Ne znam kakva je to mađija koja izaziva da svi, kojima je dokurčilo sve, spas vide u čuvanju ovih pufnastih, sporih, glasnih biljojeda koji su na granici retardiranosti. Ultimativna neostvarena pretnja jadnika koji više ne može da sluša o velikomučeniku Andreju, ne može peti put da polaže statiku ili (uspešno) smuva ribu koju muva tri godine. Zato su tu te ovce. I ta neka planina. I neki pašnjak na kome će iste pasti, a koje će dotični morati da brani od vukova, proverava na antraks i posle šiša i šta sve ne. Nemam pojma šta sve tu mora da radi, ni ja ih još nisam čuvao. Verovatno ni taj isti nema pojma kolika je to petljancija. Ali čuvanje ovaca je neka sigurna luka svakog gradskog deteta. Poslednji trzaj protiv sistema. Naravno neuspešan. Ali ipak, opcija uvek postoji, jer samostalno isključiti komp i televizor pa onda spaliti redakciju Blica i Kurira zahteva hrabrosti koju prosečna srbenda ima samo na internetu. Zato, sve je kul, trpeću ja još malo, a kad mi stvaaaaarno dokurči, odoh da čuvam ovce. Ali stvarno.
-Nacrtaj mi jednu ovcu.
-Eeeee, znaš kako sam razmišljao da batalim ovo pilotiranje, odem tako na pašnjak i uživaaaaaam... Nabavim jednu keru i zabole me za birokratiju, ratove, kraljove, careve, tiranine, precednike i ostala govna...
-Au, kako nemaš pojma sa životom, ovo što si nacrtao je koza, ne ovca! Nacrtaj drugu!
-I ono, ceo dan si napolju, u prirodi... Posle odeš u kućicu, spavaš kao top, čekaš sunce i ptice da te probude...
-Ova izgleda kao da je slomila nogu, kakav si retard, ne umeš ni na papiru da ih čuvaš. Nacrtaj drugu!
-Mali Prinče, evo ti kutija i da se nosiš u tri pičke materine!
Negacija koja se ne dovodi u pitanje, kad se kurac nađe iza glagola, tu je svakoj priči kraj.
-Jesi gled'o hokej juče?
-Jesam kurac!
------------------------------------------------------------
-Znaš trigonometriju?
-Znam kurac!
------------------------------------------------------------
-Pušiš li?
-Pušim kurac!
Fraza kojom pojedinac označava izuzetno mučnu situaciju u kojoj se našao. Nije neophodno da to bude protiv volje pojedinca, dovoljno je da situacija ne može da prođe bez tuširanja (smaranja) i da je eskivaža relativno otežana.
Brate, bio sam na predavanju iz biologije 45 min, digo mi se kurac od muke. Koga boli đoks za razmnožavanjem gmazova?
Klinačka pošalica na račun dužine nečega. U životnoj dobi između petog osnovne, pa do srednje omiljena tema između mlađanih šetajućih hormona je seks, a uz seks logično i dužina muškog polnog organa - kurca. Opsednutost dužinom svog, pa samim i tim tuđih vršnjaka će prosečnog pubertetliju adolescenta pratiti veći deo sazrevanja. Neke primerke drži ceo život.
Jovan: Ja mogu najviše da skočim u dalj!
Miloš: E baš ne možeš! Marko skače najdalje!
Jovan: Hoćeš da se kladiš?
Miloš: Ajde baš da te vidim!
Jovan: :Skače: Eto!
Miloš: Pih... Šta ti je to? Pa tvoj kurac je duži od toga!
Masa: Ijaooo... Joooj... Šta ti reko...20 godina kasnije...
Jovan: Ja mogu najduže da jebem!
Miloš: Idi bre u kurac...
Uglavnom jedini logičan komentar na lovačke priče matore drtine, koja je patološki emotivno vezana za svoj reproduktivni organ, i ne ustručava se da do detalja ispriča gde ga je sve stavljao, uz neumorno iritiranje okoline divljenjem i oduševljavanjem dužinom svog Đokana.
Kada se neko pravi da mu za nešto puca kurac, a nije nas ubedio, neposredno nam postaje jasno da mu puca kurac u dupe junačko.
Brate što si dao otkaz imo si nikad bolji poso, koji si kreten, ne verujem! Od čega ćeš da živiš jbt?!
-Ma puca mi kurac!
Ma da... puca ti kurac u dupe junačko.
Onaj kome je sve do jaja.
- Jaoj, što me nervira ovaj profesor. Obara me već treći put...
- Što se sekiraš, i mene isto, a baš mi je do jaja, uopšte se ne uzbuđujem.
- A i ova kiša... Danima već pada, smorila je... Bar da sam položio kod ovog krelca...
- Opusti se, bre, kiša ja do jaja...
- A i ovi autobusi... Jebem ti GSP, čekamo već pola sata, ja sam sav mokar.
- Ma, čekanje je do jaja. Šta fali... Malo pričamo, kisnemo... To je zdravo...
- A da se nosiš ti malo u pičku materinu, a?! Kakav si kurac od čoveka, sve ti je do jaja! Bolje bi bilo da si i meni ostavio malo od te buksne, nego što si je celu popušio...
- E, mogu ti reći da je buksna bila do jaja...
"Kurac" je sasvim sigurno rec koja se najvise upotrebljava u srpskom jeziku, i to u ogromnom broju slucajeva, od saljivih, preko opaski, do uvredljivih. Verovali ili ne srpski jezik je pored francuskog, jedan od jezika koji imaju najvise psovki i kovanica.
Zdravo prijatelju - Desi bre koj kurac
Ma bezi bre - Ma nosi se u kurac bre...
Nema sanse - Jeste kurac
*u psovkama znamo svi i vise nego dovoljno*
Ima previse (necega) - Ma ima ga pun kurac...
Bas me briga - Ma boli me kurac
itd
itd
Šta juriš te ovce majmune jedan! Od one marihuane si i zanimanje pomešao. ALO BRE, NISI ČOBAN NEGO ĆOMAN! ŠKK? Gde su sad nestale ovce? Nema veze, pošto sam manje naduvan od tebe, samo da te obavestim da smo nekim čudom u Černobilu i da troglavi konji bježe od nas.
Kada neko misli da ga mlađa ili neuka osoba vrijeđa previše prisnim ponašanjem, onda upotrebljava ovu frazu.
- Ne možete se vi tako obraćati profesoru, niste vi sa njim ovce čuvali!
- ON ČUVA OVCE?!?!?!
Jedna od milion fraza za smor od kog ti dođe da iz zajebancije sam sebi čupkaš bruce.
Rečenica kojom se prilično plastično može prikazati uzaludnost kurčenja nekog Šištavca!
1: Bratee, smara me opet ona klinka, oće ona brate, al ne znaam, brate bolje drkanje nego klinka!
2: Aloo Srbine, nisi trsio od poslednjeg pomračenja sunca, tvoj rodjeni kurac će da se pobuni, natrpaće te u snu čoveče! Ne jedi govna nego umači!
U srpskom jeziku se koriste kao zamjena negacijama necu, nemam, nisam!
- Brate ocemo na kupanje?
Ocu kurac!
- Veljo imas cenera da mi zajmis?
Imam kurac!
- Jesi bio na predavanjima danas?
Jesam kurac!
Ovim izrazom sagovorniku dajete do znanja da bi radije prihvatili kurac nego njegov predlog. Reakcija na ovaj termin zavisi od koga ga cujete. Od muskarca je uvek negativna, ali kod zena se nikad ne zna.
-Hoces da idemo da gledamo Srbija-Farska Ostrva?
-Hocu kurac!
------------------------------------------------
-E bio sam nedostupan, sto si me zvala malopre?
-Hocu kurac!
Pokušaj da se objasni ponašanje jednog dela ženske populacije. Tačnije, onog dela koji ima običaj da se za neku mušku osobu zalepi k'o taksena marka i ne odvaja se od njega, juri ga i moli na kolenima da bude sa njom iako se taj lik prema njoj odvratno ophodi.
- Šta nam je sa Majom? Nema je nigde, propala skroz...
- Ma, pusti gusku. Juri se sa onim Borom.
- Onim?! Jebote, tretira je k'o govno, ostavlja je čisto se iživljavajući, vređa je, ponižava i to javno, vara je...
- Varao ju je dok se nisu razveli. Mada, ona njega i dalje juri, ne sprečava to nju.
- Ne znam, ni meni nije jasna! Mora da mu je zlatan, ne znam...
- K'o Ibrahimović? Hehehe...
- Ma jok, bukvalno! Nešto retko, dragoceno, od plemenitog metala, jebem li je mentalno zaostalu...
Ultimativni uzvik oduševljenja ili intimidacije nekom pojavom. U te tri reči je svrstana maksimalna količina osećanja, i čijim bismo iskazivanjem izgubili pun kurac vremena.
A: Matori, uš'o mi tiket, 32 soma.
B: Ideš u kurac, samo tebe tako genijalno ume d'usere!
___________________________________________________________________________A: Izvali matori, kontrola, sa' će da nam pišu kazne.
B : Ideš u kurac, m'rš na vrata!
Vrlo česta pojava i krajnje zanimljiv fenomen kada grupa pješaka čeka da se na semaforu upali zeleno. Gotovo uvijek se nađe jedan intelektualac koji krene da prelazi ulicu uprkos crvenom i u inat nadolazećem saobraćaju, a ostali kao ovce kreću za njim. Nije mi jasno zašto, ali zanemarujući zdrav razum svi kao krdo ovaca se zaleću u saobraćaj.
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Komentar na nezasite želje nimfomanke.
-Čekaj, stoj, pauza!! Nemam daha!
-A još maaalooo ljuuuubaviiii!!!
-Šta malo? Kad sam rekao da ću 31og čekati Novu godinu sa tobom, nisam mislio na Srpsku!
-A moooolim teee...
-Mrš bre! Nisam ja kurac našao na ulici! Idem napolje da ga stavim malo u sneg... Doneću i tebi malo.
