Ako je verovati brižnim poznanicama sopstvene majke, ovo je osoba muškog roda koja je sladunjava u licu i ima manire kojima opčinjava iste te poznanice što su ga jednom prilikom videle, prepoznale i popričale sa njim o tome kako mu ide škola. Bez pogovora, vaspitan je lik, hoće uvek i svakom da se nađe i da mu pomogne.

Ne kurči se, nije podmukao i nikad ne odbija da igra "Čoveče, ne ljuti se" sa mlađom mu sestrom od strica. Umiljat i smiren, ali zna ponekad da plane kad mu dokurči činjenica da ga neko jebe u mozak bez razloga.

U slobodno vreme pomaže deci po komšiluku da prave herbarijum, radi im zadatke iz matiša, čita babi razloge Hose Migelovog ranjavanja i povod Manuelinog venčanja sa drugim, traži po netu skraćenice vezane za analizu krvi što mu je strina radila, kači zavese, igra šaha spenzosima a ne libi se ni da opiči fudbal sa decom između sedam i devet godina. Da bude samo golman. Duša.

Умрећемо сви до једног,
Ил' слободу сви имати,
Из потока крви наше,
Слобода ће заблистати.
На интеренету се најраније спомиње око 2002 године, углавном је на свим сајтовима прекопиран исти текст изворно из 2001 године, " "Dobrovoljci 1912-1918" zapisao Đuro Parić. ", ипак књигу са датим насловом 1989. године објавили су аутори Nikola B. Popović и Petar R. Jović. Најближе што можемо знати је да је су у питању стихови којим су се заветовали добровољци у првом светском рату, сличан текст у неким деловима има песма ''завет православљу'' која је често повезана са овом строфом иако нема ниједан идентичан стих. У мањим насеобинама, конкретно у околини Крагујевца овај стих се повезује са тзв. Гвозденим пуком али не можемо без темељног истраживања тачно знати да ли је стих био упражњаван међу редовима овог пука. За више информација је најбоље обратити се истраживачима ратне музике или старијим гусларима у мањим местима уколико је неко решен да открије извор.

(...ili daljoj budućnosti, sa obzirom da kod nas treba da prođe šurnaest godina da "zaživi" novi zakon.)

Laf! Ljudina! Moralna gromada! Superlativ svih superlativa. O njemu će se pričati sve najlepše, i to pre nego što umre! On je dobrovoljni davalac krvi, donator u raznim humanitarnim akcijama, a i organizator mnogih dobronamernih akcija. Nikad mrava nije zgazio, iako je mogao. Za vreme rata je smestio toliko izbeglica u kuću da je on veći deo tog vremena spavao na stepeništu, jer je uglavnom i patos bio zauzet.

Sudeći po pričama o novom zakonu, koji bi podrazumevao da se podnosilac zahteva iskontroliše uzduž i popreko, da mupovci idu po njegovom komšiluku i raspituju se o tome kakav je on čovek, da ga šalju na lekarski pregled mentalnog zdravlja na svakih 3-5 godina i još sto nekih čuda, čovek koji bi dobio dozvolu stvarno mora da bude sve ovo što je u prethodnom pasusu navedeno i Majka Tereza junior. Ako je kojim slučajem patrijarh bolji čovek od njega, on nema šanse da dobije dozvolu.

Muško detence, roždeno u januaru, bilo gde, makar i na slami, neće biti spasilac i preporoditelj. Neće mu doći tri mudraca sa istoka, već tri pakosne orisnice, iliti suđaje. Krvavo i sluzavo, pašće na ponjavu iza vrata, u ruke bradavičave babuskare, kojoj je ime Divna. Imaće crnu kosu, na priliku duše. Nikakav znak budućnosti i pozvanja neće mu krasiti čelo, i ništa. U godini trinaestoj, koja je baksuzna, pašće, ali će ustati, i nakrivo hodati. U šesnaestoj ješće suze svoje sa hlebom, nauka radi. U sebi sažimaće žir, hrast i opet žir, zid, ciglu i mistriju, beden snage, i sam biće lisnato i granato drvo nad zemljom. I tecijaće mnogoplodno seme njegovo iz kojeg nastaju narodi i gradovi, bića lakog daha i svetle krvi, seni bez budućnosti, ako ne zaradi protivnosnu prokazu, koja se zove sifilis. Trpeće glad i siromaštvo, kao šugu, i zavideće sitome i bogatome Gavanu. Otići će u dalek grad, u tuđu zemlju, možda samo u mislima, i čeznuće za rodnim gadalukom. Biće cenjen među strancima, preziran međ svojima. Potomstvo će ga zaboraviti, kao lanjski sneg, i duša će mu samotna lutati praznim podnebesnim prostranstvima koja se zovu očaj i beznađe.

Kada puhneš u policijski balon a njegove cifre oblete tri puta i pokažu error.

Izraz vodi poreklo od načina na koji se poštanske ili taksene marke pričvršćuju za papirnu površinu pisma ili dokumenta.
Ironičan smisao izraza leži u potrebi da se posmehnemo osobi koja radi neki posao a nema sav potreban materijal za njega.

Jedan od negativaca dobro poznat ljubiteljima kultnog italijanskog stripa Alan Ford, mada ne toliko obožavan na ovim prostorima kao Superhik.
Napravljen je od gume, jelte, te mu je glavni adut sposobnost da menja lica i pretvara se u koga god poželi... Što ni u kom slučaju nije Isidora Bjelica.

Međutim, Gumifleks nije samo pomenuti lik iz stripa, već može biti i pravi čovek od krvi i mesa. Bez kostiju, doduše.
To je onaj koji se još od najranije mladosti izdvajao od svojih vršnjaka. Kao mali je padao sa stepenica na glavu ali se uvek volšebno dočekivao na noge bez ijedne zarađene masnice. U osnovnoj je bio školska luda jer je sa velikom lakoćom hodao na rukama, pravio zvezde, polizao svoj lakat i savijao prste pod uglom od sto stepeni. U srednjoj je na'vatavao radodajke na foru da može da zaveže nji'alo strave u čvor. Sirotice su tome i prisustvovale.
Pravu revoluciju doživljava jedne noći kada shvata da može sam sebi da oblajvi Mićka.
Međutim, tu se životni put prosečnog Gumifleksa račva. Većina njih osim svoje popuši i kurčinu života, odloži talenat u prašnjavu fioku i nikada mu se do kraja ne posveti.
Neki Gumiji odluče da spoje lepo i korisno - takvi se uglavnom viđaju po salama za fizičko, ili vode časove joge. Uz malo truda, oni uporniji debelo unovče talenat kao baletani/balerine ili se oprobavaju u putujućim cirkusima, izvodeći tačke vezivanja ekstremiteta u čvor.

Za razliku od uvreženog mišljenja da su svi frizeri pomalo gej, pravi frizer je u stvari nešto sasvim drugačije, čovek o kome se ispredaju mnoge urbane legende, još za života mitsko biće i sa dopuštenjem sviju građanin prvog reda, samoinstalater po rođenju, on je u stvari uzor svih nas i svi mi bi smo u drugom životu hteli da budemo on, pravo značenje reči frizer je Trsitelj, i u zavisnosti od staža i umeća, postoje titularna zvanja među frizerima:
1.- Frizer na prvi pogled
2.- Frizer na prvu reč
3.- Frizer na prvi dodir
4.- Frizer prvi dan
Pitate se zašto frizer? Mršenje kose je njegova prava profesija.
Iako je zaposlen njegova ekstraprofitna aktivnost, na koju plaća porez na esktraprofit, je Mršenje kose, na čijem polju je svetski priznat stručnjak, čak je i bio koautor u pisanju knjige: ,, Kako da prosečan muškarac mrsi kose kao Ričard Gir”, kada god se vrati sa posla, pred njegovim vratima je red žena, kao da tu živi i radi običan Frizer, zubar i ginekolog, koje žele da im satima pripremane frizure budu kvalitetno raščerupane od strane vrsnog trsitelja/mrsitelja kose/pravog frizera.
Iako je ljudsko biće, postao je besmrtan, kada je naterao zečice da izbace Hjua Hefnera iz sopstvene kuće zbog njega.
Za njega je dokazano da na dnevnoj bazi obara avione i da je pred njim na kolena pala cela vazduhoplovna eskadrila odjednom, iako je tih dana bio švorc, da je zapalio logorsku vatru u gaćama Fej Danavej, da za njega ne postoje mudoblokatori i da je on od najgore sorte ribočuvara i da je večiti i apsolutni pobednik kada se igra poker u skidanje, nebitno protiv kolikog broja žena igra, a i kurve mu plaćaju za snošaj.
Kada god priđe ženskom biću, njegov pogled i glas, odvrće potenciometar na vodopadu za dve sekunde. Doprinosi čovečanstvu dobrovoljnim davanjem krvi od koje su naučnici posle mnogo godina uspeli da sintetizuju vijagru i cijalis, kako bi muški deo čovečanstva mogao da shvati njegovu veličinu.
Žene u trenutku njegovog razgolićivanja i u toku njegovog tretmana shvataju da su vernice i kao najskuplje porno dive svo vreme bezuspešno dozivaju boga da im produži tretman.
Zabranjeno mu je da posećuje ženske samostane, a i kada ih posećuje, časne sestre moraju da se zatvore i samokažnjavaju dok ne napusti religiozno mesto, dal bičevanjem ili vezivanjem filakterija.
Svakodnevna rutina mu je postala zajebati se i zakasniti na posao, ali mu šef gleda kroz prste, zato što je i njegova žena veoma srećna i zaboravlja da je za godinu dana promenio dvadeset i sedam sekretarica, koje mu je Frizer lično preporučio.
Nikada u životu nije čuo ili izgovorio reči homoseksualizam, impotencija ili seksualna disfunkcija, nikada nije bolovao od megaploditeljstva, niti je ikada koristio neki od stimulanasa koji su derivati njegove krvi i ne postoji dokumentovan slučaj da je on odbio ženu ili da je žena odbila njega.
Uglavno živi dug i srećan život, ispunjavajući žene do vrha, a pratnja na njegovoj sahrani je kolona od nekoliko kilometara ucveljenih žena, koja je svaka za sebe barem u jednom trenutku pomislila da je samo njen, koliko su se samo prevarile, kada je on čitav svoj život bio samo svoj.
Najčešći uzroci smrti frizera su:
- Trovanje, metak, nož ili trauma nastala tupim predmetom od opsesivne mušterije.
- Metak, nož ili trauma nastala tupim predmetom od strane ljubomornog ili zavisnog muškarca.
- Srčani udar, i preterani odliv krvi iz mozga ako ne vodi računa o svom zdravlju.

Ah kako lepe oci,
A jos lepse usne.
Volim kad su ovako prirodno pune,
A pogotovo kad je donja usna veca.
Fetis mi je ugristi donju usnu tokom poljupca.
Oh, ova mala je laka.
Uprkos visokom ostvarenju na lestvici lepote,
Lako sam usao u nju.
Kurva.
Ulazim duboko u nju,
Osecam joj krajnike,
Mala dobro guta!
Svidja mi se ovaj rad,
Mogao bih ovako danima.
Pitam se da li ju je neko ovako probijao kao ja?
Op, op, op.
Mala je prirodan talenat.
Ne mogu da verujem da sam dosao do pluca.
Ah, to mora da je previse,
Nisam trebao ulaziti ovako duboko.
Kaslje vec danima,
Osecam ogromnu toplotu u njoj,
Ali ne gori,
Nije vise dobra kao prvi dan kad sam je probao.
I dalje kaslje,
Ima i krvi.
Kakva je sad pa ovo cev,
Danima stoji tu.
Oh,
Cev je prestala raditi,
Hladna je,
Nije to to vise.
Bezim odavde.

Vidi kako zgodna medicinska sestra,
I to mi je fetis,
Kako li je samo znala.

Nije u pitanju ni osnovna škola, ni srednja škola ni fudbalska liga... ne ništa od toga. Drugi razred je ono kada čekaš sat vremena šutirajući kamenčiće i moleći boga da ima nekoga ko je dokon da ti piše poruke. Konačno stize voz, penješ se uz molećive glasove staraca da im izneses pokućstvo u vagon. Ulaziš u prvi kupe...baba neka švercuje sir, drugi kupe...pijanstvo u treningu - u najavi peglanje, treći kupe...dobro je, dve cure, jel slobodno? -Zauzeto je! samo ne znam sa čime...četvrti kupe preskačeš, tu je kondukter sa kontrolom koji degustiraju neki alkohol. Peti kupe...e tu smo, nema nikoga, sedneš na milimetar od zalepljene žvake, pomisliš sreća... Nailazi kondukter, cenjkaš se sa njim da vidiš koliko ima promila akohola u krvi, dobiješ dobru cenu, sa sjajem u očima zavaljuješ se... Seda baba do tebe, i tek tada pita jel zauzeto...Sad jeste promrmljaš...Baba udavi sa pričom o njenim unucima, deci životu, knjigu napisa. Konačno krajnja stanica! 'Fala svevisećem!

Konobarica.

Momak, dečko, lola...
Mladići se, kao i devojke, dele na sto ljudi i sto ćudi, ali pravi mladići su obično temperamentni momci, skloni nestašlucima. Vole da budu glavni u muškom društvu i da izdaju naređenja. Iz tog razloga ih mnogi ne podnose, ali zato imaju verno i odano društvo. Vole ih uglavnom njihovi ljudi.
Zbog vrele krvi i impulsivnih reakcija, mladići često umeju da upadnu u probleme sa zakonom, zbog kojih se oni onda neko vreme kriju ili promene identitet. Dovoljan je jedan nesmotren potez da bi postali žrtva neviđene hajke. Oni koji ih traže često umeju da im prišiju i osam hiljada razloga za njihovo hvatanje. Tada, mnogi od onih koji su ih dotad podržavali počinju da se okreću protiv hjih, sa izgovorom da zboh njih ne mogu da napreduju dalje. Ti ljudi su poprilično žuti.
Potera za njima traje i dan danas, sve dok, kako kažu oni koji ih jure, "ne budu odgovarali pred licem pravde", mada će izgleda na kraju ipak ispasti da oni samo mogu da ih povuku za kurac...

Devojka srednjeg rasta, učestale boje kose, nije ružna a nije ni seks bomba. Radila je u pekari do moje zgdrade i bila je potpuno obična, neutralna kao puter kifla. Nit masna nit slatka nit slana. Samo obična.

Ali ipak, dok sam je gledao kako se hvata za buhtlu sa džemom ili sa kojom energijom seče burek "za ovde" skakao mi je nivo holesterola u krvi. Čudan osećaj. Preko puta u fast fudu je radila sisata Danica, tamo mi se dizao kurac, to sam kapirao, ali ovaj osećaj...kao kada sam prvi put probao lazanju sa belim lukom u prahu, bilo je to nešto novo, neobuzdano.

Koliko puta nisam mogao da dočekam da završi, oko četvorke, pa mi prekrati ostatak noći kada se pojavi na mojim vratima stana sa svojim brašnjavim nosićem i punom kesom bajatog žu žua, kojom rol viršlom i drvenim hlebom od kojeg smo mleli prezle pa uvijaj karađorđeve, uvijaj, uvijaj... Nekada sve do njene sledeće smene! A džukci bili prema njoj, ona fina pa joj vazda uteraju 2 u 1. Iz druge u prvu, to smo tako od milošte zvali, ko ona kafa.

Lepo nam je bilo, ja imao devojku ona nije imala dečka dok se u kraj nije vratio Rajko Gastos. Kad je zapad bilo šta dobro doneo pitam ja vas? Oterali ga njegovi nazad u domovinu majku Srbiju da se ženi, otac stari unuke oće da ima. Bio po malo glup i malo više krezav. To je još jedan razlog što je došao, da popravi zube, ne zato što je glup, kod nas jeftinije.

I jebo majku, došo pun para al seljak čovek i prvi dan otišo u pekaru kod nje da jede! Pa majku mu jebem idi jedi crevca kod Slavonca kad već imaš pare, ja da imam svaki dan bih crevca jeo! Ali ne, on odma kod nje i ni dobar dan ni Pomoz Bog nego s vrata: daj picu! Ko da me žarka munja sa neba ošinula. Bolje da jeste.

Ona mlada, neiskusna(ja znao samo misionarku a i sada nisam nešto bolji) šta će, kud će kukavica beda dade mu, uvati je đubre na elokventnost... Ostah sam, nemam s kim da umačem đevrek a idem u fast fud preko puta da gledam u kajzerice pa kući da gulim svoju kiflu.

Po narodu, neprihvatljiva činjenica vezana za vrh naše kraljevske loze, izuzimajući da je Aleks sa porodicom većinu svog života proveo u inostranstvu kao neprijatelj države.
Čudno je, nasuprot tome, što ti isti ljudi veličaju do neba Josipa Broza, čoveka koji je gorepomenutog i okitio neprijateljskim perjem, a i on sam, pored 40 godina vladavine sfrjom nikada nije znao taj Bogotački srpski jezik.

Jedan u nizu naziva za zavodljive, misteriozne žene, čija osnovna uloga jeste da dovode muškarce do ludila isisavajući im krv, novac, slavu i ono malo telesnih sokova i životnih radosti što im je preostalo.
Zovu ih još i vampirice, vampiruše, vampirele a poznate su i kao femme fatale, Kleopatre, sirene, veštice...

Spolja ih karakteriše lomna fizička konstitucija, promiskuitetno zavodljiv ali pre svega elegantano-mračan stil oblačenja. Njihov mističan i do granice sablažnjavanja hladan pogled tera mnoge muškarce da stiljivo obaraju svoj. Obično su svetle puti, kao noć crne ili jarko crvene kose, uz neizostavno prisustvo crvenog karmina i jake maskare tamnih tonova. Puše na muštiklu i duvaju dim u lice potencijalnim udvaračima, čime samo potvrđuju svoju nedodirljivost.

Seksualno su nezasita bića, puna erotskog naboja; vrlo su domišljate, a od femme fatale se razlikuju mahom po mračnijem, gotik izgledu ali i većoj brutalnosti prema žrtvama.

Sâm izraz vodi poreklo iz Holivuda i s početaka 20-og veka, kada su se brojne glumice proslavile u ulogama ''vamp'' žena, silujući maštu ondašnjih uspaljenih magaraca. Od novijih vamp cava definitivno se izdvaja Anđa: dovoljno je videti to ispijeno lice i okrutan pogled! Brrr...
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Za bolju vizualizaciju, nije zgoreg baciti pogled na priloženu galeriju: ovde su primeri old skul vamp ženski, dok su ovde napabirčene vampirele iz pop fikcije. Modernim vamp ženskama možete pariti oči ovde. Čak i na ovom sajtu ih ima nekoliko.

Staračke vene. Žene ih najviše imaju po nogama, muškarci po rukama. Verovatno se pojavljuju ne bi li ljudima usrale ono čime su se celog života dičili.

Ovaj izraz oznacava jednu,nazalost,veoma rasprostranjenu pojavu medj' omladinom.
Naime,radi se o nekoj vrsti "igre" cija su pravila veoma morbidna,i cijeg bi "izumitelja" trebalo zatvoriti u posebnu ustanovu.
Pravila igre su sledeca:
-za igru su potrebna najmanje dva novcica (bilo koje velicine),ravna podloga,i dva debila koja bi ovu igru igrala.
-na pocetku igre odredjuje se ko ce biti branilac (tj. meta),najcesce nekim suludim sistemom eliminacija nalik na igru "neverovatne mudrosti i kretenskog naziva"-zimi,zami,zuuuuuuuuuuuuum. (jos jednom,ko je smisljao imena,stvarno ima "dara")
-onda dolazi najzanimljiviji deo igre-klanje!
Mislim,ne bukvalno klanje improvizovanim novcicima,vec sama srz igre:
branilac postavi stisnutu pesnicu na ravnu povrsinu,a napadac (drzeci kaziprst u neverovatnom grcu) pokusava da pronadje optimalan ugao pod kojim bi novcic opalio sa ravne podloge,pravo u neki od prstiju ili zglobova branioca.
A onda------trenutak odusevljenja-novcic polece ka ruci branioca i udara u neki od njegovih prstiju. Branilac,zatim,uz uzasan krik,gleda,napravljenu stetu,i osmehujuci se ,konstatuje da ga prst samo malo boli.
Ovako je obicno na pocetku.
Na kraju igre (posle 20 ili vise krugova) i jedan i drugi takmicar,uvidevsi da su skoro slomili prste (hmmmm,da li treba biti genije,pa zakljuciti da kada krv tece u potocima treba prekinuti igru),uzimaju novcice,(koji su sada obliveni krvlju),pokusavajuci da se nekako fizicki pozdrave,jos vise se povredjuju.
Zatim odlaze kuci,gde ih,po obicaju,ceka majka,koja ce ih iskritikovati (iskarati,prim.star.narodn.pesm.),a posle im opet dati "sitne pare",zaboravljajuci da deca to nece koristiti za uzinu (ili kondome),no za medjusobno krvavljenje.
Kako je izraz nazvan bas "krvavi prsten" nije poznato,ali postoji jedna teorija:
-u pokusaju da izdejstvuje sto manje stete po svoju ruku i prste,trenutni branilac okrece svoju pesnicu,tako da bi novcic,ako bude precizan,udario o njen kraj,tj. mali prst.
Ali,to proizvodi upravo obrnut efekat: nazalost neprecizni napadac,"sutira",pogadjajuci prstenjak (domali prst,kako god da ga zovete),tako da ovaj prst obicno zavrsava kao najpovredjeniji.Iz cinjenice da se na prstenjak stavlja prsten (genijalno,zar ne?),proizveden je i izraz krvavi prsten.
Po meni bi ovu igru trebalo zabraniti,ili dopustiti da je igraju samo oni kojima u licnoj karti pise "profesionalni mazohista".
Ali,moje misljenje verovatno niko ne slusa,pa zato ova igra postaje sve rasprostranjenija.
Postoji jos nekoliko pravila i posebnosti vezanih za ovu igru,ali bi njihovo objasnjavanje zalazilo u domene patologije (a ju...sta sam sad reko...dobro nek ostane,mrzi me da brisem...)

1) O čemu se radi?
2) Koja je tema razgovora?

Kaže se za komad odeće koji se toliko ofucao da ni moljci više neće da ga pogledaju.

Tone pičetine lučiše vlagu na markantnu pojavu srpskog Mistera 2010, bio Sekin model, Karleušin anđeo, kad ono ispade Vasilije kitoljubivi... I to onaj pasivni, furundžija.
Ne mrzim ga što je dupedavac, svoje dupe troši, ko ga jebe, već što plitke ženetine uzdišu za njim i prave paralele.
''Vidiš kako se za njega ne čuje ništa, ni afere neke, ni skandali, pijanstva, droze?''
''Kako čovek u onom spotu dobro pleše? A ti samo gluvo glamočko trupaš!''
''A što ti nemaš pločice k'o Vasa?''
I kad joj na sve to kažeš ''Boli me kurac za njegove pločice, jebo to Vasa više!!!'' ona uzdahne i pomisli ''Daj Bože''
E, malo morgen će te kara! Izdefinisani, markantni, šarmantni plesač se gađa u buljsona, do krvi.