pošto je potpuno ekološki!
- Je li momak? Drogiraš li se ti? Onako malo mu ga daš po veni?! Jesi li to ovo na Vimbldonu skupila ćero?!
- Dragi moji, lepo ponašanje, kulturno je odlika svakog visokog društva. Nema potrebe za takvim prostim rečima.
- Dobro mali, molim te, ne seri više. Imaš sreće, kupio sam ti poklon. Ženo donesi ono što mi dao jednooki Gavra sa Ravne Gore.
- Hvala vam. Vrlo ste ljubazni. Vaša ćerka je zaista divna, kao najmirisniji cvet u proleće. Njen glas je kao pesma ptica pored tek rođenog vulkanskog gejzira. Ona je...
- Ajde bre umukni! Jedi taj brokoli! Nisam džabe smarao kasirku u Maksiju da ga ubere kod Ludog Milojka! Jadna žena izgubila je dosta krvi ne bi li ti jeo to vegejterijansko govno.
- Ali znate, ovaj brokoli je...
- Stani! Evo ga poklon! Znaš li šta je ovo?
- Pa... Ja... To je metak!
- Nije sine. To je protivtenkovska granata. Vidiš taman ti staje tamo odakle izlazi ono što paseš!
- Gospodine...
- Za tebe sam ćale! Kad si u mojoj kući ima da proždireš pečenje!
- Ali ja sam...
- Ja sam kontaktirao Miću grobara. Sredio je već sve. Eh, šta znači veza! I rakiju da piješ! Ščuo?!
- Da ćale! Stara majko, ulij mi u čašu tog melema od šljive, i donesi malo buta da mu ga damo po holesterolu, pa posle komšiju da teramo u pičku materinu!

-Gospodine Vukadinoviću, dobro veče. Gde je gospodin Žarković?
-Bojim se da mu se nesto desilo. Možda ga je zgazio tramvaj. Na Slaviji.
-Sta to pričate, evo ga upravo ulazi!
-Dobro veče. Izvinite što kasnim, udario me tramvaj. Nikako da se naviknem.
-U redu. Kažite mi, ŠTA sledi posle pobede Donalda Trampa. Šta mi konkretno možemo da očekujemo?
-Bojim se da smo sada u mnogo gorem položaju.
-Ali zašto? Gospodine Žarkoviću?
-Potpuno smo ga ugasili.
-Kako to mislite? Hoćete reći da je po nas bilo bolje da pobedi Hilari?
-Bojim se da bi to bilo još gore rešenje. Bojim se da i Žarković isto misli.
-Apsolutno. Mada, ne bih se složio u potpunosti.
-Pa šta onda? Smatrate da je trebao da pobedi neko od kandidata trećih partija?
-Bojim se da je to nemoguće. Bojim se da vi uopšte na shvatate američki izborni sistem.
-Nema ona blage veze, dobri moj Djordje, ne zna gde je šuplja.
-O čemu pričate?
-Bojim se da sam uzalud došao u emisiju. Bojim se da ću propustiti tramvaj.Bojim se da moram da vas napustim.-odlazi-
-Gospodine Žarkoviću...
-Djordjeee! Čekaj tramvaji su jebeni! Stani! -trči za njim-

-I tako zamisli kako je tek Peci i Miri što žive na 15. spratu i imaju najlepši pogled u gradu, a tek što imaju prostran stan, samo njih dvoje, kad jedan drugom dosadi mogu da se ne vide deset dana bez da se sretnu, imaju dva mokra čvora.... A tek mesečinu što vide, uf, sve puca od romantike.
-Da li si ti svesna da taj stan treba održavati, buđ im se vata, jer su na poslednjem spratu, ne mogu da je se otarase, sad ne znaju kako da prodaju taj stan, jer niko neće da im kupi za tu cenu...
-Aman, ženo, ja ne pričam o problemima materijalne prirode, ja govorim o lepoti izlaska i zalaska sunca svaki dan...
-Ali taj izlazak i zalazak košta, itd. itd, blabla bla truć.
-AH, sve ima svoje dve strane, ali, pusti me makar u mislima da odlutam od kapitalizma sveprokletog. Ghhhh, odoh da sedim i ćutim i maštam, bez upadica.
-Nego ček, stani, dođi da porazgovaramo o dokumentima koja bi trebalo da nabavimo za....
-:krvari i umire u agoniji papirologičnosti:

:u klabingu:

-Brate 'de ćemo da sednemo, puno je k'o oko?
-Jebiga, ja zaboravi' da je petak, a i prvi put sam u ovom klubu, otkud sam znao da je ovako popularan. A 'de ćemo ne znam, ja ne mogu ni da mrdnem. Još me nagazi na nogu k'o stigne, jeb'o ih šinter da ih jebe... Ovi likovi k'o da nose štikle od po metra nabijem ih!
-Vala baš. Mene ova majmunčina od konobara izgazi celog.
-Uffff... E ali kolika je gužva bolje šipku za držanje k'o u busu da su ugradili da visi s' plafona, bar da imam za šta da se u'vatim...
-UH! Brate sad kad pomenu 'vatanje za šipku, neko je upravo zgrabio moju, ako me razumeš. Nego jebem ti gužvu, ne vidim ko je...
-Sereš?
-Ne brate stvarno. Opa, možda ću da karam večeras!
-Ček malo, nešto mi ovde čudno... Ne bih da te plašim, ali vidiš li ti neku ribu ovde?
-Pa naravno... Ustvari, sad kad pogledam, ne vidim ni jednu... Stani malo pa ko me drži za kurac?
-Upravo.
-AAAAAAA, UPOMOĆ, IZVUCI ME ODAVDE, IZVUCI MEEEEE!!!!

-Jel znaš gde ćeš?
-Znam, a bolje da ne znam...
-Kako to misliš?
-Idem da se roknem.
-Zezaš me, jel da?
-Ne zezam. Krenuo sam do Brankovog da se bacim.
-Što pobogu?
-Žena me vara sa kumom, ćerka se kurva za drogu, sin je na robiji zbog silovanja, i sad njega siluju u buvari, pazario sam otkaz na poslu, jure me za neke kazne i porez, živim u ženinom stanu i ne smem da pisnem. Hoćeš još da čuješ?
-Ima još?
-Dužan sam neku lovu zelenašima, nije puno, dvajes i nešto hiljada.
-Dinara?
-Eura! A sa zadnjom kintom uplatim tiket i ne prođe mi za jedan gol, a išao sam i kod lekara i kaže mi da...
-Stani, dosta je! Gle ovako, ja taman krenuo da podignem kintu u kladži, ali ću tiket da prepustim tebi. 17 000 i neka sića.
-Nemoj, nema smisla...
-Ima, meni više neće trebati.
-Kako to misliš?
-Tako si me zatrpao govnima, da mislim da ću ja da odem do mosta.
-Šalio sam se bre, sve je u redu kod mene!
-Džukelo!
-Al' hvala ti za tiket. Ajd da ga pojedemo i popijemo.

Srbija, 1509. godina.

Mlađani kmet, Miliomir, želi da celiva prelepu Jelenu koja mesi hleb u lokalnoj SUR (srednjovekovna uslužna radnja) "Bem ti ražani 'leb". Neodlučan je, zastajkuje, društvo oko njega zbori:
- O kreni više, seme da ti je prokleto!
- Bojim se, ne znam šta da kažem, pička sam.
- Čoveče, tj. kmete, pošto u našem veku kmet nije baš čovek, elem, da ne palamudim o tome sad, samo oštro gledaj i oštro besedi! 'Će da bude tvoja!
- Ne smem, vitez Šodar je šmeka...
- E vala jesi pička, pa izazovi ga na duel! Bori se!
- Ne mogu, ne smem...
- Odmah!
- Ok, prilazim.

Ulazi u pekaru.

- Ćććaaao Jelena.
- Zdravo Milomire, kmete vredni što se uvlačiš vazalima ove naše zemlje i što brišeš podatke iz zemljišnjih knjiga, da se ne vide primedbe na tvoj rad.
- Da, nego, ovaj... Ja sam mislio da ti i ja...
Neki turčini iz pozadine: Nema više mini baklava!
- Da, ti i ja... Bekni, šta?
- Ma daćeš mi jedan plee....

Izlazeći vidi viteza Šodara kako ulazi, diveći se njegovom nakićenom odelu, sluša razgovor sa vrata.

- Zdravo Jeleno.
- Oho, otkud vi gospodine?
- Navratih da te pazarim neke gibanice, a i da vidim tebe prelepa Jeleno. Mada to je oksimoron, ime ti vodi poreklo od Jelene Trojanske, najlepše žene svih vremena, nema potrebe za ovim prelepo.
- Pa nemojte tako, crvenim... Još to odelo, pa to znanje istorije, te reči što koristite, ljubiću Vas i u skut i u ruku.
- Ah, pa vičan sam sa istorijom, a i sa jezikom.
- Hihihi, je l' jeste hihih?
- Oui! Evo, to je da na francuskom prelepa Jeleno. Oh, opet taj oksimoron.
- Hihi, a kako se ta fensi reč kaže na francuskom?
- L'oxymorron.
- Uzmi me!

- NEMOJTE DA ME VODITE U OKRUGLU SOBU!!! NEEEEEE!
- Mile, šta se dere to ovaj ludak, kakva okrugla soba?
- Nemam pojma šefe, ’oćeš da ga izbacim kroz prozor?
- Stani Mile polako, mora da prizna par dela prvo.
- NEMOJTEEEEE!!!!! NE U OKRUGLUUUU!!!!!
- Božo umiri ga lagano i vidi šta to lupeta bre.
- Evo šefe. Ajde smiri se i reci nam šta ti je čoveče? Kakva okrugla soba?
- Pričali su mi da imate okruglu sobu i da tamo terate ljude da nađu ćošak, pa ih bijete palicama, peškirima mokrim i novinama i to po celu noć, a ćoška nema jer je soba okrugla.
- Čuješ li ti ovo Mile? Okrugla soba. Šta sve neće smisliti.
- Budala šefe, ’oćeš da mu slomim nogu?
- Ne Mile, polako bre. Prvo na finjaka. Dečko ajde ti nama lepo reci ko ti je prodao taj paket trave, pa te nećemo voditi u okruglu sobu.
- Ne znam kako se zove lik. Kod Doma omladine me pitao je l hoću da kupim, a ja reko’ može, čisto da probam.
- Kod Doma omladine kažeš. Zajeban taj diler tamo, prodaje svima odavde pa do Subotice. Mile!
- Da šefe!
- Vodi ga u okruglu sobu.
- NEEEEEE!!! Kupio sam od Marka iz moje ulice!
- Tako bre. Ajde sada daj Boži podatke o tom Marku pa da on i Mita Mitologija odu po njega.
- A šefe jel mogu makar malo da ga bijem?
- Može Mile, vidi da prizna još nešto. Odoh ja na ručak.
- Ali rekli ste ako priznam da idem kući.
- Nismo. Rekli smo da ne ideš u okruglu sobu, ali Miletu je potpuno svejedno koji je oblik sobe. Sa njim su sve okrugle.

8:30 - (budi se) Nemoguće! Ovaj krš opet nije zvonio! Pola sata! Samo pola sata, kako da stignem?! Požuri, budalo! 'De su mi čarape? Joj, na šta ličim... Nema veze, idem čupav, ne idem na izložbu. Imam žvaku, znači, zube ne perem, super! Šta još...? A, da, pantalone... Mogu i ove prljave, ionako pada ova kišurina odvratna, mesec dana ni kapi i sad je našla da pada!
8:40 - Eno ga bus! Majstore, čekaj! Alo, bre, stani! (bus odlazi) Ništa, trči, Marko, trči! Joj, ako zakasnim... Zbogom, glavni grade, zbogom, živote noćni... Zdravo, njivo i motiko!
8:50 (sav mokar i iznemog'o od trčanja) Taksi, taksi! Izvinite, može do konja? Hitno!
- Izvini, dečko, ja da palim kola za 500 metara neću, posebno ne po ovom jadu od vremena...
- Ali moram da stignem do 9!
- Pa ti potrči malo...
- (u sebi) Pu, mamicu ti tvoju... (nastavlja da trči) Još 5 minuta! Možda i oni zakasne. Pomozi, Bože, samo da stignem, sad pomozi, postiću i sredom i petkom!
- Ćao, je l' voliš pozorište?
- Ne volim! Odakle se samo pojavi?! Ma ko je sad? Alo, kevo! Ma žurim sad, zovem te kasnije. Nisam pokis'o, imam kišobran... Dobro, dobro, ćao!
9:02 - Izvinite, profesore, mogu da uđem?
- Žao mi je, kolega, počeli smo pre 2 minuta.
- Ali ja...
- (odmahuje glavom) Proš'o voz kroz kukuruz, kolega, žao mi je, stvarno...
- Ali molim Vas da mi date...
- Vidimo se u sledećem roku, kolega...
.
.
.
- Majstore, ideš preko Donje Trbojevice?

"Ok, činjenica je da sam ja prejebeno dobar frajer i prejebeno dobra prilika za sve ribe, što znači da mogu da kresnem koju hoću. Ali zašto bih to radio kada ću gledati u devojku koja je po difoltu ružnija od mene. Mislim bolje da gledam samog sebe nego nju. Realno lepši sam. Al kako da gledam sebe u takvoj situaciji? Znam! Snimacu se! Postaviću kamere svuda kuda se krećem i gledaću to uveče pre spavanja! Genijalno! Em što sam najlepši još sam i pametan! Baš sam.... Stani. Ali kako cu gledati sebe dok spavam........? Mislim, zaista, ja sam sigurno prelep dok spavam......... Najlepši. Hm... Onda jedino da kupim neki dobar i lep telefon (naravno ne lepši od mene, to je apsurd) pa da se pratim non-stop preko live stream-a. Mada... Mora da postoji neki jednostavniji način..."
Okrenuo je glavu i spazio svoj odraz u ogledalu.
"To je to!!!"
Nakon pet sati i trideset sedam minuta u Njegoševoj ulici začu se pucanj. Ljudi zastadoše na sekund ali odmah potom užurbano nastaviše da se kreću. Spremala se oluja...

...Ne! Pa ne sad, na pola, pa zašto sad, pa stani, a u kurac sve, a u pizdu materinu, kakvi Rusi kake livade kake Dragane Mirković, sve u kurac, napušite mi se kurca svi, govnari jedni, pa zar sad, pa zar mora sad, gasi taj Montevideo ide mi na kurac kakva je to usrana mediokriterština kako me onaj mali nervira i Ivica Bek, marš u kurac, može li čovek imati malo mira u ovoj kući, pa gde ću sad: da zbrzam ostalu polovinu na brzinu ili da je ostavim za posle ohlađenu? Ajde brza odluka: da li ste sposobni da donosite brze odluke u kriznim situacijama? Mrš u kurac, šta ja pričam? Kako god, ajde jebite me do kraja, samo čekam da vidim da je šolja zasrana i da je neko usmredeo kupatilo, ne, ne ajde ajde znam čim uđem ima da dođe neko da zove za neku glupost.

- Sine, šta radiš? Jel se sećaš onih figurica iz Vrnjačke banje što si se igrao kad si bio mali evo baš sad tražim oće Anđela da se igra i ona sa tim pa da joj nađem jel znaš možda gde su sine? sine? Pa šta radiš tamo?

Saobraćajac 1: Oooo pa stani malo prikane, gde žuriš?
Saobraćajac 2: Vidi (pokazuje radar) išao si 80 na sat! Ovde je ograničenje 40!
Ciga: Jooj nemoj kume, ma nisam iš`o brzo! Ne mož` ovo moje ić` tako brzo! Pusti me kume, imam ženu i malih deca, gladni su, deca plaću...
Saobraćajac 2: Aaa nećeš se tako lako izvući, nisi ni registrovan a juriš 80 na sat, pritom si pijan!
Ciga: Jooj jao kume, brate mili, pa nisam pijo keve mi i čaleta, nisam pijo!
Saobraćajac 1: Aj da ti duvaš na dreger! (stavlja cigi pod nos motorolu). Ovde duvaj (pokazuje na antenu motorole) ako zapišti, znači pijan si!
Ciga: Aj, aj, jebi ga. (duva u antenu motorole, saobraćajac diskretno stiska dugme da motorola zapišti)
Saobraćajac 2: Aha! Vidiš! Dreger kaže da si pio!
Ciga: Aaa lelee kumeee! (pada na kolena i plače) Aaa nisam pijo živtija! Tako mi mojih osam deca joj, nemoj da me kazniš! Jaooo nemooj! Aaaa! Lelee!
(Saobraćajci animirani, zadovoljni izvedenom zajebancijom odlučuju da puste jadnička)
Saobraćajac 1: Aj, aj, nešto smo dobro raspoloženi. Beži sa tim tvojim motokultivatorom i da te ne vidimo više!
Saobraćajac 2: I nemoj više tako da juriš ko lud!
Ciga: E hvala kume! Hvala ti do neba! Bog če da ti plati! (seda na motokultivator i beži glavom bez obzira)
Saobraćajac 1: Hahahahaha e brate jesmo ga, hahahahahahaha...

Do jaja

Ispod oka, bez svedoka
saljes tajni znak
vec me ruka oko struka
odvlaci u mrak

Sta ce sutra biti, ne znam
ali jedno znam
nije dobro sto si zgodan
na to slaba sam

Navodno, navodno
ti si opasan, namazan
ljubis strasno, to je jasno
navodno, navodno
ja cu pristati, umreti
da me imas, sutra malo

Ref.
Do jaja, do jaja
do jaja bas si ti
do jaja, do jaja
al' kad bi se zezali

Do jaja, do jaja
do jaja bas je to
do jaja, do jaja
al' to nije dovoljno

Zdrava hrana, teretana
sav programiran
nije cudo, moja ludo
sto si umoran

Sta ce sutra biti, ne znam
ali jedno znam
nije dobro sto si zgodan
na to slaba sam

Navodno, navodno
ti si opasan, namazan
ljubis strasno, to je jasno
navodno, navodno
ja cu pristati, umreti
da me imas, sutra malo

Ref.

Sta, bre, ti, bre, mislis ko si ti
ja te nista necu pitati
stani, prvo dobro razmisli
hej, ti, hej, ti, hej, ti

Sta, bre, ti, bre, mislis ko si ti
ja te nista necu pitati
meni se cini da spremna si
hej, ti, hej, ti

Navodno, navodno
ti si opasan, namazan
ljubis strasno, to je jasno
navodno, navodno
ja cu pristati, umreti
da me imas, sutra malo

Ref. 2x

- Aman, ćerko, obuci još nešto na sebe, gde ćeš tako polugola na ulicu?!
- Jao, kevo, što smaaaraš...
- Dobro, dobro. Dozvaćeš se ti pameti pre ili kasnije, samo da do tada već ne ostaneš u drugom stanju...

----------------------------------------------------------------------------------------------------

- Je s' ti još za tim kompjuterom, je li, majmune jedan?! RADOVANE, VADI OSIGURAČ!
- Ma, daj, kevo, šta me maltret...ŠKK??? Alo, bre, 'ste vas dvoje jebeno normalni, eeej??? Kako se, bre, usuđejete da mi gasite komp dok daunloudujem drugu sezonu moje omiljene serije???!!!Vi ste prokleti fašisti!!!Ne želim više da vam budem sin!!!Odoh!!!
- Čekaj, sine, stani da ti objasn...:TRAS!: Kuku, crni Radovane, šta uradismo, ode nam sin iz kuće!
- Ne brini ništa, ženo. Vratiće se taj pre ili kasnije...čim ogladni, tačnije...

-------------------------------------------------------------------------------------------------

- Pa, majstore, koja je dijagnoza?
- Uf, nije dobro, šefe. Šklombucna ti je otišla skroz-naskroz, a ni cincilator nije u Bog-zna-kakvom stanju. Karburator ti zapušen, hladnjak crk'o a auspuh ti se drži zubima za vetar. Prednja osovina je naprsla na dva mesta a...
- Dobro, majstore, shvatio sam. Ima li bar nešto što je pozitivno, majku mu?
- Pa, ima. Da nisam otkrio da praktično voziš bez kočnica, ti bi pre il' kasnije pogin'o. Ovako još i imaš neke šanse...

Ulaziš u bus, sve puno kad odjednom vidiš čiču od 80-ak godina kako se teturavo ustaje dozivajući te. Prepoznaješ starog čika Peru iz komšiluka i prilazeći mu sa "Dobar dan" na usnama bivaš grubo odgurnut na njegovu pređašnju lokaciju.
"Čika Pero, pobogu. Nije u redu da ja sedim a vi stojite. Čemu sve ovo, svaki put kad se sretnemo u busu..."
"Neka mali, u redu je... Znao sam tvog dedu, znaš. Zajedno smo ratovali, kakva je to ljudina bila. Samo ti sedi, na sledećoj stanici te vodi čika Pera na sladoled..."
..........................................................................................
"Ej eno ga Đokica..."
"Koji Đokica majke ti?"
"Znaš bre, onaj što mu pradedin spomenik u parku... Onaj ratni heroj, znaš sigurno."
"Aaaa taj Đokica, pa što ne kažeš odmah... Da ga zovemo na basket?"
"Što da ne... Ej Đokice aj sa nama na basket !"
"Šta?Ko?Štajebasket?Neznamjato,vidimose..."
"Stani bre, čuli smo da... da rasturaš dvokorak, celo naselje priča o tome... Aj sa nama da nam pokažeš... Posle možemo da posetimo spomenik tvog pradede, čisto bezveze, usput nam je..."

- Do sedme godine - nema velikih odgovornosti, do treće možeš da praviš sranja kakva hoćeš jer si suviše mali da bi te tukli i kažnjavali. Tvoje je da spavaš i jedeš na vreme, svima si sladak, rodbina ti kupuje igračke i možeš da se igraš napolju po ceo dan (danas te čak i teraju). U šestoj dodje predškolsko, ali ako si malo slobodniji klinac, tek se tu zajebavaš..

- Od prvog do osmog - najbitnije je da na vreme shvatiš da odlazak u ćošak, kec iz matematike i roditeljski sastanak nisu najstrašnije stvari koje će ti se dogadjati u životu, i ako imaš starijeg brata ili sestru koji idu u srednju, prišljamči se kad god te ne pedaliraju iz sobe dok pričaju sa drugarima. Tu možeš da saznaš kako im je žao što se u osnovnoj nisu više zajebavali, i koliko to u stvari ne mora da bude naročito ozbiljno.

- Srednja škola - nije presudna za dalje upisivanje fakulteta! Jebote imaš 15, 16 godina, ulaziš u svet na velika vrata, sve počinje drugačije da te interesuje, prva devojka, zaljubljenost, pijanstvo sa drugarima, zajebavanje u školi, bežanje sa časova, sprdnja, ekskurzije..Ko nema lepe uspomene na srednju, ima veliku crnu rupu u životu.

- Fakultet - stvar koju ne smeš da propustiš, makar ga i ne završio, makar morao sam sebe radom da izdržavaš, jer ovo je period života kada se odvajaš od svojih, dovoljno si mator da možeš da se glupiraš na raznorazne načine, probaš ono što te je od uvek zanimalo..A opet dovoljno si slobodan da odeš na Glastonbery ili 15 dana u Prag na pijančenje i orgijanje ako izmisliš keš i ako umeš da se snadješ. Možeš do mile volje da piješ, bludničiš, spavaš kod drugih ljudi, budeš neobrijan, izgužvan, neodgovoran, da oteraš šefa na privremenom poslu u tri pizde materine i kažeš mu sve što ti ide na kurac s njegove strane..To sve nećeš moći kada dodju žena, deca i stalan posao, IŽIVI SE!

- 30 - 65 - Brak i stalan posao. Para nikada nećeš imati dovoljno i uvek će tu biti neko da te sekira - tako da nerviranje oko toga batali koliko je moguće, nećeš izgledati kao da ti je 22..Što ne znači da treba da postaneš krpa, otirač, kesa, papuča..Ako se na vreme postaviš kako treba, žena će razumeti tvoje potrebe da se napiješ sa drugovima, odeš pola dana na pecanje, kupiš nešto što si od uvek želeo, izbegneš odlazak na ručak kod dosadnih porodičnih prijatelja, njenu majku nazivaš pogrdnim imenima, odeš u neku svoju pičku materinu na nekoliko dana da isteraš nešto svoje što te jebiga stislo..A ako se prema deci postaviš kako treba, možeš biti najbolji ćale na svetu (seti se sebe u njihovim godinama).

- Penzionerski dani - Doba kada ne treba da svakog dana čitaš dnevnu štampu, igraš šah sa ostalim džangrizavim dedama i čekaš kad ćeš da umreš od neke bolesti. Možeš da radiš sve ono što si od uvek želeo ali su te obaveze, brige, nedostatak vremena ili nešto devedeset prvo sprečavale. Decu si izveo na put i imaš unuke, babu i onako nerviraš - možeš šta god hoćeš, i nemaš za čim da žališ i od čega da strahuješ - i onako ti ostaje još samo da sklopiš oči. Idi u diskoteke, na festivale, stopom u Afriku, vozom u Rusiju, jedi što ti brane lekari, skači bandži džamp, skači padobranom, plivaj sa delfinima, kreni da obidješ svet. Ti si deda, neće ti niko ništa, ako napraviš neko sranje oprostiće ti jer moraju da te trpe, ako se glupiraš niko te neće smatrati budalom već će ljudima to čak biti i simpatično jer je pojava da deda trči gradom u vojničkim čizmama i roze haljini nesvakidašnja scena (pazi samo da te baš ne strpaju u ludnicu).

Ti si čovek u najboljim godinama svog jednog i jedinog života.

Jutarnji razgovor dve komšinice sa terase na terasu.

-Jaaoo, što su ti lepe hrizanteme, sestro slatka?
-Znam. Doneo mi muž pelcer kad je išao da radi u Peking.
-Stvarno? Kad je bio tamo?
-Nije bio. Još uvek je. :khm, khm: Ajde, dođi na kaficu, da popušimo neku cigareticu, imam nešto da ti pričam.
-Nije Vek?
-Ma, jok, Best 100's.
-Stižem.

:ding, dong:
Čuje se tiha muzika u stanu.
BRANILI SU NAŠU LJUBAV, BRANILI SU SREĆO SVI...

-Upadaj, Slavka, slobodno je. :cmok, cmok: Sedi. Raskomoti se.
-Daj pričaj mi to što imaš, jebeš sedenje.
-Slušaj! Kad je ovaj moj krenuo za Peking, ostavio mi je nešto malo para, bez namirnica, samo zdenka sir sam imala u frižideru.
-I?
-I odem u šoping, a kad tamo sretnem bivšeg. Bogat, lep, visok. Dođemo mi ovde i počnemo, znaš?
-I?
-Poče on da zavija kao kojot, leptejebo. Ličio mi je na Tarzana sa krivim kurcem, a izgleda da mu se podigao pritisak. Dam mu jedan Monopril Plus, dođe sve u normalu. Bio je takav udes u jednosmernoj da ne mogu da ti opišem.
-Stani. Šta ti je, koji moj, radio?
-Jeb'o me u dupe, Slavka.

-...i ne znam što se diže tolika hajka na kerove!

-Ćuti, brate, dobro je što kod nas nema stvari k'o u Sibiru recimo. Tamo se prošle godine, u naselju gde ljudi žive, pobili jetiji protiv belih medveda, nastalo vanredno stanje!

-Jetiji?! Sti bre norm...

-Stani brate da ti ispričam! Bilo bre dvesta jetija i jedno stopedeset medveda... a jetiji onako braonkaste boje, sa velikim zubima i crvenim očima, a imaju rogove kao ovan! Imaju šest velikih kandži u kojima drže otrov! Mnogo su jaki! To je sve prštalo na sve strane, ljudi nisu smeli danima da izlaze iz kuća... jedna žena uspela da uzme parče mrtvog medveda da nahrani dete! Ali to su sve zataškali, da ne nastane panika među ljudima!

-Ma nemoj! A ti si tamo vodio zapisnik, jel?

-A? Kakav zapisnik?

-Pa objasni mi molim te kako znaš to, kad niko drugi na svetu to ne zna... i znaš li čoveče da jeti ne postoji?!

-Pa bio tamo jedan drug moj, on je pomogao toj ženi sa detetom da pobegne! Dobro joj je pomogao. Jedan jeti posle silovao neku njenu komšinicu i sada je rodila dete pola jeti, pola čovek! A njih ima i kod nas, video moj ćale kad je bio mali, jednom tu ispod Avale...

- Šefe jel mogu danas ranije da izađem, dolazi mi devojka sa mora, pa da je dočekam na stanici?
- Pa jesi uradio onih par stvari što sam ti rekao da uradiš?
- Naravno šefe, sve fakture sam zaveo, likvidirao i poslao u finansije.
- Samo momenat zovu me iz finansija. Da, da, au, dobro. Saša koji si ti konj, da ova devojka nije primetila šta si napravio sa ovim fakturama koštao bi nas deset miliona dinara. Jesi ti bre normalan. I nemoj više da držiš kafu na fakturama. Ostaju krugovi!!!!! Dobro, polako, miran sam, jesi odneo direktoru i direktorki finansija poklone od onog klijenta?
- Jesam šefe. Odneo sam roze poklon direktoru a crni direktorki kao što ste rekli šefe.
- Obrnuto Sale. Obrnuto. Dobro, nema veze možda se svidi direktoru orhideja, maskara, epilator i uzorci uložaka od ovih iz „Libresa“ a direktorki after šejv, privezak u obliku fudbalske lopte i kupon za besplatno pivo u kafani po izboru od ovih iz Jelena.
- Au šefe zeznuo sam, ali predložiću direktoru da to pokloni svojoj ženi na primer...
- Ne Sale, stani, nemoj. Fokusiraj se čoveče bili smo na sahrani njegove žene pre manje od mesec dana.
- Joj da, zaboravih šefe.
- Nego jesi obavio sastanak sa ovima iz Mercedesa.
- Jesam šefe.
- Jesu ti dali profakturu na sto hiljada i jesi je odneo na plaćanje finasnijama?
- Jesam šefe, plaćeno je po hitnom postup....kako sto hiljada šefe, zar nije milion?
- KAKAV BRE MILION KRETENU JEDAN!?
- Jao šefe, polako, pa ja sam pogrešno napisao u beleškama jednu nulu više. A vidim ja oni se prvo začudili, pa se smeškaju nešto.
- Polako, smiri se. Samo smo platili nešto devetsto hiljada više. Nije strašno. Jedan, dva, tri. Dobro je. Rešiću to. Čoveče tebe treba poslati u Nemačku da im uništiš ekonomiju za pet minuta majke mi.
- Hvala šefe.
- Ne Sale, to nije bio kompliment i da ne nabavljaš onako dobru džidžu iz Bloka, da ne imitiraš one silne zvukove odlično i da nisi mlađi brat od generalnog direktora, sredio bi ti otkaz odavno. Ajde imitiraj Artuditua.
- Tutututurututu.
- Hehehehe koji si ti kreten. Ajde donesi mi kafu i beži kući da te ne gledam. Znaš kakvu pijem Sale jel tako? Donosiš mi kafu već dve godine svaki dan.
- Naravno šefe, gorka i bez mleka.
- Slatka sa mlekom Sale.
- A da, evo stiže odmah.

5 minuta kasnije
- Evo je kafice šefe.
- Sale ajde mi stavi samo šećer unutra i sipaj mleko.
- Ne pijete više gorku šefe?
- Ne Sale, od danas pijem slatku.
- Dobro šefe, evo ga, odoh ja.
- Evo ti pare za dva paketa, da doneseš sutra, to barem nikada ne zajebeš.
- Važi šefe, samo mnogo duvate šefe, juče sam vam doneo dva.
- Ko sa tobom radi Sale samo tako može da preživi dan.
- Hvala šefe.
- Opet nije bio kompliment. Beži.
- Vidimo se sutra šefe.

Nastavice se

Čas fizičkog, suncem obasjana sala, lenjost i namćorluk pribijaju me za klupu. Mislim kako me je trenutno za sve briga. Mislim da bih mogla i da se okanem svoje uloge psihijatra svim ovim bićima ovde. Ali, ipak, jedna od mojih najboljih drugarica sedi pored mene i ona bi zapravo da priča, raspravlja, razglaba o svojim sopstvenim problemima. Još jednom moram da ostavim sebe po strani.
Ne znam kada je sve počelo, ali mislim negde usred lenje rasprave o tome da li ćemo ili nećemo ostati babe usedelice. Ona se rastužuje i počinje samrtnički: -A ja moram da smršam...tako sam debela...-
-Nisi, daj, šta lupaš...pa ti si super ispala!-
Ali ipak, ona počinje da plače. Mislim se koj' me moj terao da skrećem na ovu temu i šta sad, pobogu, da kažem.
-Znam da ovo ne bi trebalo da kažem...znam da ovo više nikada neću reći, ali mrzim sebe...-
I upravo tada, kada moj mozak dolazi do pucanja od svih besmislenih stvari u ovom životu, i dok se slatko pegavo lice užasno unakarađivalo prostim ženskim kompleksima, dodaje i dokosurava me: -Mislim da, osećam da...da bi sve bilo drugačije...sve bi bilo drugačije...-

STANI.
Sve bi bilo drugačije? Sve bi bilo drugačije da imaš 5 kila manje? Da, to bi sve promenilo!

A da probamo ovako: Sve bi bilo drugačije da sam visoka plavuša koja se bavi gimnastikom!
Sve bi bilo drugačije da 6. aprila nisi pio ona sranja i lajao previše.
Sve bi bilo drugačije da su vanzemaljci sišli odnekud i pobili krasnu nam vrstu.
I sve bi bilo drugačije da smo u EU.
Sve bi bilo drugačije da je Zemlja četvrta planeta sunčevog sistema.

Niko to ne zna. Ni oni koji provode sate čangrljajući po svojim sitnim problemima, kačeći se za mrvice sečanja koje ispadaju odasvuda, zamišljajući sebe kao nesrećnike koji su, greškom sudbine, izgubili njima namenjenu blistavost i sjaj. Previše sam vremena provodila baveći se ovakvim stvarima.
Svi oni koji misle da bi sve moglo biti drugačije, mogli bi da mrdnu svoje dupe i urade nešto povodom toga.